Црњански, Милош - Сеобе 2
Изгласан, правоваљано, дуж целог Поморишја, и Потисја! Трифун им је говорио да треба издржати још само мало. Аустрија је матора шкорпија, и то су њени, последњи, трзаји
Убица је био неки Пеја Зекович, а Павле се сети да им је то неки далеки рођак и да га је Трифун био, из Потисја, са собом довео. Био је иначе миран човек, кршан, леп, млад, ћутљив. Павле се доцније сећао да је живог човека сањао.
Убили су јој, на Бегеју, мужа, а то је био њихов сератлија. Они су га довели у Махалу из Потисја. То је сирота жена, жута од попара, и нема на свету никога.
Поморишје је било, већином, те године, већ прошло, али се народ из Бачке и Баната, из Потисја, још селио. Каткад, међу тим транспортима, било је људи и из Лике, па чак и из Паштровића, и Арнаутлука.
1753, обукао и населио, на насеља, дуж границе татарске и пољске, много официра и досељеника, Срба, из Поморишја и Потисја, и Темишвара. Три хиљаде и сто дванаест војника и официра. Међу њима и Исаковиче!
Да је угојена као топ. Да личи на буре. Иако ти сербски официри, из Срема и Потисја, нису тражили од својих жена да буду, као што су биле жене у Вијени, у то време, ти официри су били стасити, млади,
Почетком октобра године 1753, у Кијев су стизали последњи таласи исељеника, из Потисја, који су имали пасош и који су били пуштени. Стизали су, чак и официри, као просјаци.