Црњански, Милош - Сеобе 2
из куће Витковича, у недоумици шта ће, јер је стара Витковичка била увртела у главу, да га ожени, старијом ћерком потпуковника Жигича, која је била лепушкаста, и којој се Павле допадао, али са којом Исакович, дотле, ни три речи прозборио није.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1781. постао је руски конзул у Напуљу, са војним чином потпуковника. Наскоро затим умро је у Бечу. Главни књижевни рад његов је његова мала историја српског народа, која је 1765.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Фалкенберг појаха коња и поведе пук потпуковника Тростена против непријатеља који је продро у варош. Но тек што га је на том месту потиснуо натраг, мораде се окренути
У Лондону се свима врло допао - био је заиста, врло симпатичан човек - авансовао је до потпуковника и добио племићку титулу. Омилио му ратнички позив и живот.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Пуковник се наједанпут упола подиже с кревета и у службеном ставу гледа строго и разјарено у очи потпуковника. — Слушајте ви, господине потпуковниче. (Ово говорим као официр старији од вас, разумете ли!
Крајцерове сонате, па га страшно притиска и мучи ова најновија брука официрског кора и још више флегматичност риђег потпуковника.
— Право кажи: јеси ли истина плакао јуче кад си видео шумадијске чарапе, оне везене, код потпуковника у сандуку? — Ко, је л’ ја? — Па ти, дабогме. — Е јесам, признајем. — А што, бре? — Па ’нако, жао ми, сетио сам се.
Историја неће на то питане одговорити, јер тамо оно неће бити ни постављено. Ми смо јахали за пуком потпуковника Васића и прикупљали се полагано. Кад смо стигли задње делове пука, били смо сви, цео дивизијски штаб.
С турске стране пуцали су и топови, али су артиљеријска зрна њихова била управљена на нашу леву колону, пук потпуковника Милутина Стевановића, који је наступао преко села Сојева.
На десном крилу нашем, код пука потпуковника Васе Гинића није се чула паљба; тамо ваљда није ни било организованога отпора. Цела дивизија наступала је тако према
При свем том, пук потпуковника Васића је лагано прилазио вароши. Кад год бих угледао стрељачки строј, да обичним кораком врши наступање у стојећем
Борба је, осим тога бивала све жешћа. Пуковник Недић, коме се чинило, да пук потпуковника Васића споро напредује, нареди да једна батерија отвори ватру с те чистине, испред дивизијског штаба.
Ту стадосмо. Пуковник Недић сјаха, и спазивши потпуковника Васића, приђе к њему и викну: — Шта је, Душане, ако бога знаш? Потпуковник Васић, блед, испијен, уморан, уздахну и
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ми данас очувате садашње наше положаје на левој обали Мораве, да их Турци не заузму, ја вас довече поздрављам чином потпуковника. Ова нежност Черњајевљева била је реакција на његову отоичну праску.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Ми Рускије... ви Сјерби... рожђонија братја. Сађиђес, сађиђес, пожалуста. Сви се дигли и тетурајући вуку потпуковника да седне. Он се опире, хтео би да заузме став, али ту су Руси, а Серјожа га загрлио и љуби.
Ња, бато!... А видите њега... Поган старчић расте. Војин таман заусти да нешто каже, кад наиђе телефониста и позва потпуковника Петра на телефон. Када он оде, Лука се обрати Војину: — А ти тако... Поредиш мене са магаретом.
Стално прича којегде како је и наше место у рову... — Е, није исто — чује се глас потпуковника Петра. — Пешак у рову може да забије главу у земљу, па преко главе пуца.
Груји навреше сузе у очи: — Хвала вам... господине потпоручниче... Поздравите ми господина потпуковника, господина поручника Луку, господина потпоручника Војина. И све другове. И сећајте се вашег Грује... Опрошћавајте...
— Скувај ми каву. Али само једну! Разумеш ли?... Ћутали смо цело послеподне. Командант који је дошао наместо потпуковника Петра отишао је у обилазак, и неће доћи до сутра у подне. Почео је већ и сутон да пада.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У гласу његовом огледа се одлучност. Онај пешадијски пуковник као да је схватио решеност потпуковника Петра на сваку могућност. Он сјаха, али као за утеху, извади из џепа нотес, у који записа име потпуковника Петра.
Он сјаха, али као за утеху, извади из џепа нотес, у који записа име потпуковника Петра. За све време док није прошао и последњи војник дивизиона, потпуковник Петар је као стражар стајао на улазу у
Он је дурбином осматрао положаје. Када нас угледа, чисто се обрадова. — Но, хвала богу! — рече када угледа потпуковника Петра. — Водите ли батерију? — Наређено ми је да се јавим команданту пешачкога пука.
Пуцњи топова разлегали су се целом дужином фронта... — Рећи ћу му — чуо се глас потпуковника Петра. — Ра-зумем... разумем... Ево, сад одмах!
Тако је. Сад знате. Изволте, молим вас. Капетан Лазар принесе дурбин очима. Осматрао је кратко време, онда поздрави потпуковника. Хвала лепо! — и одмах извади карту, на којој је једном сламком мерио одстојање.