Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Зовем ја! Молим! Он ништа; ваљада је био сасвим глув. Останем на брегу предградија, које сам потом сазнао да се Мандоћ зове, обзирући се на десно и на лево и не знајући ни куд ћу ни што ћу.
Сат по подне, сунце припекло, нити даје ту више | стојати. Упазим на крају предградија широку ограду зида, унутра зданија и лепа церков.
красоте башче и рајеви; Белведере, бесмертнога принца Евгенија дворови и сади, све је то било мени отворено. Предградија сва око Беча и вертогради, били велике господе или граждана, гди је год слободно било улазити, ту ми нико није смео
Не ваља премолчати да Хиоци имаду на најлепшем месту предградија при мору преизрјадно устројени [х]оспитал с широким садом за 50 болни[х], страни[х] или домаћи[х], подаље од града
недељу по ручку с намеренијем да га сутрадан на пошту дам, кад ето ти два моја ученика дођу звати ме да идем с њима у предградија проходати се. Један је Цариграђанин Григорије Маврокордатос, а други, из Тесалонике, Тома Папазоглус.