Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ XВИИИ Његова је, његова је! У срцу му опет живну, Те потрже из потаје Успомену ону дивну. Дивна лије, силан Боже!
(„Ала!“... викну, па шкргутну зуби.) Па потрже димишкију клету, Па потече сину на освету. Три Српчића посекао бела, Тиснуо им душицу из тела, До Милете док
„Ала, Ала!“... завика из гласа И потрже бритки нож од паса. Свеће сјају, ал' нож сјаје живље, Ал' још живље њено око дивље: „Ао, грдни јада за менека!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
покојничком пепелу, а проклетство власти која, ради одржања свога неправедног господства над туђим покореним народима, потрже мирне становнике из далеких покрајина и шаље их на касапницу. А погледај овога старога Черкеза.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад то зачу Вукашине краљу, скочи краљу од земље на ноге, па потрже злаћена ханџара, да убоде свога сина Марка. Бјежи Марко испред родитеља, јер се њему, брате, не пристоји са својим се
Нека бог зна, добра бити неће“. Утом стиже Краљевићу Марко, пак потрже сабљу од бедрице, и окупи Мурата везира: побјегоше по пољу делије, као врапци од копца по трњу; стиже Марко Мурата
Цикну Арап као змија љута: „У мен’, курво, вересије нема! Не даш блага, са мном се подсмеваш!“ Па потрже тешка буздована, те удара Краљевића Марка, удари га три-четири пута; насмеја се Краљевићу Марко: „Ој јуначе, Арапине
Тад се врати војвода Пријезда, па за собом затвори капију, па потрже сабљу навалију, ждралу коњу одсијече главу: „Јао ждрале, моје добро драго! Та нека те турски цар не јаше!
И тебе ћу сјутра објесити са унуком Змај-деспотом Вуком“. Кад то чуо Облачићу Раде, он потрже троструку камџију, те удари Ђурђеву Јерину: колико је лако ударио, са црном је земљом саставио; па он узе двије
Није ово дилбер Иконија, већ је ово Новаковић Грујо!“ Па потрже пињал од појаса, закла пашу на бијелој кули, па истрча кули на пенџере, те опали двије даницкиње, хабер даде у своју
“ То Турчину врло мило било, па заигра вранца по мејдану, па потрже бојно копље оштро, па повикну као змај планински: „Држ’ се добро, Сенковићу Иво, немој рећи да је пријевара!
Мој босиљче из зелене башче! Рано ти ми беше процватио, па ми тако рано ти увену!“ Па потрже ноже од појаса, те удара себе у срдашце, — мртав паде покрај браца свога.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ко вели да зна што је, оному и јест оно бог, што он зна. Еда вади се сабља и пушка се потрже где нејма боја? Куд се подео, да се подео. Да ти много не књижим, него просто по србски да ти кажем.