Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ Да чујемо сад Предрага. Где сте били ви из седмога пука и шта сте радили до шеснаестога септембра? Предраг се накашља и поче: — Ја не умем да причам као Светислав. Али овде ми је дневник, те ћу вам по реду изложити.
— Опа, ђоко! — Предраг превуче прстима преко образа и обухвати подбрадак. — А знате ли како смо се били утврдили у старим положајима. Дивота!.
Четнички одред одменио је делове четвртог и шестог пука. Је ли тако? — запита Предраг Светислава. — Тако је. — Сви смењени пукови груписали су се десно од нас и распоредили према почетном делу десног
— обраћа се Радојчић Предрагу. — И ми смо тога дана остали у својим рововима — рече Предраг. — Било је додуше неко мало померање, колико да се изравњамо.
Само запиткује. Чудим се оној двојици што му уопште одговарају. — Тако... око педесет метара — вели Предраг. — Али одмах, непосредно иза тих жица, налазили су се бугарски ровови. Па сад извол’те!... Ни помена да сечемо.
— То ћемо тек да видимо — упаде Предраг. — Нема шта да се види. Овако како сам испричао, тако је било. — Полако... полако. Он је пажљиво слушао тебе.
— Да чујемо сад тебе — обрати се Предрагу. — Ево како је било — рече Предраг. Пред нама се налазио непријатељски положај, тако-звана Каменита Коса.
— Чудо га нисте питали ко је одговоран за светски рат. Оставимо то. Него да чујемо шта је било даље. Предраг настави: — И лево и десно праштале су пушке и чули се јуришни поклици.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Светислав тврди: Кајмакчалан је освојио четнички одред. А Предраг, који је из Дунавске дивизије, сав се зацрвенео да докаже како је седми пук освојио Кајмакчалан.
— Ја тврдим! — поче жустро Светислав. — Море, батали, то је ван разговора! — одмахује руком Предраг. — Чекајте, браћо — рашири руке капетан Радојчић.
Телефоном су јављали на све стране, урбі ет орбі: Кајмакчалан је освојен... Потпоручник Предраг упаде му у реч: — Ево, забележио сам у своме дневнику званичан извештај који је нама достављен. Чекај... чекај. А-ха!
Част за то припада Дринској дивизији.“ — Предраг преклопи нотес. — Част, браћо, Дринској дивизији, али тек мени из седмог пука Дунавске дивизије пребише руку после
— обрати се Светиславу. — Ви, господине капетане, изигравате баш озбиљно председника — вели смешећи се Предраг. — Сад ми је пала секира у мед. Једном да размрсимо и тај кајмакчалански чвор.
— У доњи леви угао крста — допуњује Предраг. — Слушао сам доцније да су бугарски војници били пијани. Изгледа ми да је овај обичај код њих одомаћен.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
СТАРИ ВУЈАДИН 760 75 МАЛИ РАДОЈИЦА 763 76 ЈАНКО ОД КОЊИЦА И АЛИ-БЕГ 771 77 ВУК АНЂЕЛИЋ И БАН ЗАДРАНИН 780 78 ПРЕДРАГ И НЕНАД 787 79 ХАСАНАГИНИЦА 796 80 ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО 801 ПЕСМЕ НОВИЈИХ ВРЕМЕНА 807 81 ПЕРОВИЋ
Краљевић и бег Костадин, Смрт војводе пријезде, Смрт војводе Кајице, Лов на Божић, Смрт Сењанина Ива, Сењанин Тадија, Предраг и Ненад, Три сужња и др. Велики уметнички значај има и директни говор.
Рајко војвода, Иво Сенковић и ага од Рибника, Смрт Сењанина Ива, Женидба Милића барјактара, Ропство Јанковића Стојана, Предраг и Ненад.
78 ПРЕДРАГ И НЕНАД Рани мајка два нејака сина у зло доба, у гладне године, на преслицу и десницу руку. Лепа им је имена надела:
Лепа им је имена надела: једном Предраг, а другом Ненаде. Предраг мајци до коња дорасте, а до коња и до бојна копља, пак одбеже своју стару мајку и прибеже
Лепа им је имена надела: једном Предраг, а другом Ненаде. Предраг мајци до коња дорасте, а до коња и до бојна копља, пак одбеже своју стару мајку и прибеже гори у ајдуке.
Не раниш ли у себи јунака који би ме с брацем саставио?“ Предраг седи под јелом зеленом, Предраг седи, пије рујно вино.
Не раниш ли у себи јунака који би ме с брацем саставио?“ Предраг седи под јелом зеленом, Предраг седи, пије рујно вино.
Глас допаде Предрагом јунаку: „Зле га сео, Предраг-арамбаша! Дође тебе незнана делија, исече ти по гори дружбину!“ Предраг скочи на ноге лагане, пак узима луке и
Глас допаде Предрагом јунаку: „Зле га сео, Предраг-арамбаша! Дође тебе незнана делија, исече ти по гори дружбину!“ Предраг скочи на ноге лагане, пак узима луке и стријеле, пак излази на друм на бусију, пак заседа за јелу зелену: скида њега
Још те твога брата жеља била кано мене и брата мојега, што ме, тужан, овуд потерало, наопако а по моју главу!“ Кад је Предраг речи саслушао, иза јеле њега запитује: „Тко си јунак, и чијег си рода?
“ Кад је Предраг речи разабрао, од стрâ љута стреле испустио, пак притрча рањену јунаку, скида њега с коња на травицу: „Та ти ли си,