Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ето нових јунака у дружину. И то баш Мачак и Потрк, двије делије из четвртог разреда какве се само замислити могу. И Потрк и Мачак били су надимци.
Ето нових јунака у дружину. И то баш Мачак и Потрк, двије делије из четвртог разреда какве се само замислити могу. И Потрк и Мачак били су надимци.
Наравно процесија се покварила, Ђоко добио батине и надимак „Потрк“. Лазар Мачак био је омален пргав дјечак, готов увијек на свађу и бој, ако га само неко наљути.
Први се на видику појавио Ђоко Потрк. Јурио је друмом као да га вија рој пчела, бијесно псето или какав Глигорије црквењак с тољагом на рамену. — Стој!
Пусти ме, идем одмах на свој таван да мислим. Ето ме сутра у Гај. В УПрокину гају, у логору мале дружине, Ђоко Потрк, захуктан као ждребенце, оптрчавао је пољанак Тепсију.
— Е баш нек сте дошли и ти и Жуја. — Ја и Жуја ловићемо зечеве! — дочека Ђоко Потрк, узе од Николице узицу и заједно с кујом појури у круг око читавог логора. — Правићемо Жуји кућицу!
Тако су радиле све хајдучке чете и дружине. — Има то и у пјесми, ја сам читао! — пожури Ђоко Потрк. — Ол рајт! — сложи се Ник Ћулибрк. — И мени је тата причао једну такву причу.
— Охо, па то је нешто озбиљно! — тихо рече чак и велики објешењак, Ђоко Потрк. — А шта ћемо с Николицом, он је мален за заклетву? — сјети се Стриц. Дјечачић се нарогуши.
Зато је Лазар Мачак био тако озбиљан, Ђоко Потрк миран, а Вањка Широки, руска душа, онако тужан. Чак је и мали Николица с приколицом ћутао мрко као да се дури и строго
— Ја сам због смишљања и добио батине од учитеља Паприке — весело дочека Потрк. — Бојим се да због тога и од вас не извучем.
— зину Стриц. — Кад смишљам пјесмице, ја морам да жваћем сламку, иначе посао не иде — објасни Потрк. — Кад хоћу нешто весело, узмем пшеничну сламку, за тужне ствари најбоља је горка стабљичица кантариола који расте по
Тек пошто му Јованче донесе неку дивљачну биљчицу опора укуса, нађену у процијепу једне стијене, Потрк се разведри. — Е, ово ће већ ићи.