Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И то што се имало делило се... Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. Они превише колибице и копаху земунице. Жене им помагаху у том послу врло ревносно. Обарале су шуму и превртале црну земљу...
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
У слиједећем ће, вјероватно, бити превише рибе, а још даље, враг да га носи, неће ми се допасти сјенке врба или тако нешто слично.
Још сам те мале гријехе оставио код куће да магарету које нас вози не буде превише тешко. Дуго су се тако возили низ ријеку све у разговору, док мачак не повика из џака: — Стој, осјећам чаробни мирис
У чиче су биле превише сложне ноге. Понекад, на бријегу далеко од воденице, на самом хоризонту, покаже се нека жута мрља.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Било је то доба године које сам највише волео: чисто, светло и не превише топло. Рашида је звиждала као Сијукс Индијанци (бар тако је она говорила да звижде Сијукс Индијанци) кад је допливала
Желео сам да и ја скочим, али сам био превише гладан и почео да размишљам о цревима, желудачним соковима и сличном чуду. Могло је бити већ три сата.
Ми смо створења у која се мора веровати. Рекох да се све десило случајно, из непажње. Он рече да се код мене и превише тога случајно дешава, и погледао ме као што се гледа пацов, глиста или нека друга омиљена животињка.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
одраслих нису толико велики, па она могу слободно, по својој вољи да уреде свој живот, без страха да ће се одрасли превише мешати у њихове активности.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Шта би могао да буде по занимању? — пита се Нина. Шофер? Багериста? Не, има однеговане руке. Месни коцкар? Превише је тром и без рефлекса за тај занат. — А чиме се ви бавите? — упита.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Књижевна уметност као таква васпитаче, изгледа, превише не занима. Кад отвореније, кад мање јасно и отворено, они сва књижевна дела, а ова из дечје књижевности поготово,
Укратко, модерна поезија као да гине у безмерју којем се приближила. Исувише рефлектора окренуто је к њој, превише се разум умешао у њене басме, лукавства и игре.
Исувише рефлектора окренуто је к њој, превише се разум умешао у њене басме, лукавства и игре. Превише је искустава с којима рачуна, а претешко се долази до кључа који је отвара.
Ту негде, наиме, дају се назрети услови и узроци настанка дечје песме. Превише отворена према апсолутном на једној страни, поезија је морала да потражи неки кутак извесности на другој: упориште
Важно је да се ниједно од ових искушења не претвори у трајну обузетост, да не постане превише свесно себе. Хумор је стална склоност дечје песме; али и кад га не користи на непосредан начин, дечја песма изазива
Звук следећих стихова можда је превише патетичан, али лажан није: То су збори, то су гласи Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет
У дечју песму — и у њу! — увукли су се немир, сумња, неповерење. Дечја поезија после Вуча неће на бунту превише инсистирати, али се неће ни враћати — бар не често — расположењима и вредностима што су их Пет пилића покопали.
Биће да сам се, у оквиру једног кратког огледа, превише задржао на најневажнијој и најслабијој дечјој поеми Вучовој, што је један од сигурних начина да се писцу нанесе
Чобанин и Малиган Делија средишње су личности ове дечје митологије: њихова је заслуга што се, у стварном животу, нису превише опирали дечјој потреби за чудесним.
Говор је старији од писања; не ваља се превише удаљавати од њега. И ту, дечја књижевност враћа се почетку. ОПРОШТАЈ ОД ДУШАНА РАДОВИЋА Срео сам га почетком
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Богами, аго, ово је велики грех! Како мислиш са овим пред Алаха? АХМЕД: И коњ би ти реко, да си га питао: превише је ага до Алаха! Да ти је грло топ, па не би могло преко аге дозвати Алаха!
Мени се никад није свиђао. Увек фини, умивен, углађен, а непријатан као златан зуб. Сећам га се као превише ћутљивог. Толико ћути, да и кад каже „добар дан” људи се забрину. Замисле се: шта ли је тиме мислио?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
А одавде се настављају... и иду горе уз реку! ДАРА: Да Дропцу поверавају да некога уходи, не верујем! То би било превише компликовано за његову памет! ТОМАНИЈА: Зашто се онда шуња овуда? ДАРА: То се и ја питам!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
јој је рекла: „Пожури, није далеко; Пази на трамвај, окрени се на све стране; Данас немој куповати млеко — Имамо превише хране.” И док јој је намештала на хаљиници брош, Додала је још: „Чика-Мити прво кажи: Добар дан.
грло носи прокука, Грунуше испод очних капака Сузе, ко кишница из олука, И сва се у лицу зарумени (Ко кад се стави превише ружа): „Јој, куку ли си јадној мени, Ја губим могућност да стекнем мужа!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Јанко не мога одговорити, но занијека главом. Опако слаб, а од силног узбуђења бјеше малаксао, те му се кољена превише. „Придрште га!“ викну сердар. Странац узе Јанка под руку.
“ Четнике трнци подиђоше како је Пејо узвикнуо. Он се ухвати за косе, кољена му се превише, те паде на мртваца, љубећи га и дозивљући једнако: „Јанко! Јанко мој!“ Људи, у чуду, потекоше к њему.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МИЛЕ: Добра ова Госпава, кад је погледаш! СТАВРА: За мој укус је мало превише кабаста! МИЛЕ: Нема женске док није карађорђуша! ГОСПАВА: Ша је, да је, мени лако није опслужити наке муштерије!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
се ви боље и бећма помлађујете, процветавате, расплођавате, у саму вечност корење своје углубљавате и распростирете, и превише самих небесних висина стабла, гране и благородне верхове своје дижете и узвишавате! Сласти!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Овај позва суседа и пође Татагиној кући. Девојчица до сада није лагала, али ово је и за лаж превише чудно. Каква деца! Два суседа, два одрасла мрка човека ћутке су се приближила Татагиној кући.
Младићу се учини необичним њен осмех, али помисли: »Свеједно одакле је, ја лепшу нисам видео!« Не размишлајући превише, предложи јој да остане ако се не плаши пустаре. — Ја се ничега не плашим!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
флором око шешира, али сасвим суха ока и спечена непца, том посљедњем акту дуговања према некоме ко нам је задао и превише главобоље. Да. Људи воле и своје кризе, и своје ломове, и своја банкротства. Они су, штовише, љубоморни на њих.
Ко није гледао жалост дјетета над разваљеном играчком? Превише твари, превише крпе, превише дрва, жељеза, пиловине — а мало душе.
Ко није гледао жалост дјетета над разваљеном играчком? Превише твари, превише крпе, превише дрва, жељеза, пиловине — а мало душе.
Ко није гледао жалост дјетета над разваљеном играчком? Превише твари, превише крпе, превише дрва, жељеза, пиловине — а мало душе.
Задржавао се понајвише на стрмини иза куће, под прозорима сјеновитих одаја. Није био наметљив ни превише бучан. Био је прилично неуредан, немаран, нимало амбициозан, и било му је готово сасвим свеједно како тавори.
Притајена клица свијести у нашим заборавима. Једино стално и вјечито присуство у нама. А превише се умире, превише се умире, у том животу!
Притајена клица свијести у нашим заборавима. Једино стално и вјечито присуство у нама. А превише се умире, превише се умире, у том животу!
Зашто? Ко би га знао! Можда зато што сам ту материју у себи увијек осјећао превише присно, превише стварно — превише озбиљно, превише животно, на концу — а да би се од тога смјела правити поезија.
Зашто? Ко би га знао! Можда зато што сам ту материју у себи увијек осјећао превише присно, превише стварно — превише озбиљно, превише животно, на концу — а да би се од тога смјела правити поезија.
Зашто? Ко би га знао! Можда зато што сам ту материју у себи увијек осјећао превише присно, превише стварно — превише озбиљно, превише животно, на концу — а да би се од тога смјела правити поезија.
Можда зато што сам ту материју у себи увијек осјећао превише присно, превише стварно — превише озбиљно, превише животно, на концу — а да би се од тога смјела правити поезија.
Знам добро, још је прерано да ме схватиш и да ми повјерујеш. У теби је још превише жив и свјеж твој недавни догађај. Али не гризи се преко мјере због њега. Томе ниси крив ти: тако то већ иде!...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али доживети да будем враћен без паре у џепу и без ружичастих снова, било би превише за сваког човека, осим ако није лишен сваког тананијег осећања.
Мој шешир и одело били су амерички, али моје тешке ципеле, веома корисне на фарми, биле су превише тешке за топли јунски дан у Филаделфији.
Ћипико, Иво - Приповетке
Залажући се, разговарамо, а шкољари су уопће и превише разговорљиви, као да су то од мора научили, па ме обасуше питањима, и чуде се што сам дошао у ову пустош.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Само што код њега самог, на жалост, има превише фрагментарности и осипања: прави биљурни детаљи губе се у недовољно сређеној целини, у разломљеној и недовршеној
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Невоља с њом није у томе што ју је Станковић нејасно саопштио, него, напротив, што ју је превише истакао. Она је, прво, добила место у наслову.
анализа, која би обухватила довољан број појединости и међусобно их упоредила код разних ликова, али која би нас и превише далеко одвела, могла би показати колико њихово понашање зависи од једне изузетно густе мреже или у обичајни систем већ
Начело ритмичке изометричности, међутим, кад се пренесе у прозну реченицу и превише узме маха, потискује или пригушује уобичајено развијање саме реченице, тј.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Шта је то поезија? РУЖИЧИЋ: Ниже неба и превише људи, превише прегрдни планина лежи пачеземни престол, на којему пјеснословије тихо торжествује.
ЕВИЦА: Шта је то поезија? РУЖИЧИЋ: Ниже неба и превише људи, превише прегрдни планина лежи пачеземни престол, на којему пјеснословије тихо торжествује.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
не треба садити Глувне недеље (‹пред Цветну›), да не буде глув, ни Цветне, да не буде превише у цвету, ни Водене [= од Ускрса до Младог Ускрса], да не буде воден, већ Велике — да буде велики (Беговић, 245; в.
Ћипико, Иво - Пауци
Петру се учини превише. — Чудо је! — вели. — Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас! — Тако је по тарифи, по закону!
— Биће круха, — помисли Раде и превише... па куд ћеш даље? И, занесен том мишљу, прелази, скачући с камена на камен, хитро преко газа набујале ријеке, што
се имања, као негда, што вриједи хиљаду форинти за форинт на дражби узети; стога их поучи да Радино имање не прецјене превише и да суду предложе да се не дијели у комаде по честицама, већ цјелокупно да пође на дражбу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он можда има и превише вере у свој ум, сумња никада није кварила његова јасна и разговетна виђења, ослонац му није неопходан, ако га има,
Смањио би ватру у нашим ужареним пећима јер је превише топло, проветрио би рупу јер је сувише загушљиво, распремио би разбацане ствари јер је лом свуда около, мене би
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како би и могла Седефна ружа то да схвати? Месо јој је одвратно и људи га не цене баш превише. У Горњем свету угор је цењен, али бити цењен тамо горе није нарочита срећа за рибе. Нека га више ништа не пита!
Није млад, не уме се преметати преко главе. Седе Дрвосеча да размисли. Али, размишљао, не размишљао — превише избора нема!
— Премного мисли и превише пита Белко! — изнесе Учитељ своју оптужбу, а Поглавица племена рече: — Терај га да више учи и вежба!
Нека јахање на таласима остане наша тајна! Риба ућута. Између њих двоје није било превише речи. По замасима Сребренкиних пераја Маријан је погађао камо смера.
Али, дечак је оклевао да се попне на њега: брод му је некако превише личио на његову рибу из стакленке. Био је исто тако сребрнаст, исто блистав. — Пењи се, капетане! Пењи!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Глас ових „кукавица“био је, истина, мелодичан, иако мало тврд и превише гласан, али откуд сад, под саму јесен, да се кукавице толико развичу?!
— Дрекавац! — помисли пољар нијем од страха и паде на леђа. Ово је заиста било и превише послије читаве оне малопређашње трке. — Давите ме, кољите ме, носите ме!
— Богме прави бријег! — потврди глас из онога отвора на пласту. — Хоће ли доста бити? — Чак и превише. Одједном се пласт нагну и — бућ! — превали се на бок.