Матавуљ, Симо - УСКОК
Стража их бјеше угледала много даље, јер гледаше с виса. Предњак, пјешак, висок човјек, иђаше лагано, опрезно, а сви остали за њим тако.
Кад се примакоше на пушкомет, баш гдје рудина почиње, предњак ста, па стадоше сви. Коњаници сјахаше. — Онај што први одјаха, то ти је Ислам-бег!
Најзад, истијем редом, упутише се ка засједи. Четници као да већ и не дисаху, постадоше блиједи, а очи им усијане. Предњак, средовјечан, жилав човјек, већ мину испред џевердара вођева, а овај не огласи напад.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ваљда из страха да нас не наљуте, гледали су нас запрепашћено и немо, док је Танасије, заваљен на предњак топа, певао на сав глас: Аој Босно, сиротице клета...
“ Буновни људи товаре своју, спрему. Пешаци се наслонили на пушке и дремају, а артиљерци поседали на лафет или предњак и чекају. Зачу се најзад клопарање и, по ноћи, читава река људи крете у једноме правцу. Од раскрснице скретосмо десно..
Зачу се команда: „Спрема за паљбу.“ Послужиоци скидоше кожне навлаке са топовских делова и онда седоше на предњак. Батерија крете. Покрај врзине заклониле се позадње јединице: коморџије, муниционе колоне.
И последњи пуцањ... Послужиоци на рукама покренуше топове и каре, прикачише их за предњак који се већ креће и у покрету се пењу.
Возари у ходу појахаше, послуга се, после толико времена, попе на предњак. Пред нама, покрај пута, горе неке ватре и, кроз лупу точкова, као да чујемо неко цвиљење.
Други прихвате одмах вепра и баце га на предњак... Све се свршило за десет секунди. Сви су онда завукли руке у џепове, и смирени, као да се ништа није догодило,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
191 20. СВЕТИ САВА И ЂАВО. 194 ШАЉИВЕ ПРИЧЕ 196 1. ПИЈЕСАК И СВЕТИ ПЕТАР. 197 2. КО ЈЕ ТО? — НИКОЛА! 198 3. МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК. 199 4. ЗЕТ И ПУНИЦА. 200 5. ЗА ШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ. 201 6. ПОП И ПАРОХИЈАНИ. 202 7. ОКЛАД ШТА ЈЕ НАЈБЈЕЉЕ. 203 8.
“ 3. МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК. Био један човек па имао жену која је хтела свакад да је њена реч старија, а сиромах муж морао јој давати за право.
“ „Није, жено“, рекне човек, „оно је предњак и старешина оних других | ждралова, а ја сам твој старешина, даклен је мој предњак.
„Није, жено“, рекне човек, „оно је предњак и старешина оних других | ждралова, а ја сам твој старешина, даклен је мој предњак.
жена, и тако није твој него мој, они се посвађају, те најпослије жена рекне човеку: „Човече, ако не ће бити мој предњак, ја ћу умрети.“ „Па умри“, одговори јој човек, „један пут нек је и моја старија.“ Жена легне пак се начини да је умрла.
“ ,,А јели мој предњак?“ проговори она, а он јој одговори: „Није.“ А она рече: „Кад није, нека ме купају.“ По том отиде муж и дозове жене, те
Онда човек као наричући око ње пришапће јој: „Устај, или идем да те огласе.“ „А јели мој предњак?“ запита га она, а кад јој он опет одговори да није, она му рече: „Кад није, нека ме гласе.
“ „А јели мој предњак?“ Запита жена, а кад јој он опет одговори да није, она рече: „Кад није, нека ме прате.“ У томе дође и поп и ђаци и
зар не видиш да те хоће у раку да те носе?“ „А јели мој предњак?“ упита она, а кад јој он опет рече да није, она одговори: „Е кад није, нека ме у раку носе.
Ето хоће земљом да те затрпају.“ „А јели мој предњак?“ Запита она опет, а кад јој муж одговори да није, она му рече: „Кад није, човече, а ти иди кући, подај свету нека
“ Кад муж види да ништа не помаже, он дигне заклопац и рече: „Устај! твој је предњак, нека те ђаво носи!“ Онда жена ђипи онако с покровом, па стаде трчати за светом и викати: „Станте, народе, мој је
“ Онда жена ђипи онако с покровом, па стаде трчати за светом и викати: „Станте, народе, мој је предњак! мој је предњак!“ А свет кад види, помисли да се повампирила, па бежи! а кад чу поп где она виче: „Мој је предњак!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
351 ШТА ЈЕ 3АПОВИЈЕД — ЗАПОВИЈЕД ЈЕ 352 СВОЈСТВА ЛИЈЕПЕ ЂЕВОЈКЕ 353 И ВРИЈЕДИ 354 ПОМО3̓ БОГ, ЗЛА ЖЕНО! 355 МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК 356 ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО 358 БОРОВИЧАНИ СКАЧУ У МАГЛУ 359 СЕЉАНИ И ВОДЕНИ РАК 360 ЗА ОКУ СОЛИ ПОШАО У
А једна између њих, која је управо била зла, одмах одговори: — А како сам ти зло учинила, јела те болест! МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК Био један човек, па имао жену која је хтела свакад да је њена реч старија, а сиромах муж морао јој давати за право.
— Није, жено, — рекне човек — оно је предњак и старешина оних других ждралова, а ја сам твој старешина, даклен је мој предњак.
— Није, жено, — рекне човек — оно је предњак и старешина оних других ждралова, а ја сам твој старешина, даклен је мој предњак.
жена, и тако, „није твој, него мој“, они се посвађају, те најпослије жена рекне човеку: — Човече, ако неће бити мој предњак, ја ћу умрети. — Па умри, — одговори јој човек — једанпут нек је и моја старија.
— А је ли мој предњак? — проговори она, а он јој одговори: — Није. А она раче: — Кад није, нека ме купају. Потом отиде муж и дозове жене,
Онда човек, као наричући око ње, пришашће јој: — Устај, или идем да те огласе. — А је ли мој предњак? — запита га она, а кад јој он опет одговори да није, она му рече: — Кад није, нека ме гласе.
— А је ли мој предњак? — запита жена, а кад јој опет одговори да није, она рече: — Кад није, нека ме прате. У томе дође и поп и ђаци и свет
Зар не видиш да те хоће у раку да те носе? — А је ли мој предњак? — упита она, а кад јој он опет рече да није, она одговори: — Е, кад није, нека ме у раку носе.
Ето хоће земљом да те затрпају. — А је ли мој предњак? — запита она опет, а кад јој муж одговори да није, она му рече: — Кад није, човече, а ти иди кући, подај свету нека
Кад муж види да ништа не помаже, он дигне заклопац и рече: — Устај, твој је предњак, нека те ђаво носи! Онда жена ђипи онако с покровом, па стаде трчати за светом и викати: — Стан̓те, народе, мој је
Онда жена ђипи онако с покровом, па стаде трчати за светом и викати: — Стан̓те, народе, мој је предњак, мој је предњак, мој је предњак! А свет, кад види, помисли да се повампирила, па бежи!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Откуда ти тај кожни џак? — Од телефона. Њега сам увио у мој шињел и ставио на предњак, а кожну навлаку сам себи ставио на главу. Тако ја увек радим. Зато сам сада сув.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— викнем, па потрчимо сви низбрдо. Наиђосмо и на побијену запрегу предњака. Возари су лежали мртви између коња. Један предњак био је претурен. За нама припуцаше. Поднаредник Жика дојаха једнога коња и рече ми да се попнем. Какво узјахивање!