Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А кад јој пружих руку, она је притиште на уста и пољуби је — сирота! Ја узмем једну троногу столичицу, на којој су обично пандури седели пред вратима канцеларијским, и
свакако мислим да ће ми данас доћи; него ти, мала моја Грлице — тако су ме сви у кући звали — отрчи до Симе бербера, пољуби га у руку и реци му да донесе своје маказе и бријачице да се мало уљудим“. Ја сам га послушала.
А они који се нису знојили, једу печења!...“ Кад је тетка изашла напоље, а он ме пољуби... Сад му већ нисам бранила да ме љуби, нисам се из његовог наручја ни отимала...
Кад је било пред зору, он дође, спусти једну пуну врећу на земљу, па ме онда пољуби. Глас му дрхташе од раздражености: „Грлице, ево јела!...“ Даље није могао ни речи проговорити.
Скапајте од глади кад сте јогунице!...“ И он се примаче да ме опет пољуби. Ја сам се отргла од њега и бегала сам. Јурећи тако кроз сокаке и скачући преко шанчева, оставим Кикинду за собом, а
Ја одох; ено где свиће!... Збогом! Збогом, можда занавек, збогом Грлице!...“ Он ме притиште на своје широке груди, пољуби ме последњи пут и оде... Оде као сенка.
Живко уздахну, те мало му је што и претекло у кеси, али шта је знао чинити: извади и тих пет дуката, скиде капу, пољуби калуђера у руку, а затим одосмо кући да сутра опет дођемо.
Стана се сва заруменела и саже се да га пољуби у руку. Ја сам приметио како јој калуђер стеже руку, али мој побратим то није видео. У недељу је била свадба.
Он јој је допустио да га у руку пољуби; то је исто чинио и са Станом, само што је њојзи вратио пољубац, страсно је загрливши.
А Стана је стајала мирно, гледајући га својим обичним смешењем. „Пољуби ме, злато!“ занесен неприродном страсношћу, сиктао је калуђер. И Стана га је пољубила...
Ижљубимо се и поздравимо, као што давно невиђена браћа чине... Приђе и Стана, да ме, као девера у руку пољуби. Ја тргнем руку, она сва поцрвени, очи је оборила доле и више ме није смела погледати.
погледавши благодарно у благо лице учитељево, окрете се своме Милисаву, узе га за руку, привуче га к себи доле, па га пољуби... — Ох, како бих волео да... Не! Не! Милисаве, дете моје, живи ти и буди срећан!...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Зашто се ми, који му јуче не бисмо допустили ни да нам чизму пољуби, данас јагмимо да га пољубимо у краљевски прстен? 4.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад уђемо у собу, али Петар Бијуклић скиде капу пак се са мном у образ пољуби: „Како сте, оче прото, како је Црни Ђорђе и Јаков и сва наша браћа?
Сви му се, и ми и Поцерци, поклонисмо и благодарисмо. Поцерци пођоше руци; он се по с неким у образ пољуби. Те ти богме и ми с војводом сви и са свима љуби се у образе (као добра фамилија на Божић око пуне софре): „Наша
Онда изнесу сав коњски такум, и кубуре сребрне и проче, добро га одену. Фочић се заплаче, пољуби хата у чело, и момци узму и доведоше на Татинац.
— „Оно је, вели, што је у токама, што га момак чешља.” Ја скинем капу, пак одем те га пољуби̓ у руку. Пита ме чији сам; ја му се кажем да сам Алексин. „Добро, душо, добро, ми ћемо да ручамо, пак ћемо ићи.
Опрости ми! Он се опет малко осме̓ну. Живан пође му да пољуби у руку, он му руку не даде, него се пољубише у образе, и рече: „Нити је крив кнез Алекса, нити ја, ни ти, но онако је
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Док би оком тренуо, беху оба коња привезана иза новог вајата за шљиву. Стамена изнесе гостима столице пред кућу, пољуби попа у руку, па отрча опет у кућу. И домаћица приђе попу к руци и упита како је на дому, како поша са здрављем.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Овде није моје место!... Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!... А ја се жив не дам свезати!... Збогом! Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...
И загрли Маринка. — Алал ти вјера, соколе! Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!... Маринко му пољуби скут и руку. — Хвала, драги ага! То што ми рече волим него небројено благо. Него... — Шта? Шта желиш?... Ишти!...
— Добро, Лазо, добро. Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... — И тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да ће
— Натраг, не погани ми руке!... Напоље!... Она се окрене и изиде из собе... Стриц Младен сеђаше крај ватре. Она га пољуби у руку и изиде у авлију. На самом прагу чу речи очеве: — Младене! Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.
И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... Попа га пољуби у оба образа. — Људи смо, па грешимо. Од праоца нашег грех нам је остао. И ми се огрешисмо о тебе.
Њему се чинило да ће се ствар добро свршити. И он пољуби Турчина у руку. Турчин направи нежно лице. Загледа се у Лазара, па рече: — Лазо, Лазо!...
— Онда, Иване, ево! И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом. Попа рече: — Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност.
Све у соби кршћаше се светим знамењем... Попино се лице наједанпут преобрази. Он пољуби шару, па викну: — Браћо!... Срце ми моје каже да је бог с нама!
— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!... Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: — Онда, за мном!...
А стари рекоше: што је право и богу је драго!... Станко му узе зборану руку и пољуби. — Хвала ти, попо! — рече он. — И како да му то не учиним!... Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали!
Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку. Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!...
И они имају своје мајке, које за њима цвиле!... Иди, сине, иди!... Станко је пољуби у руку и изиде из собе. Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица. Кад је смотри, њега мрави подиђоше.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Видиш овај перчин? Ни у овце није бељи! Анока ухвати пеш од гуња којим се ђеда беше огрнуо и пољуби га: — Ја сам ти грдно згрешила, ја сам ти кућу замесила. Опрости ми, ако знаш за име божје!
Ништа лакше него старца расплакати. Нему грунуше сузе. Оберучке је дохвати за главу и пољуби: — Ходи овамо! Она уђе за њим у собу. — Седи ту! Она седе на клупицу, ђеда на кревет. — деде мало коми тај грах!
— Све залуд! Она отвори још једном очи. Показа својом жутом руком на дијете покрај себе, дохвати онда попову руку и пољуби је; прошапта: „Благослови ме... и опрости!
— Ако сам ти прав, оче, да се окумимо! Тако народ, хвала му, мене изабра. Поп се трипут пољуби с њиме. Онда понијеше дијете у цркву, и она се напуни народа Тако се дијете крсти, и надјенуше му име Марија.
Онда је узе на руку и понесе је попу да је пољуби, па с Глувићем оде његовој кући. Поздравише се и остали сељаци с попом, па одоше, а он оста сам као сухо дрво, и на
живота лик дјететов, а с бијеле браде цури кап по кап и чисто се запуши на њеним обрашчићима И таман се поп наже да је пољуби, а дијете у сну махну руком, окрете се на другу страну и настави спавање. Дубоко поп уздахну и завали се у постељу.
Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште. Поп пољуби Мару: — Пођи с богом, Маро! Нека ти је он у помоћи!
Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе. Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње и пришапта јој: — Пољуби бàбу још једанпут и кажи: „Благослови ме!” Она се наже из кола попу и пружи руку: — Благослови ме, бâбо!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
На вратима га дочекује Неца гологлав и мало постиђен, пољуби га у руку, па само вели: »Хе, шта знате господин-попо, грешни смо људи!
— рече путник и поклони се поп-Спири и пољуби га у руку, што се овоме јако допало, јер се до сада није баш најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо
То кажу, али нико јој није то урадио; сваки је више волео да је уштине за образ или чак и пољуби, и пошто се она није никад отимала, па јој је доста често и пасирало.
— Клањам се. Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони. — Службеница!
— А не, не. Сутра вас чекамо. — Добро — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу. — Клањам се, госпођице Меланија — рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу,
— С драге воље! Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде. Али ни сутрадан није било боље. Опет је решето изнето и опет су почели да раде баш у оно доба кад је
Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар па се уми ’ладном водом. Јула је пољуби у руку и оде. — Како је, сирота, хаглих и осетљива!
Ди да идеш, наша бити мораш!«... Један скида златне белензуке, Други скида дукате са врата, Трећи вели: »Пољуби ме, Јуло!«... Ал’ говори Маџарева Јула: »Мене ј’ нáна увек заклињала Да не љубим ког ми срце неће!
— рече Пера и скочи са столице, остави брзо лулу из уста у један ћошак, па скиде шешир и пољуби г. попу у руку. — Па, како је? Како? Радиш ли, је си л’ вредан? — пита га поп Спира.
— Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, попСпири у мањем, а Пери у већем стаклу. — А ди ти је човек?
О-о-о! Е баш, баш добро! Та је с’ ти то... — Е, није него си ти! — вели му поп Спира, и пољуби се с њим неколико пута најсрдачније. — Е, е, е! Па извол’те, извол’те. Роксо! Глишо, та ди сте се завукли врагу!?
— Дакле, збогом, домаћине, и фала ти баш од срца рече поп Спира излазећи из кујне, па се пољуби с домаћином. — Фала и теби на лули, а и вама, дражајши господин-Ћиро, на тој почести коју сте указали мом скромном
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба уђе у собу; мати је сама. — Слуга сам покорни. Љуба матер у руку пољуби. Тако је цмокнуо, да се и сама мати заруменила. — Изволите сести. — Хвала.
Кад је дошао кући свом оцу на вакацију, приђе му да га пољуби, а отац опет њега загрли; но, то парче платна тако је било јако ушкробљено да је у пољупцу с њим оца заклао.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда узе са стола слику своје мајке и пољуби је нежно, па то исто учини и са оном сликом веренице, а затим обе спусти у сандук.
А сад, ево овде... видиш ево овде спустила сам свој горећи пољубац за тебе. Пољуби то место. Љуби га дуго и страсно. ја сам га до безумља дуго љубила.
А сутра дан обрише бркове, пољуби се са женом Цветом и кране у име Бога. Пред њим, у бисазима, паре лепо спаковане, а за њим брката једна пандурина од
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КАТИЦА (донесе огледало и проба): Је ли овако? ЈУЦА Мало само очи к носу. Тако! КАТИЦА (пољуби је): Слатка мамице, ви сте моја срећа ЈУЦА: Сад како ћеш кад се станеш разговарати?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мислиле су да је мучен у затвору. Прва му приђе, са сузама у очима, Ђурђева жена, Ана, која му се обисну о врат и пољуби га, као што сестре љубе.
Она је у десној руци била понела неку корпу са воћем и сад није знала шта ће. Вриснувши, најзад, притрча и она и пољуби га, али не како сестре љубе. Гледала га је као да је луда и понављала: „Немамо сриће! Немамо сриће!
Довољно је било да му понуди да седне крај ње, па да јој, оматорели, тешки, човек, пољуби, као некој принцези из бајке, руку.
Збуњен, гадећи се Божича, Исакович се онда, брже‑боље, поче праштати од домаћина и домаћице, а затим приђе, да јој пољуби, церемонијално руку Домаћица му је рекла да га је Франциска, коју сви у кући зову Францл, заљубљено гледала, што није
Одмах затим, Павле зацупка, не рече ни речи Божички, него јој само пољуби руку и истрча из трпезарије. Свеће су гореле у канделабрима, дуж ходника, а једна шандала, са упаљеном свећом, горела
Узе ми их Гарчула. Сећао се, отрчао би, да пољуби у руку деда Гаврила. А баба Иконија, том приликом, обукла би му нове чарапе.
Чувај ми ово! Да види деда Гаврило, шта сам добио! А мати му узе паре, па му рече, тише: Иди сад деди! Пољуби га у руку! А и деда га зивка, да му приђе, те се он ослободи, па му приђе опет, а деда га нуђаше искрцаним орасима.
Ујна, кад уђоше, рећи ће његовој мајци: Добро јутро! Деде, Петро, дај нам мало медене ракије! Дед пољуби Гошу у руку! А и његова мати повика: Дела, благо мени, пољуби Гошу у руку!
Деде, Петро, дај нам мало медене ракије! Дед пољуби Гошу у руку! А и његова мати повика: Дела, благо мени, пољуби Гошу у руку! На то га баба узе на крило, пољуби у образ и рећи ће његовој мајци: Видиш ли како ми је ово дете добро?
Дед пољуби Гошу у руку! А и његова мати повика: Дела, благо мени, пољуби Гошу у руку! На то га баба узе на крило, пољуби у образ и рећи ће његовој мајци: Видиш ли како ми је ово дете добро? А ти га квариш! Поганиш ми дете!
Да га Волков не задржа, Павле би био пришао амбасадору, да га у руку пољуби. Кајзерлинг је, те године, био узео педесет и седму годину живота.
Луд је, каже, као сви мушкарци, и не зна шта говори. Зар неће да је загрли и пољуби? Чекала га је жељно! Била се дигла и стајала је пред њим, у плавој, летњој, хаљини, пуној неких сребрних мрежа, а
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ВУКИЦА: Не, нећу заборавити. АГНИЈА (пољуби је, затим пружи руку Спасоју): Па не замери, Спасоје! Збогом! (Оде.) ИX ВУКИЦА, СПАСОЈЕ ВУКИЦА (пошто је испратила
АГНИЈА: И ја јој то кажем! 'Ајдемо, Вукице. ВУКИЦА (пољуби оца у образ и оде са Агнијом). XИ СПАСОЈЕ (сам) СПАСОЈЕ (осврће се десно као да види гледа ли га ко; вади из џепа
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
и ми смо се хвалили једни другима за време одмора кад би у WЦ-у пушили по једну, али ниједан од нас није успео да је пољуби, нити је то покушао. Неда је остајала љупка и насмешена, али недостижна као Хималаји.
Затим је подигла главу према мени а очи су јој блистале у сутону. - Пољуби ме, Бодо, ако хоћеш? - прошапутала је и затворила очи, као лафице на филму.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Затим стане на диван, па из свег срца очита молитву пред иконом светог Николаја, пољуби икону, и, као неки терет са срца му отпао, сад је уверен да ће се срећно вратити. „Вјера спасет”.
„Вјера спасет”. Сад се врати и изјави да је готов. У срећан пут пију последњу чашу. Дозове сву породицу, опрости се и пољуби се. Крећу се.
Још последњи пут господар Софра дигне увис Шамику и пољуби га. Госпођи Соки и Сари очи сузе. Одоше. Гледају дуго за колима, док не ишчезнуше. ВИ Госпођа Сока сама води кућу.
У Шамике сузне очи. — Сад те, синко, више задржавати нећу, путуј срећно! Шамика пољуби оца у руку, а отац њега у чело и образ. Седне, па оде. Отац пред капијом дуго за њим гледа. Шамика отпутова.
Полачек се опрости са господаром Софром, а Шамика са фрајла-Лујзом. При растанку Шамика, као прави „галантом”, пољуби је у руку, а фрајла Луза, стиснув му руку, захвали се. Сви се разиђу.
Отац, господар Софра, већ је устао и зове Шамику кући, да се не задоцне. Лепо се опросте, па онда на саонице. Шамика пољуби у руку обе даме. Кад је господар Софра бунду на леђа хтео бацити, фрајла Лујза му помаже. — Збогом, збогом!
Завије у папирић и преда Шамики; смеши се и зарумени. Шамика отвори папир, гледа косу, па пољуби. — Лепа златна коса, као злато №З, — рече Шамика па опет завије и метне у леви џеп, да му је ближе срца.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Вук Исакович, један од најбољих официра са његовог подручја, просвећен дивним речима бискупа печујског, приклонио да пољуби папучу Светог Оца, и да тако пође као веран, тј. још вернији херој, са „његовог војног подручја“ у рат, на Рајну.
Тад, први пут, усуди се и да је додирне. Кришом упозна њену косу, и расплетену; пољуби је једном у образ, загледан дуго у њу; стискаше јој тврда рамена, несвесно, помажући јој једном да се закопча, мада га
Подижући је једном, уплакану, са постеље болесне ћерчице, он је узе испод пазуха и пољуби, дршћући целим телом. Но и то, што беше јасно, она учини нејасним и рођачким.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁷¹ Она чак не сме јести ништа од даће, а не ваља ни да пољуби крст, јер ће јој дете које носи, када се роди, имати падавицу.
Отац оде код кума носећи са собом поклон који се састоји од погаче и каранфила. Кума пољуби у руку и каже му: „Сус божја мисла уф нидеља лагиме (мислимо) да крстиме!“ (ђевђелијска каза).
Други, опет, мисле да то не ваља чинити јер „дете је једрије и боље напредује докле га мати не пољуби“.⁸³ Постоје многа специфична веровања о томе које су тачке на телу детета посебно табуисане, тј.
Да дете не би болели зуби, мајка узме први зуб који му изваде, пољуби, га, баци преко греде, па где зуб падне, на том га месту и закопа.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Друга стара дама, комунисткиња, срушила се у несвест петнаест година касније, када је исти човек покушао да јој пољуби руку и казао: »РУ-КЕ, ГОСПОЂО!
– Да вас назовем сутра? – Сутра је већ данас! — рече она. Покушао је да је пољуби. – Ох боже! — рече она и одмакну главу. – »Гле, порасла ми је брада!« помисли, прешавши на улици руком преко лица.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сви Црногорци поустајаше, кад Приморац скиде капу и назва бога. Он пољуби кнеза у груди, а кнез њега у чело. Са осталима се поздрави. — Познаде ме, кнеже Драго?!
Ходи, Јанко, ходи, брате, да се поцјеливамо! И загрли ускока, који дирнут, у мраку се пољуби с невиђеним, непознатим човјеком! Кнез одјаха, па се и он и сви мушки редом пољубише с намјерником.
Кнез назва бога и пружи жени џевердар, струку и јатаган из појаса. Она прими то и пољуби га у руку, па хтједе и госта, али он не даде. Удовица и Шуто такође приђоше му руци.
— На, ови час даћу је њеком, ако грдов не дође! Та пријетња сломи упорство Драгићево, те пољуби дједа и сједе му на кољено.
Шта би радио један такав господичић с нама! — Да га разговара крај огњишта! — дода смијући се Јоке. Милица се наже, пољуби братанића и рече: — А, ваистину, и да учи књизи нашега Драгића, да буде знавен, као Саво Марков или као гувернадур!
Мргуд и Крстиња измијенише мјеста четири-пет пута, па потекоше једно другом и пољубише се она њега још пољуби у руку. Замијенише их кнез и снаха му, удовица Јоке.
— запита га кнез. Јанко, блијед од узрујаности, устаде, приђе Мргуду, узе његову тврду, разграпљену руку и пољуби је. Кнез устаде вичући: — Нека нам је срећан нови брат! Сви поустајаше и пољубише се с њим.
Кнез устаде вичући: — Нека нам је срећан нови брат! Сви поустајаше и пољубише се с њим. Пошљедња се с њим пољуби Милица. В Кад Јанко отвори очи, засијени га мутна свјетлост са стране.
Обојица се насмијаше. — Добро јутро, Јанко! Христос се роди! — назва весело младић и пољуби се с њим... — Реци: „Ваистину роди!“ — Ваистину роди! — понови Јанко, смијући се такође.
Иди, Јанко, сине, обиђи их све редом! Чим пријеђеш праг, лијепо назови: „Христос се роди!“ Пољуби се са сваким и реци: „Мир божји!“ И препоручујем ти да не браниш женскима да ти руку љубе.
— Право име: Јâн П., а сад: Јанко Ускок! — Добра ти срећа, кнеже Драго! Мир божји! — рече Саво староме и пољуби се с њим. — Сједите!
Хоћеш?“ — „Хоћу!“ — „Ма, нећеш.“ — „Ма, хоћу ево пред људима!“ — Онај право пред владику, скине капу и пољуби га у руку. Остали се примакоше да све чују: „Које добро, синко?“ — пита Свети.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
) Па кад идеш, иди људски. Врат исправи, шта си се погурила као баба. Кад дођу, изнећеш слатко и ракију; старог пољуби у руку. Ајде, шта си стала, иди облачи се. (Девојка пође.) Опет рамљеш? ДЕВОЈКА: Па шта ћу да радим?
УГЛЕД 8. МАТИ С ДЕВОЈКОМ, ПРЕЂАШЊИ ДЕВОЈКА (приступи проводаџији, па га пољуби у руку). ПРОВОДАЏИЈА: Жива била, снао! ОТАЦ: Послужи, Јулка, наши гости слабо пију.
) Дед, младожења, овакве девојке нема у нас, то јест. (Младожења дарује девојку; она опет пољуби проводаџију у руку и одлази.) ПРОВОДАЏИЈА: Е, фала богу, срећно свршисмо! МАТИ: Само срећу од Бога!
МАТИ: И то, и то. ПРОВОДАЏИЈА: Ајде, младожења, жури се што треба, то јест, за довече. (Младожења пољуби оца и матер у руку, они њега у образ.) ПРОВОДАЏИЈА: Збогом, пријатељу! ОТАЦ: Збогом!
Ја сам јошт горе чинила. УГЛЕД 10. ДЕВОЈЧИНА КУМАЧА И ПРЕЂАШЊА МАТИ: О, Персо! Откуд ти тако? КУМАЧА (пољуби је у руку): Ето и ја наканила се да видим шта ради Јулка. МАТИ: Баш си добро дошла, довече је Јулкин прстен.
УГЛЕД 11. ДЕВОЈКА, ПРЕЂАШЊА ДЕВОЈКА: А гле кумаче! КУМАЧА (трчи јој, па се пољуби): Боже, па крије, крије, као да ће јој ко преотети! ДЕВОЈКА: Богами, нисам ни знала.
ДЕВОЈКА: Службеница. МЛАДОЖЕЊА: Како сте, господична? (Пољуби је у руку.) ДЕВОЈКА: Како видите. Изволте сести. МЛАДОЖЕЊА: Љубим руку.
ПРОВОДАЏИЈА: И треба, то јест, да вас обилазим. (Девојки.) А како сте ми ви задовољни? (Она га пољуби у руку.) Хе, хе! Нема без мене ништа, а? Па како сте, то јест? ДЕВОЈКА: Благодарим на питању.
(Глади је ао образу.) Хе, хе, ал’ ћеш да се шириш. (Она га пољуби у руку.) Сад морам да идем зашто имам, то јест, јошт један посао. Збогом, снао, то јест! ДЕВОЈКА: Службеница.
ДЕВОЈКА: Био ми је младожења. МАТИ: Шта је хтео? ДЕВОЈКА: Ништа, дошао на разговор. Искао је и да ме пољуби. МАТИ: Пак бићеш му допустила? ДЕВОЈКА: Нисам. МАТИ: Тако треба.
МАТИ: Ето ти оца, уклони се у другу собу док се с њим разговорим. ДЕВОЈКА (пољуби је у руку): Слатка мамо, како сам срећна што ме Марић приси! (Отиде.) МАТИ: Нисам ли ја срећна мати! УГЛЕД 6.
ЖЕНА: Ал’ шта ти радо једеш? МУЖ: Једем што ми се донесе. ЖЕНА: Оћеш ли да ти скувам кокошку у расолу? (Оће да га пољуби.) МУЖ: Мани се цмакања, молим те! ЖЕНА: И два голупчета да испечем. (Пољуби га.
Милићевић, Вук - Беспуће
он крадом убриса сузе, не рече више ништа, нагло се диже и оде, као да се плаши даљих питања, заборавивши да се с њом пољуби при одласку.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Седи душо, до мене, Еј, да ми срце не вене! пева домаћин и загрлио своју Пенелопу. »Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога Јована!
Али напослетку, кад Јова рече да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику. — Е, дед’ ми сад отпевај једну, ал’ онако штогод. Да ви’ш, прико, како пева!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Здраво и ти, момо, туди, Да дивна си, селе пуста, Оди амо, од' на груди, Да т' пољуби браца уста.“ (1843, нов.) ПУТНИК И ТИЦА Дивно гора листа, Дивно сунце сија, Дивно река чиста Зраке му одбија.
Тек што доше магарци на Саву, Пас и спази па преклони главу, Па им смерно на сусрет поита, Пољуби им ноге и копита, Јоште нешто говорити теде, Ал' магарци ни да га погледе, Већ скочише у лађу лагуни, А за њима
“ „Хоћу, хоћу“, Фата одговара. И хајдук се мало попридиже, Те загрли, и пољуби Фату, Пољуби је и два и три пута, Па извади пушку од појаса, И удри је младу сред њедара.
“ „Хоћу, хоћу“, Фата одговара. И хајдук се мало попридиже, Те загрли, и пољуби Фату, Пољуби је и два и три пута, Па извади пушку од појаса, И удри је младу сред њедара.
И прискочи лака скока, Већ је ето вата. „Јао, дража и од ока, Та сва си од злата.“ Загрли је, пољуби је, Обрну, преврну: Од себека не пусти је До пред ноћцу црну. (10/11.
неба с' вије Па облак тражи, да се за њ'га скрије; Ма небо ведро, ни облачка нема, Па зато сунце западу се спрема: Пољуби успут градове и села, Пољуби реке, потоке и врела, Пољуби Србље, те соколе сиве, Пољуби мртве, пољуби и живе,
да се за њ'га скрије; Ма небо ведро, ни облачка нема, Па зато сунце западу се спрема: Пољуби успут градове и села, Пољуби реке, потоке и врела, Пољуби Србље, те соколе сиве, Пољуби мртве, пољуби и живе, Пољуби ране по груди, по глави,
ведро, ни облачка нема, Па зато сунце западу се спрема: Пољуби успут градове и села, Пољуби реке, потоке и врела, Пољуби Србље, те соколе сиве, Пољуби мртве, пољуби и живе, Пољуби ране по груди, по глави, Пољуби крвцу што с' пуши у
сунце западу се спрема: Пољуби успут градове и села, Пољуби реке, потоке и врела, Пољуби Србље, те соколе сиве, Пољуби мртве, пољуби и живе, Пољуби ране по груди, по глави, Пољуби крвцу што с' пуши у трави.
се спрема: Пољуби успут градове и села, Пољуби реке, потоке и врела, Пољуби Србље, те соколе сиве, Пољуби мртве, пољуби и живе, Пољуби ране по груди, по глави, Пољуби крвцу што с' пуши у трави.
успут градове и села, Пољуби реке, потоке и врела, Пољуби Србље, те соколе сиве, Пољуби мртве, пољуби и живе, Пољуби ране по груди, по глави, Пољуби крвцу што с' пуши у трави.
реке, потоке и врела, Пољуби Србље, те соколе сиве, Пољуби мртве, пољуби и живе, Пољуби ране по груди, по глави, Пољуби крвцу што с' пуши у трави. Још љубну куле дивна Београда, Па онда зађе од голема јада.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Значи, братац, да то ја нисам добро дошао, а овамо се, као тобож, мацану приговара. Е, Брко, Брко, пољуби ме у ... А стриц их, у ствари, зато не трпи што је и он сам једно божје зазјавало, ајкара и рођена луњалица.
избистреним и будним, прикова очи за напуштену слику, запрепашћено жмирну, па брже-боље скочи, скиде капу и скрушено пољуби дједа у руку. — Јеси, брате Раде, сад и ја видим да јеси, познао сам те ...
Изведрен и убијелио, чак и подгојен, он стиже једног предвечерја нашој кући, нађе дједа на дрвљанику и с њим се двапут пољуби. Чак и заплакаше старци, али све онако у тишини, ништа не зборећи.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
МАЈКА ХАСАНАГИНА: Смири се, кћери. Видиш ли, свима им се дими из уста. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ти, стара, ћути. А ти пољуби дете, па да крећемо! МАЈКА ХАСАНАГИНА: Хајде, кћери. Данас нам нема другог разговора До залудног...
Чека ме стотину послова. За шес дана, ево нас овде. На кратко, колко да Хасанагиница дете погледа, пољуби, па ми идемо својим путем. Ма немо да се деранжираш, сам ћу ја! ХАСАНАГА: Ма ајде, испратићу те!
А отеро је, да се пред њом не стидим. (Тишина. Хасанага наслања чело на мртву Хасанагиницу. Пољуби је у чело.) Први пут да је пољубим, а да не склони главу... (Узима Хасанагиницу на руке и уноси је у кућу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— ’Бро јутро, ’аџике! Радите ли? И пошто њој пољуби руку, приђе к мени. — А како си ми ти? — упита ме рукујући се. И затим, идући натрашке, седе, клекну уз зид по свом
И, једва идући, пољуби све оне људе у руку. Они је дариваше, па чак и Стојанов отац, на изненађење свију, пољуби је у чело и извади велики
И, једва идући, пољуби све оне људе у руку. Они је дариваше, па чак и Стојанов отац, на изненађење свију, пољуби је у чело и извади велики дукат — дублу. — Нека ти је срећно, ћерко, и дуговечно.
Гледа га, гледа, па хукну: — Мито, синко, што бре ово с нама уради? И, онако неочитаног, пољуби га у чело. Затим, још укоченије, али само сад пресамићен, гурајући песнице у слабине, изиђе и оде у ону другу, малу
И, чисто са страхом, уплашено, пошто пољуби крст, још ужурбаније пали му свеће, па, као да би се што пре свега тога отресла — не клекне, већ пада на гроб и
Она дете пусти и пошто одмакне, једнако окренута вароши, стане, чека. Дете оде до Ите, пољуби га у руку, а овај вади кесу, једва нађе марјаш и даје му.
се да страхује да није чиме угошћен, удворен и тиме наљућен, као молећи га за опроштај, извињење, приђе му, да га пољуби у руку.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда цар заповједи да га преда њ доведу, дочека га на ноге па се шњиме пољуби и рече му: — Добро дошао, шуро! А тај њему одговори: — Боље тебе нашао, зете! Па одмах сједну вечерати.
А царев јој син одговори: — Бре, аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио. Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро.
А царев јој син одговори: — Бре, аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио. Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро.
па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем кад буде време, ти притрчи и мене пољуби па се не бој.
А царев јој син одговори: — Бре, аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио. Како он то рече, а царева девојка притрчи и пољуби га у образ, у око и у чело.
Како он то рече, а царева девојка притрчи и пољуби га у образ, у око и у чело. Онда он махне аждајом и баци је у небеске висине, те аждаја кад падне на земљу сва се на
Онда он пољуби мајку у руку, па уседне на коња и отиде у свет да тражи своје сестре. Идући тако по свету дуго времена, дође једанпут
Како дође у собу змајеве матере, рекне јој: — Помози бог, мајко! — па јој приступи и пољуби ју у руку. Змајева мати рекне му: — Бог те помого, синко! Које добро?
подигне корито за врати и изведе испод корита посинка н одведе га синовима, па се овај са змајеви као брат поздрави и пољуби. Док се са браћом змајеви изљуби проли се из њега три оке крви. Затим вечерају, па легну спавати, да се одморе.
Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски дом. НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА Некакав војник служио дуго времена у војништву,
Кад дође до аге, поклони му се по обичају и у руку пољуби, а ага тек што га види ђе носи пар пилади рече: — Еј, валај, рајо, како си? — Добро у твоје здравље, мој лијепи ага!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА (обазре се, па је мери): То велиш, а оно је зло, кад девојка сагне главу и кад дође мушко, а она га пољуби у руку. ЉУБА: Сад мушки љубе у руку девојке и жене. СТАНИЈА: Истину ли говориш? ЉУБА: Бога ми, мајка!
Била је сест година у Бецу. Овај цвет мало ми се не допада, али не могу бољи да надзем. Сад збогом.. (Пољуби се с Љубом.) ЉУБА: Збогом. ПИЈАДА (Станији): Слузбеница понизна. (Станија не одговара ништа, и Пијада лагано Љуби.
ЉУБА: Ко ће тебе терати? СТАНИЈА: Ја дојдо, да веднем Нешу и његову децу; па што најдо? Његов син ме ни у руку не пољуби; па неће са мном ни да говори. ВЕЛИМИР (смеши се): Е Мајко, не срдим се ја ништа. Таква је Моја нарав, опрости.
Седи, мајка, да чујеш, како је лепо. СТАНИЈА (седа): Што да чујем, кад унук неће бабу ни у руку да пољуби? ВЕЛИМИР: У Паризу се род не љуби у руку. СТАНИЈА: Ете! Не л’ ја реко да је земља Инђија? Не поштује млађи старијега.
ЉУБА: Шта да ти приповедам? (смеши се) Господин Милан ће ме љубити у руку. МИЛАН: О, то може и сад бити. (Пољуби је у руку.) СТАНИЈА: И ти њега да пољубиш у образ. ЉУБА: То ћемо засад оставити, него други пут.
НЕША: Господине Милане, ви сте моју Љубу искали, и ја немам што друго да кажем, него да будете срећни. МИЛАН (пољуби га у руку): Моје ће једно највеће старање бити да се достојан покажем и вашег поверења и њене љубови.
МАРКО: То је друга фела. Кад муж жени тепа, он јој каже: о ћурко, ћурко! Но зато се она не срди, но јошт га пољуби. Него, знате шта?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Нисам ја као печурка из ђубрета израсла. ПОЗОРИЈЕ 6. ПЕЛА, ПРЕЂАШЊА ПЕЛА: Добро вече желим, милостива госпођа (Пољуби јој руку.) СУЛТАНА: Јеси ли ти Сретиница? ПЕЛА: Јесам, милостива госпођо. Добила сам заповест да дођем код вас.
Него он цили-мили око ње. Бре, лупај ти њу, нек јој се пуше аљине! Ајде, сад ме пољуби. СУЛТАНА: Молим те, само то не! СРЕТА: Али то мора да буде. СУЛТАНА: Еј, тешко си га мени! (Пољуби га.
Ајде, сад ме пољуби. СУЛТАНА: Молим те, само то не! СРЕТА: Али то мора да буде. СУЛТАНА: Еј, тешко си га мени! (Пољуби га.) У, како смрди на дуван и ракију! СРЕТА: Е тако, сад смо се помирили. СУЛТАНА (пође.) СРЕТА: Куда ћеш?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Опа! А ви се још питате да ли је 1900. и неке требало да попустите једном путујућем глумцу и дозволите му да вас пољуби у кућној вежи (шта ли оно беше с њим?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Батићу, сад све знаш; ако ти је итно, можеш ићи. БАТИЋ (пољуби га у руку): Ја ћу се трудити да љубов тако доброг оца задржим. (Јелици.) Слуга понизан. ЈЕЛИЦА: Збогом!
АЛЕКСА (ђипи горе и увати је за руку): Ви мене љубите? О, бози, помозите ми да моја чувства изразим. (Пољуби је у руку.
ЈЕЛИЦА: Ах! Кад би то време скорије дошло! АЛЕКСА (пољуби је): Доћи ће оно, ангелска господична; ја сам и са самим изјавленијем љубови ваше паче мјере срећан.
На то они дођу у замешатељство, а наши се охрабре и све до једног потуку. Сад цар дозове Голог Сина, пољуби га пред свом војском, даде му села и учини га бароном Голићем. ЈЕЛИЦА: Ах, то је лепо!
АЛЕКСА: Је ли да је велика жертва? Но опет се надам да ћу задовољства наћи. МАРКО (пољуби га у чело): Сине мој, господине, бог нека вас благослови, а ја ћу вам све чинити.
Тако ћу и ја свободу узети у присуствију татице. (Пољуби је.) Сад иди, и гледај што имаш. ЈЕЛИЦА (одлази). МАРКО: Господин барон, ја видим да ви моју кћер радо имате, и то
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Прискочи Мјесец, бјегунац лаки, пољуби руку честитој баки и крену с њом у сребрен двор ... Таман се зави зелени бор ... . . . . . . . . . . . .
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено божанствена мудрост краси. За руку га старац узе, пољуби му чело бледо, А кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо”.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
што одлазим! — и Ђорђу се скотрљаше две крупне сузе из очију. Командир се загрцну, обухвати његову главу и пољуби. — Ти си се одужио отаџбини...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Откуд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне. Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће
а ?... Она климну главом и опет се неодређено насмеши. Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је... Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе капу и, поздравивши је у ходу, изиђе из собе.
— О, пријатељу мој... и друже!... она му сама пружи руку, коју он плаховито стегну, подржа је, па насе саже и пољуби је. Она као да то не осећаше, него настави очајним гласом: — Не знате ви ко је пред вама.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
28. Невестице, росице, Капни војну на лице — Да се војно пробуди, Да ти лице пољуби! ЂУРЂЕВСКЕ ПЕСМЕ 29. Ђурђево лето, пролето, Ђурђа ми цвеће бераше, Мајка га у скут бацаше, “Ни моја Ђурђа, ни
ми је драга доћи, Рекла доћи, пак не дође; Ја је чека до по ноћи, Од по ноћи пођо кући, Срето драгу насред моста, Пољуби је једном доста, Осташе ми медна уста, Баш к’ о да сам шећер јео, Шећер јео, шербе пио. 203. Девојко моја!
Док пољуби — узећу те, драга! Кад пољуби — док упитам баба! Бабо вели — док упитам рода; А род вели — док роди шеница!
Док пољуби — узећу те, драга! Кад пољуби — док упитам баба! Бабо вели — док упитам рода; А род вели — док роди шеница!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Гладан и крвав је народ мој. А сјајна прошлост је лаж. А ко нас воли, нек воли камен голи. Нек пољуби мржњу и мртве. Ископане очи, вино што се точи, у славу убиства и жртве. О правди и победи светој нек умукне крик.
Имала је бело куче ка крилу, које је лајало на мене, а око паса имала је бројанице од црних зрна. Она ме пољуби у чело, а помилова по образу. Рече ми да је и она била Вујић, као моја мати, из Панчева.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе обасјати тебе, сине мој; обасјаће вас, децу нашу. Пођи, синко, пољуби ту свету земљу кад ногом ступиш на њу, иди и воли је, а знај да су велика дела намењена тој витешкој земљи и нашем
„ Код тих речи отац ме загрли и пољуби, и његове сузе покапаше по моме челу. — Пођи, синко, нек ти Бог... С том недовршеном реченицом издахну мој добри
Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” „Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу,
То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима. Милан пољуби владу у руку и оде весело својој кући.” — Потом се влада окрете Илији и рече: „Ти си, Илија, рђав и неваљао
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже. Ћути он, ћути и она. Он се наже и пољуби је. — Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи.
Из оне двокатнице, где је била фирма с натписом Видело, Комарчић излази и путује у Сремчицу да пољуби у образ онога дрипца, коме је ономад одрицао права учешћа у самоуправи.
Мајка је често помилује, пољуби; али је то све некако узгред, уз други какав посао... И најгоре је, што она баш тада тражи поглед мајчин, да из њега,
Тек, мало маче је по цео дан само... Деси се два-три пута дневно, да је тета пољуби, али су ти пољупци сад узгредни, исто као и мамини.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
XXИИИ ДАНИЦА, МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (наилази на врата, за њом Младен). ПАВКА: 'Ајд' овамо, па пољуби оцу руку! (Даница љуби руку Јеврему.) МАРИНА (из задњих врата, за њом Ивковић): 'Ајде овамо, па пољуби мајци руку.
(Даница љуби руку Јеврему.) МАРИНА (из задњих врата, за њом Ивковић): 'Ајде овамо, па пољуби мајци руку. ЈЕВРЕМ (уплашио се, збунио, трза руку коју је Ивковић пришао да пољуби): Ама, чекајте, брате!
ЈЕВРЕМ (уплашио се, збунио, трза руку коју је Ивковић пришао да пољуби): Ама, чекајте, брате! СВИ: 'Ајде, 'ајде. Нека је са срећом, дај боже!
(Чита даље.) „На овоме светоме месту које ћу ја као ваш представник заузети”... (Прекине, узме Даницу за руку и пољуби је у чело.) Био сам, љут на тебе, али сад ти праштам. Данас ти праштам.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку. Мати, усхићена а и потресена — ко зна какве јој мисли тада дођоше када је виде толико лепу и не толико
и не толико раскошно колико просто и укусно немештену — грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати — већ у уста, као сестра: — Ваистину васкрсе, чедо моје!
— Хвала, дедо! Срећан ти дан и празник, дедо! И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.
Како си ми, Тодоро? Шта ми радиш, Тодоро? И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку. И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка: — Ама не могу ја горе.
Ово је моја домаћица, а ово је моја кћи, моја Софка, татина Софка! И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима.
Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку. Није био баш толико стар. Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе
Али он, гост, као да то примети, и да би је што више ослободио, сам јој принесе руку, коју она пољуби. — Жива била, кћери! — ослови је. И пођоше сви кући са свећама.
Брзо спремај! Ево нам гости! А Магда тамо сва смушена. Не зна куда ће. Кад испаде пред оца и пољуби га у руку, већ гласа није имала. Он се трже, изненади, и то усрдно: — Гле, Магда! Зар ти, Магдо, још овде? — Ја...
Али по Софкином лицу, по дрхтању, по посртању, и нарочито по врелини коју осети кад је Софка пољуби у руку, виде да треба што пре да је остави саму.
Понова осети од њега сав онај мирис на зној, неопраност и крпе. Устаде, пољуби га у руку и истински кајући се што га је синоћ толико узнемирила и уплашила, промуца: — Опрости, тато, нисам знала...
Свекру као да више ништа није требало. Приђе јој. Пољуби је у чело, осети јој мирис косе. Она га попово пољуби у руку. — Нека си ми благословена!
Свекру као да више ништа није требало. Приђе јој. Пољуби је у чело, осети јој мирис косе. Она га попово пољуби у руку. — Нека си ми благословена!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Није ли ти накнадио овијем дјететом?“ то рекавши, Радоје узе дијете са Станина крила па га сједе на своје и пољуби у главу. „Ево нам Милуна, ако Бог да! Глава је иста Милунова а и срце ће бити очево! А да како!
„Ево нам Милуна, ако Бог да! Глава је иста Милунова а и срце ће бити очево! А да како!“ Марко узе дијете па га пољуби, па Петар, па Милија; сви га изгрлише.
Затијем се прекрсти и поклони, па пољуби јеванђеље и крст, што између двије запаљене свијеће бјеху наперени на вијенцу.
Владика га пресјече оштрим погледом. Човјек онај приступи и цјелива га у руку, па дотаче телом руку му, да поново пољуби, рекавши: „Благословите Владико.“ „Бог, синко, Бог те благословио... Оди, жено, оди!
Док се он са сестром грлио, Стана и Милица прихвате му руке, па их цјеливају. Човјек се пољуби и с њима. „Петре, како си? Како си брате!“ запита Јока, па опет му се објеси о грлу. И он бјеше јако дирнут.
Добро је, добро, а биће добро... Е, баш овако, три пут ту ријеч рече. И, чујете, он се наклони с коња и пољуби ме у чело; ја њега у руку. Оба моја покојника (сина), десише се украј мене, па закликташе и поиграше, као од весеља...
„Добро јутро, снашо!... Ха! камо их?“ „Добра ви срећа!“ скочи Јока, па га пољуби у руку. Мали Милун, кога је баба таман чешљала, онако чупав, потрчи к попу, а овај се саже, па га одиже и цјелива
То рекавши, сердар га загрли својски и пољуби у чело. ИX Старац Ловћен, зими неприступан ни најближој својој дјеци, а и љети суморан путнику у даљини, мирисаше
Е, чујеш ти тога! Тако се већ бјеше занијела? Сердар је загрли и пољуби у чело. Под тијем топлим цјеливом, кога не бјеше осјетила, Бог зна откад, румен се проли по њеном жутом лицу, па та
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Што се ти пољуби с њим? — Секин во код њега на изору био. — Пољубила се нека жена с милосником на сабору, а другарица је запита, што се
Пастир пристане, и дјевојка се створи змијом, те је плазила по неком штапу да пољуби пастира. Но пастир, чим би се змија привукла његовом лицу, сваки пут би је стресао.
Дува ветар! Дува ветар! Дува преко свега и свачега, док не подува нашега Н... сам богодан! ОД УЈЕДА ЗМИЈЕ Пољуби змија змију, роком дневи и роком ноћи; роком бога господа.
(Наочаре) 128 — У нашега солдата дудук од злата, ко год му приступи, дудук му пољуби? (Крчаг с водом) 129 — У огњу гори, огња се не боји? (Котао) 130 — Цару на глави сједи, а никад не бесједи?
Коло: На чије ће дворе пасти? Чију л’ љубу обљубити? Паун: (Тада поскочи: загрли у колу кога хоће и пољуби се с њиме, па се онда он ухвати у коло, а оно друго остане „паун“). КОШНИЦЕ Сви...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а царева га кћи стури с крила, па притрчи брату своме, те се с њиме пољуби, па онда узевши га за руку стане га водити кроз све собе.
Онда он пољуби мајку у руку, па уседне на коња и отиде у свет да тражи своје сестре. Идући тако по свету дуго времена, дође један пут
” А царев јој син одговори: „Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.” Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде У језеро.
” А царев јој син одговори: „Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.” Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро.
па је чобан теши: „Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем, кад буде време, ти притрчи и мене пољуби па се не бој.
” А царев јој син одговори: „Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.” Како он то рече, а царева девојка притрчи и пољуби га у образ, у око и у чело.
” Како он то рече, а царева девојка притрчи и пољуби га у образ, у око и у чело. Онда он махне аждајом и баци је у небеске висине, те аждаја кад падне на земљу сва се на
Кад она отиде к месецу, нађе месечеву мајку код куће, па је пољуби у руку и назове: „Помози Бог, месечева мајко!” А она јој одговори: „Бог ти помогао, рајска душице. А од куд ти овде?
” Чоек му се поклони, захвали и у руку га пољуби па оде дома и покаја се и као прави Хришћанин до дубоке старости живље. И Бог с нама! 21. КАЛУЂЕР И ЧЕТИРИ ГРЈЕШНИКА.
” Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски двор. 26. ЧУДНОВАТА ТИЦА. Био један чоек сиромах. Једно јутро пође од куће да добави
” Па- | сторка је загрли и пољуби се с њоме и с њеном кћерју. Здраво јој жао буде што оца није нашла код куће, али полазећи даде и маћији доста новаца.
“ Онда цар заповједи да га предањ доведу, дочека га на ноге па се шњиме пољуби и рече му: „Добро дошао, шуро!“ А тај њему одговори: „Боље тебе нашао, зете!“ Па одмах сједну вечерати.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Пак се окрене к мени: „Ти мали, [х]оћеш ли ти мој ђак бити?” Ја: „[Х]оћу”. [Игуман]: „Но, пољуби руку, пак ти не слушај тога великога и брадатога; он говори шта му на уста дође.
И само име Далмација пољуби ми се, аки би пречувствовао у срцу да ћу ту неколико весели[х] и спокојни[х] провести година.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Па онда пет Кркотића: Ркалина и Рора са своја три сина. Један за другим сваки назва: „Ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше. — Како, Јуре? Како, Баре? Како, Шимета? Како, Вице?... Како сви? — пита фра-Брне.
“ — Та-а-ко, тако! А-ну, амо, оди амо, од’, од’, од’! — рече фратар. Бакоња пољуби стрица у руку. — Па шта мислиш, а? Оћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а? — Ја ћу те слушати и бићу добар!
— поправи Стипан. — Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! — понови Бакоња и пољуби опет стрица у руку.
— рече и пољуби га у руку. Сви остали редом приступише му руци, преклињући се сваки да му није „изгубио ришпет“ и молећи да опрости.
— запитаће понајстарији, дигнувши наочаре с носа на чело. — Јето јест... Ајд’ учини своју дужност! Бакоња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто обрћући капицу међу прстима.
— И то му је стрина Цонтрона даровала. Нико нег она! Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто.
Бакоња би наврх прстâ отишао да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу. У проласку морао се поклонити ђаконима Чимавици и Шкоранци, који
Штиј овај либар, синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душе своје. Амен! Ђакон га поново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, понављајући исту честитку. За њим приђоше ђачићи: Мачак, Бујас, Лис и Бакоња.
Он зину чим пријеђе преко прага, пак се пружи колико је дуг и широк и пољуби плочу. Ђаци се гласно смијаху. Грго их запита гдје је свети Вране.
Тетка растјера свијет са тријема, па се устави са ђаком испред своје ћелије. Пивалица преклони главу и пољуби Наћвара у руку. — Тако! А одакле оно ти бише, а? А како је било? Снива си?
— И Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Срдару; па од њега право у коњушку, гдје оседла „билца“
Утолико дебељко викну: — Фра-Буоне, траже вас! Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остале. Сви заграјаше идући лагано уза камене стубе. — Како?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тамо, у Паланци, озбиљно и ћутке би пружио Вукашину руку да је пољуби, пажљиво га мерио очима, проверавао и, сваки пут друкчије, у себи закључивао.
оцем; замирисала је пшеница и триња од жижака; мали човек са фесом седео је за тезгом, не зна због чега је морао да му пољуби руку, и ћутао је до краја те кратке и пословне посете.
је заслутила зло, сећајући се да Ђорђе није хтео да дође на недељу службу у манастир и пред народом, у знак покајања, пољуби оца Методија у руку, што је овај, поред осталих својих услова, захтевао да би са његове куће скинуо анатему и немилост
Отац Методије зујао је благослов и благо махао руком изнад њене главе гледајући њу, Симку. „Пољуби, ћерко, оцу руку... Опрости јој, оче Методије, збунила се, несрећница“, рекла је Милунка.
’ питао је жене. ’То је твоја снаја’, обрецну се моја мати. Било га је стид и није дозволио да му твоја мајка пољуби руку. Чим је вечерао, отишао је у воденицу. У воденици је и умро.“ Месец се расекао на прозору.
Зна, а не радује се. Није његово. — Ово је велики дан за нашу кућу, ово је празник, сине — пружи му руку да је пољуби. Тако, требало је да му то каже пре Много година; тада је он био млад и пољубио би му руку.
Мора из овога раскопанога гроба. — Мијате, седлај ми кобилу! — Срећан ти унук! — трчи к њему, хоће да му пољуби руку. — Седлај ми кобилу! Мијат се збуњено клати пред њим. — Наследник ти се родио, чича-Аћиме... Гледају се.
Писни сад ако смеш! — уноси му се Милунка у лице; Ђорђе скрушено ћути. — Било па прошло. А сад, пољуби ми руку! — пружи му је мокру и смежурану. — Ђорђе је љуби без отпора у себи. — Могу ли да га видим? — шапуће.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Видим! Хвала ти, ма ко да си! — она подиже дечака-капљицу до свог лица и пољуби га. У истом часу мали чистач осети како се враћа у свој прави лик, а на раменима расту му крила.
Глатко и као кост бело било је њено лице. Зар је и могла приметити да стари? — Пољуби ме! — одважи се да јој предложи једне ноћи док је месечина расла над морем нежно сребрећи врхове таласа и уснула зрнца
Свакога ко јој приђе у лед претвара, а уклета је да има ледено срце све док је неко онако ругобну не пољуби. Немој се уплашити! — Мајка гуштерова уздахну.
— Мајка гуштерова уздахну. — Не гледај красте на њеном лицу, не брини што ОД ње ледени ветар бије, притрчи и пољуби је у један, па у други образ, а онда се измакни.
»Морам јој помоћи!« — прибра се, прискочи и пољуби је у један, па у други образ. Одједном нешто затрешта, нешто запрашта, а са старице спаде лед растопи се ледено срце,
А у Врту ружа. Једна једина. Златна. Очаран, дечак се саже и пољуби ружу, а из не излете Златна птица, сва блистава. Дечак задрхта. »Да би се До песме дошло, требало би убити птицу!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
прилазио је полако, хром и мршав, да Кнеза и свог брата кога Уставобранитељи на челу са Совјетом шаљу у изгнанство, пољуби у руку. Јеврем је гледао у Милоша, али Милош није гледао у Јеврема, а сви су гледали у њих двојицу.
Вучји. Док се примицала да пољуби ту ру– ку, која јој је праштала, мрзела је Милоша: нагнута над ту руку, удахнула је дах његове коже и, очајна, знала
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Саву, Млаву, и Мораву Прелазећи ја, Тебе сам се зажелео, и лакога сна. Наточи ми чашу вина Из подрума свог, Пољуби ме, загрли ме, Помог'о ти Бог! Ђ. Јакшић XВ МИЛА „Вина, Мило“! орило се Док је Мила овде била.
„Ој, ђаурко Анђелијо Црна косо, беле груди Једном сам те опазио, Ал' те никад не пољуби!“ „Све сам драге разгонио, А рад твоје ране љуте Ох, ђаурко Анђелијо, 3аборавит' не могу те!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Тако, тако, синко мој, не ка те Свевишњи благослови и помогне ти!“ Коперник га пољуби у руку, пожеле му лаку ноћ, опрости се са њиме и пође у своју ћелију. Била је дивна звездана ноћ.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада књегиња прими букет, пољуби га својим малим руменим уснама, погледа око себе и кад примети кривоногог Секулу Ресимића, наслоњеног на чакљу, пружи
али наједанпут погледам а он примакао главу твојој, па усне и ти тако исто и ... он те пољуби. Онај мутан поглед жене засја, па се усредсреди и као разведри. Она изовори и по трећи пут: — Па?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Гле, и крст!... Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. — Ђуро, пољуби овај свети крст... Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом.
да продужим још мало...« — Митре, ходи да се опростимо. Митар приђе... опет иде и гледа некако у страну... Пољуби се са њим, па се исправи. — Силази сад, доста је... Ђурица сиђе, окрете се око себе, па спусти свећу горе на траву.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
„Добро“, рече мали, па по обичају пољуби матер у руку и оде у дрва. Када је у шуму дошао, припе на једној пољани коња да пасе, а он оде сабирати по шуми
и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а цареви га кћи стури с крила, па притрчи брату своме, те се с њиме пољуби, па онда, узевши га за руку, стане га водити кроз све собе.
А царев син јој одговори: — Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио. Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро.
А царев јој син одговори: — Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио. Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро.
па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем кад буде време, ти притрчи и мене пољуби, па се не бој.
А царев син јој одговори: — Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио. Како он то рече, а царева девојка притрчи и пољуби га у образ у око и у чело.
Како он то рече, а царева девојка притрчи и пољуби га у образ у око и у чело. Онда он махне аждајом и баци је у небеске висине, те аждаја, кад падне на земљу, сва се на
Кад она отиде к месецу, нађе месечеву мајку код куће, па је пољуби у руку и назове: — Помози бог, месечева мајко! А она јој одговори: — Бог ти помогао, рајска душице! А откуд ти овде?
Онда цар заповједи дај га преда њ доведу, дочека га на ноге, па се с њиме пољуби и рече му: — Добро дошао, шуро! А тај њему одговори: — Боље тебе нашао, зете! — па одмах сједну вечерати.
У њему задрхта срце од радости и већ се наже да ју пољуби, али се сјети тетинијех ријечи. Учас зграби и дјевојку и златан поплун с њом, па бјеж̓ натраг, док дође до своје тете.
Цар, видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски двор. КРАЉ И ЧОБАНИН Некакав краљ имао је једну кћер, која је била много лијепа.
Кад дође до аге поклони му се по обичају и у руку пољуби, а ага, тек што га види ђе носи пар пилади, рече: — Еј валај, рајо, како си? — Добро у твоје здравље, мој лијепи ага!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ваздухом док к'о река тече, Коју каткад људски запарају крици — Он крај мртвог брата врши обред свети: Пољуби војника, свећицу запали, Поново устаде, јурну својој чети Онако узвишен и онако мали. Све се то десило брзо и у часу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Госпођица је пољуби, припомене јој да се ничега не плаши: све се за љубав чини. А очи јој играју и дођоше свјетлије. Идући преко града до
недјеље неће моћи поклонити му се, и још скрушеније приступи и, учинивши прије језиком криж на плочи пред олтаром, пољуби га у обје руке и ноге.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
За десет минута имате љубавно писмо. (Хоће да пође.) А сад, вашу ручицу, драга пријатељице! (Пољуби јој руку.) Ма шер ами!1 (Полази и са врата баца јој пољубац.) Папа! Па-па!...
АНКА: Је ли истина? ЧЕДА: Идите само и чекајте! АНКА (нуди образ): Пољуби ме уиме капаре! ЧЕДА (пољуби је): Сасвим. Дивна капара! АНКА: Одох и чекам! (Оде.
АНКА: Је ли истина? ЧЕДА: Идите само и чекајте! АНКА (нуди образ): Пољуби ме уиме капаре! ЧЕДА (пољуби је): Сасвим. Дивна капара! АНКА: Одох и чекам! (Оде.) XВИИ ЧЕДА, РИСТА ЧЕДА (припали цигару).
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Софка није знала да ли и она да се рукује с њиме или да га пољуби у руку”. Тренутак затим види га како гледа у кућу, што се такође одражава у метаболи: „Софка виде како гост, купац,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Омакне л’ се која суза Луда, дечија, Ти пољуби голубане Кад не могу ја. Жалим што ме неће спалит’!... „Ју, Господе мој!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Пружи му). На! ЈОВАН (гледи је): Мајсторице, ала су вам испуцане руке! (Пољуби је, и брзо изиђе.) ФЕМА: Што је невоспитано, невоспитано! Анчице! Аа, не треба викати, велике госпође звоне.
ЕВИЦА: Васо, срдиш се? ВАСИЛИЈЕ (загрли је): Хе, ти си моја. ЕВИЦА: Ти си мој Васа. (Пољуби га.) ПОЗОРИЈЕ 2. ФЕМА, ПРЕЂАШНИ ФЕМА (гледа ú доникле, пак се после продере): Вос ис тос? (Они се раставе.
Краков, Станислав - КРИЛА
Чисто злато... Није приметила како на вилицама мишићи играју. — Добро, добро. Привукла га је. — Пољуби... ту... и ту.. Већ је била ноћ када јој је говорио како ће је извести из куће. Он неће да је нико плаћа.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Он ми потпору не посла, но шта више нареди да напустимо шанац. Черњајев пољуби Димитрија у чело, обеси му медаљу за храброст и рече: — Трчите, молим вас, трчите одмах и кажите мајору Петровићу
«) и рече: — Па најпосле остаћу ја, кад нема кога другог. Черњајев га пољуби, захвали му и замоли га да се држе храбро, па онда пођосмо.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Залети се, да те сломи, Захука се, да те скрши, Загрли те, па те стоми, Пољуби те — па те сврши! Тако туга срце вида, У вечити мир га смешта, Така туга није туга, Није силна, није вешта.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Да ми је рођени брат наишао сатерао бих га у ред. Било ми га је ипак жао, те му приђем и загрлим га. Он ме пољуби... Обојици нам потекоше сузе... Мрак је пао увелико. Командант ми беше послао смену, те се вратим у бивак.
— Он продужи: — Људи, ја мислим тај човек веће радости у животу није имао него кад је нас угледао. Само што нас не пољуби. Каже: „Ја њихов вечерашњи налет не бих могао издржати.
Зовем га „Гроф“. Чуо женски глас, па изишао. Мој ти се „Гроф“ поклони пред Енглескињом, скиде шлем, пољуби је у руку и поче: кви, гуа, кве, о јес... кингири мингири. Сунце му његово, нисам знао да говори енглески.
Ишли смо им у сусрет. Он скиде капу. — Бон јоур, меѕ петітеѕ! — приђе прво старијој, заврну јој рукавицу и пољуби руку. Поздрави се и са млађом. Затим се окрете према мени: — Мој друг, који је сада дошао са фронта.
Наједном зачух глас: „Драгиша!“ Окренух се. Она брзо сиђе, обави руке око мога врата, пољуби ме у уста дишући снажно, а потом, без иједне речи, врати се и затвори врата.
Остали смо тако неколико тренутака. Затим сам лагано одмакао своју главу и пустио је. — Не пољуби је! — запита Лука и лупи песницом о сто. — Не!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ако му се да полити, Мораће га пољубити, Ако с воле откупити, Само ће се дат пољубит; Што се узме, то се не да: Пољуби је младо момче, Младо Момче голобрадо.
Коцка пала, коцка злобна, На печално Цвет-девојче. У момцима срце бије На кога ће срећа пасти Да г’ пољуби Цвет-девојче.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Пружа јој ђердан алемов и још друге неке скупоцене дарове; — пружа јој и руку да га пољуби, а Јелисавета збуњено гледа у Ђурђа.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: У руку, чедо! То је обичај. ЈЕЛИСАВЕТА: Обичај?
(Маша се да пољуби Станишу у руку.) СТАНИША: Не, снахо, — не треба! Од крви ми је масна десница, Опоганила би уста ласкава.
Клетници!... БОШКО: Та је л’ могуће, боже господе! Ах, бабо! бабо! БОГДАН: Ах, оче! (Хоће да га пољуби у руку. Радош га отисне.) РАДОШ: Одлази даље, срамна неверо! Даље, подсмеху моје старости! Даље!
(Ђурашко притисне Јелисавету грудима и скоро силом пољуби.) ЈЕЛИСАВЕТА (отискујући та): Ох, иди, иди! Још живи он. А та извесност На устима ми леди пољубац, Не дâ ми срцу
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— О, свети мој оче, твоје памети, твоје науке од истока до запада нема! — викну Симеун И пољуби Партенију у браду. — Ту ћурчину, вели Партенија, мореш и наизврат обући. Наоблачило се, па се бојим биће кише...
Онај изиђе из мрака, пољуби га у руку, и пружи му чашу хладне ракије: — Ово сам ја цијелу вече за тебе 'ладио, делијо наш и бранитељу ове наше
Ни у чем ти се не да!“ „Доста, брате! Знам!“ — викну' ја, па га загрли' и пољуби'. „Доста! Гони! Вала ти, 'вала и теби и премилостивој царевини која се она за ме толико брине?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Саву, Млаву и Мораву Прелазећи ја, Тебе сам се зажелео И лакога сна. Наточи ми чашу вина Из подрума свог; Пољуби ме, загрли ме, Помогô ти бог! Сумраковац 1857.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу. Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако
Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да га баба, ако има за шта, пошаље, а он
И већ је била друкча, мекша. Као хотећи да му помогне а и као извињавајући себе, нехотице, изненада, кад он дође, пољуби је у руку, прошапта она: — Па како си ми, синко? Изненађујући се, равнодушно одговорио је: — Добро, нане!
Зато они из куће право одлазе и чекају њу код капије, док она овамо код њега дође, да му јави за њихов излазак, пољуби га у руку и врати се. Младен зна све то. Осећа.
Толико је била убијена да, пролазећи поред њега, није смела ни да га се дотакне, опрости се, загрли га. — Пољуби ме! Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, у којој су забодени новци (ТРЂ, ННЖ, 3, 33 и 34). Негде опет млада, кад је уведу девери у кућу, пољуби огњиште и дарује га ј., и онда је девери три пута око огњишта обведу (іб., 28).
преко куће (тако и иначе у западним крајевима, Беговић, 138), па онда клекне и пољуби праг (ТРЂ, ННЖ, 3, 22). У Ресави баца млада ј., коју сватови грабе (СЕЗ, 7, 40).
»Домаћин подигне колач увис, да буде висока пшеница, пољуби га и преда другом госту«, а овај му га врати пошто га »унакрст ножем« засече.
брашна: »пред орача бела погача«), у белом пешкиру, да би жито било бело и чисто, и он од тога хлеба једе тек пошто га пољуби и (понекад) пошто га загризе во дешњак (СЕЗ, 70, 542; 83, 163).
Ћипико, Иво - Пауци
— и, кретом главе, показа на свједоке варошане. — Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео што ће собом кући повести своја два вола. Приђе банку, пуни торбу купљеном дућанском робом и прти се.
Онога часа кад нас вјенча, зовну мене гори да ће ми дати госпину медаљицу на успомену... Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру... А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати...
— Пиј, Машо, ракије! — сјети се и наздрави јој. Па, отрвши руком уста, и погладивши мрке на уснице, пољуби је: — Је ли ти мило?... Љуби ли те овако нестрпљиво твој Марко? — И, говорећи плахо, расијано, насрће на њу.
—говори Смиљана својим сувим, тихим гласом. Раде, упртивши торбу, пољуби се с њима и вели им: — Навратићу се к жени да видим сина прије него пођем...
и чисто дршћући од узбуђења принесе свој образ к његовим уснама. — Раде, пољуби ме! — моли га... —Нећеш, није те брига за ме, — одговара жена за њ... А имаш и право... Убиј ме, Раде!
се, јер унук, мали Илија, затражи да му баба ољушти крумпијер; стара узе дијете у крило и неколико пута, милујући га, пољуби га у сјајне, испитљиве, дјетиње очи. ...И спушта се зимња дуга ноћ, и увлачи се у кућу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Доцније је постао још мрзовољнији. Пажљиво сам пратио његов сусрет са Јеленом. Кад је пришла да га пољуби у руку и у груди, он је прелетео очима преко њеног стаса, не би ли, ваљда, спазио какву промену. Расте ли јој трбух!
Тај би одмах повикао: „Чудо! Чудо!“ и истрчао напоље да клекне пред оним мангупом и пољуби му стопала. Никанор Истерао сам их!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Високо му бледо чело, помршене густе власи, Али чело узвишено божанствена: мудрост краси. 3а руку га старац узе, пољуби му чело бледо, А кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо.“ (ВЕКОВИ СУ ПРОХУЈАЛИ...
А кад свану трећа зора, Он пољуби дона Клару, И забаци русе косе, И удари у гитару: „У Севиљи цвета ружа, Удовица дона Клара, А ту ружу жарко љуби Дон
А кад свану трећа зора, Он пољуби дона Клару, И забаци русе косе, И удари у гитару: ,Склопи очи, злато моје, Одмори се, слатко лане, Ја ћу стражар да
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
у три дивна венецијанска огледала: Босфор, Златни Рог и Мраморно Море, а где опази какву живу боју оно је тако страсно пољуби да од тога ваздух затрепери. Зато су и Цариград и његова ношња тако шарени. У нашој сали владао је други тон.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А он се чисто препаде. И од радости сасвим се заборави, јер, и ако Турчин, поче да се сагиње и мало што ме не пољуби у руку. ХАЏИ РИСТА (гордо): Може, и треба да дође. Није ово кућа од јуче.
Како да нећемо да живимо? ХАЏИ РИСТА (од радости умало га не пољуби у руку): Хвала, дедо! Тако нам говори. Тако хоћемо да видимо да си и ти међ нама одобровољен. — Тако!
Излази Ташана убијена. Прилази руци Младену; овај забацује остраг. Ташана се окреће хаџијама да и њима пољуби руке; тако исто и они забацују руке за леђа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Срба заузима позу свирача под прозором, пољуби тамбурицу, и по тамбурици и окинутом једном звеку посла пољубац Јулици.
— У тишини се чуло дисање госпа Нолино, узрујано, а и болесно. Младић приђе, и са очима пуним суза пољуби руку госпа Нолину. — Молим вас да се не узрујавате. Још ћете нешто чути, на што нисте били навикли.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Аган пољуби свога господара у руку и пуно задовољство изрази да му је судбина срећу поклонила таквог јунака служити. — Но шта се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— А и ти момче, здраво! — и са мном се пољуби. Онда ухвати нашег команданта за руку, и приведе га своме месту... — Шједи на моје мјесто...
Сваки је мислио да се дохвати само онога врха, да пољуби своју груду, па макар тада умро. Учињен је последњи напор. Онако десетковани, заморени, у једном заносном јуришу, као
Ко ће још да сахрањује мртве. Све је похрлило да пољуби земљу и погине. Шест дана и шест ноћи трајала је та кланица...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ево је скаче час на једну ногу, час на две, Толико је весела. Хтела је већ да прође, да нађе убавог младића, Да га пољуби на уста, када шевар угледа. У шевара три су листа: један црвен, један плав, Један од злата.
У шевара три су листа: један црвен, један плав, Један од злата. Шевар се на све стране поклања, Један лист вели: пољуби; други вели: загризи; Трећи најзад: поједи. Девојче потрча да их узбере.
ме сад умиваше: Некад смо се, ко дечаци, по истој речици гњурали, А затим, под врбама, за истом девојком, плакали. Пољуби и тад ми руке и моје стопало, И тешко се мрштио над својим оком, јер је плакало, И сто пута поче ону мисао да
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Затим су, мотрећи један другога, по сву ноћ размишљали о Сребренки, а када у зору старца превари сан Маријан устаде, пољуби старца у чело, пребаци огртач преко леђа, стави на главу рибарску капу и пође ка обали шапућући: — Опрости, деда,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И док се сврх села Плава, танка пара у прамењу купи. Она ми се пригну па, сјајна и врела, Пољуби ме. И њен пољубац се упи У сан мој, од златних нита што се плео.
25 Цветала је липа, славуј клицô јасно, Смејало се сунце радосно и ведро; Ти загрли мене и пољуби страсно, И притисну чврсто на пламено недро.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад је био чардаку на врати, коб га коби Стеванова љуба, загрли га, па га и пољуби: „Богом брате, Ваистино слуго, вишњим богом и светим Јованом!
Оста Хусо ногом копајући, оде Грујо брдом пјевајући, и он дође својему Новаку; са стрицем се у образ пољуби, а свог оца у бијелу руку; ђога пусти у гору зелену, узе пушку у десницу руку, пак отиде у гору зелену.
Па се с Грујом у образ пољуби. Грујо оде гори Романији, а ђевојка на бијелу кулу. 57 ЖЕНИДБА ГРУЈИЦЕ НОВАКОВИЋА Вино пије Старина Новаче и са
Кад то чуо Кнежевић Иване, пред Кулином у земљу пољуби: „Вала тебе, Кулин-капетане, а на робљу и на дару твоме!“ Кад виђеше робиње остале та да Иван може помоћ робљу, све из
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Не знајући ни сам што чини, али осјећајући да тако треба, Јованче се пригну и пољуби је у косу. — Ето, сад видиш да те волим.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Узе се у мисли: какво је то поздрављивање? Шта ли рад он њу пољуби? Разуме већ право да јест од Бога с неба послат к њојзи ангел с добрим гласом честитим за све људе.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„Па поздрави се на мајку ти Јевду!“ па га пољубе у чело или у образ. И Мане пољуби у руку, и таман да пође, а њега опет задрже, опет се рукују и веле: „Па поздрави се на стринку Кеву!
Умотана у бундицу, са повезаним челом и омотаним вратом, бледа и малаксала, изађе; осмехну се болно, поклони и пољуби тетка Таску у руку, па се спусти и седе на миндерлук и гледаше уморно и тужно доле устрану. — Што ти је, мори?
Разбра ли? — заврши стари Замфир и опрости се с Маном, који га, силно тронут, при поласку пољуби у руку... Вративши се кући, стари Замфир је поверио домаћици разговор с Маном и није крио да се нада да га је Мане
Искрала се од својих, само да се састане с њом. Приђе јој и пољуби је у руку, па је одазва на страну, у башту црквену, тамо под османлуке. И ту јој се изјада.