Црњански, Милош - Сеобе 2
Све му се то чинило, међутим, као јава. Тако се, изнурен, уморан, пошешуљао, враћао, у сновима, чак до свог детињства. Указа му се Цер, у сребру пролећа, затим у злату јесени, сав у плаветнилу
А ћутао је и о том, да виде своју Бечлику. Запита само за Трифуна и Кумрију. Ђурђе онда исприча да је Трифун пошешуљао и узео у кућу неку Махалчанку, младу, чијег су мужа убиле потере, на Бегеју.
Из куће му не избијају. Цео Будим је пошешуљао. Павле на то, пребледео, узбуђен, додаде да то, свакако, није чудо, кад се узме у обзир лепота, коју је Бог ћерци