Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.
Африка
често добијају земљу сасвим засебно; они раде за себе и, ако довољно стекну, граде село и насеобине одвојено од својих предака.
Она је за њега симбол васкрснућа и загробно станиште духова свих помрлих предака. Та риба је родитељ племена и његова ударна снага. Убити тонгуавану је највећи грех који се да замислити.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Деда Теодор ми је причао да смо имали стару читуљу, која је била стара неколико стотина година, а у њој беху имена предака наших. Писало је: Десивоје, Калајан, Путник, Примислав, а биле су записане и жене: Теша, Вишња, Трњина, Дуња!
Са сто православних мученика. Овде је наше царство – довикивао је Хорвату, прота. Где су заслуге ваших предака? Као што је у папежничком Бечу, сваки православни официр био сумњив, у Кијеву је био сумњив сваки папежник.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Задруга нестаје потпуно као и слава. Људи се ретко сећају својих далеких предака; свако носи име свога оца. Најзад ће проматрач запазити поред неких особина заједничких свима Јужним Словенима, неко
— Узајамна наклоност и међусобно економско помагање. — Осећајност и симпатије. — Особито поштовање предака и обичај слава. — Национална свест и национална задаћа. — Војничке врлине. — Енергични и импулсивни.
Каткад су спутани страхом да не учине неправду или нажао другоме. Особито поштовање предака и обичај слава. — Као што су међу собом везани љубављу, динарски су људи исто тако одани прецима; нигде толико не
Са оца на сина се предају имена предака; потомци их памте; знају њихову постојбину, узроке и прилике њихова исељења, њихове најизразитије особине и
Слава је, пре свега, светковина у спомен предака: почиње верским обредом у коме се свештеник моли за душе предака. То је прекада.
Слава је, пре свега, светковина у спомен предака: почиње верским обредом у коме се свештеник моли за душе предака. То је прекада. Највећа је брига једне породице да има наследника који ће наследити и одржавати славу.
Српско племство је ишчезло; постоји само генеалогија историјских предака који припадају целоме народу. Међутим се каткад наиђе на ауторитативне карактере.
Црногорци необично цене „лову“, порекло. Код њих је култ славних предака више укорењен и чак је јачи од верских осећања.
Указује им особито поштовање и није заборавило своје хришћанске претке. По предањима својих предака неки поисламљени Динарци знају и славу коју су славили док су били хришћани.
трајања Република није допуштала да ослаби укус за класичном културом, који је наследила од својих грчко-романских предака.
Нема славе са њеним дивним, топлим, обичајима. Бугарин се не сећа својих далеких предака и не пада му на ум да их спомиње. Етничка стапања.
Црњански, Милош - Сеобе 1
толико навикао да мисли аустријски, да је врло слабо осећао носталгију за ловиштима, дворцима, па и престолом својих предака.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Вериге, набрдило, бакрач и други слични предмети у тесној су вези са култом огњишта, односно са култом предака, и зато имају посебно снажну спасоносну моћ.
⁶⁵ Ако се истог дана шиша више деце, њихов број мора бити непаран. Само ритуално шишање изводи кум, представник предака који има главну улогу у домећем култу, односно у свим оним кључним, прелазним догађајима у току животног циклуса:
Култ предака и поштовање оца налазе се у самом средишту целокупне патријархалне културе („патријархос“ = праотац, поглавар племена,
Један од стубова читаве патријархалне идеологије и културе јесте култ предака. Веселин Чајкановић сматра овај култ основом и суштином целокупне старе српске религије.
(Он то показује низом радова о крсном имену, Божићу, српском врховном Богу, кумству, гостопримству, клицању предака итд.) Крсно име, главна српска слава, представља помен митског претка једне породице.
износи следећу тезу: „Као најглавнију карактеристику српске религије ваља споменути велики значај који у њој има култ предака.
Без претеривања може се рећи да се цела српска религија своди на култ предака.“¹² Поштовање предака испољено је не само у религији, већ и у целокупном друштвеном животу, односно прожима
Без претеривања може се рећи да се цела српска религија своди на култ предака.“¹² Поштовање предака испољено је не само у религији, већ и у целокупном друштвеном животу, односно прожима патријархалну културу у целини.
У патријархалној заједници, у којој се одрасли мушкарци називају „пушкама“ и у којој је изразито развијен култ предака, нема важнијег догађаја за породицу, па ни за читаво село или племе, од рођења мушког потомка — наследника.
као и приче, предања и легенде, певају се и причају уз огњиште које је средиште куће и у најтешњој су вези са култом предака. Казивачи усмене књижевности имали су изузетан углед у патријархалном друштву.
нека веровања и обичаји свакако нису настали контаминацијом хришћанском религијом (дете као полазник, заступник душа предака или дете као знамење срећног, а поп несрећног исхода).
) оно се припрема за улазак у свет људских бића. Купањем поред огњишта (које је култно место, станиште предака код Срба и других индоевропских народа), повијањем у очеву или мајчину кошуљу, оно се обредима прелаза постепено уводи
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– гунђа моја тетка и затвара капију, да јој гуске не побегну напоље. ПОТОП ЗАДОВОЉСТВА На њивама мојих предака успевају добро једино дуван и корњаче. Дуван је сваке године млад; корњаче су све старије...
У крају мојих предака, наиме. све важније ствари решавају се динамитом. Ратови, свађе, свадбе, подизање кућа младенцима; ту се чак и риба
И док тако возим испод њива мојих предака, почињем да се смејем као луд, сећајући се, шашаве лекције о софистима и оном филозофу који је могао да докаже да
У човеку се буди нека чудна, дотад непозната љубав његових предака за поседовањем земље, за поседовањем уопште. Распитује се невешто за летину, за цене стоке и цене земље, а домаћини се
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Докле се год будемо само хвалили, слабости и погрешке прикривали, у повјесници учили колико је ко од предака наши јуначки глава одрубио, а не и гди је с пута сишао, донде ћемо рамати и ни за длаку нећемо бити бољи; јер простаци
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и за бомбардере и за опчињене дјечаке, који роне испод сјенки и нешто траже кроз тишине опепељене тугом несмирених предака. А онај мој трезвени, паметни рођак? Ено га, опет се чује.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Да изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака. Набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у при јатељству, као:
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наше куће, наше породице и све оне тековине које су знојем нашим и наших предака изграђене, хоће непријатељ да уништи. И још више... хоће да нам пороби Отаџбину... Бранићемо се до последњег човека.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Реците ми ви, реке миле, да ли са тих гордих зидина поносног града спирате крв предака мојих?“ — Све немо, све ћути, а мени као да нека слатка слутња, неки тајни глас вели: „То је земља коју толико тражиш!
— питам. — Па, ето, ту ми је за једно пола часа кућа. Ту сам се и родио. ,,Чудновато, то онда није земља мојих предака, моја домовина“ — помислим, а гласно запитам: — Па зар ти баш ништа не знаш о тој земљи? Зар ни по чему није чувена?
Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано. ,,То већ није земља мојих славних предака, јер она је чувена јунацима, великим делима и сјајном прошлошћу“ — помислим, али ме рибар чудним одговорима на моја
— Стрâдија! — додаде и стукну преда мном мало назад. „Чудан случај да се тако звала и она узвишена, витешка земља предака мојих!“ — помислих у себи, али њему ништа не рекох, већ га упитам: — Чиме вас могу служити, поштовани господине?
дана заједнички, под командом, моле свевишњем Богу за спас наше драге нам и миле отаџбине, натопљене крвљу наших врлих предака.
погледати ту масу бедног становништва које љута невоља нагони да напусти крај у коме су се родили и у коме су гробови предака њихових.
Ми се теби поверисмо заједно са својим породицама и пођосмо за тобом оставивши куће и гробове наших предака не бисмо ли се спасли пропасти у оном неплодном крају, а ти нас горе упропасти.
Нека кукавице дрхте и бледе од страха, али ми ни за тренутак не смемо заборавити да смо потомци врлих предака, да кроз наше жиле тече племенита, јуначка крв наших ђедова, оних див-витезова што ни зубом не шкрипнуше умирући за
Нека кукавице дрхте и бледе од страха, али ми ни за тренутак не смемо заборавити да смо потомци врлих предака, да кроз наше жиле тече племенита, јуначка крв наших ђедова, оних див-витезова што ни зубом не шкрипнуше умирући за
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СУ ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ РАДИЛИ СТАРИ СЛОВЕНИ Драги пријатељи, хтео бих да вам кажем нешто сасвим ново Из живота наших предака, племенитих поткарпатских грађана: — Стари Словени бавили су се ловом, риболовом, Пчеларством, и ситним крађама.
И невероватне оне шкртице Које се од сунца крију — кртице Што земљу гутају без предаха: (Јак је власнички нагон предака!) На сунце не излазе оне никада: Чија је, ако није њина ливада?
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Међутим, нико живи и никад од Адама и Еве није видео ситну јегуљицу, онакву каква би била рођена од својих предака, нити је ко икад видео јегуљиног мужјака. са млечцем, или женку са икром, нити њен избачен млечац или икру.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
НАСЛЕЂЕ Ја осећам данас да у мени тече Крв предака мојих, јуначких и грубих, И разумем добро, у то мутно вече, Зашто бојне игре у детињству љубих.
И презирем тугу, заборављам бољу, Јер у мени тече крв, предака моји̓. Мученика старих и јунака који Умираху ћутке на страшноме кољу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу са запаљеним кандилима. Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући, зашто сјети се својих предака: фра-Јерице, о коме се пјесме пјевају, и још славнијег стрица Јурете.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Оба оџака, смештена у забате крила, употпуњавала су ту симетрију. Није ми познато који од Њутнових предака је сазидао ову кућу, но толико видим да је имао пуно смисла за геометрију као и његов славни потомак.
У том делу сматрам човека за последњег потомка великог једног низа предака, а мајмуна за његовог најближег рођака, тако да човек и мајмун имају заједничког праоца“. „Човек - братић мајмунов!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
кретена који мисле да су сад генијални, а ја сам се поносио тиме што сам јасно видео да сам, не својом или својих предака заслугом, постао нешто пространији и дубљи него што бих иначе био.
А с ким и зашто? — питаше Господ, а св. Петар одговори: — С Турцима, Господе! Због земље, веле, коју су им од предака отели. Тада се Господ понова замисли, а после мале почивке: — Па нека ратују — рече. — Нека им се таква жеља испуни!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Вароши и воде, престонице давне, И знаке предака донели сте данас, За нове редове историје славне, За покрете нове што чекају на нас.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Она их је сама окупала и обукла. Пошто их је према обичајима својих предака украсила цвећем, положила их је на одар. Када се отац вратио, све је било припремљено за хришћанску сахрану.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
десити, уколико наговорим његову децу да иду са мном чешће у Плимутску цркву, да они напусте римокатоличку веру својих предака. Шт се мене тиче, био сам сасвим уверен да нећу бити заведен утицајем Бичеровог генија и напустити св.
Знао је да воли девојку којом ће се оженити и знао је да ће његов живот тећи истим колосеком као и животи његових предака. Имао је своје циљеве и знао како ће доћи до њих и они му нису били недоступни.
у Лондону и тамо сам се венчао у грчкоправославној цркви, према ритуалу православне вере, вере моје мајке и свих мојих предака.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
нас не изненађује што приповедач, идући за теткицом, долази у дотицај с подземним светом који настањују душе умрлих предака. При томе ништа није отворено речено, него се само наслућује у повременим наговештајима.
продужена у огледалу, огледала углачаних река, небеса што силазе у језера и песме што кроз душу отичу до давних предака (до сени умрлих што их вода чува) – све те слике чудесно је окупила песникова уобразиља према њиховој симболичкој
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
ноћи одлази оставивши јунакињу саму; нешто касније, када је желео да нас врати у још даљу прошлост, све до јунакињиних предака, он опет - и то у назад једном већ помереној приповедној садашњости - бира тренутак кад јунакињина мајка Тодора и
А јесте. Несаобразност између предака и еротике поприлично је велика, чак садржи и нешто богохулно, поготову зато што је цела сцена уоквирена
од почетка до краја романа, одржана је временска узастопност: проспективно се композиција развија од Софкиних предака до њенога порода.
па иде ка родитељима, и то прво ка мајци која живи ту и затим ка оцу који је у Турској, да би на крају дошао до предака (до деде Арсе); у завршној верзији објективни ауторов поглед полази од предака, па иде прво ка оцу (носиоцу породичне
је у Турској, да би на крају дошао до предака (до деде Арсе); у завршној верзији објективни ауторов поглед полази од предака, па иде прво ка оцу (носиоцу породичне лозе), затим ка мајци и, на крају, долази до Софке.
Разуме се, много више почињенога греха има код Софкиних предака. Чак се двапут спомиње родоскврнуће. Једном условно, међу орођеним особама, тј.
на унука утиче, усмерава га - почне, вели приповедач, да „изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака”, да „набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, онда унук у себи, јер не сме гласно, моли и
Петровић, Растко - АФРИКА
често добијају земљу сасвим засебно; они раде за себе и, ако довољно стекну, граде село и насеобине одвојено од својих предака.
Она је за њега симбол васкрснућа и загробно станиште духова свих помрлих предака. Та риба је родитељ племена и његова ударна снага. Убити тонгуавану је највећи грех који се да замислити.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тако све нагло на овоме протиче свету, Једна повест и глас разноси с’ равно ветру. О ти, кој’ на трошним останцима предака милих Временом за старим уздишућ тужно стојиш, Устани, куцнô је час!
не само прошлост њихову, него да упозна и све оне политичке, религиозно-моралне и социјалне одношаје тадашњих наших предака које је он, нарочито у 9, 10, 11, 12, 13. појави, по неким местима, онако живо приказао.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
179 ид): то се данас сматра као шала, али је првобитно било можда лустрација после тродневног борављења у средини душа предака, које о свадби невидљиво узимају учешћа у свим жртвама и обредима, и у заједничкој обредној гозби (упор.
Интересантну жртву (домаћем) извору или бунару [свакако: душама предака које се ту замишљају], који је код Срба важан центар за домаћи култ, имамо приликом свадбе.
], запањили су се«, укочили се›, Серв. Аен. 2, 16). Ј. има извесне везе и са мртвачким култом и култом предака. Мртвачки сандук често се прави од ј.
, ѕ. в. јаворов), а јуначка поезија је из култа предака настала и саставни је део тога култа. Ј. ће се осушити ако »несрећан човек« или болесник воду којим се умио проспе на
даље ѕ. в. Пшеница. Још у неким случајевима доводи се к. у везу са култом мртвих и предака: полаженик (који је предак, упор. ‹СЕЗ, 31, 1924, 151›) бива, поред осталог, посут и к.
по заласку сунчеву, и зато што се бацају у извор или реку, у којој се, према врло раширеном веровану, налазе душе предака и покојника уопште (упор. С. Еітрем, Опферритуѕ, 114 идд; W.
демонима, ораси се остављају по гробовима, о Бадњем вечеру бацају се уз оџак и у углове собе (где се замишљају душе предака) а у кући умрлога те године деле се деци уместо колача, док се за време епидемије остављају »на тавану за чуму«.
, 6167: »Тако ми соли и хљеба«). П. је, пре свега, основна и неизоставна жртва у мртвачком култу и култу предака. Кад човек издахне, док је још у кући, меће му се више главе п. (понекад п.
Она се приноси на жртву, поред посебних рокова (дан погреба, прва субота, четрдесет дана итд.), још и о празницима предака и празницима из домаћег култа (слави = великом празнику митскога претка; Бадњем вечеру; Младенцима, свадби; летњим
митскога претка; Бадњем вечеру; Младенцима, свадби; летњим процесијама), и на местима где се налазе душе покојника и предака (гроб; извор или река; раскршће; буњиште; дрвљаник; кров од куће); или се дотура прецима на тај начин што се даје
свакако, жртва демонским чуварима куће, људима или животињама који су ту ритуално заклани и закопани; или опет душама предака, који су некада могли бити у кући сахрањивани (упор. мој чланак »Сахрањивање под прагом«, СЕЗ, 31, 1924, 127 идд.
У Јадру, ради заштите од птица и других штеточина, »у семе се ставља мало земље испод кућног прага« (где бораве душе предака); жена која сеје обавезно ћути — да живина не би чепркала засејану земљу; да би к.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
који су дошли да нас харају и пале, да силују наше сестре, кољу нашу децу и руше оно што су наши преци и преци наших предака градили у зноју лица свога. Отишао је да на њих штедро расипа своју вештину, благословену вештину.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У каквом старом господском замку, видели сте сигурно родословно стабло некадањих власника са великим бројем предака; та то је понос сваког старог племићког дома.
Ми хоћемо и желимо само оно што већ лежи у нама, заметнуто од оца и прадеде, од наших најстаријих предака, па, нажалост, и од самих животиња из којих смо се развили.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
асутриске војнике који чувају Христов гроб; привиђа им се нешто далеко, осећају да је љубав према далекој земљи предака најзагонетнија љубав, да је бол. У друге недељне или празничне дане, наравно, било је друкчије.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Настаје, дакле, интересантно питање: ко је тај од мојих предака који је сам своје презиме заборавио и под каквим је околностима он то могао учинити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Из тих елемената упоредо са развитком култа предака, са развитком мита, са општим развитком друштва, и под огромним утицајем бајке (која се по садржини умногоме подудара
У томе погледу наш човек с краја XВИИИ и с почетка XИX века мало се разликовао од својих врло далеких предака. И да је то доиста био нужан услов и за нашу епску поезију најјасније се види из тога што се она касније, у XИX веку,
Тај део живота наших предака описују донекле и понеке историјске песме, али су неисторијске њему потпуно посвећене. Особито велико место у
Еп је опевао херојску старину, славна дела предака, и то све с пројекцијом на савременост. Историјска аналогија прошлости и садашњости подржавала је живот епа.
То је патриотизам самога народа који се поноси не само својом борбом у датоме моменту него и борбом предака. Прослављање славног рода феудалаца као првобитна ознака наше епске поезије — са циљем агитације за одређену
(„Видео сам како на гозби седе племићи и војводе, а за њиховим леђима стоје војници и певају поменуте песме о слави предака. А све ове песме садрже славу Марка Краљевића, Новака Дебељака, Милоша Кобилића и неких других јунака“.