Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пољаном се разлегало: „Ја.... ја“, у разним тоновима и октавама, док се један при помену: Танасије Првуловић, продра из свег гласа и одјек се одби о зидове штала. — Ти, Тасо, као да си гуштере гутао!
А некад су опет војници строго кажњавани. Било је то у једном селу покрај Мораве, када је Танасије Првуловић излетео из једне куће са закланом кокошком, па је махао кроз ваздух да би јој после лакше перје почупао.
А сутрадан, на маршу, возари су на сваком застанку брисали очи и груди у коња. Танасије Првуловић, телефониста, који је сам извукао више батина него сви скупа војници у батерији, задовољан што су га мимоишле батине
Погледао сам у правцу где су и остали војници гледали и смешкали се. А из јаруге се извлачио Танасије Првуловић, раскопчане блузе, накривљене шајкаче, а кошуља му пуна неких ствари, па му се обесила као гуша у кокоши.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Рекао бих да је Танасије, али откуда он са пешацима, каплар је, и још пушку носи. — Ја сам, Танасије Првуловић. Руковали смо се пријатељски. Питао сам га зашто носи пушку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Међутим Танасије Првуловић, из неке тамо Потркање, решава све то по кратком поступку. И сада војници његове батерије спавају испод нових шатора.