Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп преко прага, а пламена греда више врата тресну и лупи попа по потиљку. Он паде ничице и прсима ка земљу, а икону диже више главе. Сасусмо чабар воде на њега и греду и извадисмо га испод ње.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чинило му се да чује њен шапат и да осећа њену руку, која га, по потиљку, милује. Велико, залазеће, Сунце, као да још црвени изнад брда и Дунава, из даљине, а она стоји и сад онако како је
тако рећи, а која је била тада већ годину дана мртва, почео је, у затвору, да сања, како му долази, како га милује, по потиљку, по коси, како га љуби. На целом путу до Беча, куд оде да тражи пашпорт у Росију, мучили су га слични снови.
Видела је и то, да је Варвара сад, према Павлу, врло мирна, каткад би га само, по потиљку, помиловала, али га више није љубила.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Писао сам полако осећајући непрестано Рашидин светли поглед у потиљку и писмо је испало шећерасто узнемирено. То сам схватио тек касније кад је Атаман зазвиждао трипут под прозором моје
— Пружила је руку и ставила ми је на потиљак. Мислио сам да ће ме загњурити, али ме је она само помиловала по потиљку и то је било смешно и дивно, то миловање. Да ме тако помилује, има обичај моја мајка.
Издржаћу! — зарио сам главу у песак, али су ми очи искакале из лобање. Сунце ме је као врели маљ ударало по потиљку а баздух ми се цепао у грудима као свила, реско и болно.
- Још вечерас! - викнула је Јасмина протуривши главу кроз прозор. Коса јој је била свезана на потиљку а лице поцрвенело од сунца, тако да је изгледала као подмлађено Тимотијево издање. То прасе! Ја сам спремна!
- Питам те, сме ли? - поновио је. Ја нисам био способан да пресуђујем о томе. Негде у потиљку, као кад се развија филм, видео сам Меланијино прво зрачно и расцветано лице, затим то исто лице потамнела као земља,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сав шарен и надувен, дотле, под перјем, као ћуран, црвен у лицу и зелен у потиљку, Комесар је, вичући на гомилу својих официра, по собама, по степеницама и по дворишту, спасавао што се спасти дало.
Искидане коже на потиљку и плећима, где је, у малим комадићима, као залогаји, испало крваво месо, погнуте главе, обезнанио се од бола, при
Зато поче страховито да пије, нашто бискуп ућута, зачуђен. Све више модар у потиљку, Исакович тада прозбори, последњом свешћу, и показа да му није потребно дуго помоћ св.
њене речи читава група Срба, официра, који су дисали тако дубоко да се то чуло, и да је њин дах осећао на власима, у потиљку.
Аркадије, који је водио коње за њима, пазећи да им остане у потиљку, почео је да их оптрчава, климатајући се тако да је, у општој непомичности, то морало да падне у очи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Правио све дуже и дуже туре. Али, једног дана, док је седео у паркићу преко пута »Три листа дувана«, осети на потиљку нечији поглед.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Нека ти буде по жељи твојој! — одговори му бог. Али се човјек и овде узе чешати по потиљку, стаде се накашљавати и облизивати, па најпослије рече: — Господе, дај мени и тих десет година које мајмун неће!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Добро... а што ти се ово надуло? — дохватим је за груди. — Ух! — потпоручник Александар удари се по потиљку, а капа му налете на очи. — Разумеш ли?... Свашта би било, да не угледах белца командантова.
роса, младост... „сортимент“ — говорио је као у заносу. — Вала, д’ умрем сад, не жалим! — и он се лупи по потиљку, а капа му налете на очи. — Изгубио си много! Било је скоро десет часова, те пожурих у дивизион да се јавим командиру.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
биле спојене златним ситним и дугим ланцем, чија је средина била утврђена за такође златну куку, коју забоде горе по потиљку на шамију, те је половине од тог ланца почеше голицаво а хладно да додирују по врату и леже јој по раменима.
И то се закити не горе, више чела, него по потиљку, наниже, низ косу. И са осмехом, видећи како јој то све лепо стоји, изиђе, и чисто запахну у кујни све.
Лице јој сасвим чисто. Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина. Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не размишљајући, она му се примакла: „Каква су ти леђа! Па врат... Толика снага...“, руком му прошла по знојавом потиљку и задржала је на голом рамену у исцепаној кошуљи. Он је ћутао не покрећући се. Из све снаге му зари прсте у раме.
Мокра жаба ходала му је по потиљку. За инат не излази, још не излази, мислио је, а он је најурио жену, он је побегао од ње, а сада га друга мучи.
црном зубуну, из кога млитаво теку два пртена рукава, а не руке, да се Андри чини: пред њим стоји човечуљак преклан на потиљку. Уплашено, тихих, напрегнутих покрета, зби се у сам угао, где је сумрак гушћи. Апсанџија не спушта резу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ја сам дошао с мајком. Тачно је видим и данас: у хаљини од црног баршуна, с косом на потиљку зачешљаном узгор тако да јој је откривала уши и врат. Чинила ми се прекрасна; поносно сам је држао за руку.
Дошло би ми наједном да се насмијем, да растјерам руком, да јој задигнем косу на потиљку, да је пољубим у врат. Али се не бих насмијао, не бих растјерао руком, не бих јој задигао косу на потиљку.
Али се не бих насмијао, не бих растјерао руком, не бих јој задигао косу на потиљку. Мјесто тога, наставио бих: — Уосталом, можда имаш право. Та је жртва нужна...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима. Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Нека ти буде по жељи твојој! — одговори му бог. Али се човјек и овдје узе чешати по потиљку, стаде се накашљивати и облизивати, па најпослије рече: — Господе, дај мени и тих десет година које мајмун неће.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
срдиту јој росу Јача од света ноћ тајних преплета Очара празнину заспалог тела што се осу Звездама кад сан ти сади у потиљку лозу И птице слећу у камен са длета Нек шупља сенка нестанак тела слави Једно је време у срцу друго у глави Бујну
пати, јер ћеш закаснити; чудесно Чути нећеш: дивни подтекст грома, И псе који чувају свете области У отвореном потиљку који опседа песника.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— пита га Војин. — Море, нисам имао времена да се развијем, иначе... ха! — он се почеша по потиљку. — Људи, што има лепе деце! Посилни су постављали сто. — Хајде да вечерамо, па ћеш нам после причати натенане.
— Истина је. Наишао је баш тада келнер са чајем. Пустио сам јој руку. Лука се нервозно почеша по потиљку, па се окрете моме посилноме Станимиру, који је стајао на вратима и слушао причање Драгишино.
Ћипико, Иво - Пауци
Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га. Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељене косе. С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђајући.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Седим у води окренут лицем низводно, пуштам да ми се једва приметна матица раздваја на врату и потиљку, да пола иде преко левог а пола преко десног рамена.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А сада, да ми је, или да та деца брже расту, или да се са мном нешто збуде... Ах, ала ме боли у потиљку и по темену, као да ми је све у глави у ранама... Напушта ме ваљда здравље... Те јесени госпа Нола се разболела.
Старим нагло. Једем, срце ми у салу, вели доктор Мирко, и не ваља, вели, што ме једнако у потиљку боли глава. Крв притискује мозак. каже мој доктор Мирко... 'Ајд нека притискује; свако свој пос'о зна и ради.
— Не видим добро. Смета ми светлост, и видим плаво кад жмурим. И боли ме понекад глава, ето ту, у потиљку. Ако плачем, мама се љути... Сад знате...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— А до врага! — лупи се Драгиша по потиљку. — Јесам ли ти казао? — обрати се Топлици. — То му је све што има од живота. Пусти га!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, пренуше се вештице, па за њим. Трчи Варалица брже од ветра, али дах вештица, свеједно, осећа на потиљку. Кад, наједном, као укопане стале вештице, пиште.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
За њим је бодро корачао пољар Лијан шешира забачена на потиљку. — Ехеј, куда, шефе? — повика Луња. Лијан, њен дотадашњи „шеф“у обавјештајној служби, весело одврати.