Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„П у с т о м л е к о п с и л о ч у. “ 157 Херкул и лопта Херкул, поштапајући се с својим страховитим ајдамаком с којим на лавове и медведе удараше, упази некакву лопту, удари је, но она од ударца
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
зазвонило, старци истресоше луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба, па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву. Пошао свет на литургију, па се све шарени сокак од лепоте.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Од жена не може да се прође. Из свију маала, капија и чаршије, стичу се и иду друмом што води гробљу. Старе, поштапајући се, у празнична одела, са свећама, заједно са обудовљеним снахама и кћерима иду напред, а иза њих носе слуге спремљена
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Тада момче баци своју капу на под и викну: „Е, сад ево ти и међеда, па удри га!“ Лабуд, поштапајући се, примаче се, па час једном, час другом тољагом стаде ударати по капи, уза смијање и халакање гомиле.
Милићевић, Вук - Беспуће
Може да се усели кад хоће. И они се растадоше. Гавре Ђаковић гледаше га како се љуља цестом, поштапајући се на један дебели, прости штап, и одлану му у души. Послије се покаја.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У том Магда истрча из кујне и полете капији. На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.
Сиђе готово сам. Софка и Тодора испратише га до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сâм, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. — Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. Он зна да до њега стоји. Да је она његова.
као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази. Чисто клизи низ прагове. Стаде преда њ и уплашено поче да стоји.
Ћипико, Иво - Пауци
Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. Полако, поштапајући се кишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. — Биће кише! — тјешила се одасвуд женскадија.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Хајд, да видимо прво твоја леђа. — Ама, побратиме, молим те, изволи ти први... И кретоше један за другим, поштапајући се. Тек се чује: „О-хо!“ Један од њих застане и погледа другог. Пођоше сада напоредо.