Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Више пута сам га сравњивао са првим хришћанским мученицима: пун доброте и стрпљења! Кад ме је видео, потекоше му сузе низ лице. Сиромах отац! Ко зна о чему је мислио, чега ли се сећао? Да л’ мојих ил’ својих мука?
И он је, сиромах, доста пропатио! И низ њено бледо лице потекоше сузе. После ме погледа, жалостиво смешећи се: — О, пријатељу, ала си ти добар човек!
Ја сам сва претрнула. „Крв!“ Вриснух. „Алекса! Та зар не видиш да си сав крвав?...“ Он је ћутао, а из очију му потекоше сузе. По бледим уснама трептале су као рубини румене капи проливене крви. „Алекса! Алекса, шта си то учинио?...
Теодосије - ЖИТИЈА
Умиљено све мољаше да са великом брзином зову Саву. Трчећи потекоше, и не нађоше светога који је отишао, јер тако је и удесио Бог, да не нађу онога који ће га исцелити.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Зар опет!?... Помагај, свети Трипуне!... Опет стари јади!... Кад граја утоли, слободнији грађани потекоше ка црногорским вратима, гдје кроз маглу видјеше на бедему збијене и уврстане солдате.
Силан лавеж и тутњава корака у дворишту прекидоше причање кнежево. Момци потекоше к вратима. ИВ Уђе око двадесет браственика.
Одједном потекоше једно другом, али се на вријеме одмакоше, једно надесно, друго налијево, не губећи у томе мјеру играња.
Мргуд и Крстиња измијенише мјеста четири-пет пута, па потекоше једно другом и пољубише се она њега још пољуби у руку. Замијенише их кнез и снаха му, удовица Јоке.
— А оно нађи који двије палице, па да се њима огледају мегданџије! — дода Крцун. Њеколико момчади потекоше да нађу палице. — Сад ко ће се сјећи с Јанком? — пита Крцун. — Ја, занаго, нећу, јер ја вјерујем да ће ме надгорњати!
За њим допаде Маркиша Стевов, те посјече онога. Лабуд, Грубан и Јоле, са исуканијем јатаганима, потекоше да ће преко утрине али их вођ заустави, викнув: — Натраг, луда дјецо! Паднимо за коње и пуцајмо!
Ако су хришћански чобани, добро је; ако ли су Турци, онда огањ и загон, па што дадне бог! Напријед трком! Трком потекоше од надомак ватре, па он нареди да стану, а сам пође напријед.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ма удеси и нека срећа луда Те неке људе тад проведе туда, Те пушке чуше, тамо потекоше, Те скоро мртва њега подигоше; А лекар вешти навали мелема, И скоро срасте рана му голема Он виде како Стојан о
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Те тако кад ђевојка руком о руку пљасну, сви потекоше у један трем. Кад је било на по пута, богме ђевојка одвојила бјеше, јер пусти некака мала крила испод пазуха.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тетка, то су неизмерна гробља. Шта су све ти људи морали пропатити! — из њених очију потекоше две сузе и бојажљиво се зауставише на јагодицама.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Опростите, заборавите све што је било... и њој потекоше из очију крупне сузе. — Ама шта ви !... Не допуштам... мисао такву не допуштам !... Знате ли ви... знате ли...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Али како ће онда тата?... Како то... да не буду сви заједно једнако?... Како ће то бити?... И потекоше му низ обрашчиће вреле сузе, — весници прве горке туге, која полако обавијаше његово безазлено невино срде...
— Живи!... Глас му задрхта, а из очију потекоше вреле сузе... — Хајде, хајде у кола! — О госпођо, добро дошли! — викну Милан прилазећи им. — Шта?... А, гле...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Диж’те! Ето их!“ проговори једва Петар. Не чекајући даљег обавјештења сви потекоше једним правцем али размакнути, као да ће се утркивати. Шибље праскаше под момачким стопама. „Стан’те!
Спасоје, дану једну, онако како ти умијеш... Дијете дохвати те гусле!“ Она два клапчића, Милица и Стана, све четверо потекоше к оружници, крај које висијаху гусле. Спасоје се нећкао, испричавао да не умије, да је прозебао итд.
“ запита сердар, упутивши се к вратима. „Нијесу наши људи... Два лацманина!“ одговори Стана. Кад то чуше сви потекоше к вратима. Сердар им оде у сусрет. Коњици, кад га угледаше, погнаше коње. „Добар вече!
Јанко мој!“ Људи, у чуду, потекоше к њему. Али Пејо, стари соко, прибра се у час, пак се исправи, те блиједим лицем и гласом што је мало дрхтао, рече:
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Те тако кад ђевојка руком о руку пљасну, сви потекоше у један трем. Кад је било на по пута, богме ђевојка одвојила бјеше, јер пусти некака мала крила испод пазуха.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Зло Ловрићу? — запита гвардијан. — Он је при-ми-ну-ја! — Шта? — Да... умра!... умра је!... Сви потекоше у ђаконску ћелију, која се налазила између Наћвареве и Теткине. Збиља јадни Шкоранца укочањио се, а отворене му очи.
Брзо изађите, нестало је коња!... Разумите ли?... Коњушка је отворена, а нема коња! Сви потекоше за њим. Коња нема, али брава није развртана. — Ти си, Шкељо, заборавија закључати синоћ! — рече ковач.
— Поарало цркву, дуовници. — Поарало цркву! Фратри с њима потекоше, али гвардијан застаде, заколијећа се и паде наузнак, као свијећа.
Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али не могоше изаћи од Балегана, који је одскакао. — Прикини одма!
Педесет их потекоше да му донесу камен. Он не хтједе поступати, но с мјеста, само што преви кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану по
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Опет су јој се очи овлажиле. Радовала се: сад ће сузе линути. Сузе не потекоше хладним образима. Треба све, и највеће грехе исповедити. Споља се чуо један једини манастирски петао.
— Поништићу тестамент — мирно рече Аћим, Ђорђе га не чује од страха, а мислима му као правдање потекоше одласци. Сви су кући одлазили као он, морали су да дају покајничке изјаве, иако нису били криви, признавали су кривицу.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Из хладнога земаљскога њедра источници водах потекоше, сачинише океан опширни; луче сунца животворним видом растјенија рода свакојега на поврхност земну измамише;
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
као ништа дотле, болно му потресе душу, да завапи: „Аој, Босно, сиротице клета“, и баш му ту сентименталне сузе силно потекоше, као кад после страшнога пљуска вода на олуке појури.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће... И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. — Поздрави сестру, Спасу...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Било ми га је ипак жао, те му приђем и загрлим га. Он ме пољуби... Обојици нам потекоше сузе... Мрак је пао увелико. Командант ми беше послао смену, те се вратим у бивак.
Онда готово нечујно проговори: — Не свиђам вам се... Не допадам вам се — а из оног здравог ока потекоше сузе... — Госпођице, није реч о томе... — Како да није?... — викну и лупи ногом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
благородни, чесну под заставу, За име, чест и славу рода, Земље за слатку свободу лете, На све, как' муња, стране потекоше, Чељуст у адску вргоше тиране. К свободи отворене двери; Победа ј' правим јунаком скора.
Ћипико, Иво - Пауци
Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... ...Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Видео сам... видео, на станици, наше машине, и вагоне, где пише: „Српска државна железница“ — и из очију му потекоше сузе. И Луки се очи овлажише. Он шмркну и брзо запали цигарету. — А-ха... Овај...
Грозније стање не може бити. Глава ми је клонула на груди, и у немоћноме јаду, потекоше ми сузе. Али поглед ми случајно паде на војнике.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Понесите књиге инџијеле, те гледајте што нам књиге кажу, што ће нама бити до пошљетка“. Потекоше хоџе и ’ваизи, донесоше књиге инџијеле; књиге гледе, грозне сузе роне, дахијама овако говоре: „Турци, браћо, све седам