Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он сав позелени: — Ви изговористе реч берберин некако презриво, то је неколегијално од вас. — О, о! — говораше увређени Туманов и Попеску. Баба устаде: — Господо, господо!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Он, заобилазећи их, окретао би од њих главу и одбијао их презриво од себе. — Море, ’ајд! Зар ја па просим? И, не путем, већ би одмах преко гробова почео да иде по гробљу.
себе, да се увуче у газдин дућан, да седне спроћу газде на улаз, разбаца штапове, торбе и почне да се газди плази и презриво, пркосно да Му мумла: — Е, шта си ти?...
Црњански, Милош - Сеобе 2
„И Харах је то потписао“ – понављао је Енгелсхофен, али у себи, немо. Гарсулија је само погледао презриво. Гарсули се начини као да никад није лука ни јео, ни мирисао, али је Енгелсхофен знао ниско порекло тог дворјанина,
Кад је оберкригскомисар то поменуо, насмејаше се чак и затвореници. Само је Енгелсхофен погледао Гарсулија презриво, па је и пљунуо.
Крио се при венчању. Павле је био човек охол, пркосит, тврдоглав и није се крио. Подносио је све то, осмехујући се презриво. Гладио је своје брке, које је редовно мирисао. А све је то, најтеже, погађало Варвару и њену, сиромашну, рођаку.
као и друга њихови сународници – у Темишвару, да набављају намештај у Бечу, намештај у кући Божича, Павле је посматрао презриво. Све је било кривоного.
Али ни то није Ану смирило. Она је постала дурљива и прекодан. А посматрала га презриво. Ђурђе је имао обичај да, при свакој игранки, игра полонез, са својом женом, пре него што пођу кући.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Сматрају их за људе просте, дивље, без укуса, и готово презриво рекну за њих и за њихове особине: Брсјачиште. Мијаци сматрају себе за нешто више од свих својих суседа: од сељака
Ове последње презриво зову Улуфима или Кецкарима (козарима), и за њих кажу да имају простачке и дивљачке обичаје. Чини ми се да ниједно
Црњански, Милош - Сеобе 1
чим се врати, обећа да ће им послати пуна кола икона, лепших него ове по своду, а што се тиче звоника, који погледа презриво, у дну дворишта, звоник у његовом насељу је виши, од већих балвана и са каменитим постољем. Нек то кажу патријарху.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Херцеговини, Црној Гори и Србији, сељаци либерално васпитање сматрају слабошћу и презриво га називају „господским васпитањем“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Чини јој се да је нешто веома упрљано и да се више никада неће моћи поправити. Један човек у соби то све зна. Презриво зажмуривши на лево око, пуши »голуаз« и све зна. То је Албер Ками.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— То сам знао! — прекиде га Ивановић, смијући се презриво, и отиде кући. Остали бјеху задовољни предомишљајем контовим.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« Као што су немачки романтичари устали на туђинску, нарочито француску културу, на оно што је Фихте презриво називао діе Ауѕлäндереи, тако српски романтичари устају на »трули Запад«, од кога долазе сва зла и несреће.
Милићевић, Вук - Беспуће
Али она је била јача од њега. Она је казала сухо: „Ти си као други“ . И његове се усне презриво развукоше. Као други! Колико бола, понижења и истине!
Ирена је била поцрвенила. Гавре Ђаковић одгурну презриво карте и примакну столицу к пећи, чекајући да дође Панек к себи.
Куњаше читавог дана. Пред вече напи се вина и угрија, насмија се презриво на све будалаштине и црне мисли с којима се гонио неколико мјесеци, и извуче из џепа неки стари број новина у којима
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
да у овоме преломном тренутку и он бар нешто жртвује за свој златни калајџијски занат који бесповратно нестаје, он презриво пљуцну на гранату и диже је поврх своје главе.
Кад би све готово, Микан презриво искриви лице: — Фина старетинарница, то ти је. Командант само хукне и наставља: — Тамо иза музеја, у лапидаријуму,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Врт нам изради бујан и речит, посади купус вечит.“ Начиним тако слику, у поље носим трком, кад ево чика зеца, презриво мрдну брком: „Купус? Подвала чиста од првог до задњег листа! Зар код нас то да прође? Зар неко то да глође?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој: — Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе. Љубица плану.
И оне обртаху од ње главу презриво, купећи усне и пречајући очима... Председник одведе Љубицу у један крај, к столу, да сврши упис и наплату улога, а
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На моме лицу бледом мирише тама бела: осмех мог разочараног тела. У њему је очај, у њему што презриво одриче љубав свему, свему. ГОСПОЂИ X. Не помаже ни муж, ни дете, ни гласовир. За вас је у греху мир.
Ми презриво говоримо о њиним орфеумима, али су и ти бољи него наши, и нису тако пуни кесароша и гимназијалаца. Виче се против маџар
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— а стрепим да ли ћу и с овим познатим патриотом још горе проћи него са осталима. И он ме погледа презриво, па згушеним гласом, пуним срџбе и гнева, изговори: — Срамота!
— Па што допушта да га јаше? Механџија ману на мене главом, те одосмо мало у страну. Насмеја се некако презриво и рече: — Па то се код нас сматра за почаст које се ретко ко удостоји!...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сигурно их је у сама прса ефенди—Митина бацио, јер тако јетко и презриво викну: — На! Отац јој са кесама као побеже. Али, да се не би приметило да бежи, једнако се око себе загледао, тобож
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Овде је тужно, опако и црно, Овде је тешко...“ Ал’ откуда сузе, Опроштај неми животу за беде? — Сени ми хладно и презриво гледе; У њима живот истине утрн’о. Вај! што им судба све спрам мене узе?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (мрачно, презриво): Хм... па?... НАЗА (пригушујући глас, развлачећи речи, подиже очи које сјаје од ватре с огњишта, гледа га
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Ако си. Прежи их опет. — Па није јавио да долази. Аћим се окрену и, презриво прелетевши погледом по Мијатовом мршавом врату и опипаној шубари, подиже глас: — Рекао сам: прежи!
— Иду ли? — упита тихо. — Нек иду! — ошину га Аћим презриво и сажаљиво у исти мах, па седе поред здепасте касе коју је прошле године купио у Београду и поклонио општини.
— Ја сам јачи — рече мирно. Војник с ниским челом и дубоко улеглим очима, ситним и црним, гледа га презриво, па спусти пушку крај ноге и приђе да подигне официра. Никола се окрену Аћиму: — Срамота се не брише срамотом.
Није требало да дође невезаних руку. Преровци су због тога гунђали кад је излазио из апса. Презриво гледа униформу, с рукама на леђима. Капетанов пристојан поздрав га збуни. Не отпоздрави му.
Само су некрсти... — Привежи га за липу! — презриво рече Аћим и због речи и због сивих рита што висе на њему. — Где су они што дају водицу? Унук ми се родио.
“ одговорила преко рамена и презриво: „Шта си ти, брадоња?“ — он је постиђен до нокта на малом прсту, задављен лупњавом срца, готово потрчао низ улицу, јер
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« — помисли талас и поново назва стени добар дан, али се стена и не маче. Усправна, бела, глатка, она само презриво подиже обрве и загледа се у даљину. »Заиста ме није чула!« — закључи талас смерно, па је још једном поздрави.
— Ја тебе? — стена презриво набра уста. — Зар не видиш да си тек локвица воде? Стена може пољубити једино неког јачег од себе!
— Којешта причаш! — осмехну се презриво. — Бићу онога ко ме покори. Запамти то и остави ме на миру! Од њених речи талас се згрчи и потамне од туге, а стена
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
враћају с тржнице с торбама препуним зелени, крвава меса, бритког порилука, а оне су са својих тврдих четвртастих лица презриво гледале на ту биједу од човјека који и није за друго него за то да се вара.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Што уби ову девојку, несрећниче ! — обрте се он Ђурици. А Ђурица гледа намрштено, презриво, у непомичну паћеницу. У оку му сија израз задовољене освете, али не прозбори ни речи...
Ћипико, Иво - Приповетке
— прослиједи Спасоје, и све више жести се. — И ја ћу, ако ми скривиш! — одговори он, и презриво махну руком. —Момче плану и чврсто прихвати за узду. —Море, мичи с пута!
—Нећеш да слушаш, а? —разљути се Марко. —Није ни чудо, таква ће ти бити и мајка била! — И дода презриво: — Жена од жене, а срамота од срамоте! Ма ја ћу тебе научити!...
— Чујеш ли звоно, Морача? Пријети, опомиње...Дај ми руку! — Што ће ти моја рука? — одврати навлаш презриво жена од њега. — Иди гдје си досада био! — Морача!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Устани, пријатељу! — А? — одговори му овај најпре збуњено па после презриво. — Шта „а“?.. Устани, устани! — осорно поп понови, па га таче искаљаном чизмом. — Устани да сједнем ја!..
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Без размишљања пришао сам, обухватио је главу и пољубио је у косу. — Ето, да вам докажем... — Доказ! — гледала ме презриво и махала главом. — А шта ви мислите... ми живимо од ваздуха? — и она климну главом. — Опростите!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
На тај начин је читава предбранковска поезија некако грубо, скоро презриво искључена из наших мисли и осећања, као да је, пажње достојне па и знатне, никако није ни било; као да и сама
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
и тек каткад по једна, по двије прозује покрај нас, па их нестане иза дрвених, укочених стаја, које нас као хладно, презриво, зачуђено погледају. — Да ли је код куће? — прошаптах.
И то ми је владика и један Кристов свјештеник! — викну мајстор Глишо и презриво пљуну. Мићан их погледа мрко, дебело, па мирно, као с неком тугом настави: — Ћуд је њему његова крива, ћуд!
— уздахну мајстор Глишо и опет презриво пљуну. Послије дугог мољакања и устезања, Симеун изврну чашу и поче: — То је било прве неђеље иза укопације, а
Судац: Ја овог човјека не разумијем. Писарчић: Ја би река', господин судац, да је он бена. Давид (гледа га презриво): А ја би јопе' река' да он није бена! Како ти, болан, мореш рећи да сам ја бена?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Кад љубомора мојим оком плане, Презриво грешне покајнике гледам. О, ситио сам утробу без мере, Лаком на срећу био сам и бивам И о лепоти тако слатко
Ћипико, Иво - Пауци
— Да се прошетам... — Нема, синко, никога ванка! — Поћи ћу да видим бал. — Евала ти! — презриво се насмија стари. Наћи ћеш тамо право друштво! Који бал? Николико гладуша, голаћа. Да ти измами коју литру вина.
Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника! — Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије.
Ти не можеш, па ко ће? — За поље имате наодара, а дућан затворите! — рече одлучно Иво. — Фала ти, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Проклета битанга! Мислио сам да се тако презриво смешка због тога што се ја петљам у војничке ствари, што говорим глупости кад је реч о начину како да се пошаљу
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Двојица од његових слушалаца зауставише се пред Галилејевом слушаоницом, старији погледа некако презриво на гомилу која је ту чекала, па рече своме другу ситним, шиштавим гласом: „У овој се продаваоници крчми јефтина роба
Блажени осмејак обли његово лице, али се он брзо трже, даде својој физиономији Дантеов достојанствени израз, погледа презриво на оне две црне каве које им је келнер баш био донео, и даде их заменити јестивом и црним вином.
Сутра ме изведоше у шетњу по дворишту. После једног сата, вратише ме натраг. При улазу у моју ћелију, насмеших се презриво на браву и локот њених врата; они ме нису спречавали у мојим далеким путовањима.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (пркосно): Ако сам сељачка, нисам погана, нити сам штогод опоганила! (Доноси послужење свима.) ХАЏИ РИСТА (презриво): Бит! Где ти је снашка! СТАНА Снашка? Болна. ХАЏИ РИСТА »Болна«? Доведи је овамо. СВИ А — а — а!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Да ли ће звецкати џепом; умирати од глади; И он разголитити речи да осрамоћене беже: Презриво се церећи, одбити ма шта да ради; Богохулити дању, под покривачима се молити - кад леже?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд су му нудила помоћ! »Коме би још такви могли да помогну?« — помисли дечак презриво, и не обазре се одлазећи. На врху Сребрне Горе Цвет га чека, нема он времена за приче.
— Гле! — рече дечак. — Откад дрвеће хода? — Откад Месечев Цвет расте? — рече неко и насмеја се, презриво. Али, када се Ведран окрену ка месту одакле је глас долазио — виде само један жбун, а на жбуну очице, црне као
Затим су једна за другом постајале невесте, па младе мајке. Златокоса је презриво слегала раменима: — Нека их! Обичне девојке, па обична и судбина.
Заборави ме и нека ти је срећан пут! — Да би прикрила збуњеност, погну Златокоса танани врат и презриво се насмеја, али младића ни то не одврати: — Како да одем? Реч сам дао: смејаће ми се људи. — Па добро!
Младић тихо упита шта још хоће, а девојка нестрпљиво забаци главу. — Па, добро! — насмеја се презриво. — Моја трећа жеља је срце твога пса! Извади и дај ми га! Није оно вредније од свирале и мача. Шта се трзаш?
На сва његова питања борови су и даље презриво ћутали. Орах се сети прича ветрова о долини, а и облаци су чуда причали! Је ли то та долина?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ја овде... Пој! КОШТАНА Немој, немој, газда Митке, па после хаџија да се... (Показује са страхом на Тому.) ТОМА (презриво): Шта »хаџија«? Шта ја имам на вас? Занат вам је то. Можете. Отпевајте... Бар џабе бакшиш да вам се не да.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
И још баш ти идеш да шибу донесеш којом ће да га бију, а! Ево ти још једна заушница. Стриц се још једном презриво искези на свој лик у прозорчићу и прогунђа: — Паприка! Ништа паметније нијеси могао да измислиш.
Чек, чек, онда ће овај прут да проговори. Кад би се тако сит искалио на дјеци, Паприка се пењао за катедру и отуд презриво гунђао: — Баш ми је школа за вас дивљаке сеоске. За вас је шума и козе, а не књига.
Је ли ово од пушака или од мачкова репа?! Ник и Јованче стадоше радознало разгледати прорешетани шешир, док је Луња презриво зурила некуд у страну као да се ту заиста ради о неком тамо мачковом репу, а не о пушкама и погибији.
Стриц је шутке грабио напријед, док одједном као да се нешто досјети, па презриво пљуцну: — Их, Маричине јабуке! Дала ми је само једну шугаву кисељачу, одмах сам је бацио преко куће.
На старој букви бијелиле су се бразготине од гелера. Лазар Мачак презриво слеже раменима. — Ех, баш је и овај рат нека будалаштина.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— А, за оро ли си? Ах, што си па девојче за оро!... — рече пакосно и погледа је презриво од главе до пете. — Зоне, мори!... Не слушај гу, Калино, што збори! Иди си!
! — За Мана не бива! — вели Таска. — Е, зашто да не бива? — Хехе! — осмехну се презриво Таска — „Гаки нема, — свирка сака!“ — Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога — плану Дока.