Ћипико, Иво - Приповетке
Тузи није било разлога ни с друге стране. Толико пута у души јој се јављала, ако ће и потајице, чежња за човјеком и за породичним животом, а у тим часовима редовито пред очи би јој дошао Спасоје.
Дапаче, она у себи осјећа жељу да се чим прво кући поврати, и ту жељу не може никако да у себи утуче. Потајице она јој се јавља, и ноћашњу страву и зебњу и тугу у спокојство преобраћа; сили се да скрене мисао на мртва Марка, и
" И поносна, задовољна, обухвати га као мало дијете и привуче га к себи. ПРЕЉУБ Селом се проносио потајице глас, донео га неко из окрајних кућа и увукао у комшилук, где се већ за то знало, али пустило се да се по другоме чује.
Ћипико, Иво - Пауци
тек да јој чује глас. — Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . Мучке, к'о потајице, уљегоше у оживљено село. Код својих кућа дружина се растајаше. Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Племе постиђено саже главу, али сенка сумње остаде. Бели мрав — ко је још за таквог чуо? Искоса и потајице пратили су старци рашћење белог мравка, очекујући да једног дана, ипак, промени боју.