Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У мешћеми председава по неколико стари̓ Турака, ага, они тефтере виде и кад признаду да су тефтери упутни, онда кадија потврди својим муром.
калуђере пак одбијали смо: да није синод јоште потпунио се, а и то требаће чекати да буде, и да скупштина привилегије потврди, итд.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја збиља! И ја то хтедох рећи — потврди Сима. — Зато су је ђаци и ударили учитељеву ћурану... Виде где се удара на стоку, па хајд̓ и ми, вели, на ћурке —
Баш би се набо! — рече Марко и опет погледа по свима. — То би добро било! — потврди Максим погледавши мало ниже од тавана. Утом ти уђе газда Рака и обазре се свуд по механи, па махну нешто главом.
— Зар тако старо? — зачуди се господин. — Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође. — Стани, брале, молим те! — устави га господин. — Шта ћеш?
— Вала и јес̓ ружно место. Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа. — Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред
!... Што ће ти то?... Јес баш она — ево окрњена!... Куме, шта ће ти ово? — Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех... — Од Ђуке, је ли? — Ја, он има однекуд. — Молим те, куме, баци то! Тапија!... Каква тапија?.
— примети Пајо. — Е, те још како!... Сад је баш ишла како ваља!... Само да ти кажем. Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену. Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.
Купи он главу и однесе бајаги капетаници. Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара. Чим оде човек, ја главу те у моју собу...
— Прави кремен! — рече поп. — Што уради оно ти је баш љуцки и свесрдно урађено. — Тако се сви хвале њиме! — потврди и писар. — Знам ја сâм — рече поп — био је и код мене једно лето, и ја нисам имао бољег момка од њега. — Хм, хм!
— Овија кантар, море, капетан го потврди! — Е ја не знам, богами — рече Тиосав сумњајући... — Ама, брате, осам ока... Да је барем по оке јали оку мање, 'ајде
— Ноћас ли, рече, видеше се? — Ноћас! — потврди Витомир, па оде најлак навише, а нешто се сметни. Газда Трпко уђе у механу, па викну своје момче: — А бе, дете,
— Тхе! Шта ћу му ја? Ето, нека рђа не да му никако да се отресе. — Нема среће, веселник. — Нема, пошо — потврди поп, па настави готово сасвим озбиљно: — Право да ти кажем, ја сам често помишљао како би му се помогло.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Онај ко је пројавио. — Зар Лазар?! Она потврди главом. — Дијете!... Бог с тобом!... Прекрсти се!... Она обори главу. Чудила се својој куражи.
А Крушка?... Крушка, брате, као да није Турчин! Ето, реци и сам! — Готово, вала... — потврди Иван. — Зар није он најчовечније радио с нама? — Јесте, није вајде, јесте! — Ето, разговарао си с њим.
— Било!... Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. — Ама то је због мене било? Иван потврди главом. — Па ништа!... Немој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Оседели сте. Куда ћете? — Ја путујем својој вереници. — Познајем вашу вереницу. Нада ли вам се? — Јавио сам, потврди Јуришић и додаде: Ђорђе је остао у батерији здрав је.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле онда, тихо, потврди да је та вест тачна. Зна то и росијска, бечка, амбасада. Ваљда зато, што је он био, заиста, подстрекач тих селидби у
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Уплашио се лава. — Тако је, тако! — потврди скитница. — И он је одмах прорекао да је лав у џаку, па га спопао страх. — Ама да то не буде каква подвала?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и обредима полно сазрео дечак означи као момак, односно када се јавно, ритуално обележи и од стране заједнице потврди његова зрелост, тек тада се може с пуним правом легитимисати као мушкарац.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Жан Жик је одмотавао унатраг успомене у глави. —Ах, да!—сети се.—Остао сам ти сигурно нешто дужан? —Тачно! — потврди шеф и даље без израза. — Остао си нешто дужан. — Слушај, нисам знао да ћу се оволико задржати? Осамнаест година...
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Злô, ваистину! — потврди његушки кнез. — Но ми причај, мој бане, како је горје код вас? Је ли што боље? Је ли се грдни народ оразумио?
— Је ли? — учини на то старац. — А да ко јадо, пресуђује у нашу земљу? — Крст! ваистину! — потврди млади човјек. — Сила, ваистину! — рече кнез. — Ни крст, ни правда, но сила безакона!... Хајде, попе, даље, е мрче!
Рече да је затворио врата завазда за собом и да не мари, јер му образ не подноси! — Јест то рекао — потврди мати. — А наш стари ђаво збиља се заљубио у њега. Чусте ли ђе га нуди да остане с нама. Буди бог с нама.
— Не, но руски? — исправи Стево Бајов. — А да ли то није све једно? — рече Гашо Перков. — Умијем њешто — потврди Јанко. — Научио сам међу Граничарима. А слова су иста и српска и руска.
Јанко заподјену разговор. Запита кнеза да ли збиља има Мргуду преко деведесет година? — Има — потврди Драго. — У нашим крајевима дуго живе људи, који имају вијека, којима не би суђено да погину.
Кад и владика потврди тај глас, узмутише се наши и Приморци, те их преко половина отиде кућама! — Не разумијем! — рече Јанко.
А на Корчули још разабрасмо да је Наполеон побио Прусе. Владика нам то потврди. Рече да је био страховит бој... чекај, гдје оно? гдје оно рече?
Кнез од чуђења извади чибук из уста, диже обрве и запита га: — Ма, дакле, ти нијеси ћесаровац? Ускок сјетно потврди главом, уздахну и стаде им причати свој живот. Био је млађи син грофа П. из Р.
— Ономе ко је страшљив слабо помаже вјештина, а ономе ко је срчан много она помаже! — Тако ће бити! — потврди Рако Мргудов. — Него сав овај разговор ишао је на то да те на крају замолимо да нам покажеш како се по науци сијече!
Та није гријех био залагати митре и јеванђеља, а камоли те старудије. — Нажалост, тако је — потврди владика. — Знаш шта, Јанко? — настави ђакон. — Таквога оружја има по Црној Гори на товаре.
Је ли тако, Јанко? — Тако је, стрина — потврди Јанко, коме већ не бјеху необичне такве смјесе грубости и њежности између њих.
Дакле, Јанко посјече Ислам-бега, је ли? — Јест! — потврди Маркиша и сједе. — Ја посјекох другога, ти трећега, Перо Пуров четвртога? — Тако је!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1683. аустријски цар Леополд И потврди му дипломе и грб, које је Бранковић сам фалсификовао, дâ му титулу угарскога барона и утврди у наследству Херцеговине,
Милићевић, Вук - Беспуће
И кад смете с ума и кад се превари да је упита да му нешто потврди, она лагано климну главом и погледа га поново, и он јасно видје да у томе погледу бијаше више жалости, више неке
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— избечи се дјед. — Откуд код појате? Како се тамо може сликати? — Ено га, богами, сједи на кориту и нешто молује — потврди сад и лопов Сава. — Сигурно прави некаква свеца. Дјед се зграну и застаде насред авлије.
Пјесник Буро спопаде хартију из мојих руку и задивљено потврди: — Раде, свега ми на свијету! Дјед само поблиједи, лице му одрвени и очи стадоше.
— Хоће, вјеруј ти богу — потврди маштовити Ђуро. — Охо-хо, људи, досад смо имали вучје свеце, па вјетрене, па женске, па ове, па оне, а сад, ево,
— Ма, људи добри, шта ће мени тамо некаква баба, дедер кажите. Ево команданта Миланчета, друга нашег, па нек он потврди. Миланчић се на то само лецне на свом лежају као да га је ујела бува, али нит се окреће нит шта одговара.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Она му не пружи руку, да се с њим рукује, него се одмаче од њега и рече оштро: — Збогом. Иди. — Ех, љутиш се ти! — потврди он удивљено и, пребацив мотику преко рамена, оде.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— А има и земље. — Има, господару! И тако Турчин изреди све мане које на шеници бити могу, а Херо му све потврди. Кад се Турчину најпослије досади што му Херо очевидну лаж против себе једнако потврћује, он му, као пола срдит, рече:
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
То је, знате, чудан народ ... хоће да наплете свашта. А учитељица, велите, тргла се? — Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно... сасвим се тргла... сасвим !...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тек сунце, у светло раздање, Врати му самопоуздање. А небо, плаво ко лан, Потврди да је све био сан. Ал опет, до краја дана, Загледа се у лица знана, И, очију од неспавања црвених, Пита се:
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка му главом потврди да је то. Он уђе и упути се ка матери широким корацима и завученим рукама у беле чакшире. И, ма да се још није био ни
И Софка је осећала да од тога њенога признања — и то не да она каже, потврди него да он то само осети у њеном гласу, забуни, у каквом усклику — зависи све.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече Петар, „ми смо, стрико, договорили се да те молимо е да зачнеш! Ела, овако те молим, потврди оно што пријед рече!“ Сва четир устадоше и скидоше капе.
“ То рекавши опет тури камиш у уста, па мирно настави пушење. Сви се погледнуше. Пејо му потврди, као да друге ријече није ни очекивао, па и он немарно пушаше даље.
Гост разумједе ту мимику, па потврди главом говорећи: „Но, снам, снам, јест.“ Толико је и он знао српски. У то женске донесоше вечеру.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Даље рече, како може на годину од осам краставаца добити тридесет цекина, а слуга потврди: „Може, и преко шездесет, душе ми и образа.
“ А зет одговори: „Ово ми се само у љето догоди“, а слуга потврди: „Јест, вјере ми моје, и у љето и у зиму вазда једнак.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И ови нам потврди о њима то исто што смо пре чули. ’Ајде, дакле, у име божје, барем да сасвим здрава љубезнога мојега видим и да се
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака. — И ја! — вели Блитвар. — И ја! — потврди Вртиреп. — Меника је зло! — рече гвардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле.
Ако ја будем и даље ишâ, она се неће удати, а било је прилике и досад да се уда... Разумиш ли? Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе. Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач.
— Цакле, мислиш да раскрстиш с малом? — прекиде га Срдар одбијајући густе димове. Бакоња потврди главом. — Да сасвим раскрстиш? Да не иђеш више никако тамо? Бакоња одрече главом, пак се исправи.
— Шта си тако забринут? Жâ ти је стрица! Е, па фала богу, умрићемо сви, ко прије, ко посли. — Тако је! — потврди Бакоња уздахнувши. — А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда. Ово је послидњи дан да сам у овој одићи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мислиш, неће да дође? Аћим очима пита Мијата и стоји пред њим замишљен, бојећи се да слуга не потврди оно у шта и сам мора да верује.
— Цене стоци падају. Границу ће опет да затворе. — То влада пред изборе плаши такве као што си ти! — потврди главом и сусрете Ђорђев поглед. А овај мукло рече: — Ми морамо да одрекнемо куповине. Мање ћемо да изгубимо.
Обоје ћу вас секиром. — Нема љутње у његовом гласу. — Мене? — само се чуди она. — Обоје — потврди главом и пљуну на лампу. Симка леже поред њега на кревет не скинувши се. Најпре хтеде да изиђе напоље.
— Ништа нисам чула. Рекла бих Ти. Сад бар могу све да ти кажем. — Све можеш, је ли? — подиже глас. — Могу — потврди главом. — И нећеш да ми кажеш? — Није да нећу. Не знам. — Баш ништа ниси чула? — У шта хоћеш да ти се закунем?
Никаквих намера није имао за случај да се обистини његова слутња. Желео је само да му Симка потврди. Ништа више. Нисам, боже, њега ми што се рађа. — Што ти је; Ђорђе, сунце божја ствар!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
прогласише за будалу и позваше Хипократа, славнога лекара, да ту душевну неуравнотеженост Демокритову испита и писмено потврди.
- Реците сами! Не беше ли то значајан посао?“ „Како да не!“, узвикну Калимахос. „Посао једног Херакла!“, потврди Теокритос.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Милион као грош. Погледај у кофере па у њега. Пас нема за шта да га уједе. Тип ратног богаташа. Студенткиња потврди главом и скоро гласно рече: — Заиста, тип ноувеау ріцхеа.
Оба дана провео сам код. куће; никога нисам хтео да видим, ни с ким да говорим. Моја мајка ништа није хтела да потврди, али ме мучи оно што видим на њеном лицу. Ја сам рекао да ћу ствар извидити кад се вратим.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
пут краљевске кочије у којима се високи пар враћа са свечаног Тедеум-а или одлази у посјету Турској (да тамо потврди „традиционално пријатељство наших двају народа”) а у шпалиру стрпљиво чека... Не!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— А има и земље. — Има, господару. И тако Турчин изреди све мане које на шеници бити могу, а Херо му све потврди. Кад се Турчину најпослије досади што му Херо очевидну лаж противу себе једнако потврђује, он му, као пола срдит,
Кад цар учини ово писмо и потврди га његовом руком и мохуром, ево ти ђе трче на врат и на нос читави буљук калуђера и фратара, па пошто чуше шта је
Даље рече како може на годину од осам краставаца добити тридесет цекина, а слуга потврди: — Може, и преко шездесет, душе ми и образа.
А зет одговори: — Ова ми се само у љето догоди, — а слуга потврди: — Јест вјере ми моје, и у љето и у зиму безда једнак. На то се вјереник ражљути, па му рече: — Мучи, ничиј сине!
Ћипико, Иво - Приповетке
Веслачи оставише весла и исправише се. Чељад у лађи, дижући се с мјеста, задржаше дах. — Је! — потврди стари рибар. Сама лађа доплови до мртве љешине.
— и насмија се шрезриво. — Ма моја душа ванка тега... Учинићу ча будем могао. — Ваља, — потврди Букало. И махом кренуше по селу да својим једномишљеницима јаве што је парох наумио да учини са старим кипом светога
—Наш човек, родио се на чкољу ка и ми... —И бија од тежачке руке. —То је све истина, — потврди дум Андре. Ма није они стари кип прави свети Спиридион... Оно је само... —Да ча је они ваш млади? — расрди се Жижица.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али та сенка, у крајњој линији, и нема другог задатка него да изложи и својим поступцима, својим животом потврди пишчеву поетику која се зове суматраизам.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Командир мисли да ће нас она одвести до брдске батерије. Наиђе један војник, који нам то потврди. Наскоро се пред нама указа брдски топ. Био је ограђен бедемом од земље.
Најзад сам проговорио, тек да нешто и ја кажем: — Говорите ли француски? „Да“ — потврди она. — Где је ваш стан? Рекла ми је име једне улице. Бог свети зна где је... Тада сам је први пут загледао мало боље.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ — Јесам се, вала, баш те пјесне шјетио! — потврди Симеун. — Али се загазило. Мора се гавељати. Нашједе ми крв на очи. — „'Оџа, на џамију!“ Моле, преклињу.
управо кô једна, што рекô ти, историја, кô једно историческо збитије, што кажу наше свете, православне књиге — потврди Симеун, испи чашу на душак, отра бркове, напуни и припали лулу, па одушевљено настави: — Стоји народ спреман и
Ћипико, Иво - Пауци
Може он сам саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника да потврди. — Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те. Петар се први диже и погледа на друштво.
Тако је од памтивјека .... —Главу треба дати за своју липу виру. —Да, главу! — потврди Илија, — кад је потреба или инат по сриједи... — Али Цвијета, разумије се, одабра сама Радивоја... па ко јој што може?.
— Морал? — прекида га Илијин одвјетник. — Једна лијепа ријеч! —Морал, дакако, мој драги докторе, — потврди сазда Јово и посегне за новинама. — Чујте, молим вас .... — и стаде да чита како иза толиких прогона има још жртава.
Али други прихватише његове рјечи као једну мисао. —Тако је! — потврди дебели фра Јере. Није више наш народ оно што је негда био, а било је то друкчије и док сам ја по жупама наставо.
Доктор црковнога права, љуштећи јабуку, потврди фра—Јерине назоре углавноме, али се њему чини да исквареност у нашем народу још није ухватила маха, али бојати се!
— Дакако да хоће, — потврди газда, докучивши куд шиба поп—Вранина Бесједа, па му паде на памет колико шкоде му је зимус нанио, купивши сијено за
— опази стари Ждрале. — Твој отац није био такав!... —Потреба ми... —Да, да му је потреба, потврди један други времешан човјек. И надода: — Прикупља човјек паре да зајази ону бездану јаму у вароши...
— Али треба бројити одмах паре, насмија се ковач. — Је ли, Раде? Раде потврди. — Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар.
—Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. —Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. У то видје гдје му се онај господин наклони. Сви заћуташе. Суне му мозгом: нема сумње.
—По седамдесет је надница, — дочека Јуре. —Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. —Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ'! — Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац.
— Ча балиш!... У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... — Па добро! — потврди и слуга. Он срачуна и предаде му новац. Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. — Чекај! Е, да!
— Гоне живину у јапнени днор! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. — Тако ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! Људи се дигоше да се боље увјере.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
дим, само дим. — Дим се потврди и кад је тестамент Павлов отворен, и у њему прочитана жеља Павлова да се тело његово пренесе у Немачку (Немачка је већ
Деца бирају, учитељ само потврди „академца”. Једна од најбољих ученика, најбољи питаличар и академац, био је, у шестом разреду, Мија Фрушић.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Претресоше и остале ђаке какав је који и је ли погодан за дружину, а на растанку Стриц још једном потврди да већ од сутрашњег дана креће да „купи војску“.
онда ћемо ми за све платити. — Заиста, нешто су се често сашаптавали — потврди и Ник Ћулибрк. — Браћо моја, док ми ово причамо, можда се већ потјера примиче Гају — опомену Ђоко.
— Може то бити — потврди Ђоко Потрк. — Ја увијек наслутим унапријед кад ће ме код куће тући па ми ноге никако неће на ту страну.
— рече Лазар Мачак поигравајући се својом тешком кубуром. — Ни то не би било лоше — потврди Јованче и таман хтједе да још нешто ново предложи, кад Жуја, везана пред својом колибицом, одједном поче да режи и да
— прену се Стриц — замјењујемо Николетину. — Тако је. Сад се стрина Марија на нас ослања — потврди Јованче. — Замисли: она само зовне, а ми упртимо сваки по једно бреме дрва колико оно Николино, па пред њезину кућy.
— Ено их, оно су тенкови! — И тамо се сад возе Нијемци? — приупита Јованче. — Нијемци, Нијемци — суморно потврди Николетина. — Погледајте само како се мирно шетају као да је ово њихова рођена земља. Еј проклета издајо!
— Како да нећу?! Ћутаћу као крава и пуштати да раде са мном што год они хоће. — Хоћу, пустићу! — тврдоглаво потврди Николетина.
— Хм, па овај... шта ја знам — збуни се Стриц. — Треба имати два стражара — упаде у ријеч Ник Ћулибрк. — Тако је — потврди Јованче.
— Стигох! — уморно дахну пласт. — Па ти вучеш на себи читав бријег — зачуди се Мачак. — Богме прави бријег! — потврди глас из онога отвора на пласту. — Хоће ли доста бити? — Чак и превише. Одједном се пласт нагну и — бућ!