Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Натпис, натпис! — заграја читава дружина. Јованче се окрену Ђоки Потрку. — Ти си највеће спадало мећу нама, смисли нешто.
Дедер, ко је тај ко их смије дочекати ? — Ехеј, гдје си сад, вуче, кад је ту Жуја?! Ђоки Потрку, као и многом другом, раније су се у мраку причињавала све некаква чудовишта: те некакав див с главом као пласт
— Их како је лијеп овај наш крај! — оте се Ђоки Потрку из самог срца. — Само да још није онога тамо — уздахну Јованче показујући руком на бријег иза кога се чуло ријетко