Матавуљ, Симо - УСКОК
“ ...Тако сам ето робовао пет година, једну у Бечу, двије у Варадину, једну у Загребу, пошљедњу у Котору! Срећом, био сам у граничарском пуку, међу добрим момцима ваше крви, од којих научих ваш језик, а помало и
Ономе сутурану узео је плету и теби је сад дао!“... У праскозорје зачу се клепало. Ђак Обрад, који већ учаше „пошљедњу књигу“, бјеше велик вјештак у томе.
То је будило већину домаћих, дјецу пошљедњу; сви се крстијаху, а многи одмахнуше главом, рекавши: „ђаво ђетињи!“ Клепање затече владику будна: на први куцањ он
А, валај, кад би хтио и да распиташ је ли ваљаст и чојски! И онда да речеш пошљедњу ријеч!“ „Валај, рекох му, част твоме ђетићу, али ја сам рекао пошљедњу ријеч, а о тој работи већ не троши ријечи, а
И онда да речеш пошљедњу ријеч!“ „Валај, рекох му, част твоме ђетићу, али ја сам рекао пошљедњу ријеч, а о тој работи већ не троши ријечи, а наше куће, ако хоћеш, могу живјети у љубави као и до сада!
Ћипико, Иво - Приповетке
— Мучи, жено, то су наши мушки посли! — прекиде сањив пошљедњу Здраво, Марија Жижица и утрне свијећу. ДАНГУБА Пун мјесец с ведра неба разлива се селом, сребри чистине, обасјава
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ја млим да нијесте задријемали? Слушаћете? Е, онда добро; чујте: Било је то на двије године пред ову пошљедњу буну, да Бог да не била пошљедња! Баш те је године, ако почем пантите, пао Ђурђевдан у Велики Петак.
Ову пошљедњу ријеч не могу изговорити, па уби ме!... Ето, тако Србови да будемо. То они траже, чујем доље у чаршији, већ пуни' шест
(окреће се писарчићу): Шта би ти рекô, дијете, је ли и њему земља Босна, или је с вами дошô уз ову пошљедњу буну? Писарчић: Из Босне је он, Давиде.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Нијемци ухватили ђавола па га питали шта је лијек од метиља, он им је казао: кад полипшу све овце до једне, онда ону пошљедњу треба обнијети око тора, па више ни једна неће липсати осим ње«, Вук, Рјечн., ѕ. в. метиљ). Б. л.
Ћипико, Иво - Пауци
—Праведно је да мени, господару, продаш... —Реци пошљедњу... Де! Илија смисли се, па, као да се прегорио, изрече нагло: —Тринаест стотина талијера даћу... —Мало је...
што прождире добро душманиново, сада се освећују са законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару... Па, ето, ни то не помаже свакоме! Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!
Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит”, изговорене једва чујно, живо га такнуше.
одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...