Црњански, Милош - Сеобе 1
Ту, сем ретких, шарених лађа што су одлазиле и долазиле, није се ништа мењало и сем рогова лађарских дубоког, потмулог гласа, није се ништа чуло.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
веје, док не обвеје домове шумне, строфине стреје, подрив-сликове и мрачна места под снегом душе, што су кошнице потмулог тутња, шпиље порока, над којим цепти глас од пророка, тресући фоном голе ложнице.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
што чврсто држе пушку на коленима, пење се долактицом и струји ка рамену, гребуцка дуж кичме, а глава је пуна ситног, потмулог цвокота. Не само од студи и не само од ниске ђинђува и Толиног смеха.