Употреба речи потамнео у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Необријан, барусав, потамнео у лицу, почео је да хода по тој соби, на трећем спрату – уској, као орман – као звер у кавезу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Када пређосмо батерију, војници весело разговарају. Као да је онај притајени култ према моћној царевини потамнео, јер су људи видели како царски војници повијају кичму, а онај челик лежи немоћно у прашини. — Знаш... нема ту шта...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Данима је без хране лутао шумом, потамнео од бола. Кад се вратио, било га је тешко препознати: мршав, кост и кожа, изнурен несаницом, изгребан трњем, поцепан,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Над разбојиштем се разастрла магла од дима и прашине, кроз коју се видео повремени блесак наших топова. Иако потамнео као земља, потпуковник Петар се шалио да би охрабрио нас млађе.

На брежуљку, у близини нашој, појави се, одступајући, наш стрељачки строј. Један пешадијски официр, сав потамнео, дотрча: — Бежите, ево их Бугари. Потрчали смо на супротну страну. За мном је јурила једна запрега, вукући топ.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Час је био убеђен да је огроман, раскошно израђен, златан; час да је мален и потамнео од времена. Тако дође и до првога људског насеља, али га нико и не погледа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности