Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Као болесница ходи бледа река, Скелет врбака наднео се на њу. Чује се јецај и потмула јека — То ветри плачу високо у грању. И мраз се хвата над трулим стрњиком; Мокре су стазе и блатњави пути.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Из задњих улица града, које су светлуцале под брегом, допирао је не само лавеж паса, већ и свирка потмула и нека хука. Па и оно мало стражара, око логора и код топова, удеси те се поче дозивати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Христе души раб твојих... — допирао је глас свештеника. А гаврани шестаре и гракћу. У даљини негде одјекује потмула топовска паљба, од које други сада гину и леже исто онако мртви...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и слатко и топло, а небо мирно, мирно и мило, као увек о примирју кад се ни са које стране не чују пуцњи, ни мрска, потмула и језива тутњава топовска.
Веруј ми, стара, не шалим се, сасвим мирно да умрем... Задрхта земља. Тренутно, потмула, дубока, у самој утроби Земље тутњава... Најежено тело се стресе, па укочи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Приђе вратима и гурну их; зашкрипаше испуцана растављена врата и за њима одјекну потмула празнина пусте куће... »Да ли је жива, јадница — помисли он за мајку — или је и она заклопила уморне старачке очи ?«..
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Овај светао дан, ова тишина у природи, ова потмула тутњава с бојнога поља, све је то чудно дејствовало на ме, и ја се удубих у неке невеселе мисли.
Свирали су на јуриш. У танку писку труба брзо се помеша и потмула тутњава: »алах, алах«... И све то на 300—400 корака од нас улево.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А повремено севне муња и из даљине допре потмула грмљавина. Оморина је. Ваздух је загрејан и тешко се дише. При одблеску муње укажу се тренутно планински врхови, који
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
и краљевске наруквице — о чему све није причала каса у ноћи док је над кукурузима растао месец, а из града допирала потмула бука трамваја. Столица се насмеја још једном, али тише. Никад се не зна: царско је и на ђубришту царско!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Губећи дах, пожурише у правцу школе. Одједном, негдје у даљини, одјекну потмула тутњава од које задрхта земља. Јованче се сјети недавног сусрета с Николетином и нехотице изусти: — Рат!
Као да даје одговор на то његово питање, из даљине поче да одлијеже потмула тутњава. Пољар се сав стресе од необичне слутње и нехотице се сјети почетка неке старе јуначке пјесме: „Или грми, ил