Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Помоли се поша, зверну тамо-амо испред куће, па кад виде Вују, упита: — Зар се опет крпиш, јадо мој? — Опет, пошо — протуњка Вуја. — А јеси већ пришио? — Још двапут да проденем.
Он би им обично одговорио: »Па топлије ми овако, попо!« или: »Може, пошо, затребати штогод, хитно, па кад ћу се онда облачити?« или тако што...
— Тхе! Шта ћу му ја? Ето, нека рђа не да му никако да се отресе. — Нема среће, веселник. — Нема, пошо — потврди поп, па настави готово сасвим озбиљно: — Право да ти кажем, ја сам често помишљао како би му се помогло.
— протуњка Вуја пруживши попу требник и петрахиљ. — Понеси ти! — рече му поп. — Заједно ћемо... Хајдемо! Пошо, одох ја. И поп Мића оде с Вујом у село да чита некакој баби молитву.
Видело се да ће некуд у госте, јер није никакав празник да би човек рекао зато се обукао тако свечано. — Ама, пошо, шта чини тај тамо ваздан? — Сад ће он, попо — одазва се поша из куће. Мало постоја па изиђе Вуја.
Притрча поша и поможе му, те се једва посади у седло. — Отвори нам вратнице, пошо! — рече поп и окрете вранца напред, смејући се узјахивању Вујином.
— упита поша. — Пре зоре! — одговори поп кратко. — Ама, да си ме ти послушао... — Ћути, пошо, богати! Доста ми је и овако бруке — рече поп, па уђе у кућу. Оде за њим и поша.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ЖЕНА: Бог убио, који ме је везао с тобом! МУЖ (тресе главом): Боље да сам врат сломио, кад сам по тебе пошо. ЖЕНА: Камо среће да те нисам ни познала. Муж, пак ни капу жени! О, је ли видио ко на свету ово чудо?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
дати овога брадоњиног новопеченог божјег праведника, Раду Лоповског, он би теби прогледавао кроз прсте, па ти куд пошо да пошо — утаче се самарџија. — Па и би, вала, право кажеш. Већ ми додијало да у кући имам божијег шпијуна.
овога брадоњиног новопеченог божјег праведника, Раду Лоповског, он би теби прогледавао кроз прсте, па ти куд пошо да пошо — утаче се самарџија. — Па и би, вала, право кажеш. Већ ми додијало да у кући имам божијег шпијуна.
Иако види да је већ „прочитан“, сељачак окреће на девету страну: — Ево, брате, ја таман пошо у село, кад оно запуца. Охо, велим ја, ево другова. — Хм, другова? — сумњичаво ће тетак Аћим.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Благо мени! — у Крушедолу, 1892. НА ПОНОСНОЈ ЛАЂИ На поносној лађи, На лађи љубави, Пошо сам тебе наћи, Островац убави. Залуто сам далеко, Ди престаје већ свет, Од света сам и бего И стваро га опет.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Драго ће ми бити. МИЛАН: Ја се препоручујем. ЉУБА: Службеница. МИЛАН: Збогом, мајка! СТАНИЈА: Збогом пошо! (МИЛАН одлази.) СТАНИЈА: Бога ти, Љубо, што је теби? ЉУБА: Шта, мајка?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
ХРИСТОС НА ПУТУ Обилазећи градове и села На работу је пошо свога дела. Пут га поведе тога лепог дана Кроз млада поља сунцем обасјана.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Јела те болест!“ Шатра патра, — вилајетска затра. — Узјахао Турчин јарца, па пошо у народ да глоби. Дошав у прво село, упита: „На што јашем?“ — „На јарца“ — одговорише му.
— Празна торбица. 9 Питао калуђер попадију кад је исповиједао: — Да нијеси, пошо, који гријех затајила? — Казала сам ти све оно што бих мому попу казала.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
АНЂЕЛКО: Мислиш да ја не капирам? Кад сам пошо из оне самопослуге, сматеријалом, преда ме патрола! Ко да смо имали заказано! Мислиш да не копчам да ме он откуцо?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Када сам“, настави Лавоазије, „хемиском анализом рашчланио ваздух у његове саставне делове, пошо сам обрнутим путем, синтезом.