Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Каже: „Свершио сам и г. Недоби послао.” Тај час одем и нађем га; каже ми: да је писмо преведено, и да га је дао грофу Каподистрији, но да га гроф није имао кад прочитати, него ће вечерас прочитати и дати у
Булгакова и шта је говорио. На То МИ Г. Недоба рекне: „Дођи ујутру рано, и оно писмо које је на росијски преведено от грофа Каподистрије узми и Булгакову однеси”. 18. јануара.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А не, милостива! Све је баш на српском, ту скоро преведено. Работнике је превео Ђорђе Поповић, а Помпеје Лаза Костић. А Преодница је већ оригинал; у њој има једна красна
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Дело је имало успеха: 1812. изишло је у Будиму друго издање, 1832. је драматизовано, 1847. дошло је треће издање, али преведено »са славенског на србски«.
Његов превод Ромеа и Јулије, удешен за позорницу, изишао је у Новом Саду 1876; цело дело преведено изишло је у Новом Саду 1907. Потпун превод Хамлета штампан је у Мостару 1903.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ ПРИЧА О РИБАРУ И О РИБИЦИ (Од Пушкина) — СЛОБОДНО ПРЕВЕДЕНО — Живео је рибар стари с женом старицом Украј оног ширног мора, сиње пучине.
»Стармали« 1888. НА НОВУ ГОДИНУ (ма коју) — ПРЕВЕДЕНО — Чуј, човече, мога свȅта На уранку нова лета: Ако ти Јануар не испуни жељу Покрај свега труда и зноја и жара,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Михаиловић; потпун наслов дела је: Сјетованије наученаго младаго человјека, из руског на серпски јазик преведено от З. О. в Новом Садје 1764; и ову књижицу је Матица српска год. 1950.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
једном дивном детаљном мапом Марсове површине, израђеном у бојама, која је изгледала аутентичнија него мапа Европе, би преведено и на кинески језик.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Наравоучителна весела игра за децу у четири дејствија, преведено с немецког од Франца Ксавера Штарка Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (други део) 1795.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Најважнији лек Фаріна трітіці вулгаріѕ или, на прости језик преведено, хлеб, немамо. Шта могу! Изнурени и изнемогли војници враћају се под шаторе и леже беспомоћно на влажној земљи.