Употреба речи поточићу у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Али опет неће да верује, зашто добро зна (јер је тако чуо) да је рај негде на другом месту. Ништа зато, он на сваком поточићу пере се и метанише, једе до ситости кад једно кад друго воће, као у неком восхиштенију восклицавајући: „Боже,

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Па онда, брате ми си га мој, о „слаткој тузи и тужном весељу”, „жуборећем поточићу”, „успављивом гласу звона”, итд., итд. Хвала богу, кажем ти, једва једном опаметих се.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Прижељкујте у гори Славујићи нујни, Жубори-де, жубори Поточићу бујни! Остај тако марљива И за дочек спремна, Остај тако дарљива, Самоћо мелемна.

ЛXВИІИ Промисли се, — нису ране Само теби дане; На свету је много бола, Свуда на све стране. Теци песмо, поточићу Порушена нада, Изгуби се у пучини Општих, вечних јада!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Где срце бије, Ту с’ светлост вије Сербији. 1839. Милош Светић МАТИЈА БАН МОЛБА ПОТОКУ Поточићу, сребрну Који ваљаш водицу, Камичкима клопочућ Кроз нијему шумицу, Као да јој шапућеш Неку слатку тајницу, Колико се

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

У Јелену се не уздам. Она је жена. А у жене је, зна се, разум сличан мутном поточићу, дно му се не види иако је плитко, шта носи у свом вртложном клокоту не зна се, на први поглед је безопасан, а обале

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности