Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Али је све остало у њему било кисело, љуто, мокро. Он је преклан. Отац га звао да дође на вечеру, он се забио у јасле и покрио сеном. Звао је и Вукашин. После мајка.
на црном зубуну, из кога млитаво теку два пртена рукава, а не руке, да се Андри чини: пред њим стоји човечуљак преклан на потиљку. Уплашено, тихих, напрегнутих покрета, зби се у сам угао, где је сумрак гушћи. Апсанџија не спушта резу.