Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Ево, све ће це, вели, уредити без рата.... слободан превод. — Врага ће се уредити. — Ама јесте ли ви изабрали подрум, кажите ви мени? — Како, какав, шта подрум?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и 82, Загреб 1886, с. 84. ⁷⁹ Вунт, В., Основи психологије народа, И, шапирографисани превод Б. Марковића, Београд 1970. ⁸⁰ Грбић, С. М., исто, с. 112; Милосављевић, М. С., исто, С. 102; Тановић, С., исто, с.
, исто, с. 132; Ђорђевић, Д. М., исто, с. 435. ¹⁶ Уп. Канyó, З., „Комуникатионс фром дер Сприцхwöртер“ (руски превод), у: Паремиологические исследования, (ред.), Г. Л. Пермяков, АН СССР, Москва 1984. ¹⁷ Јоллес, А.
Бронфенбреннер, У., Тwо Wорлдс оф Цхилдхоод: УСА анд УССР, (руски превод), Прогресс, Москва 1976. Бронфенбреннер, У., „Тхе Цхангинг Америцан Цхилд — а Спецулативе Аналyсис“, у: Лазарус анд
, „Старинске здравице у Конавлима“, Караџић, 11, Алексинац 1901. Вунт, В., Психологија народа, И, шапирографисани превод Б. Марковића, Београд, 1970. Вукосављевић, С., Писма са села, Савремена школа, Београд 1962.
Кон, И. С., Ребенок и общество, Наука, Москва 1988: наш превод: Кон, И. С., Дете и друштво, Завод за уџбенике, Београд 1991. Кон, И. С. (ред.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»съ далматинскагω языка на Славено-Сербскій«, — као што је Иван Амброзовић, 1808, у Пешти издао »илирски« »превод« Причта Јована Мушкатировића. Вук Караџић је 1817.
Стематографïа није оригинално дело, и сам Жефаровић то напомиње. То је слободнији превод дела хрватског писца Павла Ритера Витезовића (1650. до 1713), које је 1701.
Од Ђулинца је остао још један важан књижеван посао, превод француског романа Бéлиѕаире. Године 1776—1777. штампао је он у Бечу свој превод: Велïзарïй гдина Мармонтелъ, Академïй
Године 1776—1777. штампао је он у Бечу свој превод: Велïзарïй гдина Мармонтелъ, Академïй французскагω языка члена, изъ французскагω на славенскïй языкъ преведенъ.
Преводио је више са руског превода но из француског оригинала. Ђулинчев превод је несигуран, стил је замршен, језик збркан, ни српски ни руски. Дело је имало успеха: 1812.
То је превод немачке збирке анегдота Ацерра пхілологіца, која је изишла у XВИИ веку, а у XВИИИ веку била често прештампавана.
године. 1793. издао је у Бечу свој превод дела немачког историка Лудвика А. Гебхардија Крáткая Сéрблïи, Рáссïи, Бóсны, и Рáмы крáлевствъ истóрïя (Геѕцхіцхте дер
Јосифа ИИ велича и Емануило Јанковић, посвећујући му свој превод Голдонијевих Терговаца, а исто тако и Атанасије Стојковић.
Идуће, 1784, опет у Лајпцигу издао је два дела: Совъти здраваго разума, од кога је друго издање изишло у Пешти 1806, и превод с немачког Слово поучително Господина Георгïа Иоакима Цоликофера, при Реформатовъ обществу, немецкаго предикатора.
« Зато у његовим делима има толико превода: Буквица је састављена из Јована Златоустог; ХристоиΘïа је превод једног грчког популарног дела из XВИИИ века; Слово поучително је превод из Цоликофера; Басне су изреда из Езопа,
састављена из Јована Златоустог; ХристоиΘïа је превод једног грчког популарног дела из XВИИИ века; Слово поучително је превод из Цоликофера; Басне су изреда из Езопа, Федра, Лафонтена и Лесинга; Совъти здраваго разума су »најизбраније мисли и
Јанковић је био главни преводилац српски у XВИИИ веку. Први његов је превод комедије популарног талијанског комедиографа Карла Голдонија Терговци (Лајпциг, 1787).
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
др Спасић до тога знања дошо, да је и Тврдицу за превод с немачког огласио, но доказати није мого. Да би се личност избегла, нуждно је да Спасић не буде главна рола, него
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Вели, мојој матери: „Боље пише од мене Мића!“ Кад сам се разболео од шарлаха, донео ми је српски превод Рата и мира (или мађарски превод) и ја сам тај роман прочитао за дан и ноћ, иако је моја мати тврдила да због тога
“ Кад сам се разболео од шарлаха, донео ми је српски превод Рата и мира (или мађарски превод) и ја сам тај роман прочитао за дан и ноћ, иако је моја мати тврдила да због тога може да наступи слепоћа.
Пошто, међутим, нема уџбеника, а многи студенти не знају стране језике, Поповић је био дошао на идеју да диктира превод из Гоесцхена.
су демонстрације почеле, хтео је од мене да направи свог асистента и поверио ми је да ја, на његовим часовима, читам превод из Гоесцхена.
УЗ ПОЕМУ „СТРАЖИЛОВО“ Уочи лета године 1921, док покушава да полаже испите на Сорбони (професор јој даје превод једног описа, на француски, са српског, ткачке радионице), она која ми је данас жена каже ми: Ако збиља мислим да
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Лондон, 27 мау 1785 Хенрy Турнбулл.” Превод овога писма „Ја, уверавам вас, мој драги господине, да сам ја о том у себи размишљавао на који би[х] начин (без
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ рече он и отвори један од сандука испод миндерлука и положи на сто дебео кодекс. То беше латински превод „Алмагеста“ Птолемајевог.
На његовој насловној страни стајала је прибелешка да је Герардо из Кремоне преводилац тог дела и да је тај свој превод довршио године 1175. Заиста особити примерак, непроцењиве вредности. Мардохај ме погледа испод ока.
„А зар ти њихови латински преводи нису довољни?“ „Сваки превод је непотпун. Латински преводи грчких дела, очуваних на класичном тлу Италије, а од којих си, пречасни оче, малочас
Напослетку је тај арапски превод преведен, уз припомоћ покрштених Арапа, на латински. Није никакво чудо да су на том путу ти списи унакажени.
Он му доносе и латински превод тога дела. Написао га је Георгиус Трапезунциус, а после његове смрти предао га његов син Андрија са посветом папи
Са ове две књиге отпочећу своје студије. Али ако ме моје знање грчког језика или овај латински превод оставе на цедилу, замолићу те за помоћ“. „Увек ћу ти радо стајати на расположењу“.
„Шта кажете?“ „Латински превод тога дела Папосовог штампан је године 1588, затим, у више новијих издања, све до године 1602“.
„Оно је заиста монументално“. „Неке цепидлаке кажу да то дело Лапласово није ништа друго до одличан превод Њутнових „Принципија“ на језик инфинитезималног рачуна“. „То није потпуно тачно.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Деде, сети се, сети, дроњо дроњави! — М... М... мањ ако није што... што... што сам... тражио превод за му... му... музику.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Једном приликом сам наишао на роман под насловом ”Абафи” (Абин син), српски превод познатог мађарског писца Јожике (Јосика).
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Препоручили су ми да што пре прочитам “Чича Томину колибу”, чији сам превод нешто касније нашао. Када је воз стигао у Праг, они су хтели да им, пошто-пото, будем гост у њиховом прашком хотелу
” Нивен је очигледно био изненађен и упитао ме: - Шта вам то значи? -То је слободан превод једне српске пословице, а ја сам тај магарац - рекао сам и одбио сам да даље дајем објашњења.
године? Ако у овој књизи успем да одговорим на ово питање, бићу више него задовољан, и сигурно ћу послати превод једног дела ове књиге својим пријатељима научницима из Београда.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Судећи по српском, има сто, јер се зове стонога. А у старогрчком има чак десет хиљада ногу. Превод српске досетке отежан је зато што се на руском језику не може помињати седамдесет седма нога пошто их има само
лирика (1) у сунце је обучена (2) месецом се опасала (3) звездама се накитила27 Нисмо цитирали Вуков превод Откривења зато што је он касније дошао.
њега је у дугој употреби био црквенословенски, који је Вуку служио као предложак и према коме смо овде дали дословни превод на савремени језик. Разлике су у графији, морфологији и, међу речима, луна за месец. Остало је углавном исто.
Био је то заправо први превод Лотманових Предавања. Примерке сам му предао, кад сам се с њим и упознао, крајем јануара 1971.
доста добро кад песник експериментише или кад му се синтакса и њена прозодија у стиховима „укоче“, као да је пред нама превод са страног језика. Такве су, рецимо, међуратне Матићеве песме.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
добива (се) утисак да је словенски текст оригинал, а српски његов превод.” — Академик Никола Радојчић у расправи Захарије Орфелин као историчар, Гласник Историјског друштва у Новом Саду,
Најранији превод ове Хорацијеве оде вероватно је онај који је, као додатак к ч. 15. Новина серпских за 1821, штампао неки А. О. М.
Питање међутим да ли је песма заиста превод, или се можда и ту крије нека мистификација, нимало изненађујућа у књижевним поступцима Орфелиновим, ваљаће тек решити
— Иако се песмица налази у тексту превода Мармонтелове приче, па би се са разлогом могло претпоставити да је и сама превод, ње у оригиналу нема.
У наведеном раду писао сам: „ да је Еустахија Арсић имала пред собом превод грчког епитафа (што је скоро невероватно); било овај латински епитаф на латинском (у шта је такође тешко веровати, јер
су још две Витковићеве песме, Надежди и Мог Александра песма; прва од њих је са пуним именом писца, а друга је превод познате Витковићеве првобитно на мађарском написане песме.
ода Мушицкога, штампана у Стихотворенијама, Будим 1840, ИИ, 135—6, а на српски ју је превео Милош Светић; тај превод је штампан у Стихотворенијама, Нови Сад 1844, ИИИ, 202—3 (а штампао га је и Светић у својим делима), и овде оданде
1937; но питање ауторства ове занимљиве песме остаје још увек отворено. Да је песма превод с мађарског, тврдио је већ А. Арнот; у вези с овим питањем в.
Јовићева песма је преведена и на немачки: др Страхиња Костић, професор Универзитета, дао ми је податак да се тај превод налази у књизи Сербисцхе Дицхтунген. Ауѕгеwäхлт унд üберсетзт вон Светозар Манојловић.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
изванредним преводом Новог завјета (1847), којем ће касније његов млађи сарадник Ђура Даничић, (1825-1882) придружити превод Старог завјета. Упоредо с језиком и народним умотворинама Вук се бавио и другим областима народног живота.
У том погледу прекретничку улогу имале су књиге изашле 1847, Вуков превод Новог завјета, Његошев Горски вијенац и дела два млада сасвим нова писца, Песме Бранка Радичевића и филолошка расправа
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Мурко тврди да је овакав Краусов превод српског израза на немачки добар: Фр. С. Крауѕѕ хат діеѕен »побусани (ауцх побушени) понедељник« гут міт »Монтаг деѕ
Ћипико, Иво - Пауци
Ознојен, сједе за сто, отпучи оковратник и дохвати новине. Помњиво читаше превод једнога сентименталнога романа што излажаше у подлиску новина; у доконици радо чита романтичне и криминалне ствари, и
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Робинзон Крусо (Живот и чрезвичајна прикљученија славнога Англеза Робинсона Крусе от Јорка 1799), а треба поменути и превод дела немачког писца Франца Штарка Зао отац и неваљао син или родитељи учите вашу децу познавати које је 1789.
Захаријевић: Два совјетителна Слова Плутарха Хоронеа о васпитанији детеј и Исократа ретора о благонаравии јуности (превод с грчког) Георгије Захаријевић: Два совјетителна Слова Плутарха Хоронеа о васпитанији детеј и Исократа ретора о
Захаријевић: Два совјетителна Слова Плутарха Хоронеа о васпитанији детеј и Исократа ретора о благонаравии јуности (превод с грчког) 1809. Константин Маринковић: Откровеније Америке од Кампеа 1811. Умро Доситеј Обрадовић 1814. Вук Ст.
Вук Ст. Караџић: Мала простонародна славено-сербска песнарица Стефан Живковић: Прикљученија Телемака, сина Улисева (превод Фенелоновог дјела с француског језика) 1815.
1834. Павао Стаматовић: Младиј Србљин у всемирном царству (превод) 1839. Димитрије Исаиловић: Мала читанчица за начално упражнение младежи у нижим, нормалним школама књажества Србие
Рођен Јован Грчић Миленко 1847. Бранко Радичевић: Песме И Рођен Петар Деспотовић Гаврило Поповић: Забаве за децу (превод с руског) 1851. Умро Тимотије Илић Бранко Радичевић: Песме ИИ 1853. Умро Бранко Радичевић. Милан Д.
Умро Тимотије Илић Бранко Радичевић: Песме ИИ 1853. Умро Бранко Радичевић. Милан Д. Рашић: Чича Томина колиба. Превод дела Харијете Бичер Стоу (пет свезака, шеста 1854) 1855. Рођен Стеван Сремац Милан Д. Рашић: Гроф од Монте Христо.
Рођен Војислав Илић Бранко Радичевић: Песме ИИИ У подлистку Трговачких новина објављен превод Сервантесовог романа Дон Кихот 1864. Рођен Бранислав Нушић Рођен Јован Максимовић 1865.
Милорад П. Шапчанин: Дар доброј деци (песме) Димитрије Јосић: Како је у месецу. За зрелију младеж српску (превод и прерада) 1868. Рођен Михаило С.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
оштрога запажања, заједљив (слоб. превод лат. емунцтае наріѕ, из Хор. Сат. И, 4, 8) ПАМЈАТОДОСТОЈНОСТ — предмет достојан сећања, да се памти ПАПИРОПРОДАВАТЕЉ
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Италијански преводник Дуке, за којега се не зна када је радио свој превод, али који не може бити старији од XВ века, не преводи о косовском боју Дукиних речи, него излаже косовску причу на
Италијански преводник Дуке, за којега се не зна када је радио свој превод, али који не може бити старији од XВ века, не преводи о косовском боју Дукиних речи, него излаже косовску причу на
и била је објављена у Хердеровим Народним песмама 1778 (уз још неке песме из Качића); ове године изишао је и француски превод Фортисове књиге, а 1799. године превео је Хасанагиницу на енглески (по Гетеу) Валтер Скот (али није штампао превод).
године превео је Хасанагиницу на енглески (по Гетеу) Валтер Скот (али није штампао превод). После Вука наше песме су превођене на многе стране језике, а нарочито на немачки, француски и енглески.
Поводом Меримеове књиге, коју је он у целини представио као превод са „илирског“ и тако успео да обмане многе људе (чак и Пушкина, који је Меримеове песме преводио као српске), појавило
Први енглески превод наших песама (од Џона Локхарта) објављен је 1826. године у часопису „Тромесечни преглед“. Убрзо затим, 1827, појавила