Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Али, кога ради к вама долази? Јер ако тебе ради, онда је у тебе слабост што примаш њега који те презрео; ако пак Јефте ради, то не може бити, он није Јефтино друштво, и ти не би требала то да трпиш, па ни Јефта.
Болује често. Овај горостасни јурат погурио се, скуњио прса, лице му жуто као смиље, нешто му живот подгриза. Презрео је родбину, сирочад, браћа му не смеју праг прекорачити, не да Мица, па цео свет приповеда како је Рогозића зауздала
Африка
Између дрва дижем неки непознати плод, налик на презрео краставац. Жедан, притискам га на усне па ми се зачас уста испунише свежим соком укуса ананаса и лимуна.
Није био свестан да је баш зато што је од такве крвне расе он живот примио тако горко и охоло, а тако: горко и охоло презрео своју крв.
Теодосије - ЖИТИЈА
Обрадоваше се душом веома и прославише Бога, који није презрео мољења њихова. После мало времена породише га водом и Духом, просветливши га божастевним крштењем, и дадоше му име
к њему, рече: „Ко сам ја, Господе, и шта је дом оца мојега, да тако прослављаш Твоју милост на нама, и ниси презрео мољења мојега, недостојнога и грешнога ти раба, него си испунио моју прозбу к теби?
А свети са многим сузама благодаривши Бога што није презрео мољења његова, и светим миром преподобнога свога оца помазавши се, с многим плачем његову љубав према нему и после
из гроба и представивши га жива, Марти и Марији, сестрама његовим, сузе утолио јеси; молбе за сина сатникова ниси презрео; Хананејку која је молила за кћер која страда помиловао јеси; Јаирову кћер из смрти као иза сна подигао јеси;
Буди милосрдан, дакле, сада и мени грешноме, као што ниси презрео ни оне раније, да и ја, слуга Твој, памтим твоју милост према нама, и смелији и усрднији служићу остатак живота мојега
Црњански, Милош - Сеобе 1
Но за мислима којима је сву ту војску напуштао и презрео, наступи најпосле коначно и остало. Жену и децу ту, за које се толико крхао, а којих нема, нема ни да га виде, ни да
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ваљало би ту намакнути пред очи какво млако јесење вече у коме шушти презрео кукуруз, налијеже на рамена језеро згуснутих звијезда, а душу извлачи ојкава пјесма невидљивих дјевојака.
Никад га до краја нисам истражио (можда је и боље тако!), откотрљао сам се у свијет као презрео орах-коштуњавац (онај коме се ријетко обрадује икоји налазач), а и данас преда мном, кад се најмање надам, залепрша
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Ја сам од благородног баронског покољенија, ја сам месечку краљицу презрео и одбацио, за које се потом живота лишила. И ко ће противу судбнне?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
уморне су моје ноге — Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру, И сад, ево, светлост тражим у скромноме манастиру.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Платон је погрешио што је презрео извор искуства и није хтео да се на њему напоји, него се повукао у свет чистих идеја.
Петровић, Растко - АФРИКА
Између дрва дижем неки непознати плод, налик на презрео краставац. Жедан, притискам га на усне па ми се зачас уста испунише свежим соком укуса ананаса и лимуна.
Није био свестан да је баш зато што је од такве крвне расе он живот примио тако горко и охоло, а тако: горко и охоло презрео своју крв.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Треба да се вене. XXИX Ходите опет, моје ноћи миле, Ноћи лутања и винскога дима, Презрео сам вас, кô боце од лима Кад њене руке о врат ми се свиле. Тад друго вино усне су ми пиле Зенице њене.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ако је још увек жив — богорадио је игуман. Можда се смрзао. Умро од глади. Хтео је да се уздигне изнад свију нас. Презрео нас је говорећи да смо ништарије и љигавци. Зашто ми да га спасавамо? — мислили су калуђери.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
тело, уморне су моје ноге Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру, И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру.
И кад ме нагони живот да к њима узморам поћи, А ви ми у срце онда улијте божанске моћи: Како бих презрео подлост, што шири шарана крила, И лажне јевтине сузе свирепих крокодила. Ал' ко то долази амо?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
000) девојака претпочитујем; ја сам један на овом свету који би сва великолепија презрео и у ропство (вашим иљадама и вашем шмуку) радосно себе предао. О!