Јакшић, Ђура - ПРОЗА
танким белим пругама; и на мени чиста кошуљица; а отац ми метуо око врата црну пошу с кратким, ситним фронцлама, преко поше су падали чисто бели колири од кошуље, прслук беше од црне свиле с белим округластим дугмићима, на ноге је обуо
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ено беже — баш их поломише — И чадоре Турци оставише, А Србињи у њих улегоше, Па их дивно преметати поше, И подоста беше у некоме, Понајвише у Арслановоме, Баш у њему на гомиле благо — Али где је Арсланово драго, Где
И два-трипут макоше се Турци, Уста, брате, мало и велико, На стотине танкијех пушака За хајдуком у потјеру поше, Хајдук сави десно и лијево, Док не смами и док их не збуни, Па живијем окупи их огњем, И гдјекојем срдашце опали.
стену, Па управо к њима крену; Већ је близу, сад још ближе, Већ до мртве ето стиже; Страшно око на њи паде, Они поше уназаде, Два-три крока поступише Па се опет скаменише.
Од злосретног оног часа Нигде трага нити гласа. У потеру за њом поше, Ма бијау среће лоше, Преметнуше долу, гору, И сиђоше доле к мору, Ма с' од брега ту никака Не отиште лађа лака.