Теодосије - ЖИТИЈА
суђењу, и обичајем и законом христоименитих људи отачаство своје украшаваше, у црквама установљаваше по чину сва предања у славословљу и пјенију која у светој Гори навиче а сам се као пример свима иноцима показиваше, јер беху као
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
вековна искуства српске историје и у слободном времену прибирали су и израђивали у породичној интимности национална предања. Врло је вероватно да су задруге биле главни центри у којима су створене народне песме и фолклор уопште.
У другим областима су, напротив, школе стојећи под туђинском управом покушавале, истина без успеха, да угуше ова предања. Они имају, дакле, врло јасну националну свест, националну душу.
Песма вели да се јунаци морају борити за народ и заједничку слободу. Као орган патријархалних предања она не допушта да се војничке старешине понесу и забораве своје дужности у уживањима беспослице.
Нарочито се код њих одржавају предања и народни обичаји, који су део заједничког наслеђа. Цењени од свих, они служе као пример селу и крају.
Уосталом Шумадинцима их приближавају њихови обичаји, предања и њихова јака национална свест. Нарочите психичке особине.
Ово мишљење је изражај народног предања, по коме сви чланови племена Васојевића воде порекло од претка Васе који је, после боја на Косову, залутао у Лијеву
Црногорци су испуњени „вером Обилића“ као Јевреји Старога завета вером у Јехову. Главна храна су им предања о Косову и о српској немањићкој држави, и ова предања знају чак и жене и деца.
Главна храна су им предања о Косову и о српској немањићкој држави, и ова предања знају чак и жене и деца. Сви су прожети мишљу ослобођења српске земље од туђинског јарма — свега „што је наше од
Отпочиње борба између предања и нових схватања. Црногорска се душа мења. Неке од ранијих врлина спречавају напредак. Наместо примитивне државе,
Чакавски дијалекат старог становништва стално се губи. У Лици нема других предања осим оних о Косову, о Краљевићу Марку и о Немањићима, које је донело динарско становништво.
је ова тежња била много јача од динарских људи, врло охолих и осећајних, него код осталих мухамеданаца на Полуострву. Предања и нека историјска факта показују да нису била ретка насилна превођења на нову веру.
Национални развитак. — Још су у врло живој успомени, нарочито на југу, историјска предања која се односе на доба, када је јужно приморје припадало српској а северно хрватској држави.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
српског народа има сакралну снагу, а о његовом култном значењу сведоче многи обичаји, магијски поступци, варовања и предања.
да то дијете јунак мора бити“.¹⁸ За многе српске јунаке, на пример за Марка Краљевића, постоје предања у којима се вели да су они дојени дуго, све до своје дванаесте године!
понашање динарских Срба, као највише људске вредности, опевале су многе народне епске песме, али и бројне приче, предања и ратничке анегдоте које су сакупили Марко Миљанов и Мићун М. Павићевић.
Усмена књижевност. У претписменим традицијским друштвеним заједницама, усмена књижевност (предања, бајке, песме, легенде итд.) има бројне, многоструке и изузетно важне функције у образовању и социјализацији деце.
Нимало случајно, јуначке песме о херојској националној борби за слободу, као и приче, предања и легенде, певају се и причају уз огњиште које је средиште куће и у најтешњој су вези са култом предака.
усмене књижевности као средства социјализације и формирања личности јесте у томе што ове приче, бајке, песме и предања нису грубо моралистичке, огољено дидактичке, већ су превасходно уметничке творевине, литература која се не може свести
Од четири-пет година па надаље, дете с великим уживањем упознаје народне бајке, предања, легенде и лирске песме. Најзад, у позном детињству, њему се највише допадају епске песме које имају сложену структуру
С., Зборник прилога за познавање Тимочке крајине, 4, Београд 1937, с. 66—67. ¹²⁹ Зечевић, С., Митска бића српских предања, Вук Караџић, Београд 1981, с. 89. ¹³⁰ Милосављевић, С. М., исто, с. 99. ¹³¹ Грбић, С. М., исто, с. 111.
Зечевић, Митска бића српских предања, Вук Караџић, Београд 1981. Зечевић, С., „Срби у насељима око Будимпеште и неки њихови обичаји“, ГЕМ, 33, Београд
, „Народне празноверице у Копаоничким селима у Ибру“, ГЕМ, 11, Београд 1936. Милошевић, Нада, „Структура предања и приповедања о прорицању судбине при рођењу“, Работата на 13 конгрес на сојузот на фолклористите на Југославија,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»чисто евангелско учење«, оно што је основно и битно од оног што је доцније додато и штетно, од »човешких свакојаких предања и придодања«, »правоверје од сујеверја«, језгро од љуске.
Има у Горском вијенцу веома много »живе старине« црногорске, народних предања, веровања, обичаја, филозофије и изрека, ту је сав народни живот Црне Горе који 1846.
Милићевић у Србији. По његовом имену, Караџић звао се етнографски »лист за српски народни живот, обичаје и предања« који је излазио у Алексинцу 1899—1901. и 1903. године. ИИИ.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Богоносни и преподобни и преблажени оци наши, целом свету светила, земаљски анђели и небески људи, испрва од предања Светога Духа навикавши иноковати и благодаћу Божијом отуда просвећени бивши, и Христа уселивши у прекрасне своје душе,
златопечатној повељи његовој, а још је и у цркви написано на зиду, и са клетвом и са обавезом да нико не измени његова предања, као што слушате и у књигама овим напред о томе реч. И Божијом помоћу и својим трудом то све стече.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И још ми се чини, док ми душа сања, Да споменик живи, има живот дуги, Да данас силази у нова предања, Да спрема нараштај за споменик други.
Ја нисам слутио испод ноћи сиве, Да су већ ту руке спасоносне, здраве, И груди где топло сва предања живе, Да су нам пристигли носиоци славе.
Један дух предања, део мога бића, Сваку моју мис'о и страст сваку мучи; Дух моје судбине, к'о песма открића, На свакоме месту о свемиру
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
бранили су Аустрију од Италије. Војни подвизи Идвораца у време ових ратова били су изванредна подлога за многа предања у Идвору, сачувана у многим причама и узбудљивим песмама.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
људска осећања и световне теме, те су жанрови усмене поезије, епске и лирске, и усмене нарације, приповетке и предања, допуњавали систем писаних жанрова.
приповедака (приче о животињама и басне, бајке, религиозне приче, новеле, шаљиве приче и анегдоте) и на категорију предања (митолошка, етиолошка, историјска и културно-историјска и легенде - делови фолклоризованих, апокрифних и канонских
корпус обухвата велики број разнородних облика прича које се и данас стварају (анегдоте, вицеви, приче из живота). Предања представљају особену усмену историју људског и националног духа.
Полазна претпоставка на којој се предања заснивају - да у њихову веродостојност не смеју сумњати ни приповедач ни слушаоци - захтевала је посебан вид
У српској традицији веома развијена, историјска предања играју важну улогу у очувању националног идентитета и самосвести.
Таква су предања о Марку Краљевићу, његовој натприродној моћи, стицању снаге, одабирању коња, и његовим траговима широм земље, који
С друге стране, таква су и предања о негативним јунацима. Једном уведена слика издајства или узурпаторства престола, убице или издајника примењена на
Демонолошка предања кратком инсценацијом драматизују веровања у натприродна бића (из међународног или националног каталога), дајући њихов
или националног каталога), дајући њихов портрет и понашање у сусрету с људима; у оквиру интернационалних схема та предања конкретизују амбијент.
У прожимању с историјским и културно-историјским предањима и епском поезијом демонолошка предања доприносе ремитологизацији херојског света, који је у српској традицији превасходно историчан.
Веома распрострањена етиолошка предања, којима је тумачење порекла појава и "ствари" у природи и друштву основна функција, при чему само постојање појаве
само постојање појаве служи као доказ "истинитости" казивања, такође се једним својим делом наслањају на историјска предања.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Из спискова крштених и умрлих који су се чували у даљској цркви, из породичног архива, успомена и предања које се преносило од оца на сина, саставили су мој отац и стричеви родослов Миланковића; ја сам га сада надопунио са
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Дојчегић Вук је (можда) Дојчевић из црногорског предања. Бошко Рајчевић, Стојан (Степојев син), Јовица Ресавац, Орловић Павле и Радобег Мијајло нису познати историји.