Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Што ме тако зовеш? Плашиш се Ђорђа? Колено ти је суво као печурка.“ Тола се уозбиљио и мало поћутао. „Па зар ниси газдарица?“ „Ти ништа не знаш.“ „Лакше је човеку кад чешће ради.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зато је мало поћутао и чело протрљао, па је тек онда разложно одговорио: „Добро, де, вели, 'ајде баш да те послушам, дечурлију ту,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— упита ме он с осмејком и стаде трљати руке. Ја му опет ништа не одговорих. Пошто је мало поћутао отац прота, опет поче: — А је л' те, молим вас, јесте ли ви где год читали о томе, како се хватају харинге; јутрос
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Хм, хм, баш сам радознао. Штета што више немам уза се ракије да нешто паметно смислим н да подвалим овоме спавачу. Поћутао је мало, а онда се ипак одлучио: — Поранићу сутра прије све дјеце, па ћу овамо у засједу.
—Опколиће Гај — забринуто рече Николетина — тешко ћемо се сакрити. Ваља нам нешто измислити. Застао је, поћутао, а онда се одлучно лупи руком по бедру и одреза: — Сад знам шта ћу! Хајдемо брзо.