Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И окрете се назад, па се упути Подинама... Ишао је нагло. Зној му се слеваше низ лице... Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе. Одједном стаде и загракта. Из луга му се одазваше.
Африка
Слушам како је све даље иза мене потмули удар там–тама и ларма. Н. већ спава. Он се за тренутак само пробуди кад уђем, и кад му кажем да сам видео целу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Затакарали су топови и каре које су војници на рукама гурали и равнали. У штали су звецкале алке и узенгије, чуо се потмули бат ногу и рзање коња.
Вратих се у свој вод. Од Шапца је допирала непрекидна пуцњава и тресак се преносио кроз земљу као потмули тутањ, који нас је успављивао. Сутрадан продужисмо...
Чујем потмули жагор. Прођох поред земунице командира чете и наскоро угледах митраљез. Задигох шаторско крило и застадох зачуђен.
А из даљине допиру потмули пуцњи стражара, на које је уво наше навикло исто онако као на откуцаје часовника. Ова необична тишина почиње да ме
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
ваздух затресе, а људи, макар били у највећем послу, застану за тренутак и ослушну, као да први пут чују овај дубоки потмули звук. Он пресеца електричном брзином весео смех старица и укочи, као конвулсијом, њихова насмејана уста.
што ветар још јаче витла и, јурећи кроз отворену звонару, забруји под разјапљеним устима великога звона и понесе тај потмули глас преко мирних села, плашећи одоцнеле планинке и рударе. ЉУДСКА НЕСТАЛНОСТ Мала Коса необично воли своју тетицу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У дому разврата гнусног он сања обале пусте, Где стоје спомени вечни за ране његовој души; Он чује потмули ропот Јегејског сињега мора, И види галеба јато што над њим се кликтањем кружи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кроз свежу измаглицу јулске ноћи допирали су однекуд потмули тонови тешких звона и ноћ, живот ствари, као непознато небо, откри му божанствени призор Привиђења.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Свуда крај мене кукњава је гласна, Крваве сузе по крвавом цвећу, Потмули топот, убијања страсна. Идите и ви, моје наде здраве, Нађите себи вернијега друга: Ја морам овде, крај гробнице
Петровић, Растко - АФРИКА
Слушам како је све даље иза мене потмули удар там–тама и ларма. Н. већ спава. Он се за тренутак само пробуди кад уђем, и кад му кажем да сам видео целу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Још једном погледали смо на Водену, и сваки је пошао пут оних планина, одакле су допирали потмули пуцњи топова... „ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ“ Вратио сам се на положај.
Командир је размишљао кратко време. Чуо се само шум са таванице од миша, који је гризао греду. Из даљине је допирао потмули пуцањ топова. — Другови! — проговори командир.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Туже л’ веци силних Немањића? Час плаче ли њихове пропасти, Ил’ подлаца пакосним кикотом Глас потмули тузи потомака У сретање подругљиво шаље? Мудрост не зна — промисао ћути...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он осећа неки потмули бол, а не зна откуда долази. Да ли је то због потајног Јелениног презира, због њене сталне и тихе патње, или због
То је било, изгледа, погрешно. Остали су. Могао сам отићи, али нешто ме је ту приковало. Ваљда потмули бол што ми се грчио у грудима. Увреда се разлетела по дамарима, осећао сам трнце усваком делићу тела.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1889. НА МОРУ ЈЕГЕЈСКОМЕ На цветној обали морској, становник далеких гора, Ја слушам потмули ропот Јегејског сињега мора. Преда мном пространство пукло... Сведоци векова славни.
У дому разврата гнусног он сања обале пусте, Где стоје спомени вечни за ране његовој души, Он чује потмули ропот Јегејског сињега мора, И види галеба јато што над њим с кликтањем кружи.
У грозним мукама гину са крвљу и пеном белом, И грчевито шкрипе, И дух се растаје с телом. Из разваљених уста потмули ропот се хори, И груди широко дижу и коса њихова гори...
И страшан вихар се диже. Грмнуше потмули гласи, И ветар, што бурно наже, помрси његове власи, А звоник застења чисто. Ал' он је вукао звона И као господњи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Јер кад кидишу ови пешаци гладнице, за нас неће ништа остати — додаје Душан. Из дубине брода допирао је потмули удар машине и свуда се осећао мирис уља. Пођосмо узаним ходником... Опет неке степенице.
Али, место у рупу, потпоручник Јовча скочио у море. Неки потмули тутањ се разлеже бродом и ветар поче да пири около нас. Светлост се наједном угаси и утонусмо у непрозиран мрак...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Из њега бије мрак незадовољства, у његовим речима осећа се потмули тутањ велике буне. Али пустимо да о њему говори Вишњић кроз уста Фочића Мемед-аге: Куд гођ иде, све кр'ата јаше, а