Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
најави крај уклетој ноћној хуци, он јој само надода звучну јутарњу лепезу и претвори је у добро знано брујање марљива поточара који неуморно сије брашно и још сањива пролазника, ранораниоца, са смијешком враћа на затрављене стазе дјетињства.
Сједи он тако на тврдој осунчаној ледини наспрам обијељена поточара, уздахне, а уздах се не чује, истог трена слије се с марљивим веселичастим зујањем жрвња и разиграна точка.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад ујесен из Хашана кренем, насред Уне воденица стара подсјети ме на брујање вриједно сеоскога млина поточара. Ту осташе моји дани плави испод врбе, у прохладној трави.