Употреба речи преда у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Марта Станојевића“. Док сам ја полугласно читао писмо сироте удовице, мој отац је тужно гледао преда се и, покаткад тужно уздахнувши, пуштао би дим из мирисаве цигаре. Видело се да о нечем озбиљски премишља.

модрикасте марамице свој жути тасић, а мој отац дохити једну малу троногу столичицу, посади се на њу и мирно гледаше преда се, невесело и замишљено. „Нећемо се дуго бријати, мајстор-Симо, не!

Ја не знам шта ми је било, али сам сва задрхтала и ни о чему нисам мислила до само о њему: он није био више преда мном, а ја сам га опет видела; није говорио, а опет ми се више пута чинило да ми, као неки гласак танане врулице,

Скотови!...“ Она баба што је преда мном стајала, кад су јој усули оно мало чорбе, посрну, сирота, те јој се сва чорба из лончића просу...

Пред кућом нас је чекала Стана; била је невесело замишљена, очи је оборила доле, гледајући забринуто преда се, а прстима чупкала је шарену ивицу од своје прегаче...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Видим да си ти умно и паметно, и да се умеш добро одговарати”, рече му курјак. „Но залуду, све ти то данас преда мном неће помоћи.” Скочи на њега и прождере га.

проклетства и анатеме таксираше, и почеше их продавати (ваља знати да ту кад један хоће другога у цркви да анатеми преда, од владике ваља да купи анатему).

А кад получи све што је хотео, преда се сав сујетној и лудој персијској гордости, неограниченому раскошу и пијанству, нити доволствујући се царском

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Нити зна шта хоће, ни како ће, ал троножац не мисли да преда! Он не може, он не зна, он не сме, он не уме, а другоме не да!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја се Повратим из Срема кући у Бранковину 1793. године и мој отац одма запопи ме и преда ми нурију. Владика што ме је запопио био је прост али добар човек.

— Онај бимбаша, што се у цркву био с друштвом затворио и из цркве тукао се, није се везиру хтео предати, него преда се мом оцу и побратими га, а он га пропусти у Видин. (Овај исти бимбаша, у почетку Карађорђева рата 1804.

маја месеца, застао се био с војском у Пожаревцу, где га мој стриц Јаков и Карађорђе опколе; и кад се тај бимбаша и ту преда, рекне Јакову: „Чујеш, Јаконе, твој ме брат Алекса у Београду из цркве предавао, а ти сад овде, одсад где чујем да има

Како се Пожаревац преда и очисти од Турака, Миленко Стојковић дође с војском и начини шанац у Кумодражи; а чето-каик стоји му за Кајабурном.

у Забрежју, а не у Немачкој, и свога синовца Ристу, сина Миланова, кога је Јаков са собом из Београда и извео, Милош преда на аманет Јакову и сабљу Миланову и Ристу; кога је неће Јаков у Русију одвео.

дана томе следује Аксентије [Миладиновић] кнез београдске нахије, и после оде кнез Аксентије са [Али-агом] Шерчесмом и преда војводу Милоша и проче. Ја пређем на Купинову. Чујем да је Верховни Вожд у манастиру Фенеку.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Него, брате, упропастише ме. Није шала онолика штета! — Ама шта хоћеш ти море! — подвикну Стеван и унесе се преда њ. — Хоћу, брате, да ми се потра осече... Оно је пропаст!

Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан. — Јес ти то, Радане? — Кум-Мато!... Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!

— А деца, куме? — Те, деца — моја деца?... Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло

— А гле, Пупавца! — извикну један младић одвојивши се од гостију и ступивши преда њ. На тај узвик многи се гласно насмејаше. — Где си, Пупавче, болан? Охо, ко би се теби надао?!...

Изброји адвокату паре и замоли га да јој с поздравом преда. Адвокат метну паре у шпаг, па однесе Николи иглу, узе и од њега наравно као за набавку, 25 дуката.

« Ето ти попа Вујице. Учитељ не може да га дочека, пего изиђе чак у авлију преда њ, па поче: — Зар баш тако, попе? Хвала ти! — А шта то, на прилику? — упита поп, токорсе изненађен. — Лепо, богами!

»Благослови, оче«, па седе крај њих и поче пунити лулу, а међутим је и механџија, по дужности својој, већ метнуо полић преда њ. — Ама ја вам рекох — поче поп Стеван мало потише — видећете да нећемо добро проћи, а иде Свети Илија! — Нећемо ја!

Капетан Паја уранио па седи у ходнику пред канцеларијом на хладовини, а Симица те преда њ. — Добро јутро, господине! — поздрави капетана, па стаде гологлав и снужден. — Бог помогао, Симо!... А које добро?

Извади обе пушке, у које беше сабио по парче челика и по један салауски марјаш, запе их и метну преда се, па се пружи потрбушке на оном таванчету, и чека шта ће да буде... Настаде глуво доба.

— 3нам... честита девојка, само јој отац мало џенабет. — Ја сам, видиш, Пурко... — настави Страхиња гледећи преда се — ту девојку подавно замиловао... — А слушао сам ја то... И овде се већ зуцкало... Па Живан, бој се, не да?

), метну новине преда се на сто и погледа у »службени део«. Одмах на челу тога дела беше наштампан овакав указ: »На предлог нашег министра

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда... Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!...

Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га yгyши... Полише га сузе, он зајеца... — Опрости!... Опрости!... Па клече преда њ. — Ја нисам хтео!... То је било наједанпут!... Ни сам не знам шта ми би!... Дође ми да га морам убити!

Наста права граја: надскачу се Станко и Зека. Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се. Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... — Људи... ово је слота! — рече Латковић.

Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се. Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван. И одобравао му је све што рекне.

Он се удари руком по челу. — Али ја морам њих надвладати!... То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!... Мора то бити! Али како?... Јест, баш у томе је била сва несрећа!...

— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом. Ја знам да ти то волиш. Па метну јело преда њ. Алекса халапљиво докопа лонац. Пријатан мирис рибљи заголица му нос.

Одједном стаде и загракта. Из луга му се одазваше. Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. — Ти си Дево? — Ја, Јоване. Је ли ту харамбаша? — Ту је... Дева се упути к њему.

— А где је Лазар? — Како немам оваца, тако не чувам ни паса! Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. Иван клече преда њ, па склопи руке: — Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? — Нисам, али ћу га убити!...

Ја сам волео Јелицу. Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!... А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!... Кајао сам се, али доцкан...

Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!... Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!...

Ето, само су такви били примани у Зекину чету. Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... Једне вечери седели су око ватре...

4. „НА МИР” Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома. Све живо потрча из куће преда њ. — Јеси жив? — Хвала богу! — А ви? — Све је добро, богу хвала! Он се стаде здравити с укућанима.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

СЕНКА Иде сен моја поред мене, Огњена сабласт и џин модар; Преда мном као вођ без смене, Као жбир за мном, нем и бодар.

А ништа ме не погледа Још једанпут; све нестаје, Све се жудно овде преда Овој смрти која сјаје. Све су очи засењене Тихог мрења том лепотом; И свака ствар што се крене, Зажуди да умре

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе! Ко, него ти?“ Обично после таквих приповедака ја сам њој давао Касију царицу или Доситијеве Басне, па

сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и што му је с преда на два места крвава кошуља. Знам да је у соби била тишина.

Па још кад тај свет стоји преда мном, па су те очи моје, па кад их — нема ни једног ни другог! — Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се

— Онда сам даље „аналисао”, даље, редом, иако ми се нешто, ја не знам још шта, све трпа преда ме и каже ми: „Хајд сад узми мене!” „Хајд, тури мене напред!” Али ја се не дам.

Као неким мађионичким штапом, преда мном се створише опет њих двоје. Ја чух како она нечујно плаче и како он криви главу, гледа у прозор и санћим броји

И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица. И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко! Јан-ко!

— и ја поскочих вратима. Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно! — Иди, ако ћеш!

! Па онда уједаред и сам бризну у плач: — А што ће ми све ово? Он баци преда се капу са поклонима и као луд погледа у небо, као да одозго чека одговора. — Хајдемо-те одавде! — рече капетаница.

Сјела једном под орах. Плете, а књигу метнула преда се у крило; намргодила очице и чита, не престаје. А на откосу више ње стоји млад човјек.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник. — О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу. Дође ред на новог учитеља да прихвати.

Тек чујете гђа-Сиду где вели, кад ову доведе тенцер и преда је мами: »Еј, терету мој, срећо моја, — опет малер!« А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме

« — Богме чита и моја Јула, иако је млађа! До душе, не велим баш да се завлачи по шифонерима, али тек чита, и то преда мном чита! Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита!

« А она, гледам је, села к’о банацка млâда, гледа преда се, па само: »Јесте«... »Није«. — Али мâмо... — Иди ми с очију, сва си ми мораста!

— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито. Оне дођоше, а поп Спира их узе преда се. Нико дотле у кући није знао ни слутио шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — зато је све

И сам тужитељ Ћира се препао, па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву. — Нека га ђаво носи! — вели поп Ћира. — »Паметнији попушта«, веле наши стари.

Па кад је ушао у дућан, извадио је из шпага и то пола табака, и размотао и метнуо преда се, сео на столицу, а наочари обрисао и натакао на нос, па из пола табака диктовао једном малом лепо очешљаном

Глас јој је мало дрхтао, али је доиста лепо певала. Док је певала, гледала је једнако преда се, између строфа се тихо извињавала и тужила за оним гласом у млађим годинама, и купила са чаршафа мрвице од пите с

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Колико пута доносила му одело. Чак и цело, нигде не закрпљено. донесе, нуди га и разастире преда њ да му покаже халине. — Еве бре, еве. Нове. Још не закрпљене. Одмах ми дадоше, чим затражих.

А све је бирао где ће да ступне, некако стидећи се, гледајући преда се и нешто у себи мрмљајући насмејано, блажено. То је био весник пролећа.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

ипак се нада да ће љубављу задобити, па му старац не може на пут стати, те тако ће најбоље бити да она све Љуби у руке преда. Чика-Гавра иде на пут, па дође код Першуновића и с њим се договора. Овај зове и Љубу, али Љуба се захваљује.

Он је држао, ко није кадар печење транжирати, није кадар ни заслужити га. Љуба свој посао започне. Салвет преда се, па транжирај. Врло му за руком иде.

Алка за кратко време навуче на се три тужбе. Ћирковић је води у Пешту да тражи фишкала. Неће да преда ствар каквом варошком прокатору, већ праном пештанском фишкалу. Путују на сопственим каруцама. Ћирковић је богат.

Ћирковић задовољан, врати се кући, а сутрадан преда инштанцију, а покрај ње кочијаш унаша у канцеларију и тепсију. Чује то Марко, тада већ варошки судац, па преко пандура

Кочијаш му преда писмо, па чека одговор. Миливој чита, лице му румен обузима, умилно се смеши, па запита: — Ти си на каруцама дошао?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Зар ти Христићу? Па ти си пример био, болан. Је си ли ти то заиста ту што стојиш преда мном? Ја не верујем. — Онда је друго било. — Онда је друго било? Зашто? Али, чекај знам зашто.

ја се гадим. Увек, у сред борбе, мислим само на тебе. И ја не знам од куд то, али тада, усред окршаја, стојиш ти преда мном у оној твојој белој свиленој блузи, коју сам те увек молио да обучеш.

— Одвратна, необуздана животињо... једнога... једнога забушанта... поред мене, преда мном. Она се засмеја сатански: — Вараш се, рањен кроз сред груди, зато је овде, није као ти. — А ја шта? Шта кажеш?

Онда ја не волим и кад по мислим на брак, ја осећам како преда мном зјапи неки црн бездан у коме бих ја имао да изгубим не само оно што волим у њој, него све.

Гадно је то све и ужасно одвратно кад се само сетим да је он онда, преда мном, кад се пијан кући враћао, заглêдао у ормане, испод кревéта, иза огледала и свуда на ужас оне јадне жене која се

стоке био би обустављен, па би пешаци или избеглице, онако исто са увијеним ногама, по четири испод руке, гледајући преда се и дрхтећи коленима, прелазили преко моста. После су дошли на ред митраљези и четири прва коња пређоше мирно.

Опет стоји она његова слика преда мном. Бога ми је роб од главе до пете. „Власт, вели, почитуј, сваку без разлике, а ако и ђавола мораш молити моли га,

Ништа. Ето силом се мени импозирало као апсолутна истина: да су они криви. И ове цеви овде преда мном биле су та апсолутна истина и требале да служе оном принципу.

тишини, уморан, блед и нервозан и мислио: „Ево лежим ја овде сам, сам самцат, и сав онај каламбур од живота стоји ту, преда мном А у овој соби овде све је исто као што је некад било, очајно исто.

и које са свих страна посмртна звона оглашују, и гледам оданде како се нова вера тражи и сам себе грозно мучим. Преда мном је огромна пучина хаоса, све је најцрња, најстрашнија збрка, нечувено се витлају каламбури и све хуји у некој

Африка

Они су тако вертикално преда мном а тако смањени у перспективи, да личе на ове обојене гуштере што силазе на све стране низ плетени зид крај мене.

Шеф Алепа шаље у село младића да скупи пагајере који ће управљати пирогом. После пола сата чекања дође, оном стазом преда мном, први младић. Прилазио је хитро, чешући се једном руком по глави, носећи у другој уско кратко весло.

Она је уопште савршена дама. Преда мном Пебењани наређује да ми се у кампман пошале један канари, ћуп од десетак литара пива од проса, и један исто тако

И то још није све. Ево таст, младожења и другарице, шаљу младу да игра преда мном, само за мене и сасвим уз мене. Јаје дарујем са пет франака, што изазива френезију одушевљења.

а као да су сасушени, никада не листају. Он се није крио преда мном није лагао, није се претварао: пустио је да видим целу његову грдобу за коју није крив он, нити је изградио он,

Европа је уистину била ту, преда мном, а ја јој нисам пристајао. Био сам уморан, модар, прозебао, можда болестан, али истовремено и срећан да ће се

Црњански, Милош - Сеобе 2

Старац остаде пресамићен, пребледео, и као да је дрхтао. Њему се, у ствари, наређивало да Темишвар има да преда Гарсулију.

Она је говорила да би се лако могло постићи да се тај њихов покушај, да напусте Аустрију, преда забораву. Није ли и Гарсули рекао да списак ђенерала Шевича, у који су се уписали, у Бечу немају?

је хтео да на својој чатрњи посвршава рачуне порционих новаца и списак својих војника, које је имао у Темишвару да преда, пре поласка. У кући је била настала велика тишина.

Терцинију су били дали капетана Павла Исаковича, да га, жива, или мртва, преда у граду Осеку, Генералкоманди, лично грофу Гајсруку. Сад се том Терцинију судило за фелонију.

Напротив, порадиће да се Трифуну пашпорт што пре преда. Може писати у њега кога год жели. Може повести света колико хоће.

Била је месечина. Спавао је, после, у одаји, коју је био одабрао за себе, за ту ноћ, а коју је намеравао да преда Петру и Варвари, кад стигну. Сањао је госпожу Евдокију.

А жене су силовали чим би Сунце зашло и мало се смрачило. Крај све дреке Филиповича, морао је да преда властима једног од својих воктмајстера, Паликућу, који је био изударао судију у Ујхељу, а о коме, после, никад више

Све се нешто лудо смешкао. Павлу, тог јутра, није било лако. Кад и Петар оде, да се преда перикмахеру, Павле је опет, неко време, седео, погнуте главе.

Костјурин онда викну Шевича: да преда капетану коњицу! А Павлу рече да може почети! И он је, каже, коњаник, и он мисли као капетан, сумња само да између

била све јача, а тог, поменутог дана, Павле се рвао са братенцем, дивље, док је успео да га савлада и да му Петар дете преда. Узалуд је покушавао да га уразуми.

Теодосије - ЖИТИЈА

у Витанији свемоћном ти речју аду из чељусти истргао, — Ти сада, многомилостиви, премилосрдни Господе, и овога овде преда мном раслабљенога од болести што га држи ослободи, пошаљи Духа твога светога и обнови створење твоје, сабери разнесене

свештенички чин, да га однесе у српску земљу из Свете Горе, заповедивши да посланицу преподобном Симеону никоме не преда и не прочита.

од светога, а исприча му да носи и посланицу преподобноме Симеону, али му је, говораше, заповеђено да је никоме не преда.

А краљ, сетивши се својих охолих речи које рече светоме у гордости, срамљаше се да га позове преда се. Договоривши се са свима својим великашима да испуни молбу његову и да живи у миру и љубави са краљем српским, и

Онај који је умро и без душе се укочио и сасушио, и који је за погреб спремљен, да се преда матери земљи, молитвама светога опет добија душу и убрзо оживљује!

Али ваистину разумесмо да си ти угодник Божји, јер нам он не даде да те нимало оскрбимо. Сада, дакле, дођосмо преда те да нас благословиш. Моли се за нас богоугодно, да се без пакости вратимо кући!

Призвавши патријарха и своје саветнике, питаше да ли да га преда. А они му рекоше да то никако не чини, јер, рече, велможе и цео град веома негодују због овога.

Нећу ја од вас умрети, као што се узалуд хвалите преда мном, него ћу, напротив, жив бити у Богу, спасу мојему Исусу Христу.

и привидног живота на земљи остављајући, и позван у бесконачан ка Христу и блажен живот, хтеде да дух свој сам преда Господу. И одмах горепоменуту братију опусти у њихову пештеру да почину, заповедивши им да сутрадан опет дођу к њему.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Чувши овај тутањ од презрелих крушака, један стари миш помоли главу из своје рупе, али баш у томе тренутку с гране преда њ стресну мачак Тошо. Миш уплашено стругну натраг у рупу и промуца пун језе: . — Лијепо смо, богме, почели!

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

из нас кукурек (1956) ВРАТИ МИ МОЈЕ КРПИЦЕ Падни ми само на памет Мисли моје образ да ти изгребу Изиђи само преда ме Очи да ми залају на тебе Само отвори уста Ћутање моје да ти вилице разбије Сети ме само на себе Сећање моје да ти

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Млади човек се нашао у забуни; није свакојако желео да задржи такве списе код себе, а да их преда полицији, нашто, нашто вас теретити кад сте већ били мртви?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

насмеших се, јер сам знао да је то тренутак превазилажења: сада сам био спреман да све почнем и победим и све је било преда мном. Било је то осећање какво понекад имају само богови! - Сада си моја девојка, Рашида! - рекох. - Јесам ли?

Трчала је брзо и нечујно и убрзо више ништа од ње нисам успевао да видим. Преда мном је био друм сив и звонак као метал.

За узајамно разумевање. Боже! Боже! Било је свечано до лудила. Рашида је стајала мирно као војник, укочено буљећи преда се. С једне стране стајао је њен отац, с друге брат. Луди сте ако мислите да сам имао петљу да јој приђем.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Но како сам до три хиљаде дошао, онда је све од себе даље ишло, пет, десет хиљада и више. Па кад се опоменем какви су преда мном богати трговци били, какав је био Тоша Сарајкић, па ето дошао до просјачког штапа.

Онда још није било пароброда ни железница, а опасност велика сувим путовати. Дозове госпођу Соку, и сузним очима преда јој запечаћен тестаменат у форми писма.

Гроф проба „ауспрух”; истоветан је са мустром. Извади новце и исплати. Чамча прими у руке и преда Кречару. — Но баш мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети Станислав, доћи ће ми млоги гости,

учинио, узео га испод рамена и, помоћу господара Софре, метнуо га у каруце, а он до њега, и тако га у дворац отпрати и преда. Када се Чамча натраг врати, господар Софра развесели се.

По несрећи, опет преда писмо Чамчи, који га кући не пошље. После три недеље дигне се господар Софра, па пођу даље. Но врло је слаб, и с њиме

5008. У Венецији, 1 априла 18... љубећи вам десницу покорни син Шамика” Окупа се и обуче. Кад оде, преда на пошту писмо. Тако Шамика проводи време, а женидба не пада му ни на ум.

— Ја сам тако слободан опет моје подворење учинити. До три дана је опет бал. — Извади билете и преда. — Какав ће то бити бал? — Пургербал. Биће та иста музика што и пре, само што ће још више пургера, занатлија, бити.

Оде у другу собу, расплете своју лепу плаву косу и најлепши комад исече и донесе. Завије у папирић и преда Шамики; смеши се и зарумени. Шамика отвори папир, гледа косу, па пољуби.

Нисам још сасвим спреман, но чекај ме у тај исти дан и сат седмог априла, сигурно ћу доћи. — Твој Ш. К.” То писмо преда свом верном кочијашу, налогом да гледа ма како да преда Лујзи или Матилди, и то исти дан.

— Твој Ш. К.” То писмо преда свом верном кочијашу, налогом да гледа ма како да преда Лујзи или Матилди, и то исти дан. То је било уочи заказаног дана Кочијаш оде.

Саопшти ствар Полачековом кочијашу, који ту улогу на себе прими, да ће он сâм однети то писмо фрајла-Лујзи. Преда му писмо. Кочијаш носи писмо, али је прави „Јокл”; носи писмо у руци и већ је близу собних врата фрајлаЛујзе.

— Синоћ ме хтео Пера обесити; већ сам висио. — Како то? Све му исприповеда. — Шамика хоће да га преда суду. — Нипошто. — Зашто? — Теби већа срамота. — Тако и ја мислим. Но, лопов ће ме још убити. Шта да радим?

Црњански, Милош - Сеобе 1

прошло у плачу, размишљању и кинђурењу, а послеподне у чекању кир Аранђела, који беше отишао, преко, у Београд, да преда Турцима коње, са којима се беше малне удавио у Дунаву.

Тако је без неке нарочите радости, али и жалости, пропустио изасланство што је тражило барона Беренклау, да му преда варош и једна кола, на која беху натоварени мртви, који су млатарали висећим рукама и тресли спалим ногама.

Најзад, пошто су обешени остали да висе три сата, капетан Антонович молио је за наређење да их преда на сахрану потполковнику Арсенију Вуичу, јер су људи, изгледа, у последњем тренутку, дали лажан исказ и нису из

да о разводу брака не може бити ни речи и да нема тога попа, ни патријарха, који ће је узети од његовог брата да је преда њему. Ипак је сваки дан обећавао својој снахи да ће ићи патријарху.

дана Исакович је, са својим људима, прелазио Драву код Осека, вукући за собом сва кола, па и чунове, да их покаже и преда. Пук му је изгледао као гомила болесника.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

„Старјешина није свагда годинама најстарији у кући: кад отац остари, он преда старешинство најпаметнијему сину (или брату или синовцу), ако ће бити и најмлађи“, каже Вук.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Где у село дође да му се поклони вера, да му се као госту указују части, да му се с пута склони трн и камен, да се преда њ не да разбојнику ни гуји; па пошто руча или повечера, другоме селу да се поклисар преда и уз пут заклања као пламен

склони трн и камен, да се преда њ не да разбојнику ни гуји; па пошто руча или повечера, другоме селу да се поклисар преда и уз пут заклања као пламен на олуји.

ЗА СУЖЊЕ ПОМИЛОВАНЕ Тражим помиловање са сужње, царе, помиловане који гледају увек преда се ма куд да пођу и кораче, с којима нико неће да стане и кад их невиним опет огласе, и кад плате цару хараче.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Понекад ми много недостаје тај мирис. Уместо шиштећег млаза млека из крављег вимена, преда мном већ годинама сикћу отровни напици. Ни када зажмурим, тетрапак ми не личи на краву.

прстима укочене професорове вилице и натера га да прогута траве, па затражи цигару дувана и седе, све гледајући преда се, све ћутећи и у миру.

Матавуљ, Симо - УСКОК

То ти, божја ти вјера, никад заборавити нећемо!... Дајте ракију! Удовица донесе и стави преда њих ониску округлу трпезицу; Кићун донесе скленицу ракије и чашу. — А сад да ти истумачим све — настави кнез.

Ваљда не помишља да га узме за „пристава“? — Има ли, Јанко, у вас кртоле? — запита кнез, стављајући преда њ понајвиши печени кромпир.

Кнез драго, веома изненађен, уста и рече: — Шта је, браћо, за име божје!? Што стојите гологлави преда мном, као пред владиком!? Кад је још то било!? А-ну, сједите, па зборите! — Нећемо но овако — поврну старац.

Остала гомила уврста се у полукруг. Стари Мргуд стаде преда њих и викну: — Хајде, синовко, да поиграмо. — Еламо, ваистину! — одазва се стара Крстиња и стаде према њему.

— Опсада је тако трајала четири-пет дана, и у томе се прочу да је воља цара Александра да преда Боку ћесаровцима, а они да ће је предати Французима!

Сутрадан, послије кратка боја и са суха и с мора, преда се Коручула. Заробисмо полковника, тринаест официра и три стотине деведесет војника.

— Па ти опростише живот? — Да. Пошто ме изведоше да ме погубе, стаде преда ме пуковник, овај исти што је сад у Котору, па рече: „На првом мјесту, стога што си од куће која је увијек била вјерна

“ — Погоде се. Ћеклић плати, узе тикву, и, колико је радостан био због добре куповине, похита уз Крстац не гледајући преда се, те се спотакне и падне, а тиква се скотрља низ брдо и разби се у стотину комада.

На то се Бајице машише пушака. — Стојте, несрећници — викну владика. — Јесте ли дошли пред цркву и преда ме да ми покажете како сте кадри газити заклетву и дати зâтку клетвама?

Да се полажу хљебом и вином и сваким добрим чином!“ Онда десни дјевер преда нове опанке брату дјевојчину, а овај отиде у пријеклад, гдје сестра чека у јединој кошуљи, а жене стоје око ње.

Затијем викне стари сват њихов: „Ха, на ноге моји дјевери, дјевојку под руку!“ И иште дјевојку. Брат је изведе и преда је дјеверима, а десни је узме за руку, а лијеви стане иза ње, и од тога часа обојица добро пазе да је се не би ко од

да посјекох Ислам-бега и његову главу натакох на јатаган, па је држим високо и играм и попијевам по нашем пољу, а преда мном силна војска, све људи без глава, и они поигравају, а за мном се разлијеше прасак пушака, али се ја не обзирем.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЖУТИЛОВ: Отимали или не отимали, ви сте касирати, па крај. 7. СКОРОТЕЧА (ступи и преда Жутилову писмо, потом излази. ЖУТИЛОВ чита у себи.) ШЕРБУЛИЋ.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Између Доситеја и романтичара наших постоји разлика која је између разумна човека који ведро гледа преда се у будућност и збуњених људи и магловитих глава који гледају назад у прошлост. После пада романтизма, од 1870.

Милићевић, Вук - Беспуће

Он ућута и гледаше преда се. Видјело се да му је било неугодно што је то све причао брату. — Игранке, трке, кафешантани, жене, рече Гавре

са зажагреним очима и са зајапуреним лицем преко кога је прешла рукама неколико пута, намијештајући косу и гледајући преда се, још сва уздрхтала и узбуђена, пуна неког чудноватог задовољства.

Гавре Ђаковић гледаше преда се, љутећи се што сви гледају на њега, и осјети како је туђ на овом мјесту које убијаше без милости његове јутарње

Сремац, Стеван - ПРОЗА

После малог устезања и одбијања домаћица пристаде и отпоче: На те мислим када зора свиће... а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.

Госпођа Каја донесе и метну све преда њ. И Пољопривредни календар, и меницу на њему. Јова му примаче мастило, које држи у левој руца, а десном му предаје у

А прика Паја само ћути. Ћути као да се осрамотио пред кумом; ћути па пушта густе димове, и једнако гледа преда се у ону прасећу главу, која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дуњу.

Такав, дакле, човек узе сада преда се оба малишана, па ће им рећи: — Е, децо, децо, зар тако! У срећним земљама труде се људи да нестане рата,

једно дваред-три испред деце, тако достојанствено да се писцу чини најзгодније да га баш сад опише и фотографију преда читалачкој публици.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Драгог ето из тог боја На коњицу огњаноме, Биће скоро преда мноме, Да је донде готова Суђеница његова.“ Тако мома песму доче, Сунце јарко пламтит поче Да деклицу красну

цела снага, А од моме нигде баш ни трага, Црна нојца свуда навалила, Гору, долу у црно завила, Тама за мном, тама преда мноме, Ал' највећа у срдашцу моме.

стајаше, Звезда јасна до звездице сјаше, Тио небо, тија и планина, Тија река, тија и долина, Тио свуда, свуда преда мноме, Само да је и у срцу моме!

не пустила, Гледну тамо, заборави санка, Но сети се јучерања данка, Сети с' чуда, а сети се моме, Цела она беше преда мноме: Ведро чело, и ти лице бело, Чарно око, и ти, вито тело, Злато, сунце, да л' ћеш бити моје?

Дан и ноћ ја мислим само на њу, Нојца иде — мома преда мноме, Зар ћу само у сну бити с њоме, Никад нећу, никад, Боже, дању?

ено сунце седа, Једна љуба на војна изгледа, И ево га, на ножу му, побре, До две турске, до две главе добре, Она преда њ: „Здраво, мили друже!“ Па довата крваво оруже, Узима га млада у наруче, Од мила јој скоро срце пуче.

пробуди, још је било рано, У истоку се зора већ развила, Из њенога руменога крила, Још бели данак не беше огранô. Преда мном лице зоре умиљано, Но мисô моја није онде била, По јучерањем дану се је вила, Ја гледа лице девице љувано.

56. Устај море, да идемо дома! Рече један мени веселоме, Ја устадо, па за њима ома — Слатки санак све те преда мноме; О како се радова веома, Драги санче, тада са тобоме!

59. Ал' не само у срдашцу моме, Прамалеће и напољу се шири. Цвеће красно овде преда мноме Нашто тако умиљато мири? Драге нема овдека са мноме, Нашто ветрић тако љупко пири?

Кад штогод шушне, а он ти се преда, Све нешто слуша, све некуд погледа. Не могу њему да сагледам лица, Јер и њег' зави дуга кабаница.

Ма он је чуо, па сам вас побледи, Ал' мучи јунак, па преда се гледи, Па онда уста, тамо-амо крочи, А момци мучне у њ упрли очи.

„Па ти си муж?“ — Ово штене У мало ме не раздера! А ти, а ти, куку мене“ — Тако с' госпа на њ раздера, Скочи преда њ, ногом лупи... Он три крока назад ступи. 139. Она за њим: „Па сад дође?“...

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

краљ Александар пронађени су сакривени у поткровљу Савина свињца, и то је био довољан разлог да жандарми узму старога преда се, па с њим у своју касарну, у затвор.

), откотрљао сам се у свијет као презрео орах-коштуњавац (онај коме се ријетко обрадује икоји налазач), а и данас преда мном, кад се најмање надам, залепрша понешто из остављене ризнице утишана поткровља.

Крстарио калајџија најприје кроз она села ближе вароши, па чим напуни кола, он се врати у „Отпад“, преда робу и опет у село.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ЈУСУФ: Него да изађе преда те? ХАСАНАГА: Или сам ја луд, па нејасно говорим, или си ти глуп, па не разумеш? Хоћу да се Хасанагиница врати

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Ах! Ево ме! — велиш стајући преда ме — шта си ме звао, а? — Мајка те зове! — И ти не гледајући на мене, брзо, превијајући се и избацујући из шалвара

Овога ухвати за руку, те се стрина ослободи и утече. Он тада пусти руке стрицу, стаде преда њ, и отпоче га молити: — Немој, газда, грехота је, немој — бранио је стрину. — Женска страна! ...

Станоја је већ био ту и радо пристао да мојој матери копа гроб. Узе мотику и стаде преда ме: — Миле, да идем? — Иди, Станојо, али лепо да скупиш кости. — Хоћу, хоћу! — А знаш ли чији ћеш гроб да раскопаш.

Загледах се у црн, дугачак, са заривеним врхом у земљу грозд, који беше на чокоту преда мном. Одједном зашушта нешто иза мојих леђа. То је била Циганка и већ се сагла те бере. — Шта ћеш? — викнух.

И како ми тешко паде кад се загледах у све што беше преда мном. У долину, која беше пуна већ оголела дрвећа, чесму, друм, винограде и ону ледину с које се чак и овде чуо звон

куси пас (кога смо ми, деца, увек јурили, јер нас је уједао кад год смо хтели да се приближимо његовом газди) чучнуо преда њ, дигао главу, загледао се у газду како овај свира и само предњим ногама мрда као по свирци. А сви свирају.

— Овамо, — говори им он и показује на нашу кућу. — И у овој се кући песма поје. За мајку не знам како је изашла преда њ у кујну, само мени знам да срце стаде. — Еј, домаћине! — виче ч’а Јован пењући се. — Ту смо, ту!

“ и опет се онесвешћује, опет пада. Долази му отац. На плач и нарицање Марикино, која истрчи преда њ, вели, умирава је: — Ништа, ништа није... — А вилице му се тресу, зуби цвокоћу.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ступи једна бела сенка — не, није сенка, мртвац; мисли л' зар грозовито откровеније то сва чуда своја ређат преда мном, погибије, васкрсенија сва? „Добар вече!

чије чујем гласе? ох, благи боже, преблаги спасе! да ли ме кушаш, да ли ме караш, што преда мном сенку најмилију ствараш, сахрањену давно, у срећнијем добу, у груди мојих леденом гробу?

Ти се маши копља бојна, па из грла викну гојна: ,За мном, жене! преда мном је војнов сене!' Те намигнув измичаром, постиђеним женским каром, ти завитла, ја прихватих; — ал' како си била

Тад моја вила преда ме грану, лепше је овај не виде вид; из црног мрака дивна ми свану, к'о песма славља у зорин свит, сваку ми махом

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Онда она цару каже: — Ево онај мој најмлађи брат а твој шурак дошао да ме види. Онда цар заповједи да га преда њ доведу, дочека га на ноге па се шњиме пољуби и рече му: — Добро дошао, шуро!

Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве пусти га цар преда се па га запита: — Хоћеш ли чувати овце? А он одговори: — Хоћу, светла круно!

Кад дођу у град, сав се град слегне као на чудо. Цар који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те с места у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана.

Како он дође под град и галија стане у крај, цар онога града пошље и по њега људе, да га зову преда њ. Пошто изиђе пред цара, и пошто цар и њега запита ко је и откуда је и куда иде, и он непокорно одговори као и његов

Она то све призна, па се загрле и пољубе. После отиду у град па се венчају, и отац још за живота свога преда му царство, а друга два старија сина отера, и тако најмлађи син остане цар у обадва царства.

“ — па се врати натраг и узме буздован па с њим кући. Кад дође пред кућу, изиће царева кћи преда њ, а он се продере на њу: — Ко ти је у кући? А она му одговори: — Мој брат. Змај је опет запита: — А што је дошао?

“ — па се врати натраг и узме буздован па с њим кући. Кад дође пред двор, изиђе царева кћи преда њ, а он се продере на њу: — Ко ти је у двору? А она му одговори: — Мој брат.

и збратио са змајевским царем, и да сад обадвојица иду на њих, они се уплаше па скупе силну војску, те изиђу с војском преда њих, а ови ударе на целу војску, и све разбију и растерају, само она три змаја утекну у ону јазбину.

њихове дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје царство, и сретно дођу к матери, па му мати преда царство, те је царовао до свога века.

падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме ону лисичју длаку и протре је, а лисица уједанпут те преда њ. — Шта је, побратиме? А он одговори: — Утекла ми бабина кобила, па не знам где је.

падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме курјачју длаку и протре је, а курјак уједанпут те преда њ: — Шта је, побратиме? А он му рече: — Утекла ми бабина кобила, па не знам где је.

А кад све буде готово, он се са својом кћери у кулу затвори н даде ову зазидати, царевину преда свом верном једном слуги да влада и царује за три године, а кад три године дана прође, онда да развале кулу и њега са

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Сам је пакао морао мога несрећног мужа научити да ме теби у руке преда. Али ће га скупо ова шала стати. Мучићу га као змија, док му живот не исисам.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

(Пољуби је у руку.) Аморова стрела нека ме ујазви, нека ми сердце ишчупа и на поруганије всјех истинољубјашчих преда, ако заклетву порушим! ЈЕЛИЦА: И ја то исто ћутећи бештетигујем. АЛЕКСА: О, небо, о, судбино!

Мита: И сад је остао у квартиру одговорити министру финансије, који је навалио да му преда управителство свију каса у монархији. И ја сам му говорио да прими тако важну службу, али он никако неће.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Маршира, цупка, скакуће живо, кад преда њ — Андрић Иво! Ех то је мука и малер прави, јуре га писци у сну, на јави!

У рату, опет, исти је био, ко да смо вечно основци ђаци, у тешком трену, пред митраљезом, својим се телом преда ме баци. Осећам и сад, што ћу вам крити, он ме, и мртав, вечито штити . . .

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Птице, које су, мора бити биле ћутљиве цео дан, граје раздрагано: у вечери изнад мене, уз острво, све смеђијој а преда мном, по води, све плављој. Опет изнад круна дрвећа видим куле замка недалеко испред себе.

Уста су ми такође пуна свеже и горке влаге. Као каква полуакватична животиња језик усхићено дише у овој свежини. Преда мном се шири језеро осветљено месецом и његове су границе тамо где је ноћ спустила своје завесе, а не где почиње земља.

Не видим шта је на њему живописност, већ шта је постојање и стварност. Свим својим бићем: да то није предео преда мном, већ део природе. Њени елементи, њени органи, живе заједнички и удружено.

Засењен, не видим ни тамне профиле дрвећа и блискога брега: свет се сузио на мало сребрне воде преда мном и на сазвежђа изнад мене.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

стази ја се будан крећем И слушам шумор кроз дубоки мрак И гледам земљу, окићену цвећем И жудно пијем миришљави зрак. Преда мном поток вије се и краде К'о сјајна пруга, светао и чист, И баца искре на гранчице младе, На шарен цветак, на зелени

ТУРСКА К'о изумрли давно преда мном градови леже И мирна, убога села. Са мрачних домова њини' И древних, камених платна, вињага густа се вије, Ил'

А жалостив, јасан цвркут хорио се са висина, И преда мном шумила је валовита, хучна Дрина. ПЕЋИНА НА РУДНИКУ 1 Трипут црни гавран загракта и прну Над мрачним кулама

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

на лири твори звуке очи јој расту док у нас гледа и види слику која зури као што и лира више свој звук неће да преда тако и књига до врха пуна знака не одговара више и не пита листови се окрећу Слово само себе чита.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Њој је тетка, па је због тога сви тако зову. И покојни Мата је звао тетком. ВИДА: Па откуд адвокат тој тетки да преда кућу; није ваљда адвокату тетка?

МИЋА: То је тешко за вас. ДАНИЦА: Па то је само за који дан, док се кућа не преда наследницима. МИЋА: Дотле само? Зар ви не мислите и даље остати овде? ДАНИЦА: Свакојако не.

АГАТОН: С адвокатом? Немамо шта да разговарамо с адвокатом. Уосталом, од данас, кад нам преда имање, он престаје бити наш адвокат.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Тешио сам се да и сав тај народ мора исто онако ћутати преда мном, као што сам и ја јутрос пред командиром... Јер ја носим две звездице и ту поговора нема.

Потпоручник се лагано приближавао, одбацујући десну ногу у страну, да се не заплете о сабљу. Зауставио се преда мном, примио равнодушно рапорт, јер је знао унапред шта ћу му рећи.

поодмакнем, он је онда послужиоцима издавао налоге, и бисаге на његовом седлу биле су као неки магацин трећега топа. Преда мном се стално котрљала кара другога топа.

Мало погурени, враћали су се у строј, гледајући тупо преда се. Остали су застрашено посматрали сцену. А сутрадан, на маршу, возари су на сваком застанку брисали очи и груди у

На застанку избаце само десну ногу, пресамите се преко пушке и ћутећи гледају преда се. Запитах једнога зашто не седне. — Теже ми је онда.

Њега су године придавиле и већ немоћан, а ваљда и сит живота, гледао је тупо преда се... У суседном дворишту остављени пси жалосно су завијали.

У четири часа батерија је била спремна за полазак. Командир навукао рукавице и чека да преда рапорт команданту. Ни са које стране не чују се пуцњи, те и не знамо правац марша... Дуго смо чекали.

— На непријатељску батерију... плотун здесна!... Батерија је занемела. Погнуте главе, људи су мрачно гледали преда се.

А мало даље рупа од гранате и свеже избачена земља. Обиђох пажљиво... можда је ту и мртвих било... Преда мном припуцаше пушке. Куршум звизну изнад главе и ја легох уверен да мене гађају. Хладан ме зној проби...

Али ваљда нисам ја сам који овуда пролази — храбрим самога себе, провирујући иза храста, не бих ли кога угледао. А преда мном нека нива засађена тиквама. Да је обиђем, биће много далеко; учини ми се зато као најбоље да је претрчим.

По пуцању увиђам да сам близу. Оштар прасак се разлеже негде преда мном. Човек мора да се диви тим пешацима. Гину као стока и нико их не жали; па се још команданти поносе бројем мртвих.

Пођох кроз забран и тада наједном угледах ровове. Преда мном се испречили огромни бедеми од свеже земље, између којих су зјапиле дубоке јаме.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Него није то. Опет они мисле о нечем другом, о чему неће да говоре преда мном... опазила сам то. Али шта?... Свеједно, ма шта било, није тако страшно... А овај Гојко баш је добар човек и...

« по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела ватра, која га грејаше у послу. — Ви, одмор... да.

Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не дâ !«... И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.

И пропао сам. Па ево и сад, после оволикога страдања... гле сад, шта је преда мном! Кажем вам... уверио сам се! А ви опет. Љубица га гледаше са неким одушевљењем, пријатељски, весело...

Кад га каква нова ствар заинтересује, он јој се преда сав, заборављајући на све друго... Тако су га и сада заузеле земљорадничке задруге.

и не могу да мислим. А дечко поједе крушку, и таман да баци огризак, а поред њега протрча велики кер, гледајући преда се... Баш као наручен!... Дечко махну руком и скоро истога тренутка скикну кер...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Све ђевојке к небу погледаше, Ал’ не гледа Милица ђевојка, Већ преда се у зелену траву. Ђевојке јој тихо говорише: “Ој Милице, наша другарице, Ил’ си луда, ил’ одвише мудра, Те све

говори Милица ђевојка: “Нит’ сам луда, нит’ одвише мудра, Нит’ сам вила — да збијам облаке, Већ ђевојка — да гледам преда се.“ 128.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Из поштовања! Кад идем чаршијом, прелазе на другу страну! Зато што ме поштују! Бабе се преда мном крсте, ко да сам икона! Разумијеш? ВАСИЛИЈЕ: Разумем. ДРОБАЦ: Лажеш, не разумијеш!

” ЈЕЛИСАВЕТА: Шта му то значи? ВАСИЛИЈЕ: „...и да се моја лобања преда некој позоришној трупи, као реквизита.” СОФИЈА: Као реквизита?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

тосканском, што у реци, расцветан као крин, блиста, знам да ћу, овог пролећа, закашљати ружно и видим витак стас, преда мном, што се рони, верно и тужно, сенком и кораком, кроз воду што звони, у небеса чиста.

А клоне ли, клонуће ми на снег тек, дрхћућа и ледна, љубав, као сен уморне срне. Срем то више није. Што сад засја, преда мном, избледелим, од сласти, пре телесних. Не видим више ни знак, жутог, на брегу, дрвета.

Нисам још очекивао војничку побуну, мислио сам да ће почети, као у Пешти, у радништву. Преда мном, једног мајора силом скидају. Узимају му капу и секу му са ње царску розету, а он се отима и они хоће да га туку.

Све је у вези и све се слива. Све се слива у бескрајни видик и мир. Преда мном тече и стоји залив, тежак и мутан, сасвим као наш Дунав, мокри и модри, троми пуж мога завичаја, што пузи, са

Преливају се преда мном, са Истока и Севера, као море. Сиво, као песак бескрајно небо Бачке, мутно море, у ком гомилају облаци, као пена

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— — — — — — — — — — — — — — — — — То беше давно ал од тада Мисли се она Божје тајне знаде, Људма би хтела да их преда: Уста јој често речи траже. Али не може ништ да каже— Не може — Бог јој не да...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где се бêли град што га две реке запљускују.

— Нисте знали?! — узвикну онај, и погледа ме с још већим решпектом и понизношћу. — Стрâдија! — додаде и стукну преда мном мало назад. „Чудан случај да се тако звала и она узвишена, витешка земља предака мојих!

опозиционара, онда треба употребити оружану војску да се такви издајници ове напаћене отаџбине казне и да се власт преда у руке коме нашем човеку... Господин министар се закашља, те ја уграбим реч.

још с букваром, почеше поуке како се треба владати: „Добро дете иде из школе право кући, мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, а не звера лево и десно.

” „Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.

а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с толиком пажњом преда се да већ лишце добива смешан израз; иде, то јест помиче ножицама по један сантиметар, не звера ни лево ни десно, иако

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Али би опет боље било, кад бих га угледао да трчи преда мном, па онако с леђа да опалим. Баш је то боље... Их, што неће...

Иђах полако, гледајући преда се, па тек доцније подигох главу и занемих од чуда. — Где сам ја, шта је ово!? викнух гласно и протрљах очи.

— Где сам ја, шта је ово!? викнух гласно и протрљах очи. Преда мном беху, у место познатих ми паланачких кућица, читаве громаде горостасних дворова и палата.

Уђох унутра. Тишина кô у гробу, а моји кораци одјекиваху под високим сводовима као громови. Истрча преда ме један веома укусно одевен господин. — Лакше, лакше за име божје! викну ми он. Стадох, ал’ не знам шта да му кажем.

— Доле с коња! — викнух и тргнух коња у страну. Он слете са седла па стаде живо да дреши бисаге. Скиде их на земљу преда се и подигнувши главу стаде да звера око себе. — Ехе, зар тако!... аха!...

и пред благочестивим христијаном изговорио слово сије у храму свјатаго Преображенија свјашче ник Јовица Цуца«, па то преда господину проти, да, по надлежности и дужности, пошље Преосвећеном на оцену.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Корача, ногу пред ногу, гледа преда се, зна се... Улица је пуста одавде до Тахита. То је време кад се чак и трамваји негде скрасе И кад беспослени

То је време кад се чак и трамваји негде скрасе И кад беспослени ветар по вртовима скита. Ногу пред ногу, па све преда се.. Изгледа, нечега сећа се... Пре десет година предавао је алгебру у Сомбору... Поподне, исто овако...

Само чека да га неко ослови Па да се покорно власнику преда, Обучен, обувен, обријан, цакум-пакум, А зове се Пантић Авакум.

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

младому младенцу Угљеши Деспотовићу, јегоже и неосквршња се младахта преставише ва вечније обитељи, тело же гробу преда се, јегоже изделаше преоци преступљенија ради.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Знам те тако добро: у растанка часе Ти преда ме ступаш сва сјајна и жива, Знам када ће сузе око да ти квасе, Знам кад ти се душа милоштом прелива, А кад у њој

Ниједном Грку ја не дам преда се! Ти љубавници с лажним ореолом, И што се увек лажним перјем красе, Мањи су од нас и срцем и болом. Сви Грци назад!

Све ишчезне тада. Заборављам бољу, А преда ме стају редом преци моји, Мученици стари, и јунаци који Умираху ћутке на страшноме кољу...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ДОЂОШЕ ПОГЛАВИЦЕ ТУРСКЕ, ОКОЛО СЕДАМ ОСАМ. И ПОСЈЕДАШЕ С ЦРНОГОРЦИМА, СВИ МУЧЕ И ГЛЕДАЈУ ПРЕДА СЕ. КНЕЗ ЈАНКО Које сте се јаде скаменили? Што разговор какав не почнете, но поспасте и позамрцасте?

Али ти се јошт хоће памети — потежа је ова наша школа. МУЧИ ОПЕТА СВАК И ГЛЕДА ПРЕДА СЕ. ВЛАДИКА ДАНИЛО Боже драги, који све управљаш, који сједиш на престол небесни те могућим зажижеш погледом сва

Ја не пржим земље и народе, ама многи грдни мучитељи на нос су се преда мном побили; многа, буле ваше, кукајући, за мном црна клувка размотале. ОДОШЕ КАВАЗИ ВЕЗИРСКИ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.

Арнаутин бојажљиво, као укочен, спусти се на столицу. Мати, као увек пред свима тим очевим гласницима, стаде преда њ, прекрстивши руке на појасу и с мало нагнутом главом к њему, да жељено и с пуно поштовања слуша шта јој је муж

Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ. — Хвала, дедо! Срећан ти дан и празник, дедо!

Отуда му то сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази да кућу преда купцу а њих собом да у Турску води. И не друге ноћи, него исте још ноћи дође и он.

имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те да, кад доцније са купцем дође, може одмах кућу да му преда, сав ресто новац да прими, и они онда, са тим спремљеним стварима, намештајем, са њиме да отпутују.

Чим сјаше с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу. И од тог силног ударца увек у руци његовој остане њена шамија и праменови косе.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Уморно ти тело одмору се преда. Али, све на свету то је ипак варка; И кад нас сна узме лелујава барка, К’о зна шта ти душа у сновима гледа.

И преда мном су падали у прах Пантери љути и тигрови жедни, И пљескали ми бурно људи бедни Пред ареном некад, на престолу са

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Затече их под Злоступом, на лединици једној. Мјесец их дотле допратио, па кад ћаше да их зорици преда, савлада их сан и умор, те они поменувши Бога истинога, полијегаше по зеленој трави.

и зби иза своје бусије, са натегнутим пушкама и леденицама, са јатаганима мало извученим из корица; сваки је нанизао преда се по неколико фишека. Вјетар бјеше утолио те наста потпуна тишина. Тице весело пјеваху по зеленим честима.

Чини ми се да је то било, да се догодило прије но што би оком тренуо... Кад се освијестих, облак дима пливаше преда мном, а он лежаше пред мојим ногама...“ „А да како! Ко би се могао уздржати, кад се тако у образ такне!

Домаћица, снаха јој и кћи, гледаху на сердара, који мрачна лица, пушећи, гледаше преда се. Медик се диже, те се стаде протезати. „Ха, како ти шклопћу кошчурине!“ рече му један дјетић.

Стане оде за њим. Остали сви остадоше мирно. Све утоли у кући. Људи, пушећи, гледаху преда се. Баба узела Милуна на крило па најерила мало главу. Милица сјела на ковчег, па наслонила главу на руке.

Остали — разумије се главари и постари људи — посједаше по вијенцу од гумна неки, а неки преда њих на само гумно, простријевши струке и прекрстивши ноге. „Пушите, људи!“ рече Господар, видећи е се снебивају.

Јанко прекрсти ноге на своме простирачу, метну сточић преда се а на сточић хартију и свијећу, коју заклони својим аљинама, па поче писати оловком.

Пејо покрио бјеше главу и прси струком. „Не могу да спим, па сам изашао мало на хлад!“ одговори Јанко. Стана стаде преда њ. Ћаше да му нешто рече, па се зар сплела, или немаше шта да му рече еле оста као нијема.

“ изговори он једва. Зуби му цакоћаху, као да га је грозница ухватила. Она није ни примјетила то, но рече, гледајући преда се: „Немам до једну ријеч!“ „Реци!“ „Ајде, мој Јанко!“ „Да идем... а куд?“ „Тамо ђе те зову... ђе ти је мјесто.

Обоје мучаху и гледаху преда се. Она прва прекиде, али неумједе што друго, но опет поче: „Мало ћеш претрпијети, истина, али шта ћеш?... Па...

Момче извади из вреће неколико леденица и јатагана, па све то метну у гомилу преда се. Затим извади са дна неки замотуљак у сукненој крпи и тресну њом о ледину, да чују другови како унутри звечи.

Ево, од Петрова дне с нама је био и четовао... Богами, сердару, жалим га као ниједнога друга; преда њ други није ноге износио, ђе се смрт у очи гледа, ђе прскају људске очи... А што, је ли овако, браћо?“ „Јест, богами!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Тука, буби штука! — Казао поп или калуђер, кад су негдје уз пост преда њ донијели печену туку, и овијем речима као претворивши је у рибу, стао јести. Штође, штође!

Е, лијо, сад си долијала! — У некаквој земљи огласи се лажљив врач. Цар од оне земље дозове га преда се и изнесавши у завезаној врећи лисицу, рече му: „Ако погодиш шта је у тој врећи, прави си врач, и нећу ти ништа; ако

око њега, па један вели: донеси ми ово, други вели: донеси ми оно, а ниједан не даје новаца; онда некакво дијете изиђе преда њ и пруживши му пару рекне: „На ти, молим те, ову пару, те ми купи и донеси свиралу“.

11 Питао владика попа: — Који ти је у нурији најгрешнији? — Они те ми нема откуда да преда бир. 12 Питали фратра: — Каква ће бити година?

говорећи): Куд год ходам, вратић тргам; за мном се свила мота (погледа иза себе), из уста ми бисер капље (погледа преда се); спреда сам вила, отраг сам мама: ја помамих вас свијет: и у путу путника, и у срету сретника, а најбоље свога

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

стрижено! стрижено!“ Идући она тако поред пута, а не гледајући преда се, него човеку у очи и у своје стрицкање, нагази на некакву рупу, која је од озго била покривена откосима, и у њу

и збратио са змајевским царем, и да сад обадвојица иду на њих, они се уплаше па скупе силну војску, те изиђу с војском преда њих, а ови ударе на целу војску, и све разбију и растерају, само она три змаја утеку у ону јазбину.

њихове дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје царство, и сретно дођу к матери, па му мати преда царство, те је царовао до свога века. 6. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ. Био један човек па имао јединца сина.

То је био ђаво. Он одведе дете у своје дворе и преда га једној старој баби да га учи, па се опет врати на овај свет. Пошто се он врати и баба остане сама с дететом, онда

Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве, пусти га цар преда се, па га запита: „Хоћеш ли чувати овце?” А он одговори: „Хоћу, светла круно!

Кад дође у град, сав се град слегне као на | чудо. Цар који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те с места у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана.

” И тако га једва утишају. Кад то чује таст његов, одмах му још за свога живота преда царство, и тако он постане цар, те је царовао сретно до свога века. 10. ОПЕТ ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА.

Најпосле се договоре, те отац дозове синове преда се па им рече: „Идите у какву варош те заслужите по мараму, па који донесе најлепшу мараму, онога ћу женити.

ње мислећи како би прешао на ону страну, угледа га кроз пенџер царева кћи, па заповеди момцима те га превезу и доведу преда њу.

Кад царева кћи пошље једнога од дворана да види јели он жив, и ако је жив, да га доведе преда њу, дворанин се зачуди кад га нађе у соби где седи жив и здрав, па му онда рече: „Хајде, зове те наша царица.

” Кад он изиђе преда њу, и она се сама зачуди како је остао жив, па му да доручак, и пошто доручкује, да му у хартији завијену свилену

” Тако се браћа умире и старија двојица отиду куда су знали, а најмлађи управо к царевој кћери, па кад изиђе преда њу, она га запита: „Шта ти је сад отац казао?

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

АНЂЕЛКО: Мислиш да ја не капирам? Кад сам пошо из оне самопослуге, сматеријалом, преда ме патрола! Ко да смо имали заказано! Мислиш да не копчам да ме он откуцо?

Што је требало да ми гране, поцрнело! Неки репати ветар ујахо у мене ко с лучем у сламу! За мном пустош, преда мном пустиња! Што ми је било нада, сад ми је чемер! Шта да радим с временом које ми остаје?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И ти, да не знаш да си је ти родила, ти си јој мати, и да ја, због ње, морам да те трпим — не би ми се овако ти сада преда мном... нити би још смела да ми сада ту... не би, јер би отишла и ти куда су отишле и оне друге, њихне матере.

Тако се преда мном брчкају, купају, свлаче и облаче... И хтеде да се излуди, да се пресвисне, док једне ноћи... МЛАДЕН (излази,

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

водио ме је, почевши од господина протопопе от Шакабент[а], казујући свима да ја боље од њега читам и да он не сме преда мном читати. Био сам као на ватри од стида.

казивао би да он има ђаче свеца, да свак стоји на опазу и да добро гледа што ће пословати; да се он боји јести и пити преда мном, а смејати се и шалити за главу не сме.

што не зна латински језик, којега је почео био мало учити и знао је неколико дијалога илити разговора, пак би и[х] све преда мном говорио и толмачио би ми их.

Пренесем моје вешти из метоха. Следујући дан преда ми учитељ, зовоми Николај Аргентиос, своји[х] дванаест ученика за обучавати и[х] у [и]талијанском, и он почне

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почне овако тепати: — Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!...

Затијем би се вра извалио у наслоњачу, па ставио преда се два шпажна златна часовника. То му бијаше уживање да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред

Фратри пођоше. Мачак, гледајући преда се, додаде сасвијем збиљски: — Узми, брате Иве, скрушено ту малу педипсу! Бујаса спопаде смијех и ухвати Бакоњу за

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Дуго мисли. Није, није. Оне то увек ураде са оним у кога не сумњаш. Да не бих посумњао у Мијата, она га преда мном грди. Прети да ће га истерати. Цело имање на сукње ћу да распем. Прво ћу све девојке по Прерову. Дукат на пупак.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

намери да спасе Милоша, који је био талац Сулејман-паше Скопљака у Београду, сопствене госте у сопственој кући и да их преда Турцима. Те госте, најугледније људе, сам је био позвао на договор о устанку.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Мисли л' зар Грозовито откровеније то Сва чуда своја ређат' преда мном, Погибије, васкресенија сва? „Добар вече!“ авет ме поздрави.

На груди твоје он очаран пође Ал' на мом копљу смрт се из сна трже, И пре нег' пољуб на уснице твоје, Преда те живот пао му је брже...

Хтедох да запитам где сам, и што то раде? Ал' човек у црном руху преда ме стаде: „Пардон!“ канда је рек'о, и мрка лица На врата прстом показа лако; „На бал се не долази тако, Без фрака и

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

нијемом засуто, смрт би на гроб његов очајала; не би Адам своје легионе у окове смртне оковао и на жертву себе преда с њима ужасима, смртним насљеднима!

Попа, Васко - КОРА

твојих погледа река сам Коју су напустиле обале Ветар ме за руку води Твоје руке одсекао је сутон Беле улице преда мном беже И прсти се клоне мога чела На коме се свет запалио Речи су ми у траву зарасле Тишина ти је разнела

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Утрошио сам за њ само доста хартије и мастила, како то посведочавају записи тог мог путовања који леже преда мном на столу. Писао сам их за своју властиту забаву, али сам при томе и доста научио.

„Зашто да очајавам? Будућност стоји још преда мном, а ја сам још млад као роса!“ При овим лепим речима, његово се лице преобрази.

Аристотелес гледаше замишљено преда се, а стриц промени тему разговора. „Отац ти је, колико знам, оставио лепо имање“, рече он Аристотелу.

Она јецаше још увек. Птолемајос Филаделфос гледаше мрким погледом преда се. Он и краљ Сирије Антиохос І закључили су недавно тајни уговор да се престолонаследник и будући краљ Сирије

Он стајаше у једном прозорском удубљењу и гледаше ћутећи преда се. Беше још доста млад - тек ако је навршио тридесету - висока раста и чела, дуге црне косе и црних очију; имао је

„Сад сам стигао“, рече задовољно, „до свога циља. Овде преда мном стоји једна полуга у својој равнотежи. Она носи на свом десном крају терет који је двапут толики као онај на

Прочитао сам и Грилпарцерову драму „Јеврејка из Толеда“, у којој је Алфонзо Племенити главна мушка улога, а метнуо сам преда се једну у бојама репродуковану слику Грекову на којој се Толедо види из далека.

Опростите ми, молим вас, моју насртљивост!“ Он се поклони преда мном учтиво и пријатељски. „Указујете ми особиту част својом посетом и причињавате ми велику радост.

по реду, наследник Алмамум који је побеђеном византиском цару Михајлу ИИ ставио мировним уговором у дужност да му преда драгоцене грчке рукописе, или да му дозволи да их даде преписати.

Мардохај оде до ормана, извади из његове фијоке неколико књига и положи их преда ме на сто. Прегледах радознало те књиге.

Његове очи се засветлише, он виде витезове у спреми за рат и наслика га пред собом у живим бојама, говорећи гласно преда се: „Дон Рамиро доћи ће, сав задуван, мени. „Еј, Мардохају! Треба ми нов коњ за јахање“.

магдебуршке, кнезу Кристијану Вилхелму, у којем га позива да се одрекне протестантске вере, покори цару, а варош преда. На седници варошког већа баш се већало о томе шта да се одговори на тај ултиматум.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Наједанпут, један омален француски официр, што је преда мном стајао у друштву дама и пропињао се целим телом да боље види, показа руком у правцу чете што је наилазила: —

У салону, где смо прешли, потом, она ме је молила за опроштај њихове неизгладиве срамоте преда мном. Рекла ми је: да се стиди од мене, да ништа сигурно није знала о мом доласку, да је њен живот чемеран.

борби, а Ресимић се смешка докле га одвезују, намигује на војнике и сав црвен победнички одлази под свој шатор, узима преда се добош са оном страном што није пробушена, вади излизане карте из масног копорана, пљује прсте, чешља карте и дозива

— Све ми је једно говорити, али шта? — Па је исколачених очију, премлаћени Свилар гледао преда се и само пуштао слаба стењања као неко који је на издисају. — Мајчина ти, иди горе и лажи макар шта!

Наједанпут црвени, жути и зелени колутови затрепташе пред мојим очима, па се све те боје слише у црно, и преда мном грозан, црн као угарак, разјапи чељуст и пуче ужасан бездан у који као да полетех стрмоглавце.

Ја сам бежао од витла. Ја сам трчао кроз траву, и горе су цвркутале тице. Преда мном далеко, поливена златом сунца, нежно и лако лелујала се поља, плавила се брда.

старим теретом, да кроз злочин ступим у нов живот, и да престанем с камена на камен прелазити реку, гледајући преда се, пун страха да се никад не уквасим?

Кад сам мало затим упалио свећу, ја јекнух тако болно, ја устукнух тако запрепашћен, да жена која је стајала преда мном врисну, па ме прихвати да се не срушим.

Раширених руку, онако исто уздигнуте главе, сен је стајала преда мном у оном језивом непомичном положају статуе. Онда несвесно ја учиних неколико корачаји према њој. А тада...

кажем и остајем при што сам казао, да сам пред кућу седео и дремао, а кад сам погледао, а оно жена моја Циганка стоји преда мном.

нас тројица у једној малој кућици пуној прљаве сламе и памтим да ти никако ниси могао заспати и да си први пут тада преда мном пушио цигарету за цигаретом нервозно и замишљено.

целом свом животу сновâ, нисам доживео да упознам, и које се исто тако никад више у моме сећању ничим нису помрачиле. Преда мном су бљештале сјајнобеле степенице од мрамора, и на њима, опкољену палмама, чије се широко лишће лако њихало,

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Али и тај часак био је довољан да ми измакне једна карика у слиједу метаморфоза, и баш она најбитнија; преда мном је већ стајао, готов и промитарен, ноћни човјек. Очекивао сам: неће ли почети да клања? (Можда је потајно Турчин?

особа, ислужени предмети свакодневне употребе, које некакав смијешни малограђански пијетет чува устручавајyћи се да их преда старетинару или огњу. Јер малограђански сентиментализам мора да сваки осјећај веже за какав материјални предмет.

да је вањски несретан случај био оно што ми је пресјекло даље могућности „управ у часу кад су се с највише изгледа преда мном отварале”, мене самога то није ни за тренутак успјело завести у заблуду и пољуљати у оцјећајy да је несрећа дошла

уобличавало се у одређенију тежњу; обично у императив „кренути према југу”, или „поћи за сунцем”; и газити тако, равно преда се, не сврћући с пута, у стопу за залазећом куглом. Можда је чудно што све то обухватам именом носталгије.

као сомнамбул, ноге су ми упадале у грибље и јазове, око глежања ми се обавијао слак и купина, а из густиша су ненадно преда мном прхала јата препелица.

Парбеници су корачали напријед, утихнули, понешто малаксали и они, загледани у земљи преда се, не баш задовољни, али ни сасвим незадовољни, рачунајући ваљда да сам, све у свему, одмогао једноме колико и

Посједамо на тратину подвијених ногу, као на теферичу, и простремо салвету преда се на траву. Из шумарка испадне стадо говеда.

Пођем да га отворим. Протрули капци расклопише се зацвиљевши на зарђалим багламама. Преда мном пуче сура каменита стрмина иза куће. Под прозором стајао је Бућко и гледао у ме.

Али што се само тако држи! Који му је бијес? Па шта хоћеш, човјече божји! Што би претендирао? Да клекнем преда те? Добро, ако хоћеш, паст ћy пред тобом на кољена и рећи: „Слушај, господине!

* Самоћа, и пучина ноћи преда мном. Ничега нема. Ни љескања варљивог свијетла у даљини ни лепета каквог бијелог крила.

Ничега, до равне плохе зида пред мојим очима и бескрајне пучине ноћи преда мном. Храна је моме уху дисање тишине, храна је моме оку нијема бјелина зида, храна је моме срцу самоћа.

Задње табаке с Малим огласником узео сам преда се на кољена. Проматрам са занимањем биљке унаоколо и трудим се да се свакој сјетим латинског имена.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Идући путом, беше погнуо главу и тако замишљено гледаше преда се, као и да не опажаше куд пролази. Понеки пут се укажу две праве, оштре боре између обрва му, очи му засветле

Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. ИВ Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.

и на вратима Ђуричине куће прилепљене наредбе државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. Сељане обузе велика радозналост.

— Богме, тамо му у оној хартији стоји написано, да ће га после три дана, ако се не преда, смети убити сваки, ко год хоће. — Јест, кад би се он дао. Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије.

Бацај паре! Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: — Тако ми деце!... Жива ми деца!...

— Па знаш... саветовао сам човеку да не пропада тако млад узалуд, нека се преда власти.. — Па шта вели он? — Ништа. Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу.

Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим. Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме. »Шта радите данас, Цако « — вели, а ја занемела, па га само гледам. »Ти се кâ да бојиш мене ?

Кад пређе поток и наиђе у густ забран, стеже јој се срце од некога необичнога предосећања и зебње... Погледа преда се и, под једним густим гложјем, угледа њега где седи, са пребаченом пушком преко крила...

Већ се приближио првим шумарцима над потоком, али је и онај близу, само сад не иде преда њ, већ му се приближује са стране. Сад добро чује тутњаву од коњских копита и осећа да га снага помало издаје...

А сад?... Тхе, нисам онда знао за боље, а сад знам... Варошке, море, играју преда мном кâ на тањиру, још какве варошке!... кâ моловане, беле ка снег, згодне, умиљате...

— Викну он, не излазећи из собе. — Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом... Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. — Закључај брзо врата споља ! — рече му он тихим гласом. — Закључао сам, ево кључа.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Тад се тек сјети прстена, па га принесе к ватри, а два Арапа па преда њ: — Шта заповиједаш, господару? — Заповиједам да ми подоста донесете, и то одмах, сваке захире, и пуну авлију дрва,

— па принесе прстен к ватри, а два Арапа па преда њ: — Заповиједај, господару! — Заповиједам да ми на тој и тој мераји начините сарај као што је у цара, а у сарај

те ме је он, пошто сам му задала божју вјеру да нећу никоме казати, замолио да пилав окренем тако да прстен дође преда те.

падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме ону лисичју длаку и протре је, а лисица уједанпут те преда њ: — Шта је, побратиме? А он одговори: — Утекла ми бабина кобила, па не знам где је.

падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме курјачју длаку и протре је, а курјак уједанпут те преда њ: — Шта је, побратиме? А он му рече: — Утекла ми бабина кобила, па не знам где је.

Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве, пусти га цар преда се, па га запита — Хоћеш ли чувати овце? А он одговори: — Хоћу, светла круно!

Кад дођу у град, сав се град слегне као на чудо. Цар, који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те сместа у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана.

Онда она цару каже: — Ево онај мој најмлађи брат а твој шурак дошао да ме види. Онда цар заповједи дај га преда њ доведу, дочека га на ноге, па се с њиме пољуби и рече му: — Добро дошао, шуро!

ЗЛАТОРУНИ ОВАН Био један ловац, па кад једном отиде у лов у планину, изиђе преда њ ован са златном вуном. Ловац, кад га опази, потегне из пушке да га убије, а ован се затрчи те њега пре роговима

Једном он украде пушку и отиде у лов. Кад дође у шуми, онај ован са златном вуном изиђе и преда њ, па му рече: — Твога сам оца убио, па ћу и тебе. А он се уплаши па рекне: — Помози, боже!

Кад наједанпут једно девојче изиђе преда њ и запита га: — Зашто, брате, плачеш? А он јој срдито одговори: — Иди збогом, кад ми помоћи не можеш!

Он изиђе иза села, и кад дође на оно исто место где је пре ону девојку нашао, она изиђе опет преда њ па му рече: — Опет си, брате, невесео и плачан. А он јој се стане тужити шта му је сад заповеђено.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Па куд идем, да ли идем, је л' опсена? Ко ме рони, кога носим, пре и сада? За мном стоји чега немам, а преда мном: Мртва прошлост са животом покривена. Док будућност полагано покров скида, Ње нестаје и у прошлу прошлост пада.

стреса шум и шапат с грања; Видим неку силуету тавну, Траг прошлости, залазак сећања И све речи да с обликом стају Ту, преда ме, где се распадају.

Озбиљан лик ти сад преда ме ступа Озарен мишљу и животном снагом; У твоме оку и душа се купа, Женска и чедна са нежношћу благом.

пада, У неки сутон и предграђе гроба, Где нема мисли, ни снова, ни јада — Ја видим како све бесане ноћи, Вукућ идеје, преда мном се јаве: Ја видим себе у раскошној моћи Где скупљам зраке и обзоре плаве, И њих одевам, и силином духа Из свог

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

носиоце жуто-црног знамења, а у том сукобу ја бејах ухваћен када сам стао ногом на оборену аустријску заставу. Преда мном је сада било избацивање из школе.

Помислио сам у себи даје преда мном сам цар, а ако је тако, помислио сам, да ли је сазнао да сам на прослави првог маја у Панчеву газио његову

сам се опет враћао на ”вилу” и њену мајку са обала златног делавера и на величанствене успехе које су оне виделе преда мном, па сам се питао да ли је ова сељачина Браун једна од тих “Дивних прилика?

Таква разлика у поступцима представљала ми је тада загонетку. Али преда мном је искрсавао читав низ препрека да ија постанем студент у Принстону, у дому лепо одгојене америчке младежи.

Мишићи и борбени дух деце, чистача ципела и продаваца новина на Бродвеју, испречили су се преда мном још првог дана боравка у Америци, када сам прешао границу Касл Гардена, да бих стекао представу о великој

Одувек сам волео ту причу, вероватно зато што нисам волео аустријске тиране. Кад смо стигли у Луцерн, преда мном пуче дивна алпска панорама. Тамно плаво језеро окружено снегом и Алпима личило је на амфитеатар.

Одувек сам волео ту причу, вероватно зато што нисам волео аустријске тиране. Кад смо стигли у Луцерн, преда мном пуче дивна алпска панорама. Тамно плаво језеро окружено снегом и Алпима личило је на амфитеатар.

Процес који је ту био приказан, одвијао се преда мном врло често као процес у ложионици у улици Кортланд стрит. Посматрајући некада тај процес, нисам ни сањао да се он

Био сам задовољан и ја и Нивен, мој ментор у Тринити колеџу. Тада се више нисам осећао као гуска која лута по магли; преда мном је била светлост, а осећао сам све више да се приближавам циљу коме сам кренуо.

Тема његовог говора је била: ”Председник Вилсон је оаза идеализма у бескрајној пустињи материјализма.” Преда мном се одмах појавила слика старог пријатеља Билхарца, пустињака из улице Кортланд стрит, и његова омиљена фраза

Ћипико, Иво - Приповетке

Одлучи се на посао, па, пошивајући, мисли је заокупљују, а на махове и мучно јој је сва као да од нечега преда. У томе слуша жамор с улице и гледа дјецу која потрчавају поред врата и учини јој се да би ваљало да буде и она

Престаде пошивати, и с иглом у руци загледа се преда се: у памети напокон бијаше се уобличило оно што је мори, и одвојито испољило се.

Ваља да прође поред саме касарне, а увијек, када се између војника нађе, преда да јој што зла не ураде. На крају града, с једне и с друге стране улице, из крчме слуша пјесму, а ондје гдје су

Знала је из чувења да се оно простире у неизмјерну даљину и да га око не може захватити. И чисто јој жао што се преда њу доставило оно голо високо брдо, иза кога је сигурно доре и камо ће она домало отпловити.

Њој се не да поћи међу чељад, у свијетлост; једнако од нечега преда. И тако, обузета сјетом, чека Лазу; најмилије би јој било да одмах дође, па да крену у град.

—Укрцајмо се! — јави се стари рибар. Антица се трже, и у задњем часу снађе се, приступи мрцу, клече преда њ и дотаче се устима влажно— га му чела.

и јаки, још здрави зуби; па онда лице, сунцем и посолицм осуто, али још пуно, — и нехотице погледах на шкрапе што преда мном из мора вире. — Сједите, немојте ради мене... — и прекидох, стидећи се што се старица испред мене исправила.

Ма свеједно... дођите да вам покажем стари манастир.. Антица се диже, па пође преда мном. Идем за њом, а друштво гледа за нама; нико се не миче да нас испрати: сунце је освојило шкољ, а маестрала још

А збиља, да видите магаре што сам ухватила отраг неколико дана, — рече ми живље и прође преда ме. —Уђите за таом!.... Из тамнијега дијела развалина униђох у свјетлији већ посвема порушен.

Ја сам још прије у себи осјетио сву милину слободне, скрушене душе.... Па ето и пошљедњега Мрљановога рата, и преда мном отвара се Каштелански продор, продор мога завичаја, и тада, на догледу витког звоника, моја је мисао живља и

Отима се, а уто зачу се силна грмљавина. Да се одбрани од гријешних мисли, престрашен, узе преда се најмлађе дијете и милује га по глави.

—Нека га, болан, нека му истече мало оне погане крви! — одговара Илија и мрко гледа преда се. —Што се не потурчи кад бегенише тема женама?... —А мени додија и једна моја! — насмеја се Тома.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

РИСТА (преплашен): А што, брате, да ме убије? ЧЕДА: Ех, што, заклео се, преда мном се заклео. Али ти не треба да се бојиш, не смеш бити кукавица, разумеш ли.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

А када је Томча завио цигарету, Миле ненадано искрсне преда њ нудећи му да запали и приносећи из кухиње донесени жар до самога лица.

нешто касније: „Све је то било тако чудно, али ја сам мислио да сам заспао, но се тргох, и видех га како стоји преда мном са свећом у руци и шапуће ми, светлећи ми у лице: 'Небо, небо' ”220 Само што ова јава у коју се Рајић из сна

расцветан као крин, блиста, знам да ћу, овог пролећа закашљати ружно и видим витак стас, преда мном, што се рони, верно и тужно, сенком и кораком, кроз воду што звони,

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

И Фебруар може да ти нâд омане, Да преда те стави огромне тешкоће: А ти с’ држи Марта, и он нешто може, Само ако хоће.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Дај мало сирћета под нос. (Анча јој донесе.) ФЕМА: Тако, сад ми је већ лакше. Ти, безобразниче, да се више не усудиш преда мном тако што говорити. Не знаш ли ти да је моје тјело слабо? ЈОВАН: Е слабо, да! Колико сте боја од мајстора изели!

ФЕМА: Заповедајте, алабунар. (Отиду.) ПОЗОРИЈЕ 9. РУЖИЧИЋ (сам) РУЖИЧИЋ: Клечи преда мном? Клечи, Ледо, тако муза своје љубимце дижет, тако их славом увјенчава.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ко птицом исцели Понор пролећу безазленост преда. Ружом погрешно и нежније казана ватро, Пролеће прође и нико се не стиди Да преостале дане као будућност види, Коју

Петровић, Растко - АФРИКА

Они су тако вертикално преда мном а тако смањени у перспективи, да личе на ове обојене гуштере што силазе на све стране низ плетени зид крај мене.

Шеф Алепа шаље у село младића да скупи пагајере који ће управљати пирогом. После пола сата чекања дође, оном стазом преда мном, први младић. Прилазио је хитро, чешући се једном руком по глави, носећи у другој уско кратко весло.

Она је уопште савршена дама. Преда мном Пебењани наређује да ми се у кампман пошале један канари, ћуп од десетак литара пива од проса, и један исто тако

И то још није све. Ево таст, младожења и другарице, шаљу младу да игра преда мном, само за мене и сасвим уз мене. Јаје дарујем са пет франака, што изазива френезију одушевљења.

а као да су сасушени, никада не листају. Он се није крио преда мном није лагао, није се претварао: пустио је да видим целу његову грдобу за коју није крив он, нити је изградио он,

Европа је уистину била ту, преда мном, а ја јој нисам пристајао. Био сам уморан, модар, прозебао, можда болестан, али истовремено и срећан да ће се

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ГЛАВАШ (узима пушку и скаче са столице): На ноге, момци!... Хајд’ у потеру! Не утицаху вуци преда мном, Нити однеше лаку кошуту Двокраког папка танке ножице Од олова ми брзе хајкаче, А толи данас да ми умакну С

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Черкези се брзо прибраше у гомилу и полетеше на наше; наш ланац пуцаше донекле, па онда брзо стуче и пусти преда се формиране затворене каре Черкези су били доста близу и наше их каре дочекаше сложним плотунима.

Наше се каре опет повукоше и пустише преда це стрељачки ланац, који отвори ватру на турски стрељачки ланац и заустави га у напредовању.

Владана, који су седели у једном заклону, за бедемом, на два корака преда мном паде капетан Живан Протић, командант шанца.

Један турски фес помоли се из једне рупе преда мном, искочи човек и бежи; до њега из друге рупе помоли се други фес, трећи, четврти — читав низ фесова — Турци беже.

по нашим редовима, сваљујући и лево и десно; знам да ми један рањен Рус нешто говораше; знам да Кирилова, који је преда мном трчао и страшно викао, наједанпут нестаде; после се сећам да се из турскога шанца, који је био пред нама, зачу

Черњајев се одвоји из гомилице, изађе преда ме на дваестак корака, и... и неколико тренутака доцније др. Владан већ је правио досетке: »А.. а.. а!

У њој Порта позива »верни српски народ« да се мирно преда Турским командантима, па ће бити у свему заштићени и поштеђени.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ XXИВ Можда није то баш тако — — Можда бејах где на путу, Па се жељан врнух дома, Своме гнезду, своме куту. А преда ме ти изиђе, Окићена са бисери, Са бисери наше среће, Са три сина и две кћери.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

На његовом челу видела се велика рупа. Окренуо сам се око себе да бих запамтио место где је пао, па потрчах напред. Преда мном из магле допиру повици: „Живела Србија!“ Осетио сам се као да летим.

Привлачим један камен уз главу. „Пуцајте на митраљез!“ — неко виче. Преда мном удари куршум, па ме земља засу по лицу. А онај покрај мене заби лице у земљу, и поче сав да се тресе.

Брана прави венац од маслачка да преда победнику. „Фикус“ држи говор Пери „Ђевреку“ и Сими „Јаребици“. — У вас је „утпрла“ очи армија... Докажите...

Наместо радости прожима нас нешто мучно. Потпуковник Петар погледа мрачно преда се. Између његових очију појавише се дубоке боре. Он климну главом и тихо проговори: — Озбиљна опомена и нама и њима.

А тамо, у оној измаглици, налази се Солун. Мравињак људски... команданти... казамати... Преда мном је четинарска шума, сагорела и искидана од бомби и граната. Два света...

— Изиђи, имаћеш ти прилике и други пут. Трајко није излазио, већ је напућио усне и љутито гледао преда се, као дете које су казнили. — Ја вас молим, господине капетане... Није ми ништа. — Сад...

— Где ћете сада са њима. — У штаб дивизије. — Добар дан, господин потпоручник! — стаде преда ме у ставу „мирно“ један од наших војника. Лице му било тамно, имао је малу шиљату брадицу и зашиљене бркове.

Ветеринар се врати и, руку забачених позади, стаде пред Бору. Његове уснице биле су стиснуте. Бора је гледао мрачно преда се, онда проговори, наглашавајући сваку реч. — Ви ме добро познајете. Док сам трезан, ја ни мрава не згазим.

„То је она“ — помислио сам задовољан и гледао с нестрпљењем у врата... Брава шкрипну и врата се отворише. Преда мном се указа жена, мала, искривљених рамена...

— Не, не! — рекао сам одлучно, да бих прекратио даљи разговор. Она се наслони на зид и погледа тужно преда се. Омотавала је нервозно марамицу око руке и шмикну кроз нос, као да хоће да заплаче.

И наједном било ми је све јасно. Пећина!... Наслонио сам се на кревет и гледао мрачно преда се. Био сам сада приправан на све могућности. Она се диже, и приђе полако вратима. — Анцора но!

— А ти па имаш времена! — чисто се наљути Војин. — Њему је остало још један месец боловања, а ја сам имао три. Преда мном је ипак било неко одстојање... Стигли смо на заказано место нешто мало пре три часа.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

На первом степену мога живота Жалост ме посети, и баш до гроба Хоће да ме прати, док не преда смерти У руке хладне. 1811.

Тако сада збогом, папа, Збогом, мама и памети, Нек преда мном слуга клапа, Да ми тавну ноћ просвети, А ви ћете, хер фон Круг, Бит ми ноћас верни друг. 1844.

На первом степену мога живота Жалост ме победі; и баш до гроба Ноће да ме прати, док ме преда смерти У руке хладне. Уједињен ш њом, храним моју жалост, Јер серце већ не зна другу радоѕт...

Њешто је од овога мога казивања он биљежио, а њешто је одмах преда мном у стихове намјештао: и тако за њеколико дана постане она ода. К САМОМ СЕБИ (стр. 132).

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Браћо моја и дјецо моја, немојте с мене страдати — рече Мијо и сузе му ударише. — Имам кравицу, узећу је преда се, па у чаршију.

Свјетлост слаба, мутна; топлина се не осјећа, иако је љето. Стевица се задихао и уморио од причања, па тромо ступа преда мном уским, утабаним путићем, који се као испребијана змијурина вијуга испред нас кроз засијане њиве.

Оно, истина, јеванђеље и свето писмо... ама, чојек је чојек. „Турк пезевенк, бре!“ — закрпати на муктара кад изиђе преда ме. Цепти на њему ћурак, кô да га је грозница у'ватила.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И у својој соби видим те сву голу, Седиш изнад Сата и бројиш минуте, Сенка твоја игра преда мном на столу, Где читаве 'рпе почетака ћуте.

Срам тешки пада на још младе власи. Преда мном стоје завејани пути, Звезда за звездом очајно се гаси. Разлоге знадем... Ћути, душо, ћути.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Ко ли бригу да разбије? Неста Миле, неста ћева! Ава точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи! 1856. СТАЗЕ Две преда мном стазе стоје: Једна с цвећем, друга с трњем; Гвоздене су ноге моје — Идем трњу да се врнем.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Па ни њега, мада је већ стигао за женидбу, отац ипак не сме ни у дућану да остави, а камоли да њему преда радњу, тако је слаб, блед. Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком. Вечито се сунча, пари и лечи.

но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у дућану, трговини, није десило штогод, скрхало се, пропало,

Чисто клизи низ прагове. Стаде преда њ и уплашено поче да стоји. Младен бележећи упита га: — Шта је, ч̓а Марко? Он, још уплашеније, поче: — Ништа, синко.

Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минтана. Све устану. Мати му, срећна, излази преда њ и вели: — Ето, синко, заразговарале се па... — као да му се извини. — Ако, ако — одобрава јој он. И не седа.

Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

»Домаћин подигне колач увис, да буде висока пшеница, пољуби га и преда другом госту«, а овај му га врати пошто га »унакрст ножем« засече. Затим домаћин и најстарији гост три пута окрену к.

Ћипико, Иво - Пауци

Док Раде стиже, још оне исте вечери, на гувну пушећи лулу и гледајући преда се, вели му Илија: —Откупио сам Никине земље од господара. —За колико си погодио? —Петнаест стотина талијера .

Весео је и, на махове, љутит, не да никоме преда се, већ вија с њоме као за опкладу. А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих

Изишао је преда њ начелник, газда Јово, иако је тада са попом Враном био као лук и очи, како је он слушао од људи на прелу.

” И један од њих пљуну преда се. А Раде бијаше те вечери чисто весео што је могао да издржи, и шалио се са друштвом као нигда дотада.

Раде нађе Марка пред кућом гдје сједи; он тако, љети, кад није у вароши, сједи по цијели божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на прелу тражи да му

Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер. Раде поглади старијега по глави, а млађега стави преда се да се огрије.

Носач се одазва на њемачком језику. Није га разумио, па га наново приупита. Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.

Понио би собом књигу да чита. Домало и жешће би упекло. Прави кријес! Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се... Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав. Пред очима му непрестано трепере свјетлаци...

Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. — Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију.

Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!...

— нареди жени главар. Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше друштво... Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче. А Иво криомице посматраше брата и сестру.

Младићи се осмјелише и наста весео смијех. И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... — Нека га! — потцикује Цирило...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Никада то није рекао преда мном, па нисам имао прилике да му се супротставим, а и било би узалудно, измислио би нешто друго.

Димитрије каже да смо сви ми даровити људи. Отворише се преда мном призори узбудљивог скитања: нови далеки предели иза модрих гора, непознати градови и друмови, изобиље јела, пића

Извели су младу. Док је, гледајући смерно преда се седела у чело свадбеног стола крај младожење, Дадара ју је пажљиво посматрао.

Никада у животу нисам присуствовао лепшем призору од онога што се ту преда мном дешавало на обали Мораве. Љубав је била на делу.

Прво, ја сам у овоме трену црни коњаник на црном коњу у црној ноћи. Иза мене је остала прошлост, чист један пораз, преда мном крај непознат у који доспех бежећи главом без обзира. Да ли је то морало тако да буде?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И цео божји дан Он гледа пуста поља, где гола стрњика расте, И снева други сан. Тако и прошлост моја преда мном тихо се буди, Мој поглед исто тако кроз пусте пољане блуди, И моје желе тако, што срце у мени драже, Топлије небо

ја се будан крећем, И слушам шумор кроз дубоки мрак, И гледам земљу, окићену цвећем, И жудно пијем миришљави зрак. Преда мном поток вије се и краде Кô сјајна пруга, светао и чист, И баца искре на гранчице младе, На шарен цветак, на зелени

Јyпећу нагло са висина, У слободноме току свом Шуми и тутњи хладна Дрина, И ковитла се преда мном. По њеним мирним обалама, Као једини накит њен, Са својим витким гранчицама Жалосна врба баца сен.

А жалостив, јасан цвркут хорио се са висина, И преда мном шумила је валовита, хучна Дрина. 1886. ГОСПОЂИЦИ Н* Поклоник муза, ја и сада Звуцима лире здравим вас Из

Ал' где је кристална река и сенка питомих шума? Преда мном рудине пукле и равна пола та... Врела прашина лети са равна и глатка друма, Нада мном сунце сја.

НА МОРУ ЈЕГЕЈСКОМЕ На цветној обали морској, становник далеких гора, Ја слушам потмули ропот Јегејског сињега мора. Преда мном пространство пукло... Сведоци векова славни. Са дна се подижу морског Олимпа висови тавни.

1889. ТУРСКА Кô изумрли давно, преда мном градови леже И мирна, убога села. Са мрачних домова њини И древних, камених платна, вињага густа се вије Ил' шуми

Трепери жалосно грање над главом Ниобе плачне, Што тупо преда се гледа, без искре надежде зрачне, И самрт суморну кличе И онда кад хладни север опусти зелену гору, И онда кад

лицем страшно је кезио зубе И гневно млатећи руком речи је сипао грубе: „Ја појмим лојалност, - вели, - и ко је преда мном вређа Нек добро унапред смисли куда ће склонити леђа!

Но, то је већ дошло довде: Лало, затвори врата, па кажи да нисам овде. 1884. ГРАЂАНСКА ВРЛИНА Строг и узвишен преда ме је стао, Оружан мачем и гранчицом крина... Ах, познајем га, и пре сам га знао, Са светла ума, правде и врлина.

Зато сам, пред олтаром, Изашла преда те једном са светим, небесним жаром, Кô сузна Ниобеја. Заклоњен, у тишини, Твој светли духовни поглед отад је дражи ми

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ваља, дакле, да се вратим у своју наслоњачу. Преда мном лежи Београд у потпуној тами, нешто се десило у његовој електричној централи.

Тако могу, у мраку, врло добро видети оно што желим. Кретање дуж временске осе почиње, историја Београда одиграва се преда мном као какав филм који се одмотава унатраг.

Младе године, пуне наде, зреле, пуне рада, пројурише трком преда мном: све то беше чекање, очекивање, тражење и стремљење ка нечем недохватљивом, високом, савршеном, вечном, нечем што

А сада је стајало све то, у својој пуној стварности преда мном. Све што сам себи уображавао да знам о овом недостижном храму, то су биле само геометриске фигуре и бројеви, оно

Ваша писма, прочитана неколико пута, леже преда мном. Ваша страховања да сам се разболео или да сам шта више, заборавио Вас, разагната су, надам се, мојим писмом из

Ту нађох и других успомена које васкрсавају преда мном још давнију прошлост. Из спискова крштених и умрлих који су се чували у даљској цркви, из породичног архива,

Вративши се синоћ са своје шетње, осећао сам се као пијан преда мном су треперили без престанка Сунчеви зраци плаветнило неба и белина снега; зато нисам могао да Вам пишем.

Речи којима праћаше тај свој посао беху варнице ума које прскаху при сваком ударцу његовог длета. Храм се издизао, ту преда мном, монументалан, савршен у свима својим деловима.

Зато оно лежи у француској одећи овде преда мном. Прелиставајући га, ја преживљавам поново бурне године мога живота, и сада ми је тек јасно како у несрећи може

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Замишљено): И кад би ми ти слала, исто би тако и са мном било. У вече, у мојој ћелији, сâм ја, преда мном твоје јело, чаша твога најбољег вина.

МИРОН (јадикујући): Ето, Ташана, ето већ не могу ни да се дижем. ТАШАНА (љуби га у руку и стаје преда њ понизно, немарно): Благослови, дедо! МИРОН (узрујан): Благословена да си ми! Па како си ми? Како живиш?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Никада не прекршта ноге, руке врло грациозно сложи на грудима, главу наклони преда се, и поглед му је зато стално мало оборен и усресређен.

Само, баш кад нешто лепо добијем или стекнем, стане преда ме несрећни наш Милан... Драги Павле, верујеш ли ти сасвим да Милана нигде на земљи нема!...

Неко од пријатеља узео је једаред преда се Мимића, и врло озбиљно му разлагао куда може такав став да одведе њега самога, а такво васпитање његову девојчицу.

не умем ни да кажем како су добри, шале се са мном, понекад се и играју, као да су деца, а понекад разговарају преда мном као да сам ја већ човек. Показују ми оружје, причају о скитницама и о лоповима и о шверцерима и шпијонима...

Мирко је сутрадан прешао у комшилук, усудио се да уђе у кујну и преда саксију лепог цвећа, од чега се Савина жена врло нерадо растала.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Он таки Романа начини најстаријим ђаком и преда му прут с којим ће осталу децу у поредак доводити. За кратко време Роман течно научи читати, и свештеник размишљавати

Његов поочим помисли да је доста код њега био, и да је време да га сопственој његовој судбини преда. »Љубезни Романе« — овако му стане једном после вечере говорити — »мановеније је божје тело да ти у моје руке дођеш,

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Разуме се, мајка је мој захтев да скинем сукњу посматрала са друге тачке гледишта. Преда мном је била сестра и ја сам носио све сукњице које су њој окраћале; ако их напустим, нема ко да их носи.

То је толико мудра реч да се њоме, сећам се, правдала и оправдала преда мном и једна млада девојка, која је — обратно моме случају — пала, а по свима правилима није требала пасти.

То неочекивано, то непознато које је било преда мном, тај живот у који сам ја требао да ступим изгледа као да је био још далеко, врло далеко.

Овим довде нисам казао све о школовању. Преда мном је још био универзитет, али универзитет некако нисмо сматрали као школу у којој се учи, већ само „студира“, а то

Једном доведоше преда њ три Циганина, од којих је први крао дрењине, други јаја, а трећи лубенице. Он их построји у ред и даде првоме једну

Затим би, после овако мудре беседе, ставио преда се познату књигу „Олендорфова метода за учење француског језика“, која је као једини уџбеник тада постојала и из које

је: ректификација круга, рачун који можеш писати целога живота, предати о смрти креду сину да он настави, с тим да он преда своме сину, па ипак да се то бесконачно писање бесконачних количина не сврши ни у седмом колену.

према тако ружним појавама; поета узе да голица моју сујету, узе ме саветовати да се не одричем свога првенчета, јер преда мном лежи велика будућност.

Још се не бих отрезнио од прошле љубави, а ја бих већ прихватио чашу која би била преда мном. Или се можда тиме потврђује моја слутња да је љубав навика, као што је на пример пушење.

још из ректорове канцеларије, где сам диплому примио, и силазећи низ степенице, мислио сам: сад су све стазе живота преда мном отворене, мој је цео свет, у руци ми је онај кључ што свака гвоздена врата отвара; у руци ми је Аладинова лампа,

— Па се наједанпут тргнем и сетим се да су преда мном акта и да сам ја о њима узео размишљати, те се приберем, вратим се себи и узмем поново размишљати: ово

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

—... Утрошак муниције. — Јесам! 3ачух разговор. Ху-ху! — одахнух. Нерви и мускули попустише и наједном прогледах. Преда мном је била батерија. — Где је командир? — запитах једну тамну прилику. — Код првог топа!

Жива ограда је нарасла и осећам како ме гране шибају по колену. Старац као сенка одмиче преда мном. Запитах га куд води овај пут. — За Стари Аџибеговац, ако успете да се извучете. Негде десно свитну нешто.

Краљ спусти главу и неколико тренутака гледаше туробно преда се. Затим ободе коња. Командант пука се окрете војницима и поздрави: — Живео Краљ! — Живео, живео, живео!

Већ заморен, Краљ је сео на један трупац и замишљено гледао преда се. Говорио је командант дивизиона како нам немачки аероплани непрекидно досађују, јер откривају наше положаје њиховој

Војници необиријани, образи им упали, лице потамнело. Онако натоварени, маршују погурени, ћуте и гледају мрачно преда се. А хладна киша, терана ветром, бије у лице. С тешком муком пењемо се уз неки превој, прокисли до коже.

Тек после једно два часа умину снег. Открављени мало, почесмо силазити у долину, пуну блата и расквашеног снега. Преда мном је ишао један пешак. Шињел му сав изгорео, а наместо пешева ландарају само каишеви.

Нама је сада ипак угодно. Заштићени смо. А сунце благо сија и на догледу јс огромна равница. Преда мном је стајала са стране пута група људи око једнога човека, обученог у стари шињел без оне „шлинге“ позади.

Као да сам му позледио неку рану, командир је обухватио зубима доњу усну и намрштено гледао преда се. Онда се прену: — Није ми до топова...

Тамо већ чујем прасак пушака... Један топ опали... Нека вика допире из батерије. Ја трчим што брже могу. Наједном се преда мном појави запрегнута хаубичка батерија где силази низ стрму косу.

Пред батеријом сам... Преда ме истрча батеријски наредник исколачених очију и гологлав. — Где ћеш? Назад, наредниче! — викнем што могу јаче.

На улазу ме запахну мирис кафе, а из једне бочне собе чуо се весео жагор. Хтедох да уђем, али се преда мном испрси један стари Црногорац. — Ђе ћеш... Причекајдер да те пријавим.

— Ђе ћеш... Причекајдер да те пријавим. Кад он отвори врата, угледах неке младе људе како нешто ћеретају. Врата се преда мном затворише.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Груди нам пуне слутња, И себе ко један симбол; У галоп: Носимо симбол али и бол, Кроз жита и кроза све и кроз магле; Преда мном Велики Медвед, и Северни пол, И ноћ, и месечина, и друм, Тап, тап, брум, брум, Топот, и широки, светли друм, У

Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту, Заносу новом бегунац кад преда визиткарту, Просјаку коме старом што чува улаз у порту Карту овога света!

Када би вечито хтела бити гола преда мном, И корачати с рукама спојеним низ струк, Пред пољаном, тако румена као да се обавија сном, Ни једним покретом не

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Тихо мирис вије, На твоје леје месечина пада Топла и мека, и руже ти мије Сребром... Ти не знаш да преда мном сада Ноћ друга стоји, пуста, и у чами, С развалинама...

Попале сјенке, а као срма Планински поток тече из грма. Преда мном доли малено село Под танким димом у сан се свело. Пред њим ријека пољем кривуда, И зрело класје њиха се свуда.

Како ли је мила, лепа, моја драга! Још преда мном лебди њена слика блага; Очи јој љубице, а лик руже ране, Она још једнако цвета у све дане.

И како ја јездим, и мисли Језде ми преда мном; Оне ме весело воде У моје драге дом. Са свећом излазе слуге, Пас лаје зао и прек.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Лов ловише по гори зеленој, ни добише, ни шта изгубише, но се своме повратише двору, преда њих је ишетао Лазо; царе свраћа Југа на вечеру, Лазо свраћа девет Југовића.

Тако ми се не мрчати како истину казивати: цар је чинил преда се нут' јунака дозивати, цар силени турски, тере сиде говорити младому Свилојевићу: „Да имаш ми истину, Свилојевић,

Дигоше се с богом путовати, сваки иде како који може, Милић оде како коњиц може. Далеко га угледала мајка, мало ближе преда њ ишетала, коња грли, а Милића љуби: „Чедо моје, Милић-барјактаре, ђе су свати, ђе ти је ђевојка?

дуката, док не дођеш мом бијелу двору, не пољубиш хрта међу очи, и кр’ата коња у копито, онда мене у скут и у руку, и преда мном у земљицу црну“.

Окрете се својој милој стрини. Далеко га она угледала, па је преда њ стара ишетала: „Чедо Мирко, а где је Маринко?“ „Ој, бога ми, моја мила мајко, — јер за другу бољу не знам мајку

Тако књиге инџијели кажу“. Кад то чуше сви седам дахија, све дахије ником поникоше, и преда се у земљу поглаше; с књигом не зна нико бесједити, ни како ће књизи отказати.

— нећак, сестрин син нијет — намера није требе — није потребно ником поникнути — сагнувши главу к земљи погледати преда се ништ — сиромашан, бедан Новаковић Грујица — личност непозната историји, у песми син Старине Новака (неки мисле да

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Стој! — испаде преда њ дугачки Стриц, а захуктали Ђоко, прије него се могао зауставити, још двапут оптрча око Стрица и тек онда застаде још

Кад Мачак стиже до жбуна за којим се крио Стриц и поче около њушкати, дугајлија изненада ско- чи преда њ и дрекну: — Пис, мацане! Лазар престрашено одскочи у страну, али се брзо прибра и борбено нарогуши.

— гласно викну Мачак који се већ био одомаћио у пећини и престао да се плаши. — Гледај добро преда се, еј! Тек што је то изговорио и почео да се смије, кад из дубине ходника, из неодређене даљине, као неки одговор на

„Позива се све становништво да у року од осам дана преда оружје. Код кога се послије тога рока нађе какво оружје биће стријељан.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

У кућу на вечеру к теби, У цркву свету, сваку жртву претилу Донети ћу преда те: Самога себе и с душом и с телом дати; С кадилом да се исправи моја молба.

И те су цедуље метнули на постељу под узглавље царево, и каде им цар смотре писмо, дозва сву своју господу преда се да расмотре чије узбуде помудрије писмо да га учини првога до себе у царству.

Текел. Фарес. И Данил, пророк, тадар бијаше код њега у ропству; дозва га Валтасар преда се, те га запита нашто оне три речи износе.

Како ли си смео ти и доћи ту преда ме сотим гласом?« — штоно се и стоји цару — у свачем је слободан. Ама ето кротки Давид би таки покоран.

А да није био у тамници, то не би ни цар, фараон, за њега знао, ни би преда се звао да му снове прокаже нашто излазе, нити би могао иначе оно царско господство достати да буде први до цара везир

Што год за њих ваљаде, све извукоше напоље своме дому а град запустише. После отац им Јаков свију их сазбра преда се, узе их световати и карати зашто су то упословали крвно дело.

Поиска да га имаду к њему довести да га види откуда је и какав ли је човек. И каде га преда њега доведоше, та га цар и распита је ли он којигод мајстор и што ли зна пословати; зна ли дунђерлук, дрвени или

С великом муком сам се јадница нудила теке да уђем и кад стадох на праг мушке цркве, сви ласно преда мном одоше напред, а мени, сама смотрих, нека божаставна сила забрани ми. Не даде ми улести.

Плачући ми се на том месту и стрмо гледећи где сам стајала, мало дигох очи и смотрих преда мном икону пресветој Богородици.

Виде ме неки човек јер сам сирота, одрпана, брзо ми идући, дозва ме преда се, те ми даде три потуре и рече ми: »Узми то, мајко моја, те ћеш себи за пут хлебца купити.

светога Димитрија И опет у једно доби свелукави враг, којино је увек злурад, а на добро мрзи, прокуси се и на то да преда изоколним злотвором солунски град, с оваквом приликом.

и таква ли би о том вола господу и владики всачаских, те оваки град когано је откупио својом крвљу, да га оним преда у руке, којино га не познају, нити његово свето име верују?« И они му на то одговорише и рекоше: »Јест доиста тако.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

свему граду, — а главати чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом старе минђуше и баца их на гомилицу преда се. Обојица се задубила у посао па раде.

Зато заборави брзо добивени шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, — комад хлеба и повеће парче печене бундеве — прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и

А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна преко потока.

По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу. И пошто је женидба у начелу била већ свршена ствар, разговараше сад о њој онако у

Обоје стали тако, па стоје три корака далеко једно од другог, обоје оборили главе и гледе преда се. — Зоне, на једна реч.. — Пушти ме — вели му уплашено Зона и окреће се на све стране.

Умирио се мало и стао опет размишљати, и већ га глава заболе, а жељени сан никако да наиђе. Излазе преда њ и привиђају му се све неке чудновате слике као човеку у врућици, и те су слике прелазиле из јаве у сан, и обратно, и