Употреба речи преко у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

као у оно прастаро доба, кад су се народи из једног дела у други део света селили да себи ново отачаство траже: преко ритова, шума, преко погорелих села лутао је безглаван народ...

доба, кад су се народи из једног дела у други део света селили да себи ново отачаство траже: преко ритова, шума, преко погорелих села лутао је безглаван народ...

Бледа лица на црвеној крви, мртве руке превиле се преко студенога гвожђа... Дивна студија за увенчане живописце пређашњих векова!

Видећемо их понижене, побеђене и поништене — те угнетаче народности наше, те рушитеље слободе човечанске!...“ Преко бледога лика родитеља мога прелетео би тужан осмејак: „Никад, селе, никад!... Ја ћу умрети...

с танким белим пругама; и на мени чиста кошуљица; а отац ми метуо око врата црну пошу с кратким, ситним фронцлама, преко поше су падали чисто бели колири од кошуље, прслук беше од црне свиле с белим округластим дугмићима, на ноге је обуо

Е, е! А где си ти, човече....“ „Боже, Обраде, на великој смо ти муци: све од Сегедина, па овамо преко Бечеја и Елемира, градимо поред Тисе долму“. „Тако је то: јуче пушку, а данас ашов и лопату!“ рече отац.

Грозна је то слика што сам је у томе часу видела. Никад је не могу заборавити. Чича Марко држи ми оца преко среде, у њега бледа глава клонула на груди, из носа и уста тече му крв, те грозно шара белу кошуљу, а до његових ногу

„Теби је зима, моја мила Грличице?...“ питаше ме он, пребацујући половину своје дебеле опаклије преко мог голог рамена... После сам осетила како ме љуби...

“ И он се примаче да ме опет пољуби. Ја сам се отргла од њега и бегала сам. Јурећи тако кроз сокаке и скачући преко шанчева, оставим Кикинду за собом, а сан ме пренесе на Галатско Поље...

високо изнад траве, очи јој се сјаје баш као они мали свици у црној ноћи; после се опружи и брзо као стрела прејури преко пута, а по прашињавоме њеном трагу видео сам неколико капи крви. Шта ли је то прождрла? — мислио сам у себи.

Коса седа, а пре три године беше врана. Од радена човека постаде нерадан; каткад ће само узети пушку, прејуриће преко ових планина, или уловити ил’ не уловити што, све му је једно, не тиче га се ништа!...

Кад су се и они пустили, побратим, дође мени, пребаци своју руку преко мога рамена, рука му је дрктала, а беше врела као жива ватра.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Пак што би било? Ништа него скудост и недостатак. Чему нас дакле ова басна учи? „Мηδέν άγαν: Ништа преко мере”. Ухвати зеца, па онда трчи за јеленом. Разуман човек нити је страшив, нити пак преко мере слободан.

„Мηδέν άγαν: Ништа преко мере”. Ухвати зеца, па онда трчи за јеленом. Разуман човек нити је страшив, нити пак преко мере слободан. Ко би рад да никад ништа не изгуби, мучно ће што добити.

Миш туда ходећи, дође му у главу да претрчи лава. Лав се презне и шчепа миша. „Ниједна веро! На толиком пољу преко мојих ли леђа ти пут себи нађе? Што ћеш цад, казуј?

Наравоученије Све овој подобне басне уче нас предострожности и чувању. Правда, није лепо да је човек без узрока и преко разлога нити подозритељан нити неувјеритељан, но с онима које познаје.

Стане коњ и подигне ногу, а кад види курјака близу, лупи ти нам га у губицу, те му све зубе распрска, пак одскаче преко поља. А курјак остане јаучући и себи говорећи: „Досад си лагао, а сад си баш долагао!

” Наравоученије Ове лисичине речи довољно доказују што ова басна хоће. 26 Лисица и купина Лисица прелазећи преко плота поклизне, и за не пасти ухвати се за купину, раздере и окрвави све шапке о купинино трње.

| 46 Магарац и жабе Магарац, преносећи товар дрва преко баре, упадне у блато. Уздисаше и мучаше се да се извуче. Онда жабе почну му се ругати, говорећи: „Видиш да си рђа!

| 47 Коњ и магаре Коњ и магаре путоваху заједно. Бедно магаре, преко мере натоварено, почне под бременом изнемогавати; моли коња да му помогне и понесе неку част бремена, јер иначе он је

Кад | ето ти: упази ловце са пси. Пусти се преко поља и остави их далеко за собом. Но уљезши у густу шуму, ту му се заплету рогови, и тако га стижу и убију. „Бедни ја!

Тада се почне она тужити на се говорећи: „Ала сам сасвим луда чавка! Прво, што се упуштам у тело преко силе моје и снаге, а друго: што не хотећи трпити децу, морам, овде погинути.

Далматинци знаду различне веселе преповетчице сврх ове материје. Кажу да један старац спреми се да пређе преко планине Вучјака, чујући да тамо негде има место гди ниједан старац не може живити.

Ево пример: отров је зао по себи, а вино је добро, но може бити зло кад се преко мере пије. Примјечаније Они се утврждавају и како себе тако и друге обмањивају криво и неразумно толкујући Христа

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

КОМАНДАНАТА 67 ПЕСМА О КОМАНДАНТИМА 68 ПЕСМА О НОШЕЊУ ОДСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ ДУШАНА РАДОВИЋА КОНДОРА КРОЗ СЕЛА И ПРЕКО ПЛАНИНА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ 69 НА ТРИДЕСТОСМОГОДИШЊИЦУ БИТКЕ ИЗМЕЂУ ПАРТИЗАНА И ЧЕТНИКА НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ МЕСЕЦА СЕПТЕМБРА

НА МЕДВЕДНИКУ 189 ЧУДО НА КОБИЉОЈ ГЛАВИ 190 ЧУДО У ЗИМИ 191 ПОКУШАЈ БЛАГОВЕСТИ 193 МРАК НА ПРАГУ 194 ПРЕКО СИЊАЈЕВИНЕ, БЈЕЛАСИЦЕ И КОМОВА 195 СИЊАЈЕВИНА 196 В 198 НА СТОЛУ ХЛЕБ И ВИНО 199 СВЕТОМ ЈОАНИКИЈУ ДЕВИЧКОМ 201 МАЛИ

Ко у постељи, ко на лађи, ко по кишици, ко преко поља, ко уз њиву за жетву спремну, сви одоше у ону земљу. Оде и звонар у подземно село.

ковачи Кујемо мачеве Шта радиш везиљо Заставу везем Шта радите стражари Палимо зборне ватре Шта радите орачи Преко кланаца преко река Кроз планине пуне долина Под кнежев барјак журимо Шта радиш кнеже Име потомству завештавам Шта

мачеве Шта радиш везиљо Заставу везем Шта радите стражари Палимо зборне ватре Шта радите орачи Преко кланаца преко река Кроз планине пуне долина Под кнежев барјак журимо Шта радиш кнеже Име потомству завештавам Шта радите

ПИТАЛИЦА ПОД ХРАСТОВИМА Кад храст испуни своју храстову меру, шта бива кад израсте преко ње, и прстима се дохвати горњег света?

Да ли он можда остале храстове у нехрастове облике и висине преко те мере и границе повуче? Или га остали храстови изопште, а неко га из тог горњег света храстовим лењиром по

Ваљево с гробом на рамену, са точком око врата Врање, Крушевац носећи одсечену главу, вуку се преко Косова. Оста на северу, на вешалима, Космај, видик на југу затварају обриси гробова; бежи из својих шума Копаоник,

ПЕСМА О НОШЕЊУ ОДСЕЧЕНЕ ГЛАВЕ ДУШАНА РАДОВИЋА КОНДОРА КРОЗ СЕЛА И ПРЕКО ПЛАНИНА ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ Душан Радовић Кондор је заклан јер је клао.

од Јасиковца према Спасовњачи, од Спасовњаче до на Ђаков камен, на Околишта, па према Кондеру, од Кондера преко Шупље липе, на Бобију, на Савин камен и Кик, са Крушевља на Таталију, од Ланишта до Велике равни, с Велике равни

Већ нас голе кундацима гоне, већ у главу уперена цев је! А тек ће нас у сточне вагоне, тек ће, преко Драве, за Кочéвје! Већ крваву варицу варимо, већ прискаче крвник, да нас коље, већ гинемо, и већ крваримо!

Вратите у шкрињу вунене чарапе - оне ће и босе преко снежних гора! Не спремајте им, лађари, једра и весла - оне ће и без лађе преко мора!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

године почели с дахијама тући.) „Ја сам чувао — прича даље мој отац Алекса — да не пређу Немци, а непрестано сам преко Саве — гледао и једва чекао кад ће прећи, док уз наше месојеђе 1788.

узели од њи’ коње и пратиоце, те су сва движима добра, а тако исто и жене и децу испратили у Ужице и Соко, а неке и преко Дрине, а они, сами војници, у Ваљеву остали.

У то време било је у Ваљеву 24 џамије, и говоре да је било преко 3000 кућа турски’, а 200 хришћански’. Ми дотерамо из села четнике, али како се набирају ексера из пожара, они онда оду

— ,А ко вас на то све наговори и подиже?’ — упита цар преко толмача. — ,Господин Мијушко!’ — одговорим ја. — ,Који је то г. Мијушко?

’ Ја му на то одговорим сасвим весело, да смо и’ отерали чак у Соко и Ужице, а неке чак преко Дрине. — ,Гут!’ одговори цар смешећи се, ,а колико је до Ужице, Сокола и до Дрине од ваши’ места?

Ми покупимо чету и са оно 30 фрајкора одемо тајно преко планине; ноћу се прикучимо Бачевцима, и оданде у зору ударимо на обадва места, и заробимо 70 душа.

кренули и дођемо у село Скелу према Купинову, и ту у качари Јована Зазића наложимо ватру и мало се станимо; пак после преко Саве пређемо у Ашању и ту мало нешто поседимо, где сам почео у школу ићи.

Зато идем натраг преко Саве, а немам писара ни други̓ учени̓ људи, но ћу ићи од манастира до манастира и казивати сваком калуђеру и попу, да

Никола Грбовић преко Колубаре био је љишки кнез; а Подгорци, којима је кнез био умро, дођу молити мог оца да сједини Подгорје са својом

” Он се као познанику прикучи, а Турчин испод скута опали пиштољем и мало га преко ребара рани, и кошуљу на њему запали.

и Бирчанин Илија заједно по с неколико кметова дођу у Ваљево и донесу сваки од своје кнежине рачуне на суд, ако је преко кога кнежине прешао какав паша, или други какав Турчин, на кога се млого на дочекивање потрошило, или су какву јапију

синовима; попију кафу и ништа о хатишерифу не спомену, но оду после тога митрополиту Методију, пожале се како је везир преко хатишерифа подигао порез и како већ сиротиња не може да даје, нити има откуд, и кажу да је и њему познато, ̓одајући по

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Ах, гони у обор!... — дере се газда Рака, трчи као бесан уз кукурузе, а сав се задувао. Паја само клима преко бусења, па тек и он покоји пут викне: — Уша! уша! — Та макни се сад ћу те овим коцем! — цикну на њ Рака.

— рече газда Рака као претећи. — Има суда и осем тебе! — па љутито изиђе из механе. Газда Рака удари преко сеоских ливада да обиђе узгред и свој забран, а једнако псује ђа Симу, ђа кмета.

Поранио газда Рака и обишао забран свој, па ударио поред Павића куће — хоће преко ливаде доле механи. Таман беше окренуо низ поток, кад ето ти Марице с Јаном Срећковом — иду с воде.

— осече се она на њ, па пође даље. Газда Рака махну главом, учини: »Хм, хм! ђаво дете!« па окрете наниже, преко Илијине њиве, доле сеоској механи.

Пошто се већ сит навикао и попио чокањ ракије и каву, пође опет преко ливаде, поред Павића куће. Марица изишла у градину, па нешто копа.

— Е, збогом, Маро, збогом! — рече брзо и, климнувши главом, учини »хм! хм!« па замаче преко једног прелаза у воћњак. — Ђаво те носио, кљусино матора! — рече она, па настави копати.

Било је већ око заранка. Сима претурио две празне вреће преко рамена, па се упутио од куће Ракине навише поред школе.

један мах учитељ, здепана нека људескара с постриженим брковима и богињавим лицем; некакву сингаву капутину претурио преко рамена, а раздрљио се.

Обојица воле, особито кад се нађу с учитељем у механи, да се разговарају о научним стварима. Ономе што гледа преко човека било је име Максим, а ономе што гледа по свима гостима — Марко.

— Ама где се ви тако оквасисте? — упита Сима. — Е, па... тамо ето... горе!... — рече Ђура и поче преливати преко чаше већ донесено вино.

Куд ћу од бруке сутра?!... Тек се дан и ноћ дели, а Сима обишао своју ливаду, па иде кући; гуњац претурио преко рамена и певуши полагано. Погледа нешто у трње крај пута, кад има шта видети!

Нисам оно чудо видео никад! Толике ноћи пролазио сам и преко раскршћа и преко гробља, па ништа... — А шта је то било? — почеше га запиткивати и и скупише се око њега. — Ето шта!.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Данас је то село велико и ушорено. Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа. Ама иако је било мало, бар је ваљало!

Око би јој гору запалило. Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!... А што се рада тиче, о нему се причало.

склањао се од њера; бежао је да на сенку његовy не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока. Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... Станко то не опази.

— А шта то? — упита Лазар преко срца. И Станко му се исповеди. Изнесе му душу и срце као на длану. Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не

Аранђео ножем дохвати. — Иди, Мехо. Мехо изиде. Обојица заћуташе. Турчин стаде ходати преко собе. Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли. Најзад рече: — Сад, нијеси га убио, нијеси!...

– Лаку ноћ, ефендија! — Лаку ноћ!... Турчин оста сам. Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. — Ех, бива, ово ваља! Ово вриједи роба из тамнице!...

– Две стотине дуката!... Их!... А сумњаш ли на кога? Иван умукну. Саже главу и пониче ником... Кмет је ходао преко одаје. Та, то није било за њ само чудо него страх божји...

— Веруј, попо, није истана! Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: — Да су ми рекли: Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!...

Он це вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу... Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!.

И рече: — Залучујеш телад? – Ја. — Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) – Пет. – Доста... И умукну. Више не знаде ништа рећи. А и њој није било боље. Чула је све што је данас било..

Господе!... Ти му буди пријатељ!... Ти му буди разговор!... И погледа на небо. Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси... Она прошапута: — За грм, друже!...

О њему су причали страшне приче. Кажу да он има једну лађицу. На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине... Возио је само ноћу. Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Опет једно вече... И мени се чини Да негде далеко, преко трију мора, При заласку сунца у првој тишини, у блиставој сенци смарагдових гора — Бледа, као чежња, непозната

Крај реке зраче бели кринови, Пада сноп зрака с неба средине: И сја ореол вечни и нови Јагњета што гре преко ледине.

Ноћас ће најзад пасти киша. Југ црн и сева; но, наједном, Дажд пређе преко виногради... И блисну према селу бедном Крвава, страшна, звезда глади.

Или напор душе која малаксава? Је ли ово жена коју љубим, збиља? Ил' сен на проласку преко мога пута, Тумарање мисли без свести и циља, И све дело једног болнога минута!

ВЕЛИКА НОЋ Кад геније ноћи на крилима сјајним, Крилима од ватре, преко реке мину, Невидљива вода усхићено сину, И запева гласом болним и бескрајним.

И минућу ноћу крај твојих обала, Док ронећи сузе и не слутиш о том; И поћи далеко преко тамних вала — Све у болној жеђи за новом лепотом.

те с чежњом и са страхом дворе, Док ти гледаш као паж плашљив и мали, Како једна брига, танка као пара, Пређе преко чела крунисаног Цара.

Само буктињама збори се кроз тмине; У зрцалу мача будућност се слика; Преко палих иду пути величине; Слава, то је страшно сунце мученика.

Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада,

Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за

Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу.

Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Тога дана се он преко обичаја задржа, а ја из дуга времена изиђем и станем шетати ходником. Не знам зашто, али никад нисам смео завирити у

два или три била су празна, у другима су лежали болесници. Неко је од њих био покривен и преко главе, неко је повисоко лешкарио, неко седео.

руку обема рукама, поклони се онако седећи на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... — Добро ће бог дати!

чекај, молим те!... — То је!... Не, не! Откуд бих га познавао? Не може бити! Јоца изиђе и узе ме испод руке. Он преко рамена нареди још нешто помоћнику, називљујући болеснике познатим начином: „Број тај и тај”. — А он?

Познајете ли ме? Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко моје главе, поче се нихати, као заушћујући да ми нешто одговори. Ја му прискочим у помоћ: — Каже ми мама..

Помоћник је пребацио ногу преко ноге, цупкао, гледао у таван и наместио уста као да ће да звижди. Мени је нешто играло пред очима, те ми се чинило као

Напослетку сам постао нестрпљив и нервозан. Поврх свега тога био је још и дан преко сваке мере топал, те ми чисто припаде нека мука.

Озбиљан преко јего, па само заповеда, и то он једанпут што рекне, па ако не урадиш — бежи куд знаш! Осорљив и увек хоће да буде на

” Једанпут опет — јали је било десет, јали није — а њега ето из каване. Накривио једну астраханску шубару, преко прсију златан ланац с прста дебео, за појасом један сребрњак искићен златом и драгим камењем.

— Купио сам и њу! — Продао ти? — Продао! — А какав...? Али ту мој отац погледа некако преко ока моју мајку. Она умуче. Он се узе скидати. Гледам испод јоргана.

Дебео у лицу, шишкав у телу; накривио некакав шеширић, а преко прслука златан ланац: исти онакав какав је пре бабо имао.

Мој отац још исто онако седи, не миче се. Затегло му се ћурче преко широких леђа, а око појаса се размиче од дубока даха. Одавно је већ било звонило на вечерње.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А после ручка одмах отрча преко пута да их затекне за столом, да на лицу места види ефекат који је произвела својом кернштрудлом.

се дешавају недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су они прешли преко Тисе и учинили то. Иначе никаквих других новости нема већ поодавно.

само кажу: »Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску«; па се онда онај што наручује писмо, наслони преко стола на оба лакта, па диктује: »Пишите, — вели, —: Прока Белеслијн (или тако неком), царском катани у Галицији, да

су га виделе да пролази на колима, да мора да је нежењен, јер пóшу око врата носи баш ирошки; један му крај све лепеће преко левог рамена к’о барјак на дамшифу.

је само пута лопов стао па не зна у коју ће авлију, јер чује неко хркање, али не зна у којој то кући хрчу, — па не сме преко зида ни у једну кућу!

Шта више, сад га радо гледа сваки дан, и смеје му се кад се овај саплеће преко своје мало подуже кожне кецеље и кад заџака оно његово: пак-пак? Поред гусака било је ту и гушчића.

— Е, вама већ не могу одбити — рече гост — али верујте да ово чиним преко принцима! — па узе чашицу и испи је до пола, па је клањајући се врати на послужавник.

На ногама им чизмице, на плећима преко кошуље од танког српског платна прслучићи свилени са сребрном пуцади, а на глави нови чисти шеширићи (у деце већих

у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати зашто све иде свет у цркву недељом преко године. Али ове недеље сви су ишли у једној цељи: бабе да чују, а девојке да виде новог учитеља.

Сва се очекивања испунила; и Савица читао апостол, и нови учитељ певао Херувику, па чак (преко очекивања) и поп Спира говорио предику.

Била је сретна преко сваке мере, и једва је чекала да му кроз дан два дâ што му је обећала ако се лепо покаже. А обећали су му, код куће,

А једаред умало што није завила гђу Персу у црно; јер кад је полетела бунару, а Аркадија за њом саплете се несрећом преко валова, па колико је дуг носом о земљу, и док се он освестио и дигао, она је комотно могла скочити у бунар, да није,

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А гробље? Пуно. Што кажу: читава гора од гробова. Нарочито око цркве, једно до друго, па и преко друго — као да желе да пробију зидове и уђу у саму цркву — гробови знаних луди, богаташа, хаџија.

И зато, чим се служба сврши, попа изиђе из цркве, зацрни се његова мантија преко гробова, тада све узаври од плача. Полете крици, праштање, љубљење гробова. Тада почне оно чувено цвилење.

И да јој није био спреда јако нарастао врат, гуша, била би и лепа. Па и овако, кад се повеже шамијом, пребаци је преко врата, те јој се не види та нарасла гуша, изгледала је доста лепа.

торбе, ишла за њим, да му је на руци, да уместо њега, кад Таја или не може, или неће, мрзи 1 улав — шенут, узет га да преко гробова оде до неке жене, она уместо њега оде, отрчи и узме оно што им дају. Али то не би дуга века.

— Море, ’ајд! Зар ја па просим? И, не путем, већ би одмах преко гробова почео да иде по гробљу. И заиста он није просио.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Љуба је имао каталог од свих девојака у околини. У селу С. има лепа девојка у једног грка, која има преко две хиљаде. Љуба дâ оправити кола и арњеве, па иде у С. Кад онамо стигне, дочека га лепо грк Сима Редић.

Љуба нема мане, само још преко једне пробе мора проћи. Донесе се печење — дугачак матор зец. Ко ће га транжирати? Код господара Белкића није био

соби стати, јер у великој кући, где му је гвожђарница, осим дућана има само две собе: једна гледа у дућан, а друга је преко кујне — мала, гледа у авлију, па ако уђе клавир, неће се моћи више ниједан кревет сместити. — Изволите сести.

Вино је било врло добро. Све се нуткају, па пију. Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре. Њему се очи мало засветлиле, често глади бркове и гледа на госпођу Макру.

удовица, госпођа Калајићка, има јединицу кћер Варвару, тако око триест година, премда има сплеткаша који кажу да је и преко четрдесет, али то није истина. Та је богата. Да видиш само како је шмукирана! У Ш.

Својим лицемерним начином у први мах сваког је задобити знала и не једног је жедног преко воде превела. Но, ко се често с њом састајао, тај је мало помало приметио лукавство из њених речи и из црта њенога

Марко тек што изрече, а корбачем преко берберинова фрака превуче једанпут, двапут. Берберин моли, но пардона нема. Марко даље шиба.

Јефта Ћирковић има состојаније те Алку и преко њене воље задобије. Вољи се материној мора повиновати девојка. Сад је Алка — Ћирковићка, а Мица — Рогозићка.

Зла коб збриса му јуратску титулу; не може никад постати адвокатом, а лошији ће друго све постићи и гледаће га преко рамена! За снажан дух велик ударац! Како да се под њим не сруши!

му лака самуркапа, кратке кордованске чизме с мамузама, чакшире тесне у чизме, у паради опасана сабља, иначе виси му преко рамена попреко о дебелом црвеном гајтану ен бандоулиèре.

Праксе је доста прибавио код Рогозића, но термин јуратства је прошао, па је тешко добити дозволу. Но, преко пријатеља Рогозићевих у Пешти добије дозволу, положи испите, па се са адвокатском дипломом врати кући.

Никад се не састају, а ужасан рат међу собом воде И све то иде преко главе мужева, Марка Рогозића и Јефте Ћирковића. Дан св. Николе, први зимњи светац.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А мало после, са наслоњеним подбратком на руку и налакћен на прозору, гледао је он преко мирне реке тамо у зелено-сиви хоризонат банатске равнице.

Још никако неузнемирена варош је долазила к себи. Јуришић баци поглед тамо преко двеју река и неко сетно и нежно осећање обузе га кад угледа високе звонике што су се оштро оцртавали на златно-светлом

до ситница и на секунде по марљиво спремљеним диспозицијама Главних Станова и високих команданата, наставила се преко целог дана са жестином која ни једног тренутка није била малаксала.

Он прелете преко њихових модро-тамних лица, осети како га поплави неки хладан талас и помисли, да је и он сам исто тако сад овде могао

Он брзо пређе преко разјапљених гротла на гранатама проваљеним крововима, са растуреним и испарчаним цреповима, и расејано и немирно стаде

А већ о балонима-осматрачима, мониторима оклопљеним, аеропланима разним, сумаренима и оним цевима преко 24 калибра не вреди ни говорити, јер се онда о томе није ни сањало.

једини дан на фронту, па се чуди како није до сад сав оседио као овца кад помисли колико је тих црних дана претурио преко главе.

Рецимо чујеш или дође овака депеша преко општине: капетан друге класе Ђорђе В. Христић, водник пете батерије, тога дивизиона, тога артиљеријског пука, погинуо

Бранила би се она речито, прелазила у напад и протестовала. Нигде она не излази. Ето баш ту, преко пута, има нека „деповска команда“ што никаква друга посла нема него да војне бегунце осуђује на смрт, па ту раде пуно

Једно, у жутом, простом увијачу са три црвена потеза и печатом, било је из пете пољске батерије. Ту на једном табаку „преко целог“ тражио је командир: да капетан Ђорђе В.

Из оне велике куће, преко пута, један за другим и у оном расположењу које обузима људе кад затворени преко целог дана, ступе на зрак, официри су

Из оне велике куће, преко пута, један за другим и у оном расположењу које обузима људе кад затворени преко целог дана, ступе на зрак, официри су шумно напуштали своје службе.

Африка

То беше сасвим друго небо. Тога јутра сам без шлема прешао преко сунчаног простора, а већ сам по подне имао и главобољу и кијавицу; опомена да се треба чувати тропске сунчанице.

Тако је прво вече била моја.“ Да би дошао да нам прави друштво, он свој уптљани трико, каљаве чакшире и дубоке чизме преко колена замењује чистим плавим и белим трикоом, широким белим чакширама и платненим сандалама.

некој врсти огромног мола подигнутог на кољима, осветљенога сам о лампама што клате они који нам помажу да се испнемо. Преко кеја се види друго широко платно воде обасјано једва младим месецом. Велике приче око питања кад ће се шалупа враћати.

Од Дакара сам сасвим сâм у кабини, пространој, пуној вентилатора. Имам туш морске воде преко пута и да није покрета који остаје слободан и лак, дан би пролазио као у парном купатилу. Вуије ми се смеје.

Чаробни марсоени са лицима медуза. Тако ћу се сутра искрцати истом котарицом у Басам, прешавши преко чувеног басамског „бâра“.

Аутомобил пролази најпре кроз село у ком смо били вече раније, затим га шалупом превозе преко лагуна обраслог густим „пото–потоом“, непроходном мочварском шумом пуном крокодила.

Трпезарија хотела се лагано пуни белцима бело одевеним који се скупљају да дочекају велики празник. Вуије седи преко пута мене тужан. Његово лице изгледа одједном још много старије и уморније, ишибано више климама и годинама.

Алеп је: две–три плетене зграде на шумовитој коси која доминира околним шумовитим бреговима на реци и дубоком шумом преко ње. Опојни мирис зеленила, тропског цветања, свежине и сенки обавија ове кућице.

Отвара ми зграду која служи за конак (кампман) кад наиђе који белац, што је толико ретко да, кад ми пређемо преко прага, имамо пред собом једно опште бежање најразноврснијих рептилија и инсеката који су се ту населили.

Колибе су тако ниске а кокосова стабла тако висока, да га ја одмах потом видим преко кућа како се он хитро пење уз стабло, не пузајући се као наши дечаци, већ дохватајући га се само стопалама и рукама

Само сам прешао преко мале траве, да бих скратио стазу шетајући, кад ми читаво јато неких инсеката улете под ногавице и стаде уједати по

Прешао сам потом попреко целу прашуму; преко две стотине километра. Видео сам, од животиња, ретке и тамне птице, ретке и тамне мајмуне.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: Он мене ради и не долази, него вас ради и због грчког језика. ЈАЊА: О, шкиљи, оћиш да ми вучиш штрикла преко нос? Зашто не дођи он кад сум ја код кућу, нега све кад ја идим по моја шпекулација? Видиш како ти уватим?

ДИМА (тихим гласом, лагано): Дулос сас!... Пос пигени и дуља? ЈАЊА: А’хара! Оћимо да паднимо свију преко нос. ДИМА: Пистево! (Маја руком.) Какос керос!

МИШИЋ (смеши се): То може лако бити. ЈАЊА: Е, што сум казао? Право Грк, право грчко памет! Кад проћим преко Атина, да вас пишим у вивлиотека; и кад си вратим из Америка, да вам донесим једна лула, турска, лепа, и за моја Јуца

ПЕТАР: Добро, одби ми од плаће. ЈАЊА: Дјаволско дух, преко плаћа! Како ћиш да ми платиш? ПЕТАР: Господару, ја те служим верно, ево има једанаест година, па сад да сам ти јошт

Црњански, Милош - Сеобе 2

У утврђења су били узидани огромни топови, и риком тих топова, почињали су турски ратови. Сад се, преко равни, разлевао звук темишварских звона. Био је мир.

“ А кад се задовољство разли по војничким редовима, испод павиљона, као што се жито заталаса преко булки, старац размахну својим тророгим шеширом и раздера се немецки: „Серби! Три пута, виват, за маторог Енгелсхофена!

Ни једна врана није прелетела, преко Темишвара, док је Гарсули одмотавао писмено. На даскама павиљона, који је био истесан у предвечерје параде, официри,

Гроф је, међутим, рекао да се не сме спустити заклопљен у земљу. Журећи се да што пре пређе преко наређења, за које је мислио да изазива протест, гроф се залете и на брзу руку протумачи да се они, као војници, одсад,

Више од три стотине људи лежало је, на камену дворишта, један преко другога, жвакало, гутало, још врућ, хлеб, и заливало га вином.

Сунце је, као ватра, претрчавало, од крова до крова, преко барокних палата и кућа, а само су улице у средини вароши остајале дуго у полумраку, и са спуштеним завесама.

Исаковичи, при доласку у Темишвар, у очекивању даљих сеоба, били су се населили у једном трактиру, који се налазио преко пута манастира фратара пијариста.

Груди су јој се тресле од смеха, притезала је врпцу шешира, који јој је био спао, а била је по свом обичају пребацила преко ноге ногу. Било јој је топло, па их је премештала, као да су ветрењаче.

Крај све те веселости, у тој жени било је и жалости. Она је, преко чардака, довикивала свом мужу: „Ајме, Петре, што кукате? Није сиромах Павле дите! Па да не зна шта ради!

Са владиком Василијем креће цела Чрна Гора. У Тријесту чека да пође сиротиња што је дошла преко мора, са албанских страна. Митровица је пуна сиротиње што је из Срема пошла.

Трифун се беше оженио, пре десет година, ћерком капамаџије Гроздина, из Руме, преко проводаџилука. То је у то време била врло лепа, имућна, чувена девојка за удадбу.

Трифун је сад био раздрљио груди, на којима је имао ожиљак од сабље, а пребацио своју плаву, хусарску, куртку преко ногу. Пушио је и ћутао.

Теодосије - ЖИТИЈА

Када је ово чуо од старца, вољи се његовој брзо покори и рече: — Благодарим те, Господе, јер си уверио срце моје преко странца овога! А старцу: — Да си благословен од Бога, оче, што си укрепио душу моју!

! Ми, дакле, стидећи се образа који носите, преко вашега зла пређосмо и кротки и човекољубиви према вама бејасмо. Зар — рече — није прво овај варалица што смрт

у пустињи са мном изабравши живећи, где ћеш свега ослободив се молитвом и постом чистије Бога схватити, о чему је он преко Давида унапред рекао: ,Ослободите се и разумејте да сам ја Бог̒.

И догоди се како је Господ говорио преко пророка: „Моје је злато и моје је сребро, и коме хоћу даћу га“. Али и ово богодаровано сребро џ злато није свети за

Колико ли они који су лењи за милостињу и који Богу преко сиромаха по могућности не уграђују треба да се боје стојања с леве стране и убрајања међу козе и речене претње:

И штавише, Бог хотећи нас присвојити својој љубави, преко својих светих чудеса међу нама чини да разумемо да Бог познаје свачију љубав према њему, и ако ко њега ради што добро

̓ Сва ова чудеса врше се преко светих ради нашег спасења, да видевши прославимо Бога, говорећи: ,Диван је Бог у светима својима̓ и ,свете његове, у

Божје је, дакле, све ово што бива преко светих, без њега се ни дело ни реч не свршава, „јер без мене“, рече, „не можете ништа чинити“.

И што од Бога бива преко светих, све је пред њим добро и угодно, ако се некоме злонамерном и чини да је противно. Јер понекад Бог, приводећи

Тако и кроз ове свете данас од Господа догодило се чудо пред очима нашим, велим — преко преподобног оца нашег Симеона и господина брата мојега Саве.

Цар узе овога у помоћ, и рекоше светоме: — Не одричи се апостолскога избора преко нас, који нам Бог кроз Духа Светога јави у срце наше за тебе. Прими и наш савет као благоподобан.

високих царских личности, учини по заповести царевој, говорећи: — по његовој вољи Бог нека изврши вашу свету заповест преко нас грешних!

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Доцније га треба учвршћивати и даље неговати. Идући преко Балканског полуострва, од Јадранског мора ка Црном, испитивач ће наићи на знатније језичне и етничке разлике, нарочито

и за време протеривања Аустријанаца из Србије (1914), а нарочито за време повлачења војске и једног дела становништва преко Арбаније, када је сваки био остављен својој судбини (1915).

Динарски су Срби потпуно и сви предани заједничкој ствари, готови на све жртве. Овај родољубиви жар није им дошао ни преко школа ни из књига. Једино се у Србији он развијао и ширио преко школа.

Овај родољубиви жар није им дошао ни преко школа ни из књига. Једино се у Србији он развијао и ширио преко школа. У другим областима су, напротив, школе стојећи под туђинском управом покушавале, истина без успеха, да угуше

Таква је карактеристика динарске туге, историјске туге, која се не предаје судбини, преко које се манифестују осећајност и осећање части и поноса, личног и националног.

разлике између северног и јужног варијетета најбоље ће се видети на попречном етнографском профилу од Београда до Боке преко Ветерника, који пролази кроз велику шумадијску етничку групу са више мањих, кроз старовлашку са сеничком, и кроз племе

И преко свега Дубоког (између Обреновца и Београда) рекао би да не само војници певају, но да је и шумар и сваки листак на дрве

су се са непријатељем и глађу, са непогодама у арбанашким планинама које су биле без путева, и у тој су борби ишли преко људских снага. Чак и тада нису уступали пред ударима судбине. Иако оборени они нису побеђени.

у најбољем положају били Дробњаци, Кучи и Васојевићи, јер су према сливовима Таре и Лима имали отворену границу, преко које динарско становништво није било организовано у племена.

Ова се промена подудара са линијом која пролази готово средином негдашње Црне Горе: преко преседли Ветерника, Зетине долине и седла Повије јужно од Никшића.

осећају се медитерански климски утицаји са несносним летњим врућинама и силним ветровима који, неспречени, дувају преко оголићеног земљишта. Наместо пријатног зеленила Рашке настаје бела, бљештава, боја кречњакова.

Ова кршна Црна Гора је доскора била без путева. Није било других до пешачких стаза по кречњаку, преко шиљатих стена и шкрапа. Са ових је путања Црногорац могао изненада ишчезнути иза стене или у какву шкрапу.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

знали по непогрешивом сату — трбуху, старац би само рекао: — Тошо, хајде да ручамо, јер је подне баш сад прошло тамо преко онога брда. Кад би неки путник запитао за чича-Тришин млин, сељани би обично одговорили: — А, чича-Тришин млин?!

Казат ће ти сат кад ћеш сломит врат! Једног дана стиже на тај вашар бос и необријан скитница са џаком преко рамена. Дрско се угура поред самог човјека с мишем и поче да виче: — Овамо, народе, да чудо видиш!

Онда се, опет на прстима, поизмаче далеко преко поља и отуд повика: — Ехеј, лаве, буди ноћас будан, доћи ће медвјед у кукурузе! Молим те, поједи га заједно с кожом!

— Охо-хо, мијау! — протегну се он колико је више могао, а тога истог тренутка пролетје преко неба једна звијезда падалица тако да се мишу учинило да је истегнути мачак загребао шапом само небо.

Идем ја да то провјерим. Иако су га Брашнов и Сланинко од тога одвраћали, Миш пророк одјури кроз мрак преко дворишта и увуче се у кућу. Брашнов и Сланинко само се згледаше. — Сироти наш војвода!

Двије лопте муњевито су се превртале и летјеле једна преко друге, све док жута лопта не одскочи далеко у страну, претвори се у Жућу и, колико су је ноге носиле, стругну низ

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

жуди да се поново претвори у себе Али без очију не види како А онај је открио сва своја лица И једно за другим витла преко крова Последње баци под ноге И загњури главу у шаке А овај је затегао свој поглед Затегао га од палца до палца Па

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Изнад кућа, преко црног црепа тад настаје јурњава акрепа. Целе ноћи траје ломатање, неозбиљно за моје схватање. Са петлима спласне

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Да, дошапнули су, то је истина, и ја сам преко тих шапутања прелазио, али... (Вади из џепа хрпу писама.) Ово су писма њеног љубавника; извршио сам разбојничку

ви знате ону малу јувелирску радњу преко пута Касине, тај је јувелир радио за мене. Отићи ћете, дакле, и запитаћете га: може ли ових дванаест кашичица

Довде ми је дошло; не желим ни да мислим на све то. АНТА: Добро, пређимо, дакле, преко тога! Али има једна ствар преко које не можемо прећи, а то је: шта сте ви урадили када сте остали удовица?

Довде ми је дошло; не желим ни да мислим на све то. АНТА: Добро, пређимо, дакле, преко тога! Али има једна ствар преко које не можемо прећи, а то је: шта сте ви урадили када сте остали удовица? РИНА: Удала сам се.

Јер, ма и разочаран, ја сам ту жену и у тренутку кад сам због ње патио...” РИНА: Молим те, пређи преко тих баналности. НОВАКОВИЋ (чита): „Био сам необично узбуђен, нисам знао шта ћу да радим тога тренутка”.

Седи заваљена на канабету, раскалашно пребачене ноге преко ноге и пушећи цигарету): Не разумем зашто се од мене крије разлог?

Па онда материјал! Дођи код мене, толико пута сам ти рекла, дођи код мене, ја имам преко тридесет мустри материјала за венчане хаљине. Дођи да разгледаш. СПАСОЈЕ: А што ће ти, бога ти, толике мустре?

Кажу, његов адвокат већ спрема тужбу за суд. То сам поуздано чуо, а спрема и кампању преко новина. Тако сте и ви чули, је л' те?

ухваћена, ваш интимни сарадник у тој акцији, неки руски емигрант Аљоша, извршио је самоубиство, а ви сте пребегли преко границе и скривени сте живели у емиграцији три године. МАРИЋ: То сад први пут чујем.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Она има шашаво име, кад га викнете у неком разреду, бар десетак девојчица одговори „ту сам”, има и дугачке ноге преко којих се сви у кући саплићемо, али је највећа лафица од свих мојих сестара.

Помислих како би ми длан забридео кад бих сад превукао руком преко неке од тих глава и срце ми се скупи. Доба кад су и мене шишали на нулерицу, а ја бос и гологлав трчао након пљуска,

- рекох себи и скупих колена под браду. Штоф панталона био је загрејан као да је неко превукао џиновску пеглу преко њега и то ме подсети на маму, моју праву маму, мислим. Ону другу звао сам Станика.

Она би климнула главом, прешла ми руком преко чела, готово сам осећао тај длан док сам улазио у сан, мислећи да је сутра мамин ред и да ће се очеве приче од вечерас

Нисам ни прекорачио праг, а Драгана и Јасмина, које су мени сестре а Влади и Весни нису ништа, погледале су се преко рамена и рекле: - Ту је! - Јадна твоја мајка!

попију гутљај ваздуха и опет наставе оно од седам до два, а отац је већ дојурио до мене и сео на клупу пребацивши руку преко наслона као да се ништа не дешава и као да говоримо о ономе што ће данас бити за ручак, на пример.

- Било јој је нешто преко деветнаест, мојој Галочки! - рекао је Багрицки уклањајући мачке са себе. Учинило ми се да говори о детету, али он рече

Нисам знао и он ми уцрта кеца. То је поред оног из математике био већ други а до краја године било је нешто преко две недеље. Ако не будем пазио, провешћу лето бубајући. Или: да зарадим још једног кеца?

Боже драги, да није то усамљено и очајно човеково срце које бежи? Пређох шаком преко чела, а онда одмахнух главом: не сме се мислити на тај начин, идиоте, лудо је што мислиш на тај начин!

- Он долази! - погледала ме је а у њеним зеницама јавило се зрнце страха које се постепено прелило на дужице, а онда преко читавог лица. Опет зажелех ону кућу у шуми, али не рекох ништа. Тимотије ме је изненађено посматрао. - А, то си ти!

- Тимотије салветом обриса тањир који ће употребити за следеће јело, иако је знао да сам га ја већ једном обрисао, а преко маминог лица пређе сенка. Ћути! Ћути! - рекох себи.

Читава хаљина на њој тресла се од јецаја који није прелазио преко усана. - Ти, битанго! - Тимотије се у два корака нашао поред мене, а онда зграбивши ме за рамена прошиштао: намеравам

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Господар Софра насликан у свој величини и дужини, у потпуно парадном оделу, у долами, па још преко исте долама, па онда црвен, златом ишаран појас.

И код господара Софре у првим колима пуно је све, сав „провијант”: канда ће преко океана путовати. Сва кола са арњевима. — Седите, још да доручкујемо, и ми и кочијаши.

Да видимо где су наши путници. ВИИ Кад су путници отпутовали, ударише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац. Ту се мало одморише, па онда све даље.

Велика радост од армицијаша, зна да Чамча вина има. Сад армицијаш понуди Чамчу да остане преко ноћи, с колима заједно, и да друштво позове к њему.

Је л’ тако? — Јесте. — Јесте л’ обојица задовољни? — Јесмо. — Ако ли пак преко пет стотина за аков добијем, пристајете ли да сувишак буде мој? — Да ти је просто!

— Не бој се ништа, то ти је на дику служило. Сви су на тебе лепо гледали, а нас у „трајдроту” преко рамена. Донекле се тако разговарају, па онда легну. Сутра треба рано поћи, кочијашима је већ заказано.

Комесари оду, а путници сутрадан опет се крену. Нису дуго путовали, и дођоше тим старим путем до Ваца, па онда преко два Дунава приспеше у варош У. XИ Кад кући дођоше, радост велика од свију. Сви се грле и љубе.

Иште од Пере рачун како је манипулисао. Пера му искаже, али све некако неуредно, преко батине. Каже да је матери дао све новце, а мати те новце што је од њега добила настрану метнула, није ни крајцаре

— А да лепа велика мачка. Тај ’вата пацове, такав да ми је. Па онда Профит прегне се, почне мачка гладити преко главе, ртењаче и репа.

опет, толико је посејао лука, и толико му родило, да се једва у подрум могао сместити, па неће да га продаје; чека преко зиме. Наступи рано пролеће, па проклија, и мора га на ђубре бацити.

То није више тај јаки Софра, који је са три ударца три лопова убио! Већ је далеко преко седамдесет година. Леп век, али тај јак састав погуравио се под великим ударима. И сад га још једе невоља.

А Шамика? Ни Шамика није више негдашњи Шамика. Већ је прешао грчко мајоренство, већ је преко тридесет и пет година. Оћелавио је, па се чини још старијим. Истина, лепа глава, лепо чело још, али до пола ћелав . . .

Црњански, Милош - Сеобе 1

Кад му је брат говорио штогод, није му гледао у очи, већ смешећи се, преко рамена. Никад му није одговарао одмах. Још док му је брат био на служби код принца Александра Виртембершког, у

Земун опет дознао је од ње: да је против повраћања жучи одличан лек зејтин са куваним шећером и да у Београду, преко, има једна бабица, Туркиња, што справља неку ракију која се пије у врућем купатилу, месечно једанпут, па о рађању не

На ветру, који повија кишу, по рекама, лађа Аранђела Исаковича, пуна коња, што беше на путу, преко, к Турцима, би захваћена водом и преврнута. Једва га извукоше, већ укоченог.

Тог дана је Вук Исакович прелазио са пуком, цело преподне, преко једног уског брвна, код вароши Кремсминстера у Аустрији. Био се начинио неред међу војницима.

Био се начинио неред међу војницима. Један зец претрча му преко пута. – Ух, да се мост не сруши – помисли, или да му пртљаг можда не оде у реку?

Док га пронесоше кроз јаук и плач и лепршање голубова, трчећи са њим кроз блато и преко балвана, он изненада осети луду жељу да га унесу у њену одају.

Да се не боји. Но баш кад је хтео да проговори, она се пресамити преко столице, вриснувши грозно. Тресла је рукама, бледа у лицу као креч, разрогачених очију и разјапљених уста, из којих

Преподне јој беше прошло у плачу, размишљању и кинђурењу, а послеподне у чекању кир Аранђела, који беше отишао, преко, у Београд, да преда Турцима коње, са којима се беше малне удавио у Дунаву.

Са вриском у грлу, пресамитивши се преко колена, примети око тог сандука жабе, змије, пужеве, у блату, увијене у клупче, како се гњече, газе, како врве.

При прелазу преко мостова настајале су гужве и гунгуле, огорчене и бесмислене. Дуге пушке, оковане бакром и сребром, што их је пук носио

Обузимао га је страх од туђине и нечег сасвим лудог. Застајкујући сред непознатих села, тискајући се преко необичних му мостова, заноћивши више пута крај бунара, невидљивих у мраку, пук никако није могао да схвати како је

падине, где су се разливале у јелове шуме, под којима је као вода, кад поплави, ширила се висока трава, растући преко пањева, камења, потока.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

у Црној Гори да млада испред младожењине куће прими мало мушко дете од свекрве, пренесе га по простртој поњави преко кућног прага, а онда га дарује чарапама /или опанцима/ и новцем.

⁵⁰ Испод простртог ћилима преко којег ваља да девојка уђе у мужевљеву кућу, осим мушког појаса, треба ставити и „мали ножић црнијех корица, да би

У срезу бољевачком из истог разлога она изброји одређен број листова Требника из којег поп чита. Када сватови прелазе преко воде, онда понека млада из Левча и Темнића „метне под појас, крадом да је неко не види, онолико прста за колико година

жена роди последње дете, а више не жели деце, она се „ухвати на вратима за горњи праг и љуљне се трипут па онда пређе преко прага и рекне: ,Ја рекох и пресекох, да више порода немам. Кад се ова два прага саставила, тад и ја имала порода.

У бољевачком срезу и широм Србије обичај је да млада, док на путу за венчање прелази преко неког потока или реке, мало задигне кошуљу и каже: „Осетих се, родих!“, па ће онда лако децу рађати.

“ У Левчу и Темнићу, док сватови на путу за венчање прелазе преко реке, млада изговара у себи следећу басму: „Прођо’ воду не угази’, роди дете, не осети’.

многе активности — од кретања у одређено време, одлазака на извесна „опасна“ места, затим контакт са неким предметом, преко узимања одређене хране, па све до извесних емоционалних преживљавања. Табуисана храна.

Табуисана храна. С обзиром да трудница преко хране утиче на дете које је у најтешњој вези са њеним организмом, није необично што се велики део свих забрана односи

⁵⁹ Такође није добро да она пређе преко секире, јер ће дете бити „поједено“.⁶⁰ Основни праелементи, ватра, вода, земља, такође су у неким својим видовима

⁶³ Такође не ваља да она досипа воду када вода на огњу ври, јер ће јој дете бити „сипљиво“.⁶⁴ А ако просипа воду преко прага, дете ће јој повраћати.

С обзиром да је крв (животињска и људска) такође магијски опасна и „нечиста“, трудници је забрањено да пређе преко крви (од заклане животиње), јер ће дете „кркољити“.⁶⁸ Табуисани елементи култа мртвих.

Трудница не сме да иде преко раскрснице, да не би „нагазила“ на зло, а не ваља ни да иде преко поздера (отпаци од лана и конопље), да јој дете не

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

МИЛОСТИ 44 О ПТИЦАМА НЕБЕСКИМ 46 ЗА КАЛУЂЕРА 48 ЗА НЕПЕЛЕГРИНЕ 50 ЗА НЕСХВАЋЕНЕ 52 ЗА НАИВНЕ 53 ЗА ОНЕ КОЈИ СЕ СПОТИЧУ ПРЕКО ПРАГА 54 ЗА ПАСТВУ СРЦА 56 ЗА СУЖЊЕ ПОМИЛОВАНЕ 57 ЗА ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ ПОГУБИО ПЕРГАМЕНТЕ 59 ЗА СЛУГУ ЈЕРНЕЈА 61 ЗА

Ја имам светитеља оца и деда, имам светитеља за кума, и на небесима све Сухој планини од громада преко Ситнице до Раса и Хума моја лоза влада.

О ОЛТАРУ У олтар да не улазе жене Ни трудне, ни нероткиње, ни удове, ни неудате. Ако преко прага часних двери кроче властелинке, госпођа царица или царске кћери, нека их свештеници врате и нека им архијереја

ЗА ОНЕ КОЈИ СЕ СПОТИЧУ ПРЕКО ПРАГА Тражим помиловање за безазлене, за њине зачуђености недогледне, за људе вечно малолетне, за утописте, за преко

ПРЕКО ПРАГА Тражим помиловање за безазлене, за њине зачуђености недогледне, за људе вечно малолетне, за утописте, за преко воде преведене жедне, за преко блага преведене чисте, за онога што снове ваздан дене, за тихе, за сетне, за оне сасвим

безазлене, за њине зачуђености недогледне, за људе вечно малолетне, за утописте, за преко воде преведене жедне, за преко блага преведене чисте, за онога што снове ваздан дене, за тихе, за сетне, за оне сасвим друкчије од мене и за оне са

За неспретне и неуке, за оне који се спотичу преко прага, који чашу испуштају из руке, за оне што увек у прикрајак стану, које свака мала ствар раздрага, с којим се

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Изнад сиротињских предграђа изникоше преко ноћи, попут чудних цветова, дугачке мотке за сушење рубља. Повезане међусобно жицом, ове тетке данашњих телевизијских

Онда се једнога дана, у уличици преко пута Старог двора, отвара изложба електронике. Нешто даље налази се нека кутија.

) превести моју причу жедну преко воде, можда ћу се прославити тамо, иза црте, можда ће и мени једнога дана красти брисаче с аута који има регистрацију

си изабран да будеш заражен и преносићеш своју заразу другима; трчаћеш колико те ноге носе, шугав и осамљен, трчаћеш преко неког бившег света и његових рушевина, а чим дотакнеш некога од својих другова који беже од тебе као од шуге, било

Видите, нисте ни приметили како упловљавате у тупо, средовечно доба. Стигло вас је преко ноћи, прешло преко првих златних мостова у вилици и бора на врану.

Видите, нисте ни приметили како упловљавате у тупо, средовечно доба. Стигло вас је преко ноћи, прешло преко првих златних мостова у вилици и бора на врану.

Плаже су опустеле, поново ничије, јахте су дигле сидра и отпловиле за Ђенову и Малту, преко трга не наилази више нико занимљив, а и престоничке новине почеле су да стижу нередовно.

Возите без заустављања, казао је, ако желите да уопште стигнете кући! Кренули смо преко планина, кроз кишу. У колима је било суво и безбедно. Пели смо се кривудавим друмом кроз густе шуме.

Шљиве су биле тамномодре и чврсте, замагљене од хладноће која је преко ноћи сменила лето. Бацајући тако коштице кроз прозор, да би по њима идућег лета поново пронашли пут до мора, уђосмо у

Птице гурају те мирисе крилима преко опустеле улице, гурају их сасвим ниско дуж блиставих шина које се даве у растопљеном катрану, преко гранитних коцки

те мирисе крилима преко опустеле улице, гурају их сасвим ниско дуж блиставих шина које се даве у растопљеном катрану, преко гранитних коцки трамвајског колосека. Те птице. Старац просипа зрневље жита и оне га хватају у лету.

Трчао је затим преко белих, недирнутих површина снега, гађао у лету грудвама лимене лепотице са фризерских фирми и најзад, сам са својом

Матавуљ, Симо - УСКОК

Људи понајвише сјеђаху подвитих ногу, на струкама и на поњавама, с дугим пушкама преко крила, с чибуцима у устима. Женске и младиће стојећке држаху за оглаве крупну стоку, или чуваху ситнију.

Пут што од давних времена везује Катунску нахију (а преко ње и сву Црну Гору и Зету) с Котором, толико је стар, да је, по свој прилици, њим ишао и цар Душан из Зете у град.

рођеном браћом, на својој рођеној земљи, покрвили би се, али би се ради њене одбране против извањца сложили умах, преко мртвијех и рањенијех!

Дијете раширило руке преко тетинијех набреклијег груди, а главу прислонило на њено грло, те је морала одићи своју главу да гледа оца.

Послије му је и Мали Шћепан притврдио... — И књаз Долгоруки — допуни старац. — Да. А онда је Мргуду већ било преко двадесет и пет и шест година. Дакле, сад лијепо можеш срачунати, колико му је?

Јанко заподјену разговор. Запита кнеза да ли збиља има Мргуду преко деведесет година? — Има — потврди Драго. — У нашим крајевима дуго живе људи, који имају вијека, којима не би суђено

— Не мора ни то бити — опази Стево Бајов. — Није ли преко двадесет година међу нама живио онај Долћи и без перчина и без нашега руха!? Па шта му је фалило?

У томе боју отесмо деветнаест топова. Французи изгубише преко двадесет виших официра, међу којима два велика главара... не могу никако да им запамтим имена! Како се оно зваху, попе?

Истину хоћу да кажем, наши су харали, орили и палили и без потребе и преко заповијести владичине да се то не чини. И, по свој прилици, то смо скупо платили, јер Саво Марков и данас каже да нам

Кад и владика потврди тај глас, узмутише се наши и Приморци, те их преко половина отиде кућама! — Не разумијем! — рече Јанко. — Је ли владика то наредио?

Заробисмо једног ђенерала, преко четрдесет официра и хиљаду три стотине солдата. Узесмо педесет топова и силесију кола с храном и џебаном!

Тога вечера, преко обичаја, бјеше озбиљан, јер иначе главни му посао бјеше да шалом и досјетком разговори и разведри сјетног владику.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ДЕВОЈКА: То, мамо, то! Знате како је из Шенићкине куће прелетела кокошка преко сандука покојне Маце Устићеве, па је после Устић узео.

јесте; чудили смо се сви који смо пратили: кокошка црна, таман кад је сандук спроћу пенџера био, излети напоље, па пр преко сокака. Ја сам одма казала да ће Устић Пелу узети, па тако је и било. ДЕВОЈКА: Па гледајте, тетка, и за мене.

ТЕТКА: То је ништа; кад пођеш на венчање, ако се срећно сврши, ударићемо трипут сикиром о праг, па гледај да баш преко белеге пређеш.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

увидели да дечја књига не поштује многе захтеве „праве” књижевности, недаровити педагошки писци су се понадали да ће преко ње моћи да протуре своје важне поуке и поруке, и у том су настојању редовно испадали смешни.

Зец протрча плашљиво да се скрије у житу, њему преко рамена. Ал зачуђен стаде, када спази да му сада није ни до колена.

По ћилиму белом скачу Један другом на кркачу; Преметну се преко њушке, Ваљају се полеђушке. Гуркају се у том трку, Ћушкају се у том хуку, Ко их гледа не мож знати Играју ли се

И Миша Антонијевић, ученица основне школе из Смедерева, обавестила је јавност, 15. децембра 1983, преко Веселе свеске, да има зеца коме је дала име Душко. Он је бео, има дуге уши, понекад подигнуте, понекад оборене.

Она постоји, као што и неке друге природне и потребне ствари постоје око нас. Змај је песник преко кога нам долазе први ритмови, прва сазвучја нашег језика.

и по хоћу ја будем поставља једно питање које нам, и иначе, често долази на ум: да ли је могућно одредити границу преко које дечја песма не би требало да иде ако жели да сачува своју посебност, сам смисао свог постојања?

је у њему тиху свијетлу радост, био то неки стари сандук на сунцу, орах пун хладовине равнодушна говеђа глава нагнута преко ограде.

Сваки ђаво прејаше преко нас, а ми јопет останемо мудрује један невољник у Причи о седморици из апсане. Детињство, као поетски филтар свих

Не због награде; не ни због књижевности. Оне године сам живео у Паризу. Повремено сам му се јављао преко телефона. Он мени, никад. У то ми догласе из НИН-а да сам добио наречену награду. Одмах потом, телефонира Радовић.

Један од узрока те снажне експанзије једне песничке речи треба видети и у продорности телевизије, преко које су ове песме, у привлачној музичкој обради, први пут биле понуђене ширем слушалаштву.

Модерни руски песници који су, преко преводилаца, и на нас утицали, такође се држе крњих, разроких, непотпуних рима — као да се на тај начин јаче сугеришу

У међувремену упознајемо се и са оним што су други о тим књигама написали: ситнице преко којих смо олако прелазили откривају нам се у неочекиваном светлу, извесна нејасна места добијају право значење Славна

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

О, Боже, кад ћеш нас маџарона опростити! 6. ЖУТИЛОВ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Новине, преко новина! ЗЕЛЕНИЋКА: Боље да и и немамо. ЖУТИЛОВ: Мислим да се ми држимо Маџара. ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, како?

СМРДИЋ: Како сте то могли чинити, без знања целога одбора? Није се ствар, како ваља, ни испитала... све као преко бундева. ЖУТИЛОВ: Ја сам нашао да је невин. СМРДИЋ: Како би он био невин кад је целој вароши познато шта је радио?

самог патријарха: Коморан је пао; Отингер долази с једном бригадом нама у помоћ; Пухнер добио вјест да ће толико Руса преко Оршаве доћи колико је нужно. (Гавриловићу) Но, како сад стојимо?

Ја га добро познајем! ЛЕПРШИЋ: И ви се можете тако заборавити да Маџара узмете за зета? СМРДИЋ: То је преко јего. ЛЕПРШИЋ: Одма идем да ставим у новине; нека се свет чуди поступку највећега родољупца.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

XВИ и XВИИ век су најгора времена која је српски народ претурио преко главе, и у таквим приликама није могло бити речи о напредовању књижевности.

од почетка XВ века, откако су Турци стали рушити српску државу, Срби су почели, у мањим и већим гомилама, исељавати се преко Саве и Дунава. Главна сеоба извршена је на крају XВИИ века.

Сва је прилика да је прешао у Угарску приликом Велике сеобе. 1698. био је у Фелдварцу у Бачкој. 1704, преко Србије и Македоније, ишао је у Јерусалим. Још 1721. живео је у фрушкогорском манастиру Великој Ремети.

31. Јеротеј у крупним и брзим потезима описује свој побожни пут преко Србије, Македоније и морем до Јерусалима, и повратак преко Бугарске и Србије.

у крупним и брзим потезима описује свој побожни пут преко Србије, Македоније и морем до Јерусалима, и повратак преко Бугарске и Србије. он је прост човек, празноверан калуђер, слаб писац. Иначе пише доста добрим народним језиком.

Започета у Бечу а довршена у Хебу, његова историја је велико дело у пет књига и на преко 2000 страна. Он прича догађаје од стварања света до 1705.

1756. је у Москви и у Смоленску. 1757, путујући пуну годину дана преко Пољске и Угарске, врати се у Карловце. Не добивши место за наставника у »Покрово-Богородичиној школи«, увређен и

1757. опет је у Кијеву, али се ту дуго не задржава. Исте године, преко Пољске, Влашке и Молдавије, у којој се неко време задржао, Црним морем и преко Цариграда, дође у Хилендар, у Свету

Исте године, преко Пољске, Влашке и Молдавије, у којој се неко време задржао, Црним морем и преко Цариграда, дође у Хилендар, у Свету гору.

Оставши ту неколико месеци, преко Македоније и Србије врати се у Карловце исте године. Тек 1759. добије место за наставника географије и реторике у

Средњовековни моралитети и мистерије прешли су преко немачке и пољске књижевности у руску књижевност XВИИ века, и у кијевској Духовној академији професори су састављали, а

Када му се нешто чини опасно за претресање, каква државна тајна или дипломатска интрига, он преко тога прелази, јер није »полезно о подобних вешчеј љубопитствовати и в царскија сокровишча и тајни мјешати сја«.

Милићевић, Вук - Беспуће

А жива свјежа пруга Уне испресавијала се као сјајна змија преко поља, изгубљена покаткад између брежуљака, заустављана млиновима, рушећи се шумним и запјенушаним слаповима који

прије ухвате мјесто; неколико војника натоварених телећацима који су их тиштали, с пушкама, са савијеним кабаницама преко груди, путујући на одређено мјесто; достојанствено се пењала у кола два жандарма, с бајонетима на пушкама, правећи

Кад један Личанин прође поред Гавре Ђаковића, заостао, хитајући да достигне остале, он га запита. Докле идете? — Преко мора, одговори онај доброћудно и празно, не појимајући значење те ријечи, насмија се, показа своје јаке бијеле зубе и

мрака, бунећи својом тупом ломљавином мртвачку тишину заспалих поља; наличио на немирну и несрећну животињу која јури преко мртвих предјела, кроз једну вазда исту ноћ, као да тражи пута кога нема.

ледено, самртничко; она стајаше ту усамљена, непомична, укочена; изнад ње се издизао јаблан, висок и црн, и бацао преко куће своју тешку, преломљену сјенку.

Неки дан, једном неспретном кретњом оборио је случајно једну малу слику. Он се преко воље и љутито сагнуо — зар га и ти људи, објешени на зидове и затворени у оквире, почеше да сметају ?

Гаври Ђаковићу је било криво што га је озловољио. И увече он се присиљаваше да буде весео и разговоран, преко свога обичаја.

Он гледаше пред собом кочијаша, свега замотаног у биљце, са рупцем преко ушију, са бијелим вуненим рукавицама као чарапе, како преко воље држи узде по којима се хвата снијег и не диже бич на

пред собом кочијаша, свега замотаног у биљце, са рупцем преко ушију, са бијелим вуненим рукавицама као чарапе, како преко воље држи узде по којима се хвата снијег и не диже бич на коње.

И тако читав дан. Горе му је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко замрачених брда у којима извире бура.

Горе му је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко замрачених брда у којима извире бура.

обавија се око брежуљака, засијаних златуњавим јечмом, ниском и ријетком пшеницом и зеленом бујном зоби, вијуга преко поља, с обалама зараслим у врбе које натапају своје сјене и повијене, погнуте гране у води, шуми кроз сјеновите шуме и

Сремац, Стеван - ПРОЗА

чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му, кад је вукао дилижанац преко Плоче.

»Није фајде! вели Јован. Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!« И он поради и сам, и преко својих пријатеља. Дигне ужасан дундар и вику, и то му, бога ми, и помогне. Буде премештен у поштанску струку.

На бадњи дан увече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћи на мразу. Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.

— Па онога мачора! Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он киднуо преко зида; неће му скоро пасти на памет да ми прави физиту. Не знам само чији је, а ја би’ лако с њим.

бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду, па потерам зулуфе преко качкете, а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не

Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да »није сваки дан Божић«, и да има много мучних дана преко године. А како је код других, који нису ништа бољи од њега; код њих свакога дана као код њега на Божић!

— прошапта Марјан, и пребледе. — Али ја знам! — рече Радисав и исука онај грдни шлајферски каиш, па стаде макљати и преко и уздуж младога билијаристу. Кад га добро истуче, запита га опет: — Па кол’ко има? Знаш ли бар сад? — Не знам!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом, тицо, збогом!“ Он се стази врну. „Стазо вита, нес' ме Преко они гора, Па сретна однес' ме Сред милога двора.

! Тако стаја срца веселога, Ал' ето ти чуда још једнога: Преко луке право ка менека Једна красна упутила с' сека, Ао виле, ви, пребеле виле, Ви јој богме не би друге биле, Ао

Што се бели, женско је одело, Ал' га, брате, туђе носи тело, Нема злата по трави и цвећу, Туђе моме преко луке шећу, Моме иду красне свеколике, Али шта су према њене слике?

Под ногама она росна трава, А са стране брда мирисава, А овде се поток пошалио Па нам пута младим препречио, Преко њега скачемо лагани, И ево нас на другојзи страни, А одавде све још убавије: Како само долина се вије, Како гора

се па за часак тили Поскакасмо у водицу чили, Опружисмо ногу и мишицу, Пресекосмо воду и матицу, Испливасмо преко на обалу, Па зачесмо ону дивну шалу, Час скакасмо скока јуначкога, Час трчасмо што поднела нога, Час Дунаву до на

Е је така плена задобио, Скаче, уче, врти се и креће, Али учас ево лоше среће: Преко јера некаквог посрну, Паде нице о земљицу црну, Пружи руке да се не убије, А да главу дивну не разбије, Па упусти

Окрето се, напоље се мако, Но у итњи некако с' спотако, Преко неког падо браколомства, Мал' што не би, брате, вратоломства.

„О јуначе, ћути, не говори, Гледни само преко оној гори, Красна ли је, ко јој се не диви! Тамо, тамо наша мајка живи, Ми би преко, ал' ево не смемо, Боже мили,

Тамо, тамо наша мајка живи, Ми би преко, ал' ево не смемо, Боже мили, па да не плачемо!“ Но док тако ми ту говорамо, Уједанпут страшна бука амо, Ја ти

Па тако и отпратим очима, А да видим што ће бити с њима, Како ће и псина предусрести, Преко Саве оће л' и превести.

Ни бацати о гвоздене куке — Друге сада вас чекају муке, Друге руке други отров праве За вас, браћо, тамо преко Саве, — Па се отров преко воде краде Да отрује вас ев'овде младе, А мој Српчић ко без главе трче, Па се слади и

куке — Друге сада вас чекају муке, Друге руке други отров праве За вас, браћо, тамо преко Саве, — Па се отров преко воде краде Да отрује вас ев'овде младе, А мој Српчић ко без главе трче, Па се слади и његака срче, Он га срче, а

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

У једно од најпријатнијих доба године, скоро преко ноћи, расцвјетао би се у баштици крај наше куће црни сљез и љупко просинуо иза копљасте поцрњеле ограде.

Те јесени нико га под Грмечом није видио. На једноме мјесту дједа утјешише причом како је стари говорио да ће преко Уне, у Кауре, да тамо претреса и прави самаре.

На мене ће, вјероватно, сви у кући и заборавити, моћи ћу да одмаглим преко потока у љескар. Кад је самарџија код нас у гостима, онда је мени много штошта дозвољено.

— Хоће да докучи мјесец. Самарџија уздахну и погледа ме преко чаше. — Па нека, има дјечак право. — Шта има право? — Па нек опроба.

Ето, по томе су се млинови издвајали од осталих необичних мјеста у нашем крају. Богомоље, гробља, јаруге и раскршћа преко дана су били пусти и увредљиво обични, особито за онога који се неком згодом тамо намро страха.

тако није како треба ни дочуо Вукову измишљотину о томе како је чак и свети Игњатије Богоносац обдан преносио путнике преко ријеке, а обноћ се ваљао са женама по млину.

То се у собичак увлачим ја, босоног, запрашен и шмрцав, пентрам се преко дједа, преко невидљива жива брда, и гнијездим се иза његових леђа, крај зида.

То се у собичак увлачим ја, босоног, запрашен и шмрцав, пентрам се преко дједа, преко невидљива жива брда, и гнијездим се иза његових леђа, крај зида.

Стриц Ниџо попријеко гледа у распукла врата, као да тамо зује стршљенови. — Хм, изучиће за владику. Понекад преко дана, блијед и зимогрожљив, дјед сједи уз огњиште, одсутно прати игру пламена и гласно мисли: — Доћи ћу ја пред

— а некакав пријашин, гле га, као да му се богзна како жури, зајашио преко плота, гдје и није лијепо вид јети старијег човјека ако већ не јури туђа говеда из своје љетине.

некакво храпаво гргутање, нешто тако као кад кобила осјети да јој је ждријебе негдје у близини, па му се јавља, њежно, преко пуних уста, не заборављајући при том свој најважнији посао, пашу. — Ињи-њи-њи, ихи-хи ...

Тргне се Сава, трепне и онда дода, као правдајући се: — Добар је ипак бог, па он лијепо учини да и ви, његови свеци, преко ноћи малчице спавуцнете, дремнете као и сваки други божји створ. Зло би било да сте увијек будни.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

најмање, трећа рамље, четврта прирамљује, пета без пола зуба, шеста длакава ко мушкарац, седмој се бело навукло преко ока, осму бабица последњи пут окупала! Дај шта даш!

АХМЕД: И коњ би ти реко, да си га питао: превише је ага до Алаха! Да ти је грло топ, па не би могло преко аге дозвати Алаха! ХАСАНАГА: Реко сам да спремиш коње и пођеш. ЈУСУФ: Чиниш, аго, што ни куга не чини.

Уведе ти она мене у собу... МУСА (у разговору са Хусом): Знам само то, кад ага кине, ти мислиш открио се преко ноћи, назебо, Уно у ладну воду, спаво без чарапа, ухватила га промаја; а није, Него кинуо из неке намере!

Па зар ти не схваташ какве гадости говориш? Па ти, брате, ни себе не поштујеш! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Е, сад је преко јего! Одсад пази кад ћеш уста да отвориш! А боље ти је да их не отвараш!

Одједном нешто заладило... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Идем да га дочекам и да разговарам. Да још то претурим преко главе. А ти да ми се нигде ниси макла! Јес чула? И да знаш да са свадбом не мислим да отежем!

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта има да је гледа? Неће дуго чекати да је види. Рекох да је свадба за недељу дана. Биће посла преко главе, треба ујутру све то одма покренути. Ја ћу прво да с испавам. Мртав сам уморан.

људи, само дрвеће, осећам у себи други разум, друге моћи, ништа ме не стеже, дишем пуним плућима, слободно летим преко воде, сијам, ко да сам с месечином у браку! Све се ослободило, све се преобразило, у мраку!

СУЉО: Докле ми је речено. Све док их нисам угледо. АХМЕД: Има ли их много? СУЉО: Биће их преко хиљаде! ХУСО: Значи око двеста. АХМЕД: А видесте ли јутрос агу? Свако му пуце изгланцано!

А види га сад! Ааа, неће се ово свршити на овоме! ХАСАНАГИНИЦА: А тамо је башта. Ено ораха, прелази му крошња преко зида. Под орахом седим и везем, а ногом љуљам колевку... Низводу цвеће... пун поток облака...

Водаш је уз тог коња, као да је за коња удајеш! Мислиш ли тако по целој Херцеговини? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Преко овог ти нећу прећи! Да си ми рекао насамо, па да ти некако и прогледам кроз прсте! Али овако, пред светом!

Ово нисам заслужио од тебе! Ово је чашу превршило! Овоме се нисам надао! Ово ће далеко да се чује! Овоје преко јего! И да знаш! Видиш ли ову зобницу? Добро је погледај! Ако у њу не стрпам твоју главу, тако ја из ње зобао!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Деца гологлава, боса, само у кошуљи, обарају каменицама зреле дудиње и трешње које виси преко зидова на улици. У двориштима поливеним водом, испод дудова и лозинака*, на асурама лешкарају старији луди.

кошчат, широка лица и уста, обуко нову, за сад начињену мантију, па се само шета, смешка, надгледа и дочекује госте. Преко његова космата лица просуло се смешење те изгледа да сваки живац и влас трепти.

Твоја мајка само тебе, моја мајка само мене имађаху. Баште наше беху раздвојене потоком, преко кога се прелазило на намештане, овеће, каменове.

А ход ти беше брз, лак. Како да те не памтим кад долажаше к нама? Прелазиш преко потока а ручице си дигла увис. Плаве, велике очи оборила си доле и ногом бираш на који ћеш камен стати.

Поток се прошири и искривуда. Преко његових глатких каменова нахвата се нежна, мека маховина, трава постаде бујнија и тамнија.

И брзо натукох шешир, огрнух капут и изиђох из куће. Из ваше баште чујаше се удар мотике. Пређох преко потока и стадох иза грања да те видим где си.

Кроз грање пробија месец те осветљује тамнозелену воду која полако жубори, промиче, беласка се и милећи прелива се преко глатких каменчића, око којих се нахватала мека, зелена маховина. Тек по који цвркут незаспале тице и друго ништа.

Кад се прибрах, седох до тебе, подвих моје руке под тобом, једну твоју клонулу, топлу и пуну руку пребацих преко мога рамена, и привукох те, посадих у крило, окренух твоје зажарено и уплакано лице спрам мене и наслоних га на мој

И онда, када ја прелазим преко потока, идем кроз вашу башту, долазим пред кућу где ви, усред дворишта, на простој асури, ти и мајка спавате.

Сутра је Ђурђев-дан! Вече. На небу сија месец, а ја седим на прагу и пратим његово јурење преко облака. Просула се она слатка, пуна чежње, месечева светлост, те све обасјала и обавила мекотом и сном.

Дођи довече или лупи на капиџик, баци ми макар камен преко зида, те да га метнем у недра и љубим... Ох дођи, дођи и јави ми се!“ ...

промукли гласови раденика и њихово дозивање, али је све то, опет, на махове, разносио још топао ветрић, који је пиркао преко ове равнице. Цвета беше мртва уморна, али се силом савлађиваше да не заспи.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Знаш ли како си са мном управио кадно прођо(х) последњи пут преко Трста? «Иди у Венецију, пак се опет врати, пак ћемо тако и онако урадити.» Ја ти верова(х) све, од точке до точке.

Није | тому закон узрок, него неразумије, слепота ума, покварено, пакостно и зло срце и преко мере љубов к самом себи.

Ако ли и то буде, нећу се уплашити, нити ћу, оно што је с моје стране могуће, изоставити. Мени ће преко мере плаћено бити кад когод од мога рода рекне, кад нада мном зелена трава нарасти: «Овде лежу његове српске кости.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

не будука, ни скоковца бесна хука, испод окна Делилина што се стрми са висина, а камоли она јека, она дрека издалека, преко гора, преко река, да ће доћи сад до њега!

скоковца бесна хука, испод окна Делилина што се стрми са висина, а камоли она јека, она дрека издалека, преко гора, преко река, да ће доћи сад до њега!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

настојали да издвојимо камене темељце, ваљало би нам поћи од енглеске збирке старих песама Томе Персија (издане 1765), преко Макферсонових мистификација шкотских балада, путописа из Далмације италијанског опата А. Фортиса (1774 г.

С.“ Од нејасне представе о вредности народних прича у почетку рада, преко добро примењених савета Копитаревих и Гримових током скупљања, Вук је веома брзо у потпуности сагледао сав значај овог

(и Вуковог) приповедања није била уопште схваћена; његови чудесно ритмични токови били су поређени са ломатањем „преко бундева“.

— па сестру ухвати за руку и дајући је рече: — Нека ти је сретна и честита! Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха; сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође и

Шњима и царевић једе, ама им очи завараја па баца месо преко себе, тако и печење поједу све; па онда рекоше: — Хајде да идемо у лов, јер сјутра треба јести.

Пређе преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су динови били, узме ватре па потрчи и дође

не дај! А пси скоче те за њим, па га стигну, и одмах га растргну, али из вепра скочи зец, па нагне преко поља, а царев син пусти хрте: — Држи! не дај!

па га запита ловац, је ли кад видео таки и таки град, а орао одговори: — Само сам једанпут у своме веку прелетео преко њега. Тамо је врло тешко доћи: треба приправити дванаест овнова печених и две метле и једно уже.

Ови царев син није имао оца него мајку преко мјере злу жену, која је мрзјела сина својега особито сад што је с реда ђевојку вјенчао, и стане својој снаси а његовој

Но оно њино смијање преокрене се у жалост, кад виђеше да овај јуноша тридесет аршина преко свих бедема даље пребаци џилит и до половине га заћера у један велики камен.

Он узме од ње једну длаку, па је пусти. Опет тако идући преко једне планине, нађе курјака где се ухватио у гвожђа. И курјак кад га види, рече му: — По богу да си ми брат, пусти

Ал ти нећеш погннути. Нато узме своју алемову штаку, па превуче штаком у накрст преко собе, онда посади осуђеника до себе да седне.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Знам, знам; само с лица нека је чисто, а иначе, како је бог дао. Тамо мердевине леже, оће човек врат преко њи да сломије, али је прече собу прати, него којешта спремати. СОФИЈА: Ти си казао да ти јошт требају.

СОФИЈА: Метне се у стакло што оћеш, па онда се наспе подоста шећера и затвори добро крпом, а преко ње бешиком. После се метне у сламу, па се тако кува полагано. МАГА: Нисам, ето, знала за сламу.

МАКСИМ: Доста, ја нећу ићи. СОФИЈА: Како ти је воља. МАКСИМ: Али нећеш ни ти. СОФИЈА: Ја морам. МАКСИМ: Преко моје воље? СОФИЈА: Твоју вољу знам кад треба слушати, али овде немаш право. (Еј, браца Јевреме, сад да си ми!

Више би пута пио и ја мало вина, али она: „Како ја пијем воду, па нисам умрла“. Кад пођем у подрум, а она ми преко уста начини кредом белегу, да не могу пити.

Једва се досетим, те преправим сам креде у џепу, па кад се напијем, а ја превучем преко уста, да не би приметила. МАКСИМ: Добар си домишљан, куме. КУМ: Добар, као наопако!

МАКСИМ: Добар си домишљан, куме. КУМ: Добар, као наопако! Једанпут уместо кредом, она ми само прстом превуче преко уста, а ја сирома искрен, превучем као што ваља. Шта га видим, кад изиђем из подрума, уста бела, а она као рис на мене.

(Јасно.) Дакле напишите. (Светозар узме хартију и почне писати.) МАКСИМ: Ето, куме, човек мора и преко своје воље да фали своје чудо. КУМ: Бре, лако је теби, али како ћу ја? Пак јошт док чује да сам сведочанство дао.

Земља је брдовита, има река, од које Морава десно раме к Нишу пружа и преко које једна ћуприја иде. Број житеља може до милион душа изнети. ШАЉИВАЦ: То је било год. 1845. Сад има 15.000 мање.

ДОКТОР: С ногама? ШАЉИВАЦ: Јест, да покажем, како ваши мостови иду преко рјеке. ДОКТОР: О подли и пакосни чауш! ШАЉИВАЦ: ...Који докторовим мислима и језику подражава.

И муж кукавац није од ње миран, пребија га јадног и преко и уздуж, па мисли тако и с другима радити, али виле ми је! пашће она мени шака. АДВОКАТ (устане): Хо! хо! хо!

(Повуче је), АДВОКАТ: Вето, пер аморем патріѕ, ја сам овде! АНИЦА (снажно повуче Фему, тако да обадве падну преко адвоката). АДВОКАТ: Пуштајте, пуштајте, удависте ме! ФЕМА (ђипи горе, да боље Аницу дочепа).

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Шта ће бити ако дође милостиви господин? Ево некога! Еј, тешко си га теби, Пело! (Пребаци вал преко шешира.) ПЕРСИДА (ступи на прстима): Шта, устала и обукла се јошт? Но, сад нек ми сам Бог буде у помоћи.

Она је већ скувана, јер сам мислила да ћете је у постељи попити. (Брзо простре чаршав преко стала и изиђе.) ПЕЛА (сама): Како је могућно да ме није познала?

СРЕТА: Море жено, шта је теби данас? СУЛТАНА: На бал, ја, која сам некада на бароне преко рамена гледала, сад с чизмашима да играм? Волим пређе цркнути, него да се тај покор учини.

ТРИФИЋ: Драга моја, иди ти твојој кући. СУЛТАНА: Ово је моја кућа. ТРИФИЋ: Ти се вараш, твоја је кућа преко пута. СУЛТАНА: Ја сам твоја жена. ТРИФИЋ: Ја не могу имати две жене.

СУЛТАНА (пипа се по леђи): Ах! ПОЗОРЈЕ 5. ПЕЛА (с валом преко шешира, ступи), ПРЕЂАШЊИ ТРИФИЋ: Оди, сунце моје, оће мајстор Сретиница силом да ти преотме место.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

све је пупољак; жељена Свечаност ока се прикрије У слутњу, у ишчекивање: Ружама плануће живице Кад април се преко ивице Излије; какво преливање Ветра у ватру!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

реке Нил, млађевенчане планине и друштвени системи који су се максимално развијали од родовског и робовласничког, преко феудалног, буржоаског до социјалистичког, и још једначине са три непознате и романтизам у српској поезији (твој

Знају људи да цене праве ствари! Али, видите, та месечарка од визави преко пута никада не би била у стању да укисели туршију, а да и не гаворимо о компликованијим стварима!

Шта сам радила? Села на аутобус број тридесет и три и сишла с њега преко пута Аде Циганлије. После сам форсирала реку. Превезао ме Шуца — приватни превозник.

Тако могу да се без разлога дерњам и слушам како ми се глас клиза преко воде. Буде ми некако лакше, схватате? — И где то уопште данас човек има прилике да се извиче? Нигде.

Све. Улазим, дакле, у стару кабину преко бивше крме и трпам пожутеле новине од прошлог лета у малу лимену: фурну. Правим најпре мало реда унутра, купим отпале

Правим најпре мало реда унутра, купим отпале даске и бацам их преко оних новина, а затим слушам како пећ пуцкета. Кроз прозор кабине види се река.

Отплаках тако једно пола сата, а затим ружем за усне написах преко огледала: Живи брзо, умри млад и буди леп леш! И то се зове рођендан!

лове, шверцовали смо се аутобусом, а када су нас избацили, тачно на средини савског моста, бацили смо последњи ситниш преко рамена у воду зажеливши нешто најлепше на свету.

Али ја сам хтела да зажелим нешто још много лепше, само више није било ничега да се баци преко рамена осим бубуљичавог лингвисте, који је прочитао шта му припремамо, па је збрисао на време.

док сте се заклињали да се никада нећете угојити, да никада нећете носити сиве фланелске костиме, и никада ципеле преко којих се преливају ноге као да су принцес-крофне, никада, никада, никада — а видите, то време је ипак стигло — дошла

срећно проразе кроз забрањена светла, потрчавају кроз ваш живот, док вам ваш рођени муж спава испод растворених новина преко лица, а ви не знате шта бисте учинили са овим суботњим, тако дуго очекиваним изласком који се претвара у ништа, у прах

мислим нечега што ме је подсећало на ону чувену сцену из филма „Тачно у подне“, где покојни Гари Купер прелази преко трга, а негативци га прате кроз нишане револвера. Нешто тако!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ЧОТ У божуре сенке тону с перунике у сутону. о зрцало од облачка укреше се тамна тачка и лепрхне преко Чота кроз пређицу од живота. КЛЕНАК У решетку иза Кленка заплиће се рог јеленка.

Три-јелена-три-кошуте. ГРК Јетким јутром, у цезури, с рујне трешње прут дрхтури. Са брегова преко Саве љубичице тек заплаве. Слепи Филип, у неону, изоштрује кост чеону.

Са брегова преко Саве љубичице тек заплаве. Слепи Филип, у неону, изоштрује кост чеону. Тек да му је преко струне да развуче како уме, почеле би шуме српске од чудеса да се крсте.

Трн дозрева. Ко то рида, ко ли пева? Чије лице светли јутром из самице? Кише точе. Није лако преко Фоче. Је ли она боса, гола стигла јутрос до Стамбола? (Гола, боса, са венчићем од откоса.) Бол у болу.

Са Борање, невид-горе, облаци се завијоре и тукући жито, поље преко Цера одгргоље. А све потом што се чује муња палцем потписује.

Грцав смијех кувара. Испарава воњаво тежак воњ из одјеће. Глуво доба, глувница: гуја преко дувара и два пара волова. Пропух чунке промеће успари кроз упретке.

Проточила одјећа: лажигаће, кошуље. Пили бисмо сирћета, пили топлу јомужу, кад се рано с пролећа пјени преко ведрице.

Пили бисмо сирћета, пили топлу јомужу, кад се рано с пролећа пјени преко ведрице. - Задрндају дрљаче преко прага, патоса; неко проспе љешнике; нешто црно, рогато, протурило бркљаче и пробило гркљане, па нас вјеша, грешнике,

Облије пламен грлић тестије боје хитају. То је, у ствари, љубичаст рубац епилепсије, што гони тесто преко тепсије, од којег цвиле лонци, ормари, и дивљи гости ломе трезније Колач сумрака, док им ногари стола храстова

Умиру пчеле - туже просјаци. Не чују воде своје изворе. Јагњетов лелек преко гудуре, што нагон буди звјерки, морији, жалости биле, сјени уснуле тај болак древни, најисконскији.

Од румен-јада и од зрелине, ја јездим белцем, јездим, царујем уз жубор-море, преко планине и свакој драчи дукат дарујем.

Видим себе - већ убицу! где се хватам, преко воље, у ђавоље коло риђе, Љубовиђо Љубовиђе. Распршујем пухор-трину: окитим се детелином и прометнем у летину.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Но у тебе видим лепе аљине; ти си морао боље среће бити. АЛЕКСА: О, ја сам ти сила преметнуо преко главе. МИТА: Да чујем. АЛЕКСА: Прво сам ти био адвокат. МИТА: Кад си ти учио права? АЛЕКСА: Видиш да си прост.

ЈЕЛИЦА: То је вирклих млого. АЛЕКСА: Ја кажем, господична: нема земље преко Шпаније! Како ми отац умре, одма ћу се преселити у Мадрид. Ту су вам моде, ту је манир, ту је воспитаније!

ЈЕЛИЦА: Ах, даѕ wüрде міцх üберраѕцхен; али једно ми стоји на путу. Навалио отац да ме уда преко воље. АЛЕКСА: Преко воље? ЈЕЛИЦА: Ѕтеллен Ѕіе ѕіцх вор, трговац! АЛЕКСА: Ако је иначе прилика добра.

ЈЕЛИЦА: Ах, даѕ wüрде міцх üберраѕцхен; али једно ми стоји на путу. Навалио отац да ме уда преко воље. АЛЕКСА: Преко воље? ЈЕЛИЦА: Ѕтеллен Ѕіе ѕіцх вор, трговац! АЛЕКСА: Ако је иначе прилика добра.

МАРКО: Па како да ја о том ништа не знам? АЛЕКСА. Што не знате, можете се извјестити. Пожаревац није преко свјета, мало само труда, пак ћете точно извјестије имати. МАРКО: Хм! Хм! Ако је то тако. ЈЕЛИЦА: О, татице!

Не знате ли ви да је Карл Мор љубио Амалију и преко воље очине? Сад видим да ваша заклетва није тако тврда као други хелдова.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

МЛАДОГ ПИСЦА 292 КАКВА ЈЕ ЈЕСЕН 296 КОСМИЧКИ САН 301 НАЈБОЉИ ДЕЧАК 305 СВИ ПОД КРЕВЕТ, ГАСИ ЛАМПЕ (БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ) 310 ПРИЧА О ПАЛОМ ДЕЧАКУ 314 ТРИ ПИСМА 317 МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ 323 МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ

Триста му мука! Ето ти пред нас рогатог вука! Репина дуга за њим вијуга...“ Распричан Мачак преде без краја и преко луле немарно пљуцка, очи му пуне зелена сјаја.

Низ неке стране, урвине праве, лете на туру и преко главе, репови праше, очи се жаре, а торба дрнда низ камењаре. Пијетао не зна, од страха слијеп, гдје му је глава,

“ Сивко миче увом живо, сав разговор прислушкивȏ, па му дође врло криво. „Радио сам преко мјере, мјесто плате, он ме дере.

“ „Невоља нас иста здружи, хајде са мном, корак пружи.“ Иду преко свијета бијела, дођоше до једног врела, кад крај воде чудан гост неку стару глође кост.

На планети, на Урану, видех јасно ко по дану једну дружбу одабрану како сложно куће граде од блокова чоколаде. Преко дана што нанижу, обноћ опет крадом дижу. На крају ми дечко кличе: „Ето целе моје приче! Верујеш ли у њу, стриче?

Кад се на свету збратиме млади, срећан се живот најбоље гради. СВИ ПОД КРЕВЕТ, ГАСИ ЛАМПЕ (БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО ШТАМПЕ) УВОД Оглас по оглас ево се ређа у славном листу „Мачкова пређа“.

Кад све смислиш, полази на путе, па рачунај сате и минуте. Пошао сам срца разиграна, води цеста преко наших села, гај до гаја, зелени брежуљци, наша школа, осамљена, бијела, док је гледам, путник успорио, нешто ми се

А мој путник, дембелија права, негдје успут легао па спава. ПРОЉЕЋЕ Преко ноћи прољеће нам дође, поред Уне уз врбике лази, бијеле трешње, блистави ђердани, његови су ведри путокази.

Оборисмо трошну зграду знања, осветнички, до задњега угла, оста натпис преко цијеле табле: „Доље глобус и земаљска кугла!“ Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Таласи који се одбијају о чамац шаљу нам воду нештедице. Жена весла на средини; своју горњу сукњу пребацила је преко главе; остале сукње, влажне, лепе јој се за колена. Обоје су врло задовољни да ме имају у чамцу.

— Било ми је жао ујака и ујне, и хтела сам доћи, али сам се страшно бојала да пређем тих неколико километара преко леда. Не смета вам што ћете јести са свима нама? — Напротив, биће ми врло пријатно.

Страшна помрчина је била око нас, сваки час сам клизао и посртао, иако сам ставио чарапе преко ципела. Жену сам оставио као луду у кући. Разумем да онај мој пријатељ није хтео оставити своју да би ми пренео цемент.

Мало гладујемо, па ништа. Ове зиме када се смрзло, Председник је послао поклон селу. На мене је пало преко тридесет пезета. Тако сам имао чак и за пиће. Јесте ли Енглез? — Не, нисам Енглез.

То је први пут да је проговорила. Покрет њене тамне, обле руке пређе преко неба упола расветљеног месечином што се није појављивала.

И то је снажније од сазнања лепоте, то је јаче од сазнања живота преко дана, које је сазнање личнога живота. Сазнање живота уопште. Сазнање једне више лепоте, сазнање своје смрти.

Дрвета која се примећују или не преко дана док људи живе крај њих, сада живе свој пуни, интегрални живот. Сваки лист има слепи напор да се одвоји од

Одједном страховит крик, пењући се и спуштајући, звук сирене, прелете преко језера. Има доста времена да су потмуло у ушима сви елементи из којих је састављен.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

А студени лахор кроз долине мирне Преко пустих поља кад-и-када пирне И с вихором лаким сеоца се хвата, Па засипље снегом и стрехе и врата.

потоне душа у вечноме мраку, Ви пођите тамо, размакните волне, И на дну језера копајте ми раку, И тамо сахран'те Преко мога гроба Нек' се метне тешка крстача гвоздена, Да ми нема трага за позније доба, Да ми гроб не куну у седа времена.

близу до обале, Хор отпева онда суморно опело; Уставама јаким размакоше вале, Ископаше раку и спустише тело, И крст преко њега. И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. — 9 И мир вечни наста...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

од обеда оскудног, извели у ветровиту ноћ и показали ми руком маслинастом: двери на манастиру разваљене и таласи преко зидина — похара, на дан топлих хлебова! Коледари су певали под смоквама. Зар још има зла на свету?

кажем им, док се куполе њишу ко високо цвеће, зар удар звона да буде за мене узвишен знак! И ноћ им прелијем преко торњева и глава. Некипут се спустим сасвим ниско до сиротих предграђа васељене и не знам шта да почнем.

У ноћи ја видим велика крила скакаваца већ су зелена прешла преко мора и кнезове честите погубила на реци, ја знам ко долази и зашто, и знам да сваком сјају и слави такве сенке за

У корену је посечен празник и сунце као храст паде преко нас. Барјаке смо под водом разастрли и копља су падала по дну као свеће, у реци је гром још синуо и тада угледах

Очи су кнезу широм отворене и траже у занемелом свету зраке светлости које мостом преко неба ил чуном испод мора треба да стигну пре но што сутра отпочне битка.

Зидине с именима нашим падоше, река их однела. Војске и путници преко нас пролазе, нико да к нама дође. Хеће више лепих градова бити на земљи нашој.

Разбојници те зграбили на кладенцу, оденули у црвено, у лађу бацили, преко мора продали у робље. Сада те у башти видим где лежиш на уплашеном лишћу и руке голе дижеш, тело ти тоне у врели

корак по корак уз степене дима: лебде ту главе и црквице ко цвеће без струка, а доле само снег, снег, снег и преко воде, те осим мог трага с брда на брег други се трагови не виде.

спава с пуним трбухом, ноктију дугих и све га нешто сврби, у коси му шумски пожари и угари, азијски коњи лете преко ребра, у устима фруле дугачке као копља.

Месечина. Одзивљу се виле у лесу, кажу Аз, и глаголе броје, светлосни меандри иду преко грања и прате архисатрапе знања како сеју знаке за сањива племена и небом отварају изворе млека.

се лист на нечиткој књизи, цркве се најеже, жене се стежу, шкољке, но војска је кнежева мекша но пиктије и клизи преко моста, широким мачем Лазар је гура натраг у бој и шлемом на узбуну зове и гледа тог душмана тако спремног да сече

вино И да сам седео за столом на којем се мало хлеба претворило у многа и светла тела Или да сам само протрчао преко поља пре но што се смркло небо изнад Голготе Нисам био на свадби у Кани нити сам сведок васкрсења зато се одричем

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Овом приликом, прелазећи преко сцене, и не обзиру се на Даницу). ТРИФУН (пролазећи крај Данице, оставља шољу од кафе коју је уз пут испио).

Она на прсте прелази преко сцене, носећи под мишком велику црну кутију у којој је сребрн сервис). САРКА (окрене се и спази је): Откуд ти, Гино?

– Прока, очајна лица, нервозно шета са забаченим рукама на леђима; Гина везала главу преко чела и укће; Симка наслонила главу на обе руке; Вида окренула свима леђа и сама са собом разговара као да неком чита

ДАНИЦА: Уздржите се; нису ми потребне никакве изјаве. МИЋА: Да, најбоље је прећи преко тога. Живот је одиста тако чудан, тако пун изненађења. ДАНИЦА: Да!

Ја вас молим да пређемо преко тога. Ја бих желео ту немилу ствар да поправим тиме што бих вас уверио да ја имам врло озбиљне намере, врло озбиљне

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

ДУГОМ МАРШУ 28 ТАМО СЕ ГИНЕ 32 НА ПАДИНАМА ЦЕРА 39 НА ДОМАКУ ПОГЛЕДА И СЛУХА НЕПРИЈАТЕЉА 52 ОКО ЈЕДНЕ ПРЕЂИЦЕ 59 ПРЕКО САВЕ 64 ШТО НИ У КРВАВОМ РАТУ НИЈЕ ТАКО ОБИЧНА СТВАР 77 ПОД ОКРИЉЕМ КРСТА 84 РАТ ЈЕ БУКТАО 90 ОСМАТРАЧНИЦА НА ЦРКВЕНОМ

За једно кратко време звуци се нису чули... Али наскоро допреше они поново преко неме планине. Око мене сви су спавали. Чобанин је дремљиво посматрао ватру и с времена на време подстицао огањ.

— Ђак, поднаредник. Потпоручник је превлачио прстом преко списка, погледа до краја, а онда се обрати капетану: — Нема га... — Е, иди у другу батерију, ено тамо!

Пошто је Траило упростио ствар, то се завучем у шатор да видим како изгледа. За мном уђе и он. Преко дебелога слоја сламе пребачено ћебе, те се ја сав увалих.

да виде оне дугуљасте направице са јајасто зашиљеним врховима, фино градуиране и изрецкане, како на сунцу светлуцају. Преко две стотине снажних руку гладило је цео дан онај челик, превлачило преко коњских леђа и ногу, подмазивало каишеве и

Преко две стотине снажних руку гладило је цео дан онај челик, превлачило преко коњских леђа и ногу, подмазивало каишеве и махало метлама.

Можда би се још преко тога и прешло, али је заиста важно оно што кувари говоре: како ручак за сутра мора бити готов још вечерас у десет

При улазу је стајала маса луди и жена. Оцеви, мајке, сестре и жене преко ограде разговарали су са својима, саветовали се, заветовали и били. А било их је које нико није испраћао.

Из даљине се зачу дрхтав глас: — Благословен Бог наш всегда ниње и присно... Једна звезда прелете преко мрачног неба, остављајући за собом траг, па се и он истопи, а околне звезде као да синуше јаче.

Повремено заостане потпоручник Александар и почне: — Ух, замисли!... Јеси ли замислио? — онда пљуцне, превуче руком преко образа и обухвати подбрадак. — Замисли... — Па тек наједном: — Рудни, терај дешњака, животињо једна, шта дремаш!

Важио је зато као најискуснији, и преко тих женских питања наметнуо се као неки ауторитет и у осталим пословима, и војници, нарочито они неожењени, слушали су

Иако су преморени, поглед је њихов одлучан. На застанку избаце само десну ногу, пресамите се преко пушке и ћутећи гледају преда се. Запитах једнога зашто не седне. — Теже ми је онда.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

А Гојко посматраше како се чича Стојан превија око његове постеље, како је лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.

преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.

Па што је овде овако ?« Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гле дајући опет у таблу, запита је: — Како вам се допадају нови ђаци? — Дивљаци.

петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се понегде подигли, па се према сунцу преливају и светле

рече Гојко нудећи га у исто време столицом, коју је Стојан изнео. — Ја сам ти бећар, додаде он гледајући Љубицу преко очију. — А што гледаш госпођицу, насмеја се гост, кад ти она не може злу помоћи. Сви троје се насмејаше и ућуташе.

да и Гојко располаже добрим и не малим искуством у школском раду; свиде јој се и овај позив Велимиров и ова лепа шетња преко равна пожњевена поља. »Шта они говоре о злу кад је тако пријатно и занимљиво проводити време у раду са малом децом!...

Некакав ђаволаст, детињи осмех пређе јој преко усана и она баци поглед на Гојка, онако у косо, не осврћући главе к њему.

Она се упути у школу. Врата на Гојковој учионици беху отворена, а он, онако исто намрштен, ходаше живо преко школе. Кад опази њу, он се обрте деци, нареди им да се спреме, па их пусти кући.

Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице. Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.

Он обори очи, а преко лица прелете му облачак љутње, ну он то вешто сакри, па врло пријатељским гласом настави: — Баш ми је много тешко

стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на

Све ће проћи, свега ће нестати, а Морава ће се још поносито и величанствено носити преко равна српска поља... Гојку кану суза из очију, али он не смеде подићи руку да се убрише.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Не разбира моје око. Ах! сатвори ово море У зелено равно поље! У кошуљи босонога Преиграћу преко поља; Ако буе сиви соко, Рећи ћу му: Поглед’ с оком Пут истрка удно поља, Ту ћеш виђет’ сваког лова; Ако буде

И ланове за дарове, Ој додо ле! Мој божоле! И кудељу танковију, Ој додо ле! Мој божоле! 46. Ми идемо преко села, Ој додо, ој додо де! А облаци преко неба, Ој додо, ој додо ле! А ми брже, облак брже, Ој додо, ој додо де!

И кудељу танковију, Ој додо ле! Мој божоле! 46. Ми идемо преко села, Ој додо, ој додо де! А облаци преко неба, Ој додо, ој додо ле! А ми брже, облак брже, Ој додо, ој додо де! Облаци нас претекоше, Ој додо, ој додо де!

Ако б’ те брату тргала, Брат ми је ошô на војску. Ако б’ те драгом тргала, Драги је од мен’ далеко: Преко три горе зелене, Преко три воде студене. 123.

Ако б’ те драгом тргала, Драги је од мен’ далеко: Преко три горе зелене, Преко три воде студене. 123. Саво водо, поздрави ми драгог, Нек’ не коси траве покрај Саве — Покосит ће моје косе плаве!

Саво водо, поздрави ми драгог, Да не пије воде из те Саве — Попит ће ми моје очи плаве! 124. Караван иде преко Романије, За караваном Симо Сарајлија, А за њиме Стојко кириџија: “Ој Бога ти, Симо Сарајлија, Је л’ слободно мало

“ Туђин јунак на Бога погледа, Преведе је преко црне горе Без говора, без насмјејања. Доведе је на хладјенац воде.

“ “Није мајка на вратима; Поспавај, јагње, код мене!“ 139. Хода, хода преко поља Младо момче и ђевојче; Стиђе момче нег’ ђевојче, Испод стида момче рече: “Дај, ђевојко, једно око.

У Богдана лепу сеју кажу; Што је лепа, коса јој је лепша. Око ње се земље завадише, Славна Босна и Ерцеговина, Преко мора Ишерлија Јова.

Није ’ваки челебија за те.“ 252. Кад се жени врабац Подунавац, Запросио сјеницу дјевојку Три дин хода преко поља равна, А четири преко горе чарне, Запросио и испросио је; Па он купи господу сватове: Кума швраку дугачкога

“ 252. Кад се жени врабац Подунавац, Запросио сјеницу дјевојку Три дин хода преко поља равна, А четири преко горе чарне, Запросио и испросио је; Па он купи господу сватове: Кума швраку дугачкога репа, А прикумка тицу

стрно жито (од кога се добија брашно) Таламбас - врста малог старинског бубња, метална здела са разапетом кожом преко отвора текелија - вода која тече, жива вода терзија - кројач који шије одела од чохе терзијан - трзало за тамбуру

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Ваша је земља окупирана! Овде владају окупацијски закони! Ратни закони! ВАСИЛИЈЕ: Ако ви мислите да је то тако преко потребно... МАЈЦЕН: Ако ја мислим да је потребно? А ти не мислиш? О томе нема шта да се мисли!

У дворишту се налази пумпа за воду. Преко дворишта могу да буду разапети, још увек празни, конопци за сушење веша. Лево, на благој падини према реци под стаблом

ГИНА: А прогледо си кад си потрошио мираз! (На веранду излазе Симка, Јелисавета и Василије. Јелисавета преко ограде пребацује позоришне костиме, да се проветравају.) СИМКА: Из обе собе имате излаз на веранду!

ГИНА: Кад курве треба бранити, први си ту! (Огрнута љубичастим баде-мантилом, на веранду излази Софија. Преко ограде пребацује мокар костим. Гледа преко реке.) СОФИЈА: Јелисавета! ЈЕЛИСАВЕТА (из куће): Шта је?

(Огрнута љубичастим баде-мантилом, на веранду излази Софија. Преко ограде пребацује мокар костим. Гледа преко реке.) СОФИЈА: Јелисавета! ЈЕЛИСАВЕТА (из куће): Шта је? СОФИЈА: Ниси ми казала како је диван поглед одавде!

(Улази за Софијом у кућу) ГИНА: Нисам ни знала да је овде код нас тако дивно! Кад се гледа преко овог корита, не би се рекло! СИМКА: Други је то свет, моја Гино! ГИНА: Видим и ја да је други!

(На веранду излази Јелисавета. Истреса веш преко ограде.) ГИНА: Не истресај ми то твоје ђубре на веш! ЈЕЛИСАВЕТА: Је л кажете мени?

те молим, да у Хамлету будеш Хамлет, у Разбојницима Карл, у Галебу Трепљев или Тригорин, шта ти већ западне, али да преко дана, изван представе, у обичном животу, будеш као и сав остали свет — оно што јеси, Филип Трнавац?

) ВАСИЛИЈЕ: Треба да будемо срећни што имамо и ово позориште! СОФИЈА: Јако позориште! Три даске преко два бурета! ВАСИЛИЈЕ: Мислиш да је то мало? СОФИЈА: Теби би и једна хоклица била доста!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Тај Панта је био чувени љубавник свог времена и сахранио је три жене. Мој отац се оженио његовом ћерком, Марином, преко проводаџија.

Жене су се у тој вароши облачиле по последњој моди из Париза, увезеној преко Беча, а над великим женским шеширима, имали смо и прелетање првог аероплана.

Он је са том књижицом и погинуо. Из поменутог часописа и Српског књижевног гласника, који је до нас у Темишвару, и преко границе, редовно стизао, сад се сећам још само два песника.

„Викторија“ је покушавала да пређе преко моста на Ријеку, носећи хрватску заставу. Долазило је до тучâ на мосту. Ја се сећам једног нашег центархалфа,

За два‑три секунда све је било пропало. Узалуд су се људи пружали преко брода у мрачну воду. Мрежа се била поцепала. Два‑три минута грозне забезекнутости, гледања у воду, погнутих глава,

Келнери су је тако добили. Тако им је рекао наш прота, преко телефона. Противно ономе што се данас мисли, та вест није изазвала никакву констернацију, ни међу нама, ни Бечлијама,

Оцеви и деца, мужеви и жене, почели су да се траже, очајно, преко телефона. Почела су била и хапшења. Док сам ја читао Змаја, Милетића, Костића и дивио се песми коју је Костић написао

Полиција јој је дозволила да отпутује за Србију, али преко Букурешта. А у Сегедину, ноћу, ухапшена је, као „шпијунка“. Са њом сам ухапшен и ја.

Одатле сам се јавио матери, преко телеграфа, у Иланчу. Може се замислити моје запрепашћење кад сам, кроз три дана, позват у болничку канцеларију, где ми

Носио сам апотеку лекара, преко дана, и учествовао у дочеку рањеника. У приземљу је било пуно белих љиљана, а на спрату – штака, и протеза.

Тај Коста је, преко дана, био прави Кир Јања, али је увече долазио по мене, да ме извезе, у фијакеру са гуменим точковима.

Јоханн) на 800 м., а преко лета, у летовалиште Франца Јозефа, у бањи Ишл. Имао сам времена да пишем, али ми није било до писања.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

да је добила вртоглавицу, док није, окрећући се све унатрашке, загазила у рит и заглибила се у муљ са све четири ноге преко колена.

наћи ћу ја њега!... Госпођа у црнини: Не иди, чедо!... Снег је дубок... нико га тамо не чисти... ноге упадају преко чланака... путање нема... спотакнућеш се, пашћеш... смрзнућеш се... Сироче: Свеједно је...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Он ме погледа ћутећи, па одмах скиде поглед с мене и продужи свој посао. — Која је ово земља преко воде тамо што се види? — упитам, а сав треперим од нестрпљења шта ће одговорити.

Министар ме приведе једној фотељи и намести да седнем, а он седе према мени, пребаци ногу преко ноге, поглади се задовољно по облом трбуху, и започе разговор: — Баш се радујем, господине, што сте ме посетили, а ја

— Па како вам се допада овде код нас, господине? — упита ме министар смешећи се хладно, преко срца. Ја се изразим најласкавије о земљи и народу, и додам: — А нарочито могу честитати овој дивној земљи на мудрој

да мотри над свима осталим чиновницима врше ли своју дружност, и да утиче на снажење привреде у целом крају. Преко њега врши министарство (које има двадесет одељења и у сваком по један шеф одељења, са великим бројем чиновника)

шеф одељења у министарству има преписку са по једним економом покрајинским, а они после о томе извештавају министра преко његових личних секретара. — То је онда ужасна администрација? — приметим. — Врло велика.

— Историјска — рече министар мало зачуђен тако неочекиваним питањем, и погледа ме преко својих наочара тупим, уморним погледом. — Ви се бавите историјом? — Ја?! — узвикну министар с нешто љутње у гласу...

— Колико је милиона годишње буџет ваше земље? — Преко осамдесет милиона. А ево како је распоређен: За бивше министре, који су сад било у пензији, било на расположењу,

Ево, на пример, откад је установљена штедња, моја ћер је већ преко сто хиљада уштедела за мираз себи. — То вам је онда најважнија партија у буџету — приметим.

и с нестрпљењем очекивали да започну посао у новој дужности, — сем управника, који је зуцкао, овде-онде, како ће он, преко једног свог рођака министра, издејствовати да се у тај завод примају потпуно здрава деца.

— Каква је твоја улога? — пита другог. — Ја имам да интерпелишем владу што су неки чиновници добили велике положаје преко реда и имају по неколико великих плата и многих додатака, док су други, способнији и старији чиновници, у малом

— Добро, шта на то има влада да одговори? — Министри ће на то рећи да су унапређивали преко реда само своје најближе рођаке и луде за које су се заузимали њихови присни пријатељи, и никог више.

Како је нова влада имала неке своје хитне послове, а потребно јој је било да јој народ преко посланика изјави пуно поверење и у исти мах да осуди рад прошле владе и скупштине, то задржаше исте посланике.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над

на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.

теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да

А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик. Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.

Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...

Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...

Скупљају се радници под брест. Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама. Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају

Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу. Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.

тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....

Понекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне

и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....

тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ниси могао у чаршији да се припиташ, него потегао овамо да ме нађеш, као да ја сваки дан само наполеоне преврћем преко руке. Него, ако си дошао за неки посао, а ти говори! ЈОВИЦА: Па... па и за посао. Ти имаш, знаш, неке јареће коже.

ЈЕВРЕМ (шеретски): Јок, море, што ће мени то! Посао ми, хвала богу, добро иде, па што да тражим преко хлеба погаче. ЈОВИЦА: Па јесте, право кажеш. ЈЕВРЕМ: Друго ти!

(Стане насред собе и дубоко се замисли.) МЛАДЕН: Звао си ме, газда? ЈЕВРЕМ: Иди преко, знаш онога господина Срету! МЛАДЕН: А, знам!

) МЛАДЕН: Звао си ме, газда? ЈЕВРЕМ: Иди преко, знаш онога господина Срету! МЛАДЕН: А, знам! ЈЕВРЕМ: Ако није ту преко, а он је у „Националу”, иди па му кажи: замолио те газда Јеврем да дођеш часом на једну кафу. Јеси ли разумео?

Јеси ли разумео? МЛАДЕН: Јесам! (Оде.) XИ ЈЕВРЕМ, ПАВКА ПАВКА (долази здесна): Слушај, Јевреме, видим иде преко пијаце госпа Марина, извесно ће овамо. ЈЕВРЕМ: Па нека дође.

Скупштина прима к знању овај шамар и прелази преко истога на дневни ред! ЈЕВРЕМ (за све време са чуђењем га посматра): Шта ти је?

ДАНИЦА: Ја што вам кажем па ћете видети. Прво и прво: Илић, бивши посланик, није гласао и са њим преко четрдесет њих.

Потрошио толике паре, завадио се с толиким људима, изгрдили га, изрезилили га преко новина, дућан му затворен, а и похарали га и, преко свега још, отерао зета и то зета народног посланика, ето ти!

паре, завадио се с толиким људима, изгрдили га, изрезилили га преко новина, дућан му затворен, а и похарали га и, преко свега још, отерао зета и то зета народног посланика, ето ти! ПАВКА: Ама, може ли то бити?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Погледате шта вам може то писати! Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену

Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.

Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета. Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се

око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. У томе стиже и вечера.

Чим чу то име, лупи се Срета по челу. — Врло добро, врло добро! Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче. Њега ћу ја. Дивота! Славно!

Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.

Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру. Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на

Тако говоре по селу непријатељи њезини. Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго

А то је зељов једнога одборника. Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао. Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!

Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва

Чујеш само: »Мило ми је! Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!

са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје. Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Таласи ветра, који месецима теку Од Средоземља, преко пешчаног тла, Заустављају се у шуми — не смеју да пређу реку, Опасног поглавищу да не разбуде из сна.

Гле, Ко ли се то са оне стране шуња? Приђимо ближе, ево га где стиже Тај што ноћу као месечар луња; Преко дворишта гмиже ко мува преко риже Јан Неопран, зван Мики, иначе Жуња. На прстима наступа, стопу по стопу.

Приђимо ближе, ево га где стиже Тај што ноћу као месечар луња; Преко дворишта гмиже ко мува преко риже Јан Неопран, зван Мики, иначе Жуња. На прстима наступа, стопу по стопу. Жуња је био у биоскопу.

Киша кад пада, мишеви сиви Са ибришимом јуре по њиви. КАКО ЖИВИ ПОЉСКИ МИШ На рубу шуме, у брвнари, преко целе године Пољски миш неуморно грицка старе новине.

Ево и зиме: прве без доброг мачора... Знам — отишао је преко вода и гора, Замакао је друмом, између топољака, Изгубио се иза ниских облака, Препловио је мора, велике океане, И

Неки користе сваки повод За песму, за игру и за провод, Путују у Томбукту (преко Рима), Виски им служи стјуардеса, А мали фенек све што има Дао је на реп и на ушеса!

Јелицом, у џемату Предсела, Живела је пчела Весић Весела, Душом добра, али лења: никада Не видеше је да пролеће преко ливада!

ДРВО НА УТРИНИ Целога дана око храста врти се сенка, Предвече, издужи се, крене преко угара. Ово дрво ту је тек пола века. Раније беше шибљак. Још раније, пустара.

Шума кад хукне, њени уздаси Сами у себе ко да утону. Све траје преко свог опсега, Ил сни у неком танком хладу. Кукурек дрхти. Ал од свега Ми разумемо једино наду.

(А где је месец дању — ко може да одговори?) Путник који дуго путује, стане И, скоро преко воље, прилегне да се одмори.

Црни лук, нашав се сред те гунгуле праве, Превртао се преко ћелаве главе. И друго поврће године добре и родне Кувало се, с пасуљем, у летњи дан до подне.

Српски сељаци (они су тада носили шајкаче) Морали су да се повлаче Пешице, преко Албаније. По вејавици, по снегу и магли Ишли су, дању, ноћу, преко гора, И падали, крај стаза, изнемогли.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Сваки живи створ мора имати свог претка који га је родио или непосредно живог, или преко јаја која из себе избацује. Међутим, нико живи и никад од Адама и Еве није видео ситну јегуљицу, онакву каква би била

Оне, кад то устреба, прелазе свој пут и ван воде, често преко блата, па и сувим, ако има ма и најмање влажности на томе путу.

Ту се онда могу видети како се преплећу и преврћу једна преко друге, час узлетајући на површину воде, час спуштајући се у дубину гротла.

Отолит се састоји из једног језгра које се почиње формирати још за време ларвиног путовања преко океана; то језгро у току времена, добија концентричне прстенове чији број расте са старошћу јегуље.

је какав пролаз недовољно широк тако да успорава кретање масе, један део јегуља се издвоји од главне масе и прелази преко влажних земљишта тражећи ма и најмању воду која би их извела на реку или речицу.

Ту се налази једно место где корито Дрима нагло силази, па вода преко њега тече великом брзином. Према тој одлуци стари даљани су порушени, а пре кратког времена су довршени радови на

чекају поворку што силази низ реку; ту је први љубавни састанак и полазак на заједничко далеко свадбено путовање преко мора и океана. Време и морске струје имају тада претежан утицај на то заједничко путовање.

Оне што живе на дубинама до 700 метара виде још само љубичасте зраке, и то јако ослабљене. Преко те дубине остају још само ултра-виолетни зраци.

Ту влада потпуна тишина; дубинске струје су врло слабе и без утицаја на створове преко којих прелазе. Пошто ту нема биљног света, ти створови немају за храну ништа друго до опет живе организме, или остатке

На самоме доњем врху кесе везан је комад олова који кесу вуче на доле и не да јој да се она при спуштању пребаци преко оквира.

Ових је било све мање што је дубина била већа и нашло се да ту постоји једна дубинска граница преко које више нема живота.

На томе путу сакупљена је за париски Музеј природне историје огромна збирка од преко сто хиљада примерака дубинске флоре и фауне, од којих су многи били сасвим нови, дотле непознати.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Тешила те нада да ће бити боље; Млад и снажан, ти си слатке снове снив̓о. Ал̓ је прешло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге и студене ноћи.

И сва природа и њезина блага, И све вештине што човеку годе, Кроз душу нашу пролазе, без трага, Ко тамне сенке преко мутне воде.

По излоканим друмовима, Ко верна слика мога јада, Дроњав и блатав, беда сама, Тетурајући преко рупа, У исцепаним кошуљама Уморни сељак тромо ступа.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Гавранови грачу и бију се, цијèнê брзо меса бити! ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ Не прелаз' ми преко пушке, Бајко, но се натраг преко ње поврати!

ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ Не прелаз' ми преко пушке, Бајко, но се натраг преко ње поврати! ВУК МИЋУНОВИЋ (шапти на ухо сердару Јанку) Овај држи за реп аџи-Аџа, и пуштит га задовијек неће док

Ја сам снио што нијесам нигда (мило ми је за моје оружје): ноћас на сан Обилић пролеће преко равна Поља Цетинскога на бијела хата кâ на вилу; ох, диван ли, Боже драги, бјеше!

Пушке грме, небеса се ломе, фиска стоји младе убојнике! Те ја брже боље преко поља. Када дођи при Ђинову брду, ал' у брдо нигђе ништа нема, Но се негђе бој крвави бије, па одзивом брдо узјечало.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Мужеви као да нису смели првога дана преда њ, а знали су да ће он, шта би за њих имао, преко тих њихових жена поручити им и наредити.

себе прекрштеним рукама и лако наслоњена о затворено крило капијско, са комотно испруженим ногама, пребацивши једну преко друге.

Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу, и ваљда загрејана од оне вреве, граје из чаршије, сваки час навирује

брзо леже и покри се јорганом, чак и преко главе. И тек, као одахнувши и ослободивши се од свега овога, брзо и заспа.

Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком на челу, преко очију, а уста јој и цело лице било готово унакажено, толико искривљено од ужаса.

Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу. Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.

Само, кад ови у вече са Јусуфчићем засели око огњишта, да вечерају, наоружани, са пушкама преко крила, и са стражом испред куће, овај одозго, кроз баџу, упао посред огњишта.

је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшијске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње,

Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и леблебије.

Већ су околни комшијски зидови начичкани суседима, особито девојкама, које су доведене да тако преко зида гледају Софкину свадбу. На капији улаз је већ био закрчен.

јер је знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке. После се чу како одозго викну: — Магдо!

| XВИИИ Софка, склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Лак вечерњи уздах иде преко рâвни. Ал’ ја нисам знао да ће опет давни Сви утисци једном оживети редом Из јесени ведре, љубљеног пролећа, Под

У страху пружих руке преко свега Страстима гладним, суровим и јаким Плен у животу последњи још туди, Да кобни бол се живота зајази.

Небеса канда отворише груди. И маса звезда отпоче да пада Поново широм васионе целе На њих и на њу, преко тужног места; И ветар опет зашумори сада Пролазак бола из живота гробу.

Само мис’о сину: Откуд толико звезда? Али дивно Падају звезде преко мртвих. Мину... Далеко коб се јавља лаким ходом, Далеко звезде издишу над сводом.

А ветар пева поезију смрти. СЕНКЕ Облаци жути преко моје главе Прелазе простор мирно; заклањају Сунце и небо, и висине плаве, И тужно греду ко зна којем крају.

Опојан, тежак мирис се из биља Разлива, — слика отежале јаве. Мирише ваздух дахом мртва смиља. Облаци иду преко моје главе. ТИШИНА Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте. Лепи, несрећни дани.

Пролеће, пуно боја, пуно сјаја, Осмејака, нада, чезнућа и снóва, Дошло за добом сплина, уздисаја, С тицама, преко мора и брегóва.

Једна отужна боја немара преко ствари Ствара се. Све ми сада личи на једно исто. Свака идеја лепа брзо се, чудно квари У мени самом сада, н

Треба нам лећи, снови моји стари. НЕИЗБЕЖНОСТ Над главом нам плови јато рóда, Пева тужну песму растанака Преко шума, ливада и вóда, Пред крилима свеобимног мрака. Вече; замор...

И свод к’о црни симбол је наднесен Над општу, тужну мочар... Свуда јесен! Сто ветрова, као сто уздаха, веју Преко хрпе жутог лишћа које труне, Алејама што се баруштином пуне, Стазама где, као из давних давнина, Јеца марш поспаних

Заспаћу мирно под Истине велом Са венцем снова преко мртвих груди. СТАРИ МОТИВ Разнежена јесен: млаки дани неки, С мирисом давнине, пролећа и чежње, С радошћу наивном

Очајан пораз живота и нада, Пред мојим мртвим, заклопљеним оком Свет што се губи и јесен што влада Сетна и светла преко свега што је Живело негда. Сунце зраке баца Дугачке, жуте врх сàране моје, На прости ковчег и главу мртваца.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Пошто испи чашу, наслони десну мишку на кољено, лијевим дланом отра неколико пута брке, па и лијеву мишицу превјеси преко кољена и оста тако не мичући се, мало зинутијем устима и гледајући нетрепимице у огањ.

У давно доба, једна велика душа, преко умјетникâ, то исто камење, сложи у велељепно здање: храм Матере Божије и манастир на Кипурији.

Острошки игуман Ђорђије, то је човјек у пуној снази (и још каквој снази!), а на дебелу дорату јаше преко снијега. Како изгледа и — како је одјевен, то ти ја не бих умио боље описати но што га (њега истога) описује народна

Никчевићи Иван и Марко, Контић Радосав; Морачки сердар Мијат, капетан Јакша, поп Вуксан Радовић и сви Бјелопавлићи преко војводе Марка Бошковића. Ето, ти, сви!“ „Бог из поздравио и благословио!“ одговори Владика.

Око зида авлије дубоки опкоп; преко опкопа мост који вођаше на главну капију. Он пређе мост и стани се пред капијом, гледајући пут тријема.

Она господа и госпође руковаше се с њим исто преко воље, дјевојка га само погледну, али једнијем погледом исказа му толико љубави и жалости.

Тамо је трунуо годину дана у тавници. Из тавнице избави га гроф Павле, чудним невјероватним мајсторлуком, наиме преко попова... да, „стрико“ је то постигао потајно, њиховом помоћу, у оно доба свемогућом.

Све је то она чинила лако и живо, као од шале. Кад би ишла преко авлије, јали само кад би се на врата помолила, сви би се погледи на њу стекли, толика љепота плијени, и озбиљне људе.

Иако је он отац јој, ми смо јој браћа, па не може ни он преко свијех нас; а ти знаш колико нас је и какви смо!?“ „Би ли крупнијех међу вама?“ запита видар. „Не.

Нијесам гледао никога из Приморја ни из Црмнице...“ Ђакон застаде јер назрије гомилу људи преко поља од Бајичкога краја. Биће их било тридесет. Уза свакога стршаше дугачка пушка.

“ „Богме, сердар би одржао вјеру, али браственици се противе. Рекли су ми у очи: нећемо!... Ђевојка би, иако преко воље, послушала оца.“ „А тај Кићун, послао те к мени, што ли?“ „Не он, Господару...

Не знам шта би даље... Пред зору пренух се мало, па опет затљах, и виђех јасно, нâ, као на дану нашу војску. Идемо преко Конавала, као оно онда кад посмо на Дубровник. Господар пред нама на бијелу коњу, као оно онда.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ГОВОРНИ ИЗРАЗИ Под говорним изразом треба разумети у првоме реду синтагму1 или читаву реченицу (Жедна би те превео преко воде, Кицош је на ушима, Што је руха на њему је, што је круха у њему је, итд.

каквоће, произашле су из оне исте ковнице у којој су се остварили обрасци великих и значајних књижевних творевина; преко ових творевина са ознакама малих и незнатних остварења ишао је пут у велика књижевна дела; управо те две хемисфере

До подне мрзи на себе, по подне на цео свет. Дохватио би с неба таране. Жедна би те преко воде превео. Завадио би два ока у глави. Завезана врећа. Зна ђавола на леду поткопати. Зна шта је цар вечерао.

Пијесак у море сипати. Плашити мечку решетом. По ваздуху рибу ловити. Правити од комарца магарца. Преко погаче хљеба тражити. Пресипати из празног у шупље. Рибу учити да плива. Сâм под собом дрво подсијецати.

— Која се не рекне, она се не чује. — Кам из руке а ријеч из уста. — Испуштену реч не стиже. — Што прође преко девет зуба, оде преко девет брда. — Једна ријеч, сто ријечи. — Тко пуно говори, мало му се чује.

— Кам из руке а ријеч из уста. — Испуштену реч не стиже. — Што прође преко девет зуба, оде преко девет брда. — Једна ријеч, сто ријечи. — Тко пуно говори, мало му се чује. — Не вјеруј ономе који се много куне.

— Какву ко питу жели јести, онакве и јуфке развија. — Ствар брањена већма је жуђена. — Слађа смоква преко плота. — Туђа коза пуна лоја. — Туђа кока ћурећа јаја носи. — У туђој руци увек комад већи.

Злату ће се кујунџија наћи. Зрно по зрно погача, Камен по камен палача. Кад лисица преко леда пријеђе, Онда можеш топове возити. Какво гниздо, таква тица, Какав отац, таква дица.

“ а он, ухвативши се шаком испод носа и повукавши је преко уста доље низ браду, одговори: „Вакуп хуп!“ (тј. појео га)“, Жали, боже, три оке сапуна, што по’арчи була на Арапа!

8 Питали јежа: — Кад ћеш у вино? А јеж одговори: — И данас и сутра ћу. 9 Питала жаба корњачу, кад се превалила преко једног камена: — Што ти би, бона?

ЗВЕЗДА Звезда кад полети преко неба, не треба да казује онај који то осмотри. Јер то роб, чија је то звезда, побегне из тамнице, па ће се обазнати и

— Е мој Ђурђу! — пасмија му се на то свети Митар. — Ти се све вријеме мучиш по пољу и скупљаш плодове, да ја преко зиме ништа друго не радим, већ сједим крај топле пећи и сладим се оним што си ми ти преко љета урадио и у кућу свезао!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

И. ЗЛА ЖЕНА. Путовао некуд човек са женом, па ударе преко ливаде скоропокошене, онда човек рече: „Ала жено! лијепо ти је ова ливада покошена!

Кад доћерам траг до мора, а то он отишао преко мора, а ја за њим трагом. Кад пређем преко мора, а то човек уватио мога челца у ралицу, па оре за ситну проју.

Кад доћерам траг до мора, а то он отишао преко мора, а ја за њим трагом. Кад пређем преко мора, а то човек уватио мога челца у ралицу, па оре за ситну проју.

Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се сва проја проспе у море. Кад пређем преко мора, у том стигне и

Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се сва проја проспе у море. Кад пређем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца свежем код себе, па му метнем

“ па се онда окрене, и човека мало предре крајем штапа преко ногу, и стане опет тркати по двору. Онда човек помисли у себи: „Баш сам права будала!

неће те ћети слушати, него ће све ћети да ти заповиједа; ако ли узмеш пуштеницу, чувај се мога коња (па тебе штапом преко ногу), т.ј. чувај се да те не ожеже онако, као што је и првог мужа ожегла. ИВ. ЕРО И КАДИЈА.

“ А они му кажу: „Четири паре.“ — „Е! (вели) добро! четири паре данас, четири сјутра, то је осам, а четири преко сјутра, то је дванаест и т. д. Да сам ја тај занат знао, не би данас чувао сеоски говеда.

и с највећим весељем вјенчају момка и ђевојку и проведу свадбу; па онда даду овоме цару лађе и војску, те отиде преко мора и нађе своју земљу. ВІІ. ЕРО И ТУРЧИН.

и ти имаш памет, а Еро је нема.“ У том Еро дође на ћуприју, па наћера коње преко ћуприје, а њега стане помагања: „Јаог мене до Бога милога! Што ћу сад?

“ — „Не смијем, господару! Бог и Божја вјера, ја туда за живот прећи.“ Бе ајде море не лудуј! како не смијеш прећи преко ћуприје, куда иде свијет и коњи натоварени прелазе.“ — Ајја! Еро неће нипошто, него једнако јауче и лелече.

“ — А што иштеш, господару?“ „Даћеш ми дванаест перпера.“ — „Ајде де!“ — Упрти Турчин Еру, те пренесе преко ћуприје, а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: „Немам госпо- | дару, ни перпере, Бог и

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

У појању да држи овакав устав: јутрење и вечерње — као што је обичај, на јутрењу преко целе године да се поју по три катизме псалтира, а на вечерњи „Ка Господу, када“ без тропара.

ГЛАВА 24 Да нико нема у ћелији јела, нити пића, нити воћа нити до једног новчића Ако неко стиче иметак преко заповести манастирске, макар и један новчић или воћку, без знања игумановог, под казну да падне.

У среду и петак, заповедам вам да ово не чувате само у посту, већ и у све дане преко године, да уља не једете. И само једанпут дневно да једете.

мир и свима који работају дому Светога Симеона, мир и свим игуманима заједничарима твојим, и поклоњење им творим преко тебе, чедо моје.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

куварица, судопера; пре два-три месеца дошла са села; близу двадесет година АНЂЕЛКО, звани „Ћора”, лопов, нешто преко тридесет година МИЛЕ, старији човек, представља се као активиста СТАВРА, средовечан, повучен, стално чита

човек, представља се као активиста СТАВРА, средовечан, повучен, стално чита новине ПРОСЈАК, невероватно стар СКИТНИЦА, преко шездесет година, помало изгубљен ЈАГОДА, девојка из унутрашњости, око двадесет седам година; одевена, по свом

ЈАГОДА: Ал ћемо се преселити у ту Канаду, пријавићемо, знате, и стални боравак! ЦМИЉА: То вам је преко света! А шта кад се разболите, никог свог! ЈАГОДА: Немам ни овде никога, ионако! МИЛЕ: Јесте чули шта каже?

Него тај. Матори. Што напаствује. Девојке. Манијак! ЦМИЉА: Куку мене! Прво поинте! ЈАГОДА: Јурио ме. И преко куфера! А пљусак! Ко из кабла! Ево, још пада! Стиго ме. Стего за руку. Страшно. Ко да је клештима. Ево.

Па да попушим, сам, на Калимегдану! Седим, пушим, гледам преко Саве како је у Војводини облачно! А у реку и у облаке неко изручио чашицу клековаче!

ТАНАСКО: Ви барем имате то гумирано платно! МАНОЈЛО: Боље да смо пошли на Савамалу, уз Дунав. Ил преко Топовских шупа. Или не ваља ова карта, ил смо побркали терен! ТАНАСКО: Одвали ми руке ова кокинка!

Слажу се и растојање, и правац, али се место не слаже... ТАНАСКО: Ја би, госкапетане, диго руке од свега! Преко целе Србије пешке, па ништа!

Однели га зајдно са говорницом! СТАВРА: Зглајзо, било је и преко радија. И то због вербализма. ИКОНИЈА: Због чега? СТАВРА: Због вербализма. Кажу, говори, а не спроводи.

СТАВРА: Чујем зглајзо ти онај твој! МИЛЕ: Који мој? СТАВРА: Онај са говорнице, што преко њега пролонгираш, и што му улазиш без лектимације! ИКОНИЈА: Друг Вилотијевић! МИЛЕ: Мој, због чега мој?

ИКОНИЈА (седне): Вилотијевић? МИЛЕ (устане): Вилотијевић? СТАВРА: (Полако спусти новине и преко њих погледа у Вилотијаевића. Затамњење.) В СЛИКА (Кафана. Вилотијевић седи и вечера, стално погледајући напоље.

Сада ти сам извуци закључак! ЦМИЉА: А можда може преко Црвеног крста? ЈАГОДА: Кад би му бар знала име и презиме! ЦМИЉА: А шта кажете да пошаљемо опис?

ЈАГОДА: Шта сад, црнā, да радим? По чему да га познам? АНЂЕЛКО: Кажеш, убица ушо преко крова? ИСЛЕДНИК: Од гараже. Па после уз олук, па на веранду.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЈОВЧА (сруши се преко прага собњег, потмуло јечећи). Пауза. Доле у кујни и на прозорима гаси се светлост. Позорницу осветљује само млаз

Падни му пред ноге, стопе да му љубиш, моли, преклињи, да их венча одмах, одмах, преко реда, без реда. Обећај прилог цркви. десет ока зејтина, воска, кандило, икону. Паре не жалим.

ТОМА (Стојни, оштро): Чуј. Да нас сакријеш доле код себе. Ту Циганку с очима Васкиним и гатару ми ћемо да пребацимо преко границе, далеко, да се не врате више. Ништа друго, не бој се. Нећемо да прљамо руке.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Советовао би ме и карао, говорећи ми да то ништа не ваља; да је нам доста и преко мере уређене посте чувати, да је он видио многе дивије светиње као ја и да су све то лажи или лудости биле; да је

ми доламу плаветну и чакшире и црвене [х]ајдучке опанке, пак сутрадан рано, нимало не оклевајући, ’ајде с њим заједно преко раковачке планине.

Овако смо лепо дочекивати бивали не само у време свадбе, нити на једном месту, но свуда прелазећи преко Славоније и Хорватске. Свуда се они добри људи радују видити кога из далека да истим језиком беседи.

друг Атанасије пребуде са мном у Загребу шест дана и, видећи ме намештена при добрим људма, седми дан отпратим га до преко Саве и ту се с многим сузама растанемо.

Он оде пут Беча, а ја, не нашавши ту више поменутога свештеника, покажу ми велики друм преко Велебита, пођем и сам покрај Светога Микуле, преко планине, пут Лике и Крбаве. Пролеће, красота време!

ја, не нашавши ту више поменутога свештеника, покажу ми велики друм преко Велебита, пођем и сам покрај Светога Микуле, преко планине, пут Лике и Крбаве. Пролеће, красота време! Све певајући да се горе и долине разлежу!

Нигде ништа! Никад довека, помислим у себи, не научи[х] ја овог језика. Што је ситно — ситно преко сваке мере и разлога.

Известимо се ту; кажу нам да с Хормовици може ко преко целе Албаније проћи да се никога не боји. Али га ја тако слаба од себе нипошто и никако не би[х] могао отпустити;

Тада се ту на[х]ођаше један искусан у томе учитељ, но преко разлога винопија и спавач. „Следоватељно дошао си”, вели ми, „у најбоље време, баш како да си знао.

Ником живу нисам се наметао, нити сам могао, ни времена имао, онде долазити гди ме не желе. У дужности преко силе моје нисам се увозио, а што сам могао и пот[х]ватио се, то сам радо и верно исполњавао.

Нека ми нико не баца преко носа да сам по вишој части пешице [х]одио, зашто ово је много боље за ме било ради многи[х] узрока; но ова два, која

трпити, а ја не; зашто ја и проче моје друштво пешаци (којега нас има доста, фала богу), нами је лакше и опколити и преко прећи, и гди год видимо [х]лад или од кућа или од древеса, или ако ће и од плотова, а ми нама[х] у [х]лад, пак идемо

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

кутње потребе продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду. Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.

Иза тијех кућа пружила се ливадица, а под њом одмах текла је ријека, шира но на другој страни острвца. Преко воде пружила се равница, а иза ње наслагала се брда, загајена виновом лозом и маслиницима.

— Дакле, ко је бија с Кењом? Шта каже? — запита Бакоња, гледајући кривца преко рамена. — Бија му је ћаћа и Роре — вели кнез. — А збиља, ко је дакле написâ тај лепорат? — Ово је проста картина!

Па онда кнез обрну Кења, па што најбоље могаше удари га ногом гдје беше најмекши, тако да Кењо прескочи преко прага. Пошто се сасвим раздани, Бакоња узјаха на кулаша, а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастиру.

Кад приспје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше преко воде, осим гвардијана, Шкоранце и Балегана. Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем сељацима

А боље по нас ако се приковођани припану, особито ове године, како је слабо родило! Заиста се преко воде разгласи како се ђакон потенчио, те се не ћаше нико ослободити да се ноћу дошуња, па да би знао е ће благо

Е, ајд, ајд! Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву. Он зину чим пријеђе преко прага, пак се пружи колико је дуг и широк и пољуби плочу. Ђаци се гласно смијаху. Грго их запита гдје је свети Вране.

— рече Срдар. Бакоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама. Бакоњи се учини да, колико је нагло крочио преко прага, да је у Букара сасвим друкчији израз лица неголи обично.

Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ћорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну пространу раван.

) Затијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену се пред својима на дивове. Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима.

Бакоњи се коса накостријеши, те потече ка старој мађупници, из које куљаше дим и допираше граја, што никад није бивало преко дана. Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је, канда, врио купус.

Та то је права благодат. Бакоња хоћаше поиграти. И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ! А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац!

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Далеки двојниче, близ, из сличне таме, Стару нашу реч ми преко мрака хитни: Како смо под ноћном звездом сами, ситни. НА РАСТАНКУ Из корова главу помаљам: о траве Хвала вам на

КАЛЕМЕГДАН Где је музика што се некад чула? Где је чисти ваздух што струјаше Кроз завесе са реке (уз корове и шаше) Преко руке, као миловање дева с кула? Где је та кишна ноћ тишине, па нанула Ход кроз пусти ходник док не сташе?

Једне ме маме, друге плаше — Незнаним гласом ко из тмине: Уђи у мртво царство наше! КУЋА Буди ме пијук преко пута: Још једну драгу кућу руше. Опада њена боја жута — То чисто злато моје душе.

Нешто се у мени прену, ко од треска: Буде се шакали из моје пустиње И гоне ме, лудо, преко свога песка. УМОРНА ПЕСМА Где неста страх пред светом ту и песма преста.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Још истог дана утврдише за мене који сам ноћу први прешао преко младог леда на Морави, давио се и спасао, да нисам из Прерова. Ја не кријем да нисам.

Ово мало земљице око Морава једва се напуни народом, па се брзо искрене и распе преко Саве. И опет ноћу са планина силазе луди и вода. У липовој кори доносе децу. Пси лају по њиховом трагу.

Такви су им чамци. Преко њене главе управили кљунове и замахују сабљама, и све као да гори, све као да израња из дунавске магле, а оно — густ,

Тај смех сада разбијено одјекује у њој. Суровим и крупним очима гњечи гуњ, куштраву косу што прелази преко гајтана, чакшире, кратке и наборане, мокру гомилицу старе одеће... Како је могла да га пожели?

Санке су празне. Са њих сиђе само Мијат. Аћим рукавом пређе преко очију. Моја несрећа је почела кад сам га први пут одвезао у Паланку, у школу. Сад то видим.

Одоздо, оштрим млазом хвата очеву браду. Само њене две мало укосо управљене ракље. Он... У кући тиранин, а преко плота мазан и сладак. Само докле? Аћим се накашља.

И то је братски! — Ја, Ђорђе, тражим само оно што ми по закону припада. — Закон?... Ја сам закон! Све је моје. Само преко мог гроба можете да се делите. Аја ћу још да живим!... Обојица сте једнаки!

Каква ли му је та којом се жени? Господска! Презир јој пређе преко лица, рујна од светлости жара. И он, сада, дошао да подели имање... Њему ће ионако све да остане.

А ујутру, рано, из механе га најпре повео у магазу житарског трговца Васића. Отац је ишао напред, са штапом преко руке, а он неколико корака за њим.

У грудима кипи нешто горко и врело. Скида фотографију са зида, преко колена ломи рам, отвара пећ, баца је у ватру, пламен букти, готово је и с тим!

Не, не, то би био типичан аћимовски гест. Треба спавати, па сутра... Вукашин навуче чергу преко главе. Онда без колебања скочи, обуче одело и не запертла ципеле.

Кад је Симка с лампом у руци полако отворила врата, он је тргнуо покривач преко главе. Она се с лампом нагну над њега. „Што ниси вечерао?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Девојчица је расла, из часа у час постајала све лепша, али јој преко усана не пређе ни једна једина реч. Само су јој златасте очи јаче блистале.

трчало стазом дете које никада нису успели да имају; смејало се двоје младих као што се они никада нису смејали, а преко свега вејао је нежни златасти прах. Са свих страна света долазили су људи да виде вез Златопрсте, да му се диве.

Само је у струји ваздуха, који је долазио кроз отворени прозор, треперила орошена паукова мрежа, а преко целог неба сјао златни траг водећи према крупној, усамљеној звезди на западној страни неба.

Велика речна мајка с муком подиже главу увис, и рече: — Не тражите је више! Преко читавог неба, сва блистава, као шарени лук, путовала је мала река.

И девојчица је ишла: преко брда и долина, преко ледењака и пустиња, постајући свакога дана све већа и све лепша, све док из 3емље Плавих ветрова

И девојчица је ишла: преко брда и долина, преко ледењака и пустиња, постајући свакога дана све већа и све лепша, све док из 3емље Плавих ветрова не стиже глас о

— Гле, колики су ти рогови, ах, хах! — А колика је твоја репина? — одсече исмејани љутито, па тресну пријатеља преко лица. Овај га зграби за рогове. Пљас, трас! Поче туча. Окупи се гомила радозналаца. — Ударај! Шта чекаш?

Иза прозора је, као и увек, горело светло, а преко врата био навучен тешки засун. Девојчичин отац га раменом изби, али врата су изнутра нечим била подупрта.

Тражио си ме... Па, тражи ме и даље... — пређе му старица праменом косе преко лица, а дечак, сав ужаснут, осети како се смањује и као капљица росе тоне у траву. Ко би рекао да су траве тако високе?

Од њених речи талас се згрчи и потамне од туге, а стена се наглас насмеја. Тај смех трже га као ударац преко лица. — Па и покорићу те! — узвикну пркосно и свом снагом налете на стену први, трећи, па сто трећи пут...

Једино у јату сви верују да је на Месецу. Чак га, када је месечина најјача, и виде како прелеће преко Месеца. Облаци и ветрови чувају тајну. Таласи, такође!

Зар да им они отму златну птицу? Посртали су преко пустиња, провлачили се кроз прашуму, упадали у снег до појаса. — Где ли је наша лепа Ферфелина?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

“ (Милан Костић, „Стари Дорћол“, 1937) ФРАНЦУСКА УЛИЦА Преко Трга Републике, ту где је пешачки прелаз између Народног позоришта и Кнежевог споменика, пролази граница која се не

Али, пре но што би продрла и почела да хара, увек је правила исту грешку: прво је хтела да промакне, невидљива, преко палисада, што никако није могла. Непријемчив за ужас који је носила собом, палисад је није пропуштао.

Те су главе биле, као опомена, окренуте путницима који су у град стизали преко утабане теразијске ледине и заустављали се, пре но што уђу, на пустари пред Стамбол-капијом, по којој су се, кроз

) Господар Јеврем јаше као што је некада јахао кроз Мачву или преко добара у Влашкој, само што сад пролази између аутомобила а аутомобилисти га не примећују: нарочиту капу невидимку има

Дуго стоји на углу своје и Улице Седмог јула: аутомобили лете низ падину, ка Дунаву, у колонама, преко коловоза од црног сунца, а Господар Јеврем и његов коњ посматрају како се трговци, који су у дућанима баш на том

Али из те се коже више није могло. Док се у интову Аврама Петронијевића возио на Врачар, Вучићу, коњи су касали преко утабаног блата на Теразијама, а над Батал-џамијом, ту где је данас зграда Народне скупштине, пространства светлости

јачи и Господар Јеврем, одједном осмехнут над малим неспоразумом нараштаја, ободе коња и вине се у небо, тај бездан, преко Скадарлије. УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈОВАНОВА Одувек је волео дрвеће и одувек волео да буде у сенци.

) Сенка промакне кроз продавнице новина и кроз цвећару, између филодендрона и аспарагуса, падне преко клупа на којима самују пензионери а воле се љубавници, опустоши прашину на стазама па склизне на крила смрачених

Упркос томе осећало се да се оно, очекивано, време ипак ближи. Кад се сасвим приближило, Мирку је било нешто преко двадесет година и још це ни по чему кије видело да ће му живот почети да личи на старинску причу.

Конда, који је, док је био у турској војсци, чувао београдске опкопе према Сави, знао је све прелазе преко бедема. Он се први попео на па лисад близу Сава-капије, а онда помогао и осталима.

ствар, Стојан Чупић, у јуну 1806, наговори Проту Матеју Ненадовића да пођу на преговоре са Турцима, у турски крај, преко Дрине.

Заиста, у промењену Мачву вратио се промењени Стојан. Мачва је била утихла од свега што је прешло преко ње; Стојан је био тих од свега што је било у њему.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Под ногама она росна трава, А са стране брда мирисава, А овде се поток пошалио, Па нам пута младим препречио; Преко њега скачемо лагани, И ево нас на другојзи страни. А одавде све још убавије Како само долина се вије!

се бесомучно стрви, А мој Србин неће жалит' крви; Крв ће тећи потоком и реком Где се сузе ронише лелеком; Крв ће тећи преко српских страна, Ал' ће суза бити убрисана; Полетеће велико и мало, Да одбрани што се српско звало; Заиграће коло

Опет једно вече... И мени се чини, Негде далеко, преко трију мора, При заласку сунца, у првој тишини, Тужна у сенци смарагдових гора, Бледа као чежња, непозната жена, С

Нашто, када је на јаде нам дата! Мати вечног страха; Кад не допире од покрова даље! До гроба мрачна, А тајна преко ништавога праха. Нашто та мудрост Божјег Провиђења, Црв коме се клања! Нашто ме вара са призраком умља?

Ал' је прошло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге, и студене ноћи.

Без даха и крета Ваздух је ћут'о, док је кроза њ лио Мистични месец маглице танке Преко цветова, траве, дрвета. Сенокос млади пун пољскога цвећа Стрепи у сјају месеца и студи.

И к'о кад птица, плашљива и лака, Рашири крилца у ноћној тишини, И она прхну и ишчезну некуд, Преко сокака - к својој „Виолини“.

Очи јој сјаху. Један блистав прамен Беше јој просут преко лепог чела. Пред њом се уз пут сплетаху стоструко Вињага, павит, и бујад зелена; Купина трњем задираше грубо У њене

Лежах к'о мртав... А затим, лагано, С још два чувара, уђосмо у кола. И тад к'о дуси јурити узесмо, Преко мостова, брда, и долина, У дивљем трку... И пред вече бесмо Под кршним Ртњем, сликом исполина. Па напред!...

без краја, болно плаче Суморан бескрај сури; У мртви сутон што се хвата Једначи, јеца весма - По трулом лишћу, преко блата Стара, болна, и полагана, Убогих, мутних, штурих дана Јесења кишна песма...

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

један зраках свијетлијех преобрате и правилно слију, и шар овај да се пружи право у најтању што мож постић жицу преко равни ужасна простора, - овај простор што би ова жица са танчином св'јетлом проникнула у простору оном ужасноме,

Попа, Васко - КОРА

добра Склањаш ме немо Ноћ ме изненадна тражи У дну дрвореда Платан цигарету пали 9 Отровни зелени Часови марширају Преко нашег чела Путујемо из тела Ћутањем које вуку Погледи наши луди Између очних капака Стежем ти наги поглед Бол у њему

нашем стану Смеха твога да нема Зидови не би никад Из очију нестајали Славуја твојих да није Врбе не би никад Нежне преко прага прешле Руку твојих да није Сунце не би никад У сну нашем преноћило 15 Улице твојих погледа Немају краја Ласте

у наручју Носим Младе јеле дуж погледа Садим Градовима твог ћутања Лутам Росу ти са трепавица Берем Ноћ витку ти преко паса Ломим Брижне зоре са кровова Зовем 19 Младост нам листа Зелена дуж свих улица Образи кућа сјаје се Када

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Тужна срца пођох у оближњу Космајску улицу и, преко рушевина зграда које су препречиле улаз у њу, једва доспех онамо.

Зато ме је изненадило и зачудило што је Виланд олако прешао преко њега, а дуго се задржао на безначајним збивањима. Ево што он о томе каже.

а као увод томе и објављено поглавље о Демокриту да би се тиме добила слика о развитку хемије у временском размаку од преко две хиљаде година. ПИТАГОРА Године 520.

Као какви брегови уздижу се оне из равнице у вис, а стоје онде преко две хиљаде година“. „Преко две хиљаде година!“ узвикнуше Питагорини ученици. „Па када су онда сазидане?

Као какви брегови уздижу се оне из равнице у вис, а стоје онде преко две хиљаде година“. „Преко две хиљаде година!“ узвикнуше Питагорини ученици. „Па када су онда сазидане?“ „У прастаро доба!

На највећој од пирамида, на Кеопсовој, радило је барем сто хиљада људи преко двадесет година док се грађевински материјал спремао, довезао, обрадио и узидао.

Та пирамида има висину од преко пет стотина стопа, а ширину од преко шест стотина. Сазидана је од тесаног кречњака и гранита, а сваки такав тесаник

Та пирамида има висину од преко пет стотина стопа, а ширину од преко шест стотина. Сазидана је од тесаног кречњака и гранита, а сваки такав тесаник дужи је од пет људских стасова.

“, викнуше сви од реда. „Ноћу би се смео одмарати“, разјасни им Питагора, „јер би његов пут био дужи но онај преко Грчке“.

Суви ветар дува преко целог краја, усковитлава облаке прашине, небо потамни, сунце се замрачи. Силна река сужава се и малаксава из дана у

„Гледао сам узбуђено око себе и простро свој поглед преко целе вароши. Нисам тежио да упознам њене богове, храмове и верске обреде, већ ме срце вукло да присвојим оно научно

Њени хронолошки утврђени догађаји обухватају временски распон од преко три хиљаде година. За то време одменило се на престолу Египта двадесет и шест династија са преко стотину владара.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Корачајући по соби тамо-амо трљао сам ногу о ногу и мицао раменима да, тренутно, одагнам преко два милиона жмараца што су гмизали под кожом мојих леђа и доводили ме до лудила. Никаква посла нисам имао.

Ја брзо скупих ноге које бејах угодно опружио преко целог седишта, па скромно заузех угао који сам изабрао као најзгоднији и не гледајући човека који је улазио, кад ме он

на тркама; свуда они и њихови фијакери, аутомобили, тоалете, бес, расипане, неморал, коцкање у огромне суме; све преко наших леђа. Погледај овог овде пријатеља. Па показујући прстом човека преко пута: — Шта га цениш? Милион као грош.

Погледај овог овде пријатеља. Па показујући прстом човека преко пута: — Шта га цениш? Милион као грош. Погледај у кофере па у њега. Пас нема за шта да га уједе. Тип ратног богаташа.

Пошто нисам активно учествовао у сукобу, шта ми смета, мислио сам, да преко њега пређем као да се ништа није ни догодило. Али, на жалост, То је задуго било неостварљиво.

Тек кад сам се уморио, задуго стојећи крај прозора, ја се понова испружих преко целог седишта и покушах да читам. Али сам брзо одбацио досадну књигу и стао, без реда, да мислим о свачему.

земље и малих, цементом испуњених џакова, преко којих је, да маскира линију, набацано већ осушено пожутело грање. Из тих ровова, као из распукнутих гробова, извлачили

излазила лењо из пасивног заклона, наредник је псовао и претио, један поранио авион зујао је из даљине; а тамо преко препречних жица, крстина, непријатељских ровова, укопаних међу шиљасте и оштре карпе, усред кршева, тамо у даљини и у

крстина, непријатељских ровова, укопаних међу шиљасте и оштре карпе, усред кршева, тамо у даљини и у зориној светлости преко бескрајних таласастих масива, оцртавали су се огранци Бабуне, плавила се Отаџбина.

И тек сад схватам шта то значи продужити душу, надживети се. Ову су карту пребацили Бугари преко жица. Кад сам је примио ја сам се обнезнанио од среће.

И као што сам без свести одступао преко арбанских гора, расејано прелазио мора, збуњен лутао између маслина, луд корачао по усијаном Халкидику, тако сам се

сва ова хучна галама, он је уздржавао коња, који се, уплашен од светине, пропињао и исколачених очију гледао преко масе. — Живио, побратиме! — и ја зграбих за узде.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Некако су се спљоснуле, изгубиле сваку тежину и сваку запремину у времену — пука арабеска моје мисли —, тако да преко њих без запреке посежем руком у моје дјетињство, као преко несуштаствене ограде опсјенарева ужета...

запремину у времену — пука арабеска моје мисли —, тако да преко њих без запреке посежем руком у моје дјетињство, као преко несуштаствене ограде опсјенарева ужета...

стакла; она на десној, сунчаној страни сјала су у жару, оживљена жутилом сунца које је надирало и чисто превирало преко оквира, а у брушеним рубовима ломиле су се зраке расипљући се у јарким дугиним бојама; она на лијевој страни била су

Наша мисао непрестано прелијеће по непознатим видовима живота и свијета као што утанчани прсти слијепца прелазе преко непознатих и непојмљивих лица.

да се о њима да сентименталности што је њено, да јој се плате одговарајуће „сталије и контрасталије”, па да је човјек преко читаве године миран.

ИВ Увијек кад на павиљону преко пута отворе или затворе један прозор, мојом собом прелети миш. И тај ме миш подсјети на једну свјетлосну игру из

слијепца просјака на углу, затреперио у крошњи багрема, па нагло прескочио, загнао се у мрачну хладовиту дубину конобе преко улице, залепршао у огледалима бријачнице, заиграо на столићу старог часовничара што с лупом на оку пажљиво чачка међу

И опет се забављам гонетајући: ко је тај што отварањем и затварањем прозора на павиљону преко пута несвјесно нагони свјетлосног миша по мојој болесничкој соби? В Оца нисам упамтио.

У благоваоници је преко читавог дана боравио, као њен тихи шумски дух, мој болешљиви стриц. Био је неколико година млађи од мог оца: између

И, спремајући се да заспу, један од другог окрећу лице к зиду или навлаче преко главе поњаву. У таквим ми је случајевима ујутро долазио порив да другу са спавања рекнем: „Човјече, буди миран: нисам

највише због мастике волио и бакиног брата, отмјеног старог господина из породице што се прије више деценија доселила преко мора, који је, уз остало, имао и малу дестилерију етеричних уља.

како би му се најприје, прије него сама мисао, породила нека нејасна слутња те мисли: као сјена длана да је прешла преко обасјане плохе.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врзина... Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно, али га тај једначити звон

Свако племе имало је своју совру — четири дирека, по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за седење.

Носио је вазда доколенице, повезане шареним подвезама, о којима су висиле по три кићанке, а преко дизлука — чарапе за шаку дуже од обичне мере; због тога је и кајишâ имао пет шест увојака више но обично.

Ђурица најпре беше оборио главу и гледаше некуд у страну, али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира.

узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. — Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. — Знаш, ваљад', кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.

Робија! окови!... Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па у гору!... Само да ме нико не види. Али ако сврате у судницу?...

— ишчита апотекар читаву декламацију. — Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. »Ала живе ова господа!

му је било веома потребно да се ма чим забави, да нађе ма каква посла уму, само да не мисли о ономе што је од јутрос преко главе претурио.

Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама. Стадоше да се купе, најпре један по један, а после гомилама, радознали и буновни

А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као риба кад се са врела песка врати у воду...

Обе стајаху наслоњене уз дувар, а по зиду беху извешани револвери, фишеклије за појас и за ношење преко рамена, ножеви, пиштољи и још многе ствари, којима Ђурица не знађаше намене.

Беле се, веле, на њему кошуље кâ снег, а пушку носи ’вако преко руке и обрће се на све стране. — Биће то који други, а он сад не сме носа помолити, док не састави друштво.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

кад штаком прекрстиш, свашта се мора пред тобом окаменити, или, ако хоћеш, оживети; папучу кад обујеш, можеш прећи преко сваке воде. Кад је Петар ово чуо, мало се промисли па им онда рече: — Децо, ја ћy вам те ствари поделити.

Кад је Петар већ дошао био близу оне земље, опази га она девојка и изиђе пред њега, да га одбрани од смрти и пребаци преко воде у своју земљу.

Онда змија повиче из пожара: — Чобане, забога, избави ме из ове ватре! Онда јој чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изађе па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му се око врата.

Цар одмах викну два стара миша, те их посла, и не потраја дуго а они донесоше преко педесет прстенова разне величине, а то је све што су од исте баџе покупили.

Он узме од ње једну длаку, па је пусти. Опет, тако идући преко једине планине, нађе курјака где се ухватио у гвожђа. И курјак, кад га види, рече му: — По богу да си ми брат, пусти

не дај! А пси скоче те за њим, па га стигну, и одмах га растргну, али из вепра скочи зец, па нагне преко поља, а царев син пусти хрте: — Држи! не дај!

— Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки виноград, који је преко мере рађао грожђе. На то грожђе навади се ова ала, па га позоба сваке године.

опанке и не сатреш гвозден штап тражећи ме, нити ћеш се с тим дететом што ти је под срцем пре растати докле руку преко тебе не пребацим. То изрече, па га нестане.

тражи — па сам, вели, дошла питати твога сина, не би ли ми могао он за њега што казати, није ли га где видео, јер он преко свега света прелази. Сунчевој се мајци на то врло ражали, па јој рече да се склони мало за врата.

и као мртав утиша се, а она кад остане сама с њим, стане му говорити: — Светли царе, сунце огрејало, баци десну руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом. Али цар нити што види ни чује.

обенђелучи, и тако се цар опет занесе и не чује кад она стане викати: — Светли царе, сунце огрејало, баци десну руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом.

Кад буде ујутру, стража приповеди цару како већ две ноћи она жена с њиме спава, и једнако виче да пребаци десну руку преко ње, не би ли се растала с његовим дететом.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

У тренуцима када ветар мука Оде нечујно преко моје главе, И појаве се сан, дубине звука И мелодијâ — тад пријатне јаве Опколе мене, и тад моје око Не види више

ИДИЛА Река тече мирно, благо; вода блиста; Сунце сија, звоно лупка, овце пасу; Поветарац лако гази преко листа; Одмара се и сам ваздух у том часу.

А због греха што учини река иста, Сунце сија, као и пре, топло, благо; Поветарац лако гази преко листа; Овце пасу, и вода се тако блиста.

како тама, Нечујно и тихо, не правећи звуке, По зиду се пење у чудним сликама: К'о љубавна чежња, као туга знана Преко мртве драге, преко гроба ледног; И насупрот тами из ранијих дана, Јавља ми се слика срећног јутра једног.

и тихо, не правећи звуке, По зиду се пење у чудним сликама: К'о љубавна чежња, као туга знана Преко мртве драге, преко гроба ледног; И насупрот тами из ранијих дана, Јавља ми се слика срећног јутра једног.

Устао сам рано, преко обичаја; Отворио прозор. Изгледаше као У природи да је било окршаја Неког грозног, страшног. Ваздух мокар пао.

Је л' подножјем пао Сад блесак зоре, под којим је дис'о У тами човек?... Гле, како се нија И иде боја преко ветра, грања, Уставља неред и тишину свија И дугу вуче! Откуд ове зоре У часу када коб и очај сања?

Бојажљиво приђох до прозора твога: Модра, бледа светлост на завесе пала. Иначе свуд пусто, свуд нигде никога, Само преко лишћа ноћ је уздах слала. Под прозором застах.

Као ехо среће, без шума и гласа, Преко тајних снова висинама стреми, Као зора небом зрачно се таласа, Као вече у ноћ губи се и неми.

Кроз природу, преко дрва, ружно Јесен иде; голе гране ћуте. И црнило обавило тужно Кору, видик, време и минуте. Бол клонуо; магла и

Свуда земља; видик пао. Влажна тама По звуцима, преко мира, лежи, спава. И тишина у долини заборава Мирно труне. Нигде ничег што се буди. Сумаглица. Ноћ без неба.

Нема промена. Сан једнак, камени Спаја сва места са пределом нада. Осећај мирне равнине на мени И преко ствари непомично влада. У моме оку последњи прамени Још живе косе. Више се не страда.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Али преко је потребно прво повезати околности и прилике које су им претходиле и у којима може да се нађе њихово делимично објашње

председник Едисонове компаније за осветљење, господин Бечелор (Батцхелор), управник радова и ја ушли смо у мали ходник преко пута зграде 65 на Петој авенији где су се налазиле канцеларије компаније.

У близини града у коме сам у то време учио налазио се млин за брашно са браном преко реке. По правилу ниво воде у реци је био само два до три инча изнад бране и пливање до ње није било тако опасно, у шта

У једном од својих изума намеравао сам да пошаљем писма и пакете преко мора кроз цеви положене на дно у сферним посудама које би могле да издрже хидраулички притисак.

Напокон сам кривудајући, на своју срећу успео да се преко пожарних степеница докопам лабораторије, где сам збацио свој капут и прерушио се у вредног ковача и почео да кујем.

потпуно задовољство, аутоматизам живота, не само кроз стално посматрање појединачних поступака већ много уверљивије преко одређених уопштавања.

У оно доба тако нешто се сматрало магичним а, у ствари, све је било тако једноставно јер сам преко свог апарата ја давао одговоре.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

осамнаестог века наш народ је под врховним заповедништвом принца Евгенија Савојског помогао да се Турци протерају преко Дунава.

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућност пун вечне

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућност пун вечне

На тај дан први пут сам јавно говорио. Успех је био преко сваког очекивања. Моји несташни другови овога пута нису се смејали; напротив, занимао их је мој говор и то ме је јако

Ноћу је посао чувања био изузетно тежак. Принуђени да преко дана остају у хладовини под дрвећем, волови би се слабо користили добром пашом, па би ноћу били гладни и тада би

Тешко је било чувати волове да не оду ноћу у кукурузе и зато је искусни вођа говедара тренирао своје момке преко дана за посао ноћних чувара.

Међутим, није потребно ни наглашавати да смо ми преко дана трошили вишак енергије на хрвање, пливање, играње по трави и на друге заморне игре, а тек онда смо приступали

да негде дубоко у ноћи, када чујемо слабачак звук црквених звона у румунском насељу, око четири миље источно од нас, преко кукуруза на наш пашњак дува поветарац који носи мирис слатког, младог кукуруза нашим гладним воловима, позивајући их

старог грчког мудраца Аристотела, светлост извирала из ока и слала наоколо зраке - пипке на околне предмете и да преко зрака-пипака видимо околне предмете на исти начин као што те предмете осећамо преко чула додира.

- пипке на околне предмете и да преко зрака-пипака видимо околне предмете на исти начин као што те предмете осећамо преко чула додира.

На поселима у Идвору слушао многе приче о сјају цареве палате на врху брега Будима и о чудима висећег моста преко Дунава који је спајао Будим и Пешту. Читаве легенде су биле испредане у Идвору о овим дивним стварима.

јавне историјске грађевине од којих је свака причала своју причу о старој слави чешке краљевине; стари камени мост преко реке Молдаве са киповима хришћанских светитеља; краљевска палата на брегу Храдину, која као да се издизала изнад самих

Ћипико, Иво - Приповетке

Жељни тихе ватре и слаткога сна, инстинктивно упутише се према светлости. Уставише се тик до отворених врата, преко којих је жарка светлост и влажан ваздух чак до њих допирао.

Жена је времешна, пристала. На глави јој коврљак, обавијен марамом; на се је навукла хаљину, а преко ње сукнени саџик. Мушкић се тек замомчио.

Него, човек снује, а бог одређује! Изненада обрну време. Радећи преко дана, опазише како се небом к северу вуцаре светли облачићи што су изгледали као рашчешљано руно.

— и пружи јој нешто новаца. Цвета прихвати новац и стаде га пребројавати. Није веровала својим очима. Пребаци га преко руку неколико пута. —Мало је, господару! — и загледа у шаку. —Колико смо се погодили? —Је... Но није ни толико.

—Збогом! — поздрави Цвета и збуњена изиђе. Путем размишљаше. Досети се да нема ни толико колко је требало да се преко пребаци.

—Ето, не прикупих ни за превоз! —Па како ћеш? упита је преко воље неки из друштва. —Та пустиће ме, неће гледати на мало! —А—ја, види се да си невјешта. Нећеш ти данас кући!

И Цвета с Марком одлучи унићи, па догодило се што му драго. Лепо приђе с њим преко даске, хтеде згодно да закрене међу свет, али је наједном угледа онај морнар и упита за биљет.

Наредни дан иза олује освануо је ведар и море се утишало. Срећа хтеде, и брод што јевтино превози крену одмах јутром преко мора. Укрцаше се и лепо приспеше на други крај.

Цвета се, у познатој јој вароши, лакше снашла него онамо преко мора. Сувим је лако, мада је до њене куће, преко брда, још читав дан хода. .

Цвета се, у познатој јој вароши, лакше снашла него онамо преко мора. Сувим је лако, мада је до њене куће, преко брда, још читав дан хода. . Није јој се журило, мораше је брига: како ће без пара доћи болесноме човеку?

Послије, преко града воде их у суд. Путем бесвјесно гледају у чељад и нажгане фењере; нијесу знали куд их воде, нијесу ништа тај час

—Ја ти се радујем, — рече јој госпођица, кад се Цвијета, постиђена, из кухиње вратила, и насмија се преко воље, као да јој завиди на толикој срећи. —Лијепо ти је изашло, да! — помилова је и господарица.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Разуме се да је много шта узето из хришћанства, али, верујем, преко или посредством наше народне песме: Склопи очи протопоп Недјељко, Тихо поје а с душом се дјели Није знао кад је

И што је нарочито важно, међу тим се писцима налазе и неки од најзначајнијих које имамо, рецимо од Лазе Костића, преко Борислава Станковића и Владислава Петковића, па до Растка Петровића.

Кад се боље промисли, види се да је то заправо био преко потребан процес културне хомогенизације на језичкој равни. Хомогенизација, опет, подразумева већи степен организације

Десет година касније, од 1918, Дучић је почео да објављује песме краћег стиха: од десетерца, преко деветерца и осмерца, до седмерца.

који се враћа из рата, појављује се „један добар друг“, који се такође из рата враћа: из азијског дела Русије, па преко Јапана и Енглеске. Много касније Црњански је у једном интервјуу навео и његово име: Милош Биримац.

Друго својство налазимо у јунаковим путовањима бродом од Сингапура и Бомбаја, па преко Каира и Малте до Солуна. Треће је његова теорија о тајним везама у свету.

Црњански нам у томе помаже својим сећањима објављеним 1929. године: судбину за време рата и путовање из Русије, па преко Јапана и Енглеске описује код свог пријатеља Сиба Миличића на исти начин као и раније код Биримца.

Од Војислава Илића, преко Ракића и Пандуровића до Диса, удео смрти градуално се увећавао. Не само што се, рецимо, драга поглавито појављује као

у манифестима свих или готово свих најважнијих авангардних књижевних покрета, од италијанског и руског футуризма, преко немачког експресионизма, па до француског дадаизма и надреализма: да се језичка средства троше, хабају, да се

се гажењем житних поља стиже до божанских дедова („Бози су моји дедови“), то јест до словенских богова: И ко тур мрки, преко пландишта, Кроз житна поља ево долазим, И газим класје и зрна газим. – Гледајте, бози, мене младића!

се дахом дотиче с небеским сводом, одева се и у његове боје, обвија се плавом линијом хоризонта: „Од чела до паса, и преко груди, превучем Линију Ону дугу.

тоне... вечно тоне... И ритмично струји, к’о шум меких крила; Преко моје душе, сањиве и боне, Снова неког Бога расипље се свила („У мајске вечери“) Поезија Рада Драинца, за разлику

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Па зар сам ја томе крива? Питала сам је преко кума-Драге и она каже: нека дође, како да ми не дође госпа-Живкина ћерка; нисам је видела откако се удала.

ИИИ ПРЕЂАШЊИ, ЖИВКА ЖИВКА (долази споља под шеширом а за њом један фотографски шегрт носи преко руке хаљину увијену у бели чаршав): Метни овде! ШЕГРТ (остави хаљину преко столице). ЖИВКА: Тако, сад можеш ићи!

ШЕГРТ (остави хаљину преко столице). ЖИВКА: Тако, сад можеш ићи! ШЕГРТ (оде.) ДАРА: Где си, бога ти, носила ту нову хаљину?

зета; с тобом не жели више ни да разговара као са зетом и, ако имаш што с њом, можеш доћи само као странац, поднети преко млађих визиткарту и молити је да те прими – и само званично да разговараш са њом. ЧЕДА: Тако је поручила?

Ово је, знаш, онако, мало фамилијарно објашњење. ЖИВКА: Није ми баш пријатно, али... (Хотећи да пређе преко ствари.) Како си ти, теча-Јакове? ЈАКОВ: Па, знаш како је кад човек живи на парче.

је један напудрован празноглавић, који се заљубљује у сваку мандаринку док је на власти, те му ове ћурке израђују преко својих мужева класе.

ВАСА: Пало ми је на памет, ако може некако, што каже онај наш нови рођак, да се дозна преко женске линије. ЖИВКА: Како мислиш?

ЖИВКА: Протераћу га, тражићу још овога часа да се протера! ВАСА: Је л' у Ивањицу? ЖИВКА: Ама, какву Ивањицу? Преко границе, разумеш ли, преко границе, као што се скитнице и коцкари протерују.

ВАСА: Је л' у Ивањицу? ЖИВКА: Ама, какву Ивањицу? Преко границе, разумеш ли, преко границе, као што се скитнице и коцкари протерују.

ВАСА: Е, тај си му колач лепо испекô, то ти се мора признати. Али овај други колач, што си га испекао Живки преко новина, то ти не ваља. ЧЕДА: Прегорео је мало. ВАСА: Прегорео је много, а не мало!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

галерије: болесно пирофобичан, он губи главу већ при помену ватре, а увија се и натрпава различним крпама, преко потребе и сваке мере.

у првој верзији Нечисте крви време тече уназад, од садашњости ка прошлости, то јест садашњост преузима улогу оквира, преко којих се и излази у ванкњижевни свет, а прошлост је време одигравања књижевне радње.

и узајамно повезане с његовим уметнички мотивисаним склопом, па нас стога односи у синтаксичким структурама и могу, преко ланца повратних веза, довести све до најскривенијих односа у његовој наративној структури.

Метнула корпу на главу, те јој свилен пешкир, пребачен преко корпе, својим крајевима заклонио целу главу [. . . ]”. 112 Пешкир, наравно, није могао заклонити целу главу; то Магда

Неприродан, он нас преко замисливе мишићне динамике води ка врло интимним, чисто телесним Софкиним утисцима: о дотицању тела с одећом (отуда

У Софкиноме доживљају управо то и налазимо: с једне стране, одвећ велик простор (ВП), преко мере оног кућног на који се навикла; с друге стране, одвећ мален (МП), тако да је притискује.

прво капија, „велика, тешка и јака као град”, а одатле, „кроз капију”, она кућу тек „назире онамо, у крају, и преко оноликог дугачког дворишта”.

129 Доживљај протезања простора - од места где се лик налази, па све до „онамо”, „у крају”, и то „преко оноликог дугачког простора” - овде је дат у готово чистоме виду.

У XXXИ глави Томчина прича о свом одметању у Турску, о преласку реке не преко моста, него повише њега, као и о тумарању кроз мрачну шуму, стилизована је помоћу врло јаких фолклорно-митских

А, опет, оно што о оцу може сазнати, особито о његовим нејасним намерама, поглавито сазнаје преко мајке. Заправо више из мајчиног понашања него из њених речи; из повремене мајчине забринутости и узнемирења она

У реци је вода „замртвљена, а сва мрачна, мили и преко брвна, јаза, као при крају свога корита, ваља се и нестаје у као неки понор”.

од велике сеобе 1690, предвођене патријархом Арсенијем ИИИ Чарнојевићем, нису престајали у већим таласима да беже преко Саве испред турског насиља и пустошења. Пук је из сремских и славонских села кренуо у пролеће 1744.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Скићу по печалби од мора до мора и далеко преко Дунава, носећи у мекој тугованки носталгију за родним кршем као нико из нашега племена.

уколико му је расла мржња на оне, нешто раније истурчене, који му кућу разорише, и тисућна стричева стада прегнаше преко Коритника. Одметнуо се био у шуму као и сваки немиран дух.

К манастиру се не би никако могло прићи да преко узанога понора није пребачен на другу страну лаки мостић, Ограђен и покривен шиндром, некад јамачно покретан.

Пољаци су остављали своје сламне колибе н нико није имао право да се пожали на потру или крађу ни преко пушке ни преко суда...

Пољаци су остављали своје сламне колибе н нико није имао право да се пожали на потру или крађу ни преко пушке ни преко суда...

А науман је био да уђе одважно, да првим својим држањем освоји своју домаћицу и Спасе себе од њених прекора. Преко руке је држао велике костурне бисаге, пуне разних дарова, чиме је мислио да збуни и жену и завара дете.

Лијепо ћемо се напити, вечерати, па кад зора почне пуцати, ми дијете за руке па преко Илинице на Ибар, а одатле преко Копаоника у нашу Милу Србију!... — Никад!...

Лијепо ћемо се напити, вечерати, па кад зора почне пуцати, ми дијете за руке па преко Илинице на Ибар, а одатле преко Копаоника у нашу Милу Србију!... — Никад!... Каква Србија, женска главо, у причу ти било!...

Све: Србија, Србија; Косово, Лазар. Милош; ћерају Турчина у Шам преко мора, а он шаље у мој Колашин мртвога Мута Тасилдара да учетвере убиљежи оно данка што нам кнезови разрежу.

Какав си ми ти Турчин!.. Мој драги, мој мили, по Богу брат, кум. отац н мајка!.. Послушај ме, кад зора заруди... преко Ибра, преко планина, у... у... Милоје!.. У... у...

Мој драги, мој мили, по Богу брат, кум. отац н мајка!.. Послушај ме, кад зора заруди... преко Ибра, преко планина, у... у... Милоје!.. У... у...

и мирно, она их брижљиво спусти испред врата, па ова опрезно притвори, набаци велику гвоздену резу на довратник а преко ове дубоко углави клин. — Помози Боже, а опрости некрива кућо, у којој сам и добра виђела!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Био један младић у служби државној, Преко чијих руку прелажаху новци. Где новаца има, ту с’ и ђаво нађе, А ђаво не спава већ све на зло смишља.

Сетиће се људи, Каквих има свуда, И дотаћи ће се Њена нерасуда. Сусеткиње могу Да је преко гледе, Пакоснице могу Да је и увреде.

ЧУДАН САН (Мађарски од Е. Јакаба) Ономад сам чудан санак снио: Шећући се преко тротоара Нађох што је неко изгубио, Нађох нече срце из недара.

Молим, молим да се мало Боље разумемо. Да смо штогод прескочили То рећи не смемо. Прескакања бивало је — Али преко нас. (Је л’ ко ногу угануо, То је његов шпас).

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

да је увек боље читати какву полезну књигу него на бал ићи; јер се на балу млого против состава тјела чини, тамо се преко мере игра и скаче; не спава се целу ноћ, богзна шта се јошт догодити може, које неугодности човека при читању какове

АНЧА: Јест, милостива госпоја. ФЕМА: Пропопо, Анчицкен. Ти си служила код ноблеса, како се сад носи шал? Преко руке или око врата? АНЧА: Преко руке, милостива госпоја. (Забележи.) ФЕМА: То је мој густ.

ФЕМА: Пропопо, Анчицкен. Ти си служила код ноблеса, како се сад носи шал? Преко руке или око врата? АНЧА: Преко руке, милостива госпоја. (Забележи.) ФЕМА: То је мој густ.

РУЖИЧИЋ: Небо грми, земља стрепи, Сунце сија, трава расти, Славуј пева, шева трепти, А дух стихотворца лети Преко поља, преко брега, Преко воздушнога снега, На високи Парнас, Гди с’ извија љупки глас.

Небо грми, земља стрепи, Сунце сија, трава расти, Славуј пева, шева трепти, А дух стихотворца лети Преко поља, преко брега, Преко воздушнога снега, На високи Парнас, Гди с’ извија љупки глас.

грми, земља стрепи, Сунце сија, трава расти, Славуј пева, шева трепти, А дух стихотворца лети Преко поља, преко брега, Преко воздушнога снега, На високи Парнас, Гди с’ извија љупки глас.

кад помислим како ће око мене моје комшинице пузити, како ће ме називати милостивом госпојом филозофицом, а ја ћу њи преко гледати, да покажем да сам већа од њи. САРА: Ми ћемо се сваки дан на четири коња возити.

) (Завјеса пада.) ДЈЕЈСТВО ИИИ ПОЗОРИЈЕ 1. ФЕМА (сасвим у цервено обучена, са шеширом на глави, спустила вал преко лица и наслонила се на руку, кокетирајући), САРА САРА: Мадам де Мирич, ви сте се јако замислили. ФЕМА: Коми фо!

ЈОВАН (врти главом): Да нешто устане покојни мајстор! ФЕМА: Опет ти? ЈОВАН: Ала би нас млавио. Све би се преко ћилима и Жутова преврћали. (Отиде). САРА: Шаљиво се момче види.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

пропланке крви и пешчано подне сам одболово ал топли хлеб твог имена још мрвим птицо међу пределима, Стражилово земљо преко мога заспалог ума док лист по лист умире шума Дете сакривено у једном пољупцу пати сутра рођено.

Сфинго с птицом лажљивом уместо лица које свлада тајна иза слепе маске. Рођење је једина нада. Видим смеле мостове преко којих нема ко да прође. Спавај ти и твоја судбина претворена у брдо, крута где провејава смрт и љубав не спасава.

У тихом се цвету неке ватре пале. Изгубљене у свету варке ми око снују. О тужне ноћи преко сна мог пале! Нек небо усни огањ и олују! У тихом се цвету неке ватре пале.

моје крви и њихове зеленгоре ВИИИ За оне који су искористили смело могућност умирања за оне који су прекорачили преко свога леша за њихову смрт тако потребну против смрти за оне који су сада једно јер свет је подељен људском кожом на

ПЕТРУ ЏАЏИЋУ СВЕСТ О ПЕСМИ АЛЕНУ БОСКЕУ Мене ничега више није стид. Клону сунце преко свега. Жељен плод пун је ноћи. Глас, што себе сања, зид откри у даљини где зазидан ми брод.

НОЋ ЈАЧА ОД СВЕТА О, које ли је време у космосу Сазнан од звезда рујни понор цвета Превазилазиш се маглом преко света Нема успаванке за срдиту јој росу Јача од света ноћ тајних преплета Очара празнину заспалог тела што се

Ето то је оно што се назива песником: бити лицем у лице свету преко пута пустиње и неке звезде наопаке и видети све где други виде само ноћ.

ЗАПИС Разљућен плод Исмејани шећер Жестоку ракију справља Од сунца и сутрашњег дана Један мртви орао Лети преко неба Сто разбојника на месту анђеоском С будућношћу се шали СУЗА Хиљаду виолина — крилатих паса Прелеће небом и

ко своју песму не плати главом Али сувише вешта песма чему користи Она све изврда доњи и горњи свет слаже Жеднога те преко воде преведе Исмеје равнотежу као што папагај опсује небо ДОК БУДЕШ ПЕВАО Док будеш певао ко ће Твоје бреме да

Краков, Станислав - КРИЛА

Аероплан је стрмоглаво ронио ка Ближила се као чудовиште. — Падамо, падамо... Огромна тестера страха пререзала преко половине. Зарио је прсте у ивице та, као да га је хтео уставити.

Имала је прћаст нос, и њене црне косе мрсиле су се преко мишице пробуђеног. Светлост је откривала смешано одело. Са постеље се дизао задах зноја. Било је запарно.

Поручник Лука иде дуж низа шатора, који су исто тако будни и осветљени, и по којима играју погрбљене сенке. Преко свега се расула месечина, на којој се црне прилике стражара, и друга уз трње причучнула бића.

Свирај. Ћемане ћу ти о главу олупати. Преко пута њега дуга прилика Мијина бацила је продужену сенку преко стола. Пружио је чашу да се куцне са умиреним

Свирај. Ћемане ћу ти о главу олупати. Преко пута њега дуга прилика Мијина бацила је продужену сенку преко стола. Пружио је чашу да се куцне са умиреним командантом. Потом је подигао увис, и безгласно неком наздравио.

Шуме су у магли биле плаве као зачаране. По кланцу пливају дубоке сенке. Хладно је од њих. Вода скаче несметано преко стена, хучи, пенуша се. Само је у вировима мирна као зенице. Крај обала се вуку гладне врбе, и шуморе приче риболова.

ракетлу, ракетлу... Узаман је официр викао. Војници су бежали као помамљени. Јурили су кроз врбе, и скакали преко реке. Вода је избијала увис млазевима око њиних ногу. Куршуми су јаукали кроз престрављене врбе на обали.

— Није време за шале мајоре... Но ни старом командиру није до шале било, јер су му дрхтала мршава колена. Преко гребена су већ промицала погнута војничка леђа, нанизана једна иза других.

Село је само пљачкашима припадало. Сву ноћ су страже преко реке слушале вику и јауке. Потом би се чуо који пуцањ пушке. На небу је мирно светлео млечни пут као и пре.

Вратар се дигао и скинуо капицу. Авијатичари су улетели као помамљени. Покотрљали се по трави, преко жена, улетели у собе где се парови знојили у загрљају, уштинули власницу за дебело месо — један од њих је био њен

Полудела мрачна гомила се ваља, мрви, риче. Беже распрштале сенке на све стране, скачу, саплићу се преко још поспалих, или можда мртвих тела. Јуре преплашене мазге и мрве копитама. Звече бацана оруђа.

Звижди челик и комађе гвожђа. Тупи удари и јаук. Ура—а—а. — Гласови су побеснели. Талас избија, и прелива се преко косе. Светлуцају шлемови и врхови дугих бајонета. Блистају се и други кратки а широки. Мешају се модре и мрке сенке.

Петровић, Растко - АФРИКА

То беше сасвим друго небо. Тога јутра сам без шлема прешао преко сунчаног простора, а већ сам по подне имао и главобољу и кијавицу; опомена да се треба чувати тропске сунчанице.

Тако је прво вече била моја.“ Да би дошао да нам прави друштво, он свој уптљани трико, каљаве чакшире и дубоке чизме преко колена замењује чистим плавим и белим трикоом, широким белим чакширама и платненим сандалама.

некој врсти огромног мола подигнутог на кољима, осветљенога сам о лампама што клате они који нам помажу да се испнемо. Преко кеја се види друго широко платно воде обасјано једва младим месецом. Велике приче око питања кад ће се шалупа враћати.

Од Дакара сам сасвим сâм у кабини, пространој, пуној вентилатора. Имам туш морске воде преко пута и да није покрета који остаје слободан и лак, дан би пролазио као у парном купатилу. Вуије ми се смеје.

Чаробни марсоени са лицима медуза. Тако ћу се сутра искрцати истом котарицом у Басам, прешавши преко чувеног басамског „бâра“.

Аутомобил пролази најпре кроз село у ком смо били вече раније, затим га шалупом превозе преко лагуна обраслог густим „пото–потоом“, непроходном мочварском шумом пуном крокодила.

Трпезарија хотела се лагано пуни белцима бело одевеним који се скупљају да дочекају велики празник. Вуије седи преко пута мене тужан. Његово лице изгледа одједном још много старије и уморније, ишибано више климама и годинама.

Алеп је: две–три плетене зграде на шумовитој коси која доминира околним шумовитим бреговима на реци и дубоком шумом преко ње. Опојни мирис зеленила, тропског цветања, свежине и сенки обавија ове кућице.

Отвара ми зграду која служи за конак (кампман) кад наиђе који белац, што је толико ретко да, кад ми пређемо преко прага, имамо пред собом једно опште бежање најразноврснијих рептилија и инсеката који су се ту населили.

Колибе су тако ниске а кокосова стабла тако висока, да га ја одмах потом видим преко кућа како се он хитро пење уз стабло, не пузајући се као наши дечаци, већ дохватајући га се само стопалама и рукама

Само сам прешао преко мале траве, да бих скратио стазу шетајући, кад ми читаво јато неких инсеката улете под ногавице и стаде уједати по

Прешао сам потом попреко целу прашуму; преко две стотине километра. Видео сам, од животиња, ретке и тамне птице, ретке и тамне мајмуне.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

момке: Исак ће, прерушен као дервиш, обићи робље по турским тамнинама; Радак ће обезбедити Хаџи-Проданово бекство преко Дунава; а Вук ће остати у шуми.] ТРЕЋА СЦЕНА [Стана се зариче Сулејман-паши да ће му довести Спасенију.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

И тако Књажевац падне Турцима у руке и они га одмах спале. Од Ниша, па преко Грамаде (село и кланац на српској граници близу извора малог Тимока) води добар пут у Књажевац.

и Делиград, а други југозападно иде на Параћин, где се свезује са главним цариградским друмом, који води од Београда преко Алексинца и Ниша у Цариград. Ово је ради бољега разумевања ствари, а сад да наставим даље причање о Хрватовићу.

Од Зајечара води један друм најпре y јужном, а после у југо-источном правцу преко Грљана, Планинице, па даље све уз велики (црни) Тимок преко Лукова до Кривог Вира, где се сједињује са друмом који иде

један друм најпре y јужном, а после у југо-источном правцу преко Грљана, Планинице, па даље све уз велики (црни) Тимок преко Лукова до Кривог Вира, где се сједињује са друмом који иде од Бање на Параћин и који горе споменух, те се тако и овим

И тако, Хрватовићева И Лешјанинова војска имају у главноме једну исту задаћу: прва брани да Турци од Књажевца преко Бање не продру на Параћин и тиме обиђу главна српска утврђења код Алексинца и Делиграда (или да им не дођу с леђа), а

не дођу с леђа), а друга брани да Турци то исто не учине продирући друмом, који, као што смо видели, води од Зајечара преко Лукова опет у Параћин.

Војску да поврате натраг Нишу, ту да се сједине са приштинском Али-Сајибовом војском и ојачају резервама, које једнако преко Софије стижу из Цариграда, па онда да продиру у Србију моравском долином (можда једном, а можда и обадвема обалама

доврши свој марш и прибере се на нашој граници испред Алексинца, на десној обали Мораве, одакле би пребацио мостове преко Мораве, ступио ца Сајибом у свезу, па онда удружени повели заједнички нападај на Алексинац.

Моравском се долином повијао густ дим, као голема усталасана река, а сав предео преко наше границе, колико се оком може догледати, беше у диму и пламену.

Што смо ближе долазили Алексинцу, видели смо све више села где горе. Ту разазнасмо да не горе само села преко наше границе, већ и нека испод малог Јастрепца на нашем земљишту. Дакле, Турци су већ продрли преко границе.

Дакле, Турци су већ продрли преко границе. Преко од нас на супротној (левој) страни Мораве виделе су се гомиле народа где беже друмом.

Дакле, Турци су већ продрли преко границе. Преко од нас на супротној (левој) страни Мораве виделе су се гомиле народа где беже друмом.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Благо оном, који уме Да без речи бол изрази, Било складом гласовирним, Било вруле меки гласи; Ил’ превлаком преко струне Уздисајне оне силе, Ил’ трепетом харфе свете, Ил’ јецањем китре миле.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

ВАСКРЕСЕ“ 74 НА ЛЕЂИМА ЈЕЖА 89 ПОДНАРЕДНИК ТАНАСИЈЕ 133 ПТИЧИЦЕ НЕБЕСНЕ 141 ФРОНТ И ПОЗАДИНА 158 АРЛЕТА 182 ПРЕКО ТАЛАСА КРВИ 214 ЕПИЛОГ 223 ГОДИНА ХИЉАДУ ДЕВЕТСТО ТРИДЕСЕТ ШЕСТА 225 СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИЋ ХРОНОЛОГИЈА 234 СРПСКА

Мислио би човек, нико жив неће остати. У неко доба почеше куршуми да звижде преко наших глава. Ту смо, дакле. Налазимо се у висини батерије те нас пуцњи топова просто растржу.

— Дакле, на почетку? — На почетку... Ведар дан... Налазимо се на висини од преко две хиљаде метара. Сунце пријатно пригрева.

Под нама се беласа јутарња измаглица, истеже се у језичасте праменове, који постепено ишчезавају. Пред нашим очима, преко Чегаљских планина, указује се равница, и у њој мирно, плаво Островско језеро. Као око...

— Онда стави бајонет у уста, прекорачи преко бедема и одмах прилеже. Наскоро га изгубисмо из вида међу мртвим и рањеним Бугарима.

Цела је та ноћ протекла у нервозном пушкарању. Пошто се из ових ровова преко дана није могло излазити, то смо још у току ноћи пратили људе да довуку што више муниције.

— Опа, ђоко! — Предраг превуче прстима преко образа и обухвати подбрадак. — А знате ли како смо се били утврдили у старим положајима. Дивота!...

Али шта ћете. Сила Бога не моли, нити ко нас пита. Кренули смо узбрдо. Прошли смо преко оне безводне планине, и после подне... сад ћу вам то тачно рећи...

Вукао сам се готово побауљке кроз ров и прескакао преко војничких ногу. Сваки други био је у клечећем ставу пред пушкарницом, а остали су седели наслоњени уза зид и спавали.

А ови су преко телефона сигурно закукали, те око подне престадоше са гађањем. Колико сам могао видети кроз пушкарницу, цео плато био

„Предајте се!“... Ура! Ура! Уре! — Вичу и наши и Бугари. Мој добровољац кресну бомбу, и само је пребаци преко насипа. Грр-у! Полете камење. Готово ме затрпа. Чују се јауци. Мигољим да се извучем.

Мигољим да се извучем. Онако збуњен, гледам унезверено, где су наши. Мрак ми је пао на очи. Неко прескочи преко мене. Познадох га по шлему, те сам потрчао насумице за њим. Саплетох се о нечије тело.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

сустижу и мрсе у најнеочекиванијим преливима баш и у једној те истој личности, — и то утицаји од руског до немачког, преко италијанског до мађарског, од псеудокласичарског хорацијевског култа до веома раног, али због његове исецкане

до Милице Стојадиновић Српкиње — и било би одиста занимљиво изблиза погледати како се код српских песника, од Орфелина преко Његоша до Милана Ракића, развијала поетска идеја о Косову —, али се код свију њих осећа да је то само поетска обрада

Било је, изгледа, много више оне нарочите врсте народне поезије која се најпријатније осећа тек преко граница пристојнога.

Наш XВИИИ век, посебице грађанско песништво у њему, а преко њега и добар део читане наше предбранковске поезије, још су чували, и упорно, те раније несумњиво далеко жилавије и

Ко се пробио кроз његову купусару од 380 страница велике осмине, у којој је 364 песме а преко 11.000 стихова, док то ни близу није све што је он објавио?

Оне су им заправо помогле да маштају и верују, оне су их често водиле и оне их одржале усправнима. Преко њих, они су исказивали најдубља и наосновнија људска осећања: љубав према жени и задивљеност пред лепотом, чежњу за

И сви моји пророци славу возљубили, с чадми моји у ропству мене оставили; добро опшче презрјевше, преко мене гледе, само о том пекут се да славу насљеде.

Откако је века и начала света, Пристрастије чудно међ госпама цвета: Поносе се једне, друге су стидљиве, Многе преко тога јоште су ћудљиве — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и оне дати намолити.

Ил, пред врати седи, подвезе веже, Да се ноге виде, штримфе натеже. Баци ногу преко ноге, гледи на стране, Сад прекрсти, сад извија, сада устане, Хитрим оком нуди ко год да стане.

Ја забравих двери, своју сабљу дочепав, Стрепим сам у мраку, код пенџера став, Ибо преко двора, от всјех в домје одјељен, Живих сам у домићу к'о у шуми јелен; Ал' ето ти опет, ко из грозне туче, Са свих

Долги мој живот Аки сон утрени, Или скори свјет Преко неба молни Пројде, ишчезну, К гробу приближих сја И сије в минуту Се бити мнит ми сја — О, сујето сујетств Всја

— О смертни, пеки сја Души покој снискати, От порока клони еја, Добродјетељ љуби; Добродјетељ нас пратит Преко гроба мрачна, И во мјесто уводит Гдје сут благозрачна.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Дубока страховита тишина. Влажна свјежина шири се кроз ноћ. Млак вјетар подухива преко кућâ, што се у полукружном, непрекидном низу протежу испод планине.

Блентави Шеле обукао на се читаву нову одјећу покојног Маркана, брата Рељина, па скаче помамно преко гробова и бучно мумла да уши заглухну: — Ај! Иј! Уј! Како ми стоји глава?...

Тако би, преко лета, зарадио нешто за зиму, да се прехрани и прислужи свијеће на гробовима своје чељади. То га је много стајало, али

Испред Накомичића кућа, чије је од вајкада било да сласавају залутале путнике и намјернике што у зиму прелазе преко Змијања, лизну широк и висок пламен запаљене сламе и чу се снажан, протегнут узвик: — На десно, браћо, на десно!

Реља напреже сву снагу и јурну преко сметова према пламену који се високо у небо дизаше, повијајући се под ударцима вјетрова сад на једну, сад на другу

Био је бос и скоро го. Прибра сву снагу и, посрћући преко сметова, потрча натраг. — Вујо! — очајно, силно јаукну и паде крај малог, с кога бијаху вјетрови снијег разнијели.

Сједимо ја и Дуле пред колибом. У хладу смо. Изнад нас се дигло неколико крошњастих смрчика, па суморно бацају преко нас дебеле, шиљасте сјенке.

иза тога свеза краву и пође с дјететом Сви смо га заустављали да не иде, јер се спремала велика мећава, а ваљало му је преко планине пријећи. — Нешто ме, браћо моја, гони! Не могу чекати. Не послуша и плати главом и он и дијете.

из рапавих, планинских пећина, избија отворена, свијетла црвен попут распаљене ватре усред црне, бурне, јесенске ноћи. Преко црвених пруга и оне чудновате, пећинске ватре превукоше се тихано мрачни облаци, и цијело западно небо чињаше се као

Прото се трже, погледа у ноћ, задрхта и престрављено се стресе. Клисну у собу, скиде пушку с клина, пребаци је преко себе, а дугачак нож задјену за појас, па нас оштро, сијекући очима погледа и узнемирено, дрхћући прошапта: — Дјецо,

Игуман је извадио дозволу и јуче још пред зору наставио котао. Примакао је један ред преко дозволе, али игуман је, па неће на њег' ни свијет ни суд. Тако он, кажу, ради сваке јесени.

Нека кô мисле: пошô Швабо од Бање Луке, ударио на Кадину Воду, па ће сад преко Бронзаног Мајдана тамо у дубоку Крајину... Гони Крајишнике! — Нали-де ми једну, Мићане!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Поколење се Крви тада роди. 2. ПОХОД Преко језера, равница и стења С китама ружа, гранчицама врења, У трку јуре синови Рашана, Победу кличу деца раздрагана.

Гацају горде чете, које Преко језера стегове носе, Тутње поносне легије што се По голетима фијучним роје. И пију жудно дах мора сиња И, осенчени

И, с пуно сунца, Нек спровод крене преко царска моста. Ево ти, Граде, старога бегунца, Ево ти славе — жељенога госта.

Очи, ја у вас тонем препун снова, Мир пружате ми, докле из даљине, Преко гробова, кроз светост тишине, Кô позив чујем нови звук ветрова.

Само један пут ће одговора дати: Преко реке крви и мостом лешина Дому своме стижеш, где изгледа мати С неверицом сина.

Опростите, што смо уморни се стекли, Да ваш врт нам пружи сан и исцељења: Ми идемо куд су богови прорекли: Преко сланих гора путем васкрсења.

пољубац, што се Свршава новим пољупцима, да је То усклик жуди која вечно траје, Песма усана што се крвљу росе И преко вода чежњу страсти носе, Купећи сунца и цвеће и краје, Жуд лудих ноћи када разум стаје Да спусте теби на усне и

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

(Враћа му депешу.) Читај даље! ВИЋА (чита): „са намером да их пренесе преко границе”... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха! Дедер даље! ВИЋА (чита): „...Тачан опис овог сумњивог лица непознат је властима!

Удвојте пограничне страже да би му се спречио прелазак преко границе и, ако вам затреба помоћ, обратите се у моје име суседним среским властима”.

налази извесно сумњиво лице које носи собом револуционарне и антидинастичке списе и писма, са намером да их пренесе преко границе. Лични опис овога сумњивог лица непознат је властима. Једино се зна да је то млад чоовек.

Удвојите пограничне страже да би му се спречио прелазак преко границе и, ако вам затреба помоћ, обратите се у моје име и суседним среским властима.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Русија, која је од времена Петра Великог била отворена према западноевропској култури, постала је посредник преко којега је та култура продирала у средину српског грађанског друштва, насталог током 18. века у хабсбуршким земљама.

окупиране земље, и ускочком, у њеним пограничним областима, уздуж читаве крајине, од Вараждина и Карловца на северу, а преко Сења, Удбине, Котара, Макарске и Габеле на југу, до Боке Которске и Црне Горе.

руски учитељи, у њима се учи из руских књига на рускословенском, који постаје језик литургије и читаве културе. Преко Руса долазе и друге новине: доминација стиха уместо дотадашње реторске прозе (основни стих је тзв.

књигу о Црној Гори, сарађивао с немачким историчарем Леополдом Ранкеом у раду на делу Дие сербисцхе Револутион, преко ког се европска јавност упознала са српском историјом.

створио прву песничку школу, школу "објективне лирике" или "мирног чувства", како ће је касније назвати романтичари. Преко Мушицког она се везивала за Хорација и античку поезију али је била отворена и према савременијим песничким токовима,

(1813-1851), владика и владар Црне Горе, у свом песничком развоју обухватио је читаву ту епоху, од народне поезије преко класицистичких стремљења до романтике.

А та отвореност добија разне облике, од фолклорних посматрања небеских прилика преко макрокосмичких визија владике Данила до философских медитација игумана Стефана, у којима се хришћанска традиција

С новим тежњама у уметности упознао се у Паризу, где се школовао после повлачења са српском војском преко Албаније. Под снажним утицајем психоанализе, из свеснога прелази на подсвесни човеков живот.

Његово најобимније дело Дан шести (1960) једини је модерни роман о повлачењу преко Албаније. Пре тога је само Драгиша Васић (1885-1945) у изванредној књизи приповедака Утуљена кандила (1922) шире

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Прича се да је цар Лазар хтео преко ње разговарати се са некаквим свецем Григоријем, који је близу Горњака у гори постио, па како је Млава онуда текла са

Напомена Ђуре Јакшића НОЋ У ГОРЊАКУ Као бедем тврди црна поноћ стоји, Преко кога прећи пуст се живот боји. Побожна обитељ светог манастира Грешноме је телу давно нашла мира.

Двеста их је!... Двеста друга, Што се сваком праву руга, Што с планина јадне раје Преко прага српског гази, Да нам жене, да нам децу, Обешчасти и порази... На петоро...

још кад се, Козак, сетиш Твоје лепе Украјине, У оку ти пламен сине, Полегô би танку змију, Мегданџију бедевију, Преко поља да се вине... Али где је земља лепа? Где је степа?...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући. Доцније, само би навраћала. И то чешће, по два и више пута преко дана. И то све тобож послом. Не што хоће.

седећи, одударајући кроз излог, у дућану, на тезги, до чекмеџета, са уздигнутим и до прса јој приљубљеним коленима преко којих јој је била навучена бошча чак до стопала, да су јој вирили само врхови прстију белих јој чарапа на ногама,

Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају... И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно

И заиста доцније, даље, већ је баба била, истина увек онако забринута, са попречном пругом преко набрана чела и скупљених, стиснутих уста, али некако друкчија, мекша.

Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју

полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду стајало, и у исто време слушао отуда свирку, гледао како што јаче ноћ, мрак, тишина и хлад, то јаче

Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.

браду, испуњен тугом, сетом, продужи да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке. Јер сада њега нема. Нема од кога да се стиде, устручавају.

Њега зове. Он оде. Лежала је као и пре. Претрпана јастуцима, јорганима, са избаченим рукама преко јоргана и заваљеном, окренутом ка вратима главом.

Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи. И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат, снаха да оду у нову кућу и тамо,

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

), и меће на колач (ібідем). Б. л. сади се чим се чује да голуб дупљаш виче: »клилук« (СЕЗ, 32, 10). Он се сеје преко Беле недеље, »макар само једна леја« (СЕЗ, 14, 32; 19, 33). Не сеје се у »расипан« месец (СЕЗ, 19, 11).

(СЕ3, 16, 181). Као јак апотропајон, б. је неизоставан при различитим лустрацијама, које се изводе преко кађења б., или преко пијења воде у којој је б. потопљен, или купањем у таквој води, или прскањем њоме.

Као јак апотропајон, б. је неизоставан при различитим лустрацијама, које се изводе преко кађења б., или преко пијења воде у којој је б. потопљен, или купањем у таквој води, или прскањем њоме.

1. Бреза има апотропајску моћ. Од ње се плаше вештице (Софрић, 46). Кад сватови полазе од куће у цркву, они прелазе преко брезове метле — очевидно у намери да брезова метла задржи уроке и зле душе (обичај виђен у Београду).

О постанку б. каже једна наша народна песма ово. Девојка је пасла јелене, па је претерала стадо преко неке воде, а сама није могла прећи.

о Ивандану, ложе (лустративне) ватре, усађује се (одсечена) буквар; девојке је оките цвећем, и она ту стоји понекад преко целе године (ГЗМ, 6, 1894, 387). Уочи 1. маја, у Самобору, пободе се свечано поред бунара младо б.

Отуда је разумљиво да овим именом наш народ може означавати различите биљке. — В. Митско биље. В. се баје преко крављих леђа, да би крава имала млека (СЕЗ, 32, 1925, 425). Ако крава изгуби млеко, онда јој се в.

уочи Ивањдана наложи се ватра; после се у то огњиште усади граб, који девојке оките цвећем, и он покаткад ту стоји преко целе године (ГЗМ, 6, 1894, 387). На Биљани петак наломе се г.

У околини Ђевђелије врше се с помоћу д. и љубавна гатања. Уочи Младенаца мећу девојке прутић од д. преко потока или бразде, па ће им у сну доћи суђеник (СЕЗ 40, 46). На Тодорову суботу хватају се девојке обема рукама за д.

По расцветаним зовама виђа се и ђаво (Венац, 14, 609). 3. има нарочиту примену у врачањима око стоке. Њоме се баје преко крављих крста, »да би крава имала млека« (СЕ3, 32, 1925, 425).

Ј. девојка даје накоњчету (СЕЗ, 16, 223), баца у коло (ЖСС, 214; БВ 16, 1901, 154, Гацко), или преко младожењине куће (ТРЂ, ННЖ, 3, 110. Која девојка такву ј. уграби, прва ће се удати, ЛМС, 122, 112).

У Далмацији кад сватови доведу младу у нови дом, она пребаци ј. преко куће (тако и иначе у западним крајевима, Беговић, 138), па онда клекне и пољуби праг (ТРЂ, ННЖ, 3, 22).

Ћипико, Иво - Пауци

— Знам да могу, али мени те жао! Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко сто шездесет круна, а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години.

— Знам да могу, али мени те жао! Ево видиш, таман сам тебе тражио; накупило се преко сто шездесет круна, а то ти је преко четрдесет талијера што новаца што дућанске робе у овој години. —Фала богу, како ви знате.

кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља. Раде изиђе на улицу, гази по чаршинском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.

Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом. И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија

големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.

Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе. Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога

не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, па зар је он крив што молбу нису уважили? Али се поп не да разлогу.

својима у дуг даје по пет новчића килограм, а газде хоће осам и десет, а на дуг бог зна пошто, јер сваки од трговаца преко рачуна закине по штогођ. Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути!

— А да што ће од њега? — опази Војкан и нуђа варошанина и вином. И наручује даље, и пије преко мјере, управо вино вином гаси.

— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја. А Илија вели Ради: — Иди, сине, попу: реци му да дође к болеснику, да га са богом помири — И вријеме је!

Неће, бога ми! Та за инат Краљевић се Марко потурчио! Сврнуше у крчму. Петар од крчмара наручи меса и вина. О нечем преко залогаја премишљајући, залажу се полагано. Петар је јутрос све уредио. Узео новац код господара.

—'Ајдемо! Идите са мном! Пођоше за њим. Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Крај кљусета, на три-четири корака даље, лежао је самар преко кога је била пребачена мантија. Вир је био миран и гладак, сунце је блештало по лењој води.

Без гађења загледа у њихове ране, гнојаве чиреве, пипа натечене трбухе, превлачи дланом преко згрчених удова. Крваве крпетине, окореле од дугог стајања на ранама, скида тако брижљиво и нежно као да додирује

Затим лагано клизи погледом преко површине распадајућег меса. У том тренутку изгледа као да га једино занима то место, па не обраћа никакву пажњу на грч

Кад је видео са каквом лакоћом читам јеванђеље и како ми рука са каламусом лако клизи преко пергамента, његова збуњеност претворила се у мржњу.

Понекад ми се учини да би он некако и прешао преко моје писмености да сам ја изгледом био достојан тога умећа. Но овакав какав сам, по Прохору, нисам био низашто.

Мучила га је жеђ. Очни капци су клизили горе-доле преко закрвављених очију. Сад ми се чини, да би то он све издржао да није било оне потребе коју човек не може да одложи.

Можда, помишљају каткад, можда је то та искра божијег духа утиснула на њиховом челу знак посебности, можда Господ преко њих шаље своје тајне поруке, можда је њима дато да докуче тајне земље и неба. Јелена Не гледа ме.

Обузела ме је нека чудна слутња. Одједном сам се постидела свог тела, нагло, преко ноћи, постало ми је неподношљиво то што ме је бог створио женом. Не знам шта се то све ово време са мном дешавало.

Гледам га онако збрчканог, исцеђеног и оронулог, а преко његове слике ми кроз сећање, на тренутак пре уласка у ову одају, лебди Јеленин лик, пут њезина, сва у треперењу.

Чини ми се да сам спазила један његов брз поглед којим је прелетео преко мојих груди и кукова. Ко зна, можда је помислио да га, прерушен у женско обличје, сам враг куша и наводи на грешну

Видео сам сусрет Доротеја и Јелене. Онај скромни младић се готово саплео преко прага кад га је Јелена пресрела на улазу у горње двориште. Шта се то с њом дешава? Је ли та жена при чистој свести?

О чему бих тамо могао размишљати, Господе? Блудио бих као дух преко миомирисних поља, међу милозвучном птичијом грајом, и ништа више. Ништа више.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

младости обузме ме крас, И моје лире дрхтајући звуци Свој сањалачки кроз ноћ шире глас: Прошлост је гробље. Преко сурих плоча Тумара седа старост. Коров густ Покрива стазе и гробове неме И сав предео, суморан и пуст.

Ах, сећаћу се целог века Као пријатног, слатког сна, Преко јаруга и јендека Кад сам за вама трчô ја! Ветар је силно пољуљиво Ваш танки вео, вашу влас, А у зраку је

безбрижни пастир у чудној самоћи Слуша тајни шумор са Мртвога мора, И скромно верује да у тихој ноћи То сâм господ иде преко мирних гора. 1886. МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА 1. Шта ја хоћу? Чему срце жуди? Ах, та ко би разумети могô...

Ту ступаше у времена стара Легионар преко мрког стења, А у дане бурног пресељења Страшне чете Хуна и Авара. Изумрли древни великани, Силне војске и војводе

потоне душа у вечноме мраку, Ви пођите тамо, размакните волне, И на дну језера копајте ми раку, И тамо сахран'те. Преко мога гроба Нек се метне тешка крстача гвоздена, Да ми нема трага за позиније доба, Да ми гроб не куну у седа времена.

близу до обале, Хор отпева онда суморно опело; Уставама јаким размакоше вале; Ископаше раку и спустише тело, И крст преко њега. И над мрачним гробом Зашумори вода и покри га собом. И мир вечни наста...

Ал' је пану снажна воља, А љубавне муке тешке, И Љубецки јурну пешке Као јелен преко поља! Зачуди се пана млада И не може да се сети, Шта Љубецки чини сада? А Љубецки већ на мети.

15. Нејаки Јово, да би спасô сестру, Диже се крадом преко хладне Дрине, Ал' овде паде, на овоме месту Погибе мучки од заседе њине.

3. Измучен љубавном сумњом и кмет се, најпосле, диже, Обиђе судницу своју и рано у крчму стиже, Преко свог обичаја. Крчмар се зачуди јако Што догна брижнога кмета да дође сабајле тако.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

двоструки прозор кроз који се - иако се његова окна перу у најизванреднијим приликама отвара диван видик на Дунав и преко њега.

Широка ћуприја премошћава реку. Прелазимо преко ње. При том бројим своје кораке. Сто седамдесет. Тачно толико, колико по плану Вавилона који сам понео са собом треба

И вештина прорицања судбине раширила се из Месопотамије преко Египта, Грчке и Италије по целој Европи. По тој својој постојбини, Халдеји, значило је на Западу име Халдејац исто што

који господски отскаче од љубопитљивих носева осталих посетилаца, пењем се лагано, не гледајући ни лево ни десно, преко ново положених степеница Пропилеја.

Када сам се силазио преко степеница Пропилеја, јасно сам осетио да сам био на једном врхунцу, на који се човечанство некад уздигло, а на који се

Е, а сад пођите за мном! Не - пружите ми руку! Постоји опасност да не посрнемо и не паднемо преко ових каменова, остатака зграда. Хиљадама леже, растурени, по земљи.

Само кад не би било тако врело!“ Оба човека усташе са свог седишта, па се упутише преко травњака, обасјаног месечином, у кућу. Ми их јасно видесмо.

бисте изгледали што мушкије, а Вашу кестењасту косу, равно срезану над вратом, везујем пурпурном врпцом, превученом и преко чела. Тако, сада изгледате као какав млади Атењанин. И ја сам се оденуо.

Узалуд се преслишавам, ја сам све сигурнији да права, повучена од Сириуса преко Канопуса, не удара ни на какву сјајну звезду. Није ли ово каква „нова“, која је изненада заблештала на небеском своду?

још једно пристаниште Александрије, у које се улази западно од Фароса; ми га распознајемо по шуми катарака које вире преко Хептастадиума.

Лака језа прелете му преко целога тела. „И тај лук ми је познат, њега су измериле краљеве путовође и нашле да има дужину од 5000 стадијума.

утицајем Аристотелова и Хипархова схватања, определио се у толикој мери за геоцентрички систем да ћутећки прелази преко хелиоцентричног система својих претходника.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Златан санак на праг стао, Преко прага на нос пао, А Вида се засмејала, Па се у сну насмејала. КОЛЕВКА ЈОВАН СУБОТИЋ Видина је мајка Колунџије

Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом тицо збогом!“ Он се стази врну. „Стазо вита нес' ме Преко они гора, Па сретна однес'ме Сред милога двора.

Па још кад се Козак сетиш Твоје лепе Украјине, У оку ти пламен сине, Полего би танку змију, Мегданџију – бедевију Преко поља да се вине – Али где је земља лепа? Где је степа?... Ој Козаче, бојни брате!

Објављивао је у часописима Даница, Јавор, Вила, Отаџбина, Стражилово и др. и написао преко 20 књига, међу којима и Песме (1863), Приповетке И, ИИ и ИИИ (1877/1879), Задужбина (1893).

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Види се чак и преко капије супротна страна улице са поређаним кућама, баштама. По дворишту промичу сенке људи, сељака, слугу, чивчија,

гледа: да се први цвет њему на гроб изнесе; прва крушка, јабука, у покој његове душе разда; први грозд, прво вино, преко његова гроба прелије, као да је жив, као да он то тражи од мене. Ох, дедо!

То се још јаче осећа каткад брујањем звона са цркава, пролажењем слушкиња преко соба, њиним изношењем старог рубља, чаршава, пресвучених хаљиница дечјих. Слушкиње се враћају и намештају собу.

(Уноси му се у лице и заборављајући се у љутини и једу): И ти још имаш да се љутиш? (Окреће се од њега гледајући га преко рамена): Ти? Ти? САРОШ (уплашено): Што ме гледаш тако? ТАШАНА (једнако преко рамена): Гледам те!

(Окреће се од њега гледајући га преко рамена): Ти? Ти? САРОШ (уплашено): Што ме гледаш тако? ТАШАНА (једнако преко рамена): Гледам те! И што је најгоре по тебе — не љутиш ме чак!

« Отерах га. Сутра преко воденичара на редих да два сељака то оправе и у ред доведу. И када она дође, виде да јој је цвеће сачувано, да река

дође, виде да јој је цвеће сачувано, да река није подлокала и однела све, ох, када дође, узабра цвеће и погледа овамо, преко реке, у мој чивлук, само што уздахну: »Решиде, Решиде, ти си ово...« (Нази и другима): Назо, бре!

Примате ли? ХАЏИ РИСТА Што Бог преко нашег духовника нареди, не да примамо, него смо и благодарни. ХАЏИЈЕ Благодарни смо, дедо!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

На лицу мог оца, па и моје мајке, лепо се видело како је кожа по костима разапета, баш као кад неко преко фине руке обуче фину рукавицу, јȁ! [То њено јȁ, говорио је често гос-Тоша, залудело га је.

До верења је дошло брзо. С једне стране, добро оматорели али кочоперни Лазарић изјавио је да му се девојка допада преко сваке мере, да је, „такво штогођ” желео увек за госпођу у својој богатој кући, и да је срећан што није „пренаглио” да

Свако подне у Бога, у комшилуку кукурече неки петао, галами као луд. А кад он напослетку умукне, тамо преко баште неко почне да зове: Мато, о, Мато! Из дана у дан тако, али тај се Мата још никада не одазива. Који је тај Мата?

— А што ћемо куповати нова кола, кад су стара још добра — одговара преко залогаја госпа Нола. — Јесу још јака, али су стара, отрцана, а ја, знате и сами, сваки час морам да се возим до суда,

Црни дебели облаци јурили су као махнити, преметали се један преко другог, а било их је, како бива над равницом, толико као да се потоп спрема. Ветар је пиштао непријатно.

Али стигао би ме сигурно, да га нису она разбијена кола лупала по ногама. Улетим у амбар, па преко клипова горе у таванче.

— Смешно вам, о чему све ја бригу водим. Шта ћете, узела сам дете, па сам се закачила и за родитеље. И преко њих некако и за оног њиховог попа. Јер тај жупник, неки род и помоз-бог им јесте, верујте.

Већ знате госпа Нолине форме: све отворено, и увек као целом свету упркос!... Али се Јулица ипак забундала до преко носа. Сутрадан се знала отворена порука госпа Нолина: — Нису могли да се сложе.

Али, борићемо се, Србо и Соколе! Још си у Наниним шакама! 'Одићеш ти мени преко длаке, или ће се затворити пред тобом и зелена капија и гостинска врата, а трећи улаз нема...

Кроз разређене шалоне улазила је месечина као сребрна лепеза. Госпа Нола провири на улицу. Преко пута, сам ситан паланачки дућан. Сва врата мало криво узидана. На углу, камен, пола у кућу пола у тротоар узидан.

Па онда стиже и ветрић, задрма багермово грање, сенке грања претрчаше, као прсти преко харфе, по гвозденим шипкама велике школске капије. Потера ветар и нешто плехано преко калдрме.

Потера ветар и нешто плехано преко калдрме. Чувар се трже ода сна, зграби оно плехано и стрпа у џак не гледајући. Зачуше се тад јаснији гласови

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Читатељи, доста сам вас с жалосни романи мучио, доста сте морали јецати и плакати, и ахова, и охова и ухова преко очију прометати, данас ћу да вам представим једног јунака који је само за јуначким стварма тежио, пуцао, трчао, јашио

— — — Случај је хотео да се преко једне мале шумице прође, које наш благоображенија жељни путник на своју корист употреби.

Али како тамо видим сушчество с замршеном брадом, с босим ногама, гди је преко голог тела јапунџе пребацило и злобни смеј с усна не може да сакрије?

госпоје другојаче известије о њиовим аљинама и о тјехже дјејствију дале, но будући да наш циникер само једно јапунџе преко тела има, зато мислим да би против доброг тона било њега у друштво наше уводити.

Чисто плаветне чакшире, по најновијој моди начињене, преко који скоро до колена лепо извезена долама, на глави калпак показиваше да је Роман од велике куће, и за знак да је

принципал отиде месечном краљу на визиту, а ја останем пред шталом, и ето ти са сви страна навале сад месечни магарци, преко и уздуж мерећи ме и чудећи се величини моји ушију.

Тог су мненија и месечне жене. Али мужеви у месецу имају лека да тајне своји жена и преко њиове воље докуче. »Молим, г. сочинитељ, би ли се могао тај лек докучити?« »Шта ће ти лек? Зар си ти доктор?

поглавита дужност невиност бранити, и будући да му се поменута девојка у опасности бити виђаше, ободе свога коња преко, управивши пут бесном том зверу; на њега стрелу пусти, и тамо га згоди гди је најнужније било за оборити га на земљу.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

само зато што сам њоме хтео да обележим шесетогодишњицу живота, те — осврћући се у овоме тренутку за собом и прелазећи преко јучерањега и прекјучерањега дана — да погледам чак далеку младост, најдрагоценији део живота.

дневних брига, али је од поноћи он морао узимати свој покривач и ићи чак у трећу собу, легати на диван и покривати се преко главе, ако је рад био да спава и даље. Иначе је моје прво детињство било врло монотоно.

левог крила не би учинио, и кад је тај посао завршио, он је министра финансија, једним згодним ударом, просто пребацио преко плота као фудбалску лопту.

танке фигуре, као она кука код седмице, издвајао један од оних носева које су његови праоци превели негда неоквашен преко Црвенога мора а затим прешли преко Јонског мора у Европу и одомаћили га.

издвајао један од оних носева које су његови праоци превели негда неоквашен преко Црвенога мора а затим прешли преко Јонског мора у Европу и одомаћили га.

Затим ћемо ићи све даље и даље, прећи ћемо преко Сретеновог десног увета, па опет даље и даље и даље, и ево нас на Сретеновом носу одакле смо и пошли!

употребљава ногу место руке, да са извесном лакоћом прескаче школске клупе, искаче и ускаче кроз прозор, да се преврће преко столица, тако да ти је све изгледало као да би му требало метнути ланац око врата.

И сада се тек може замислити колико то мора бити натчовечански напор: преко свих ових тешкоћа и непогода пребродити и допрети до матурантске сведоџбе?

И онда, кад тако стоји ствар, настаје одиста занимљиво питање: како смо се ми могли провући, како преко свих тих препона доспети до матуре, а како тек дочепати се матурантске сведоџбе?

а четири пута кривично оптуживан, казивао ми је да је у својим протестима због истеривања и одбранама против оптужаба преко јавности врло корисно употребљавао једну једину фразу коју је упамтио: Фіат јуѕтітіа, переат мундуѕ!

Осетио сам само да ми је овлажила шаком чело, слепоочнице и образе, а затим ме прекрстила и покрила преко главе. Тако, под покривачем а од дуга времена и досаде, покушах да поновим у себи речи теткаНастине, али од свих

абу-Сахибу Барбароси, а чији је унук Дон Пелажио од Мондонеда, са Шпанцима из Кастиље, опколио Гранаду и протерао преко Гибралтара абу-Абдалу Боабдила!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Спустише га на земљу. Неспретним рукама перемо његово лице и ружичаста вода јури преко одела... Појави се свежа рана као узорана бразда на левој слепоочници. — Добро је, није ушло дубоко.

Неки коњи су јурили без јахача. Топови у бесомучном налету руше ограде, обарају дрвета, пробијају се кроз врзине, преко јендека... — Свршено је — рече потпуковник Петар. Бежали смо низбрдо. Сретосмо наше сеизе са коњима.

Нешто се сломата са стране пута, као човек. Вероватно уплашен од мене. Грана ме нека ошину преко лица, и заплашен од нове могућности да ударим главом о дрво, затегох дизгине мога коња.

Али, и они што остадоше нису у бољем положају, тешио сам се. Овако ћу преко прве ограде у ноћ. Неки пас лану. Ордонанс нешто пропрмља, као да опсова.

Кроз тишину нечујно одмиче занемела батерија. Звецне понека алка, застење кара, или топ, тек колико да прхне преко наших глава нека застрашена птица. После оне данашње грмљавине топова, свуда влада нема пустош.

Већ је скоро поноћ. На расположењу имамо још пет часова. А време нечујно и брзо одмиче. Да смо пешаци кренули бисмо преко пола и извукли бисмо се. По неком предању, артиљерац не сме напустити топове до последњег даха.

врба, што предлаже наредник сада, у провалију су легали луди један изнад другог, док је телима својим нису испунили. Преко овог живог моста од људских телеса превезени су топови.

Потом су послужиоци рукама окретали возове. Све је било готово за пет минута. За то време командир и ја прешли смо преко ограде и, идући њивом, дошли на чело батерије. Појахасмо. Командир се окрете возару. — Полази!

Помоћи ни са које стране. Од мора, преко Дрине низ Саву, онда покрај Тимока, далеко на југ, све до македонских планина, грмели су топови, праштале пушке,

Са извесних положаја одступамо без борбе, да нам непријатељ не би зашао иза леђа. Сваки је одступао у правој линији преко планина, урвина, дубодолина, некад по беспућу, преко река, а често су се људи и упрезали, да би само спасли материјал

Сваки је одступао у правој линији преко планина, урвина, дубодолина, некад по беспућу, преко река, а често су се људи и упрезали, да би само спасли материјал и топове.

Не дижући главу, потпуковник Петар погледа преко својих густих обрва капетан-Вељу, па ће рећи: — Мислиш... Хм! — он махну одречно главом.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Чуновима да поверимо своја срца уморни А већ би нас зора соколила да орни Продужимо опет преко планина. Свих земаља границе обојене, гле, крваво.

дубина Но још натопе све сољу горчине и јода; Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода, И на труд прелажења преко кривина.

Али пред зору, преко свих губера, убити треба Песника; да не потеже личност своју ИЗ детињства: Као случајни, замешени, канап из хлеба Ким

мора и проћи, и да има један део мене кога му је немогуће изменити (ваљда моју животну вредност) при своме преливу преко мене, и да чак, ако га измени, ја ћу имати могућност да ту измену проценим: што је најглавније.

Мисао је прешла преко тела као благ талас, и тело се насмешило сваком својом ћелијицом и задихало. Мисао је прешла кроз тело као залогај

Као да твој одношај с богом постаје мање важан и диван, ако иде кроз мудрост сексуалну и апетит његов, а не преко срца само твог и мисли. И ако је у вери неопходно откровење, зар није и то једно откровење!

И као да за бога није најприродније да, јављајући се појединцу, јави му се преко силе његовог рођења и силе могућног рођења његовог сина, чиме је овај без престанка опомињан на закон подјармљености и

Што се тиче тела; садашњост се, и авантура док је у току, само преко њега објављује. Кад изађем из те куће, наслоним се на зид, погледам од горе до доле, дуж улице.

сламе, донесе на свет једно дете и крваву постељицу, ма наказу, без имена, са очима бледим као Завист, ја ћу бацити преко тога још остатке своје обуће и одела и сламарице и пороке, и шупље ваше погледе, и покрете ваше без страсти, и пепео и

Чак и у истраживању, када смо извесна бивства предвиђали и тражили их, ова нам се обзнањују само преко откровења тј. запањујући, и од тога тренутка тек преуређујући нас сасвим.

би те могућност смрти ужасавала, нити би писао из користољубља - да одгураш ма и успомену на себе што је могуће даље преко гроба! Сада пак покушавам да мислим друкчије. Најпре, шта Шта?

кад бесмо сатрвени, Талас нас Њега прели ко блажен дах за дом: Из очајања осмех превезе Нас у тугу, Од чела до паса, и преко груди, превучем Линију Ону дугу.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Читаву вечност шуме таласи, па шта? Седефна ружа саже главу и загледа се у песак преко којег су клизиле сенке рибљих јата, а на стени, не већој од педља, певушила корална грана.

у опасности дечак се саже и узе их у наручје, кад виде како се с друге стране понора усправља купинова врежа, прескаче преко понора, долази до дечакових ногу, и каже: — Пожури, Ведране! Твоја се стена на власи косе држи!

Твоја се стена на власи косе држи! С мравињаком у наручју дечак закорачи на врежу и пређе преко ње безбедно као преко моста. Ни милосрдна рука не би га нежније наставку пута предала.

Твоја се стена на власи косе држи! С мравињаком у наручју дечак закорачи на врежу и пређе преко ње безбедно као преко моста. Ни милосрдна рука не би га нежније наставку пута предала. Дечак клече и спусти мраве на крај ливаде.

себе у води гледа, кад из језера изрони Месечев Цвет, дотаче нежно дечаков образ и рече: — Хвала ти, мали брате! Преко неба, као осмех, пређе некаква бледа светлост. Је ли то старац Милија био? Или је Мајка Вода дечаку руком махнула?

« — зажеле Дрвосеча ново лице, од своје страшне жеље као трска у пољу затрепери, кад преко трга ветар зафијука, луде и облаке ускомеша, донесе пред Дрвосечу човека у црном оделу.

Ветар се нагло утиша, а Дрвосеча помисли: »Сад, шта је — ту је!« Пребаци он врећу преко леђа и крете ка планини, али се пред сам улазак у село заустави, мислећи: »Што да не испробам једно од нових лица?

Шта сада? Шта с лицем циркуске луде да ради? Није млад, не уме се преметати преко главе. Седе Дрвосеча да размисли. Али, размишљао, не размишљао — превише избора нема!

Али, присутни су се, ипак, смејали, терали га да се кловновски преврће преко главе, вукли за косу. — Еј, ти Смешно Лице! — викали су. — Скачи! Певај! Кревељи се, Смешно Лице!

Људи су од њега захтевали да се преврће преко главе, да буде оно што јесте: Смешно Лице! — Смешно Лице! Смешно Лице! — викало је за њим и велико и мало.

Жена се смешила, а суседи му добардан називали. »Све је то само сан!« — помисли отворивши очи и пређе руком преко лида. — Гле — рече — где је брадавица? Где су длаке?

— Гле — рече — где је брадавица? Где су длаке? — Дрвосеча још једном пређе руком преко лица, али брадавице није било, чак као да му се и нос смањио. Деца која су крај њега пролазила гледала су га у чуду.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

МАГДА Та је, кћери. КОШТАНА (пропиње се на прсте, да би, преко зида, могла што боље да гледа. Дубоко удише и мирише): Ала мирише гора!

) Слушај, батка шта ће да ти збори: Батка дете неје. Батка је млого видеја, млого преко своју главу префрљија. (Показује на земљу.) Одавде, Коштан, по тамо — нема! И цел век тој је!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

срце не чује шта зборим, Него ме све пати ударима горим, И дршће и стрепи, као лист са прута, И зове ме тамо одмах преко пута, Под широким дудом од стољетних дана Гдје кућица стоји кречом окречана, Па ко да су вјетри снијег нанијели —

Носећи снопље преко ниске брви На другу страну потока, у село, Сељанка ходи, млада, пуна крви; Лице јој мрамор, мјесечина чело.

1907. ПОД ВРБАМА Сјај ђурђевске зоре ране Падао је преко страна, А ти крадом газила си У ријеку, испод грана. Врану свилу твоје косе Мрсио је вјетар ти'о; Ја, дршћући

1911. ЈЕСЕНИ МОЈА... Јесени моја, поздрављам те!... Ходи, И пођи са мном преко родних страна, По лијепијем мјестима ме води, Гдје шуме чежње мојих давних дана.

На убогом пољу мога завичаја Не чује се пјесма весеља и жетве, Само шум жалосни робиње Неретве Хладан вјетар носи преко пуста краја.

Само шум жалосни робиње Неретве Хладан вјетар носи преко пуста краја. 1905. БОКА Наша мила Боко, невјесто Јадрана, Покривена небом кô од плаве свиле, Љепша си од твоје

Ми пут свој знамо, пут богочовјека, И силни, као планинска ријека, Сви ћемо поћи преко оштра камâ! Све тако даље, тамо, до Голготе, И кад нам мушке узмете животе, Гробови наши бориће се с вама! 1907.

Већ је на крај стазе. Сада брвно води Преко уске реке што кривуда луком; Старица не стрепи, она напред ходи, И слободно хвата за доруке руком.

Пухором златним обасута Трепнуше крилца и са Јелина длана Преко жбуњева брега, Доли, Где шапћу класови лана, Где река тече и где се сплео Бокор трстика голи —: С дугом на рубу

Муктара, И исти капиџик, и пчелињак цео; Под орахом, где је неко на пањ сео, Јоште чесма прска ките ђулбехара. Преко зида и сад висе гране ротке, С којих ме плод румен у детињству зваше; И мени је — кô да куком наврх мотке Снова

И мени је — кô да куком наврх мотке Снова свијам рачве и крадем главаше, — Муктар виче, а ја, бос и голих гњата, Преко плота с венцем распуклих граната. 1918. ЗОРА Голубови први лете преко лука.

1918. ЗОРА Голубови први лете преко лука. Не знам шта је, срце с њима би ми хтело! Као да ме давних дана јутро срело, Кад сам трчô мајци раширених рука

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

). Преко области Константина Дејановића,1 који се и сам са својим одредом морао прикључити Турцима, избио је Мурат на Косово у

Срђа Злопоглећа је такође „добар јунак“ „што два и два на копље набија, преко себе у Ситницу тура“. Он је срдит и злих погледа. На родну земљу навалиле су многе штеточине и наљутиле га.

гледао у Сријему у крчми манастира Крушедола гдје је Марко намолован како једном руком маторога вола држи за реп преко рамена и носи на леђима идући управо...

Мађарска војска, под заповедништвом Ј. Хуњадија (који је у песмама познат као Сибињанин Јанко), продрла је преко Србије до Косова и ту била страховито потучена (1448).

Према песми, од Турака понуђено му при јатељство уз услов да пусти њихову војску преко своје земље бан Деренчић је гордо одбио и прихватио борбу под Удбином.

безброј витешких подвига, али жењени циљ нису постигли: народ је морао да се сели са потученом аустријском војском преко Саве и дунава и Србија је скоро пуста морала да дочека почетак XВИИИ века.

догађаји, па чак и личности, измишљени су, али су истинито приказана турска недела и отпор који је народ пружао преко својих најборбенијих представника.

Само његово име испуњава турска срца самртним страхом. Дубоко у планини „седи на друму широку“ И држи пушку преко крила. Личи на кип освете који оживљује само у тренутку када се приближе Турци.

коњима, као слободне и пуне луде, и ишла за тим светлим узорима — из окршаја у окршај, кроз огањ свакојаких мука, преко својих и непријатељских лешева, падајући и опет се дижући — ка једном једином и неизрециво драгом и огромном циљу:

Али, каква се поезија прелила преко тога калупа! Сан је страшан као смак света, величанствен и језиво леп: Сење је притисла тама, небо се проломило, месец

Што смо се ми на њој тако опширно задржали, то је, једно, због тога што је она преко неколико домаћих чланака из времена пре рата продрла у наше школе и, друго, због тога што је она у исти мах и теорија

о Марку Краљевићу, о Бранковићима и Јакшићима, Црнојевићима, Угричићима и хрватским бановима казује нешто друго, а преко половине тих песама опева антагонизам наших јунака и страних завојевача (Турака у првом реду).

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

мрачни талас Срце му је хтело пући У маленој празној кући Коју грле као вреже Поцепане старе мреже Једног дана преко жала Дуну дашак маестрала Алас узе своју лађу А судба хтеде да се нађу Тужни алас и бела шкољка Које мучи иста

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Учитељ швићну по ваздуху донесеном шибом да јој испроба виткост, али она истог тренутка пуче преко средине. Господин Паприка сину попут муње на дјечака подносећи му под нос патрљак од прута.

на припитог сеоског црквењака, који се однекле касно враћао, а овај престрашен од необична клемпава чудовишта, стругну преко поља и пљесну у бару, у неко старо мочило за конопљу.

Зар она, сирота, да чечи на киши?! — Тако је! — сложи се Јованче. — Она ће нам преко ноћи чувати логор, кад ми одемо својим кућама. Слажеш ли се, Николица?

— што ипак свак не може. Наш Лијан био је управо један такав пољар. Већ преко тридесет година ратовао је са сеоском дје- цом.

Том приликом баба Стака, удова поч. Јове Батића, налети у мраку на једну крмачу и паде преко исте задобивши озљеду тупим предметом по глави.“ Ова учитељева најновија пустоловина заиста се није могла сакрити.

Сви су у страху претраживали очима упола наоблачено небо. — Авиони! Ено их! — узвикну Јованче. Преко плаве оазе ведрине, у гушчијем поретку, журно прелетјеше три групе крилатица и поново уронише у облаке.

њега и за његов рачун одузимали су оружје, војничку спрему, жито, стоку, премлаћивали и мучили људе, палили куће. Преко њих је освајач хтио да поробљени народ натјера у страх и покорност.

— узбуђено прошапута Стриц и натуче шешир на главу. — Дедер, ноге јуначке, покажите се! Потрчао је укосо преко шумарка и тек што је доспио у ријетку ниску шикару на другом крају, кад с друма грмну оштар глас: — Стој!

Дала ми је само једну шугаву кисељачу, одмах сам је бацио преко куће. Луња се правила као да ништа не чује, али кад изиђоше на зараван, близу првих кућа, она као да се нешто

Тражила је штаб партизанског одреда. — Никог преко дана не можеш код куће наћи, све се разбјежало од авијације — жалио се пољар Лијан.

— О, па овдје је сасвим плитко. Конопац једва да је утонуо нешто преко пола метра. То их обрадова. — Да загазимо, шта велиш, Јованче? — Хајдемо.

То их обрадова. — Да загазимо, шта велиш, Јованче? — Хајдемо. Спустише љестве у језерце и убрзо се нађоше до преко кољена у хладној води. Мачак се стресе. — Брр, хајде ти први, ево ти фењер.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ни више покајања; моба се не слуша, нити сузе помажу низашто. СРП КАЗНЕ Видим срп где лети преко света дваист лаката дужином и десет ширином! ...

На опрезу се свакад држи, те од срдца уздахни, пак распружи своја ти летећа преко света умљива крила, и свуда, целопаметљиво пролетањем вилајетским свачији живот промотри, да прознаш послове

Свуда више све испуњено Бојања се и страха Неголи које слободе веселе. Рођење плахо и болестљиво, Смрт преко мере страховита, А по смрти тамо Несказани се сукобе снаходи ...

Ни орлу пута летећи испод неба. Ни пак змијиње стазе кад се превуче преко камена. ПРОЛЕЋЕ Ка неку мртвичину, зимну тугу смеће са себе свака прониклица земљана!

Он море пресушује, а преко река чини брод за преход пешачки. ПОХВАЛА ВЕЧИТОЈ МЕРИ Како године и дни скоро врве проходљиво, и човечији живот се

свако му се колено поклања на небу и на земљи, и оно што је доле, под земљом, — не кроз које анђеле, серафиме ли, или преко које друге му слуге, али сâм собом к нама недостојним говори свршујући и сведочећи Исаијино пророчаство!

ето, мала она од лозе израстлица, у велики и врло родан виноград расплоди се; толика ширина из њега би, да му гране преко река прелазе и шири се до мора и хатар му с хатари састаје се до краја земље.

Аврамов унук, жидовски први отац Израиљ, свети Јаков, мислећи му о небесному борављењу, путујући путем саму преко поља, затече га ноћ на путу. Избра себи местанце за ноћиште, сабра камења под главу и леже спавати.

Прође коњ испод њега, а он оста висећи за косе о дрвету. Смотре га Јоав, војиштански војвода, и преко Давидове заповести заказате, ако падне шака им не убити га, него жива к оцу довести, (хеле он за то није хајао!

Опак бијаше Ганибал, везир катрајански; разби другу војску, пак с оних мртвих трупина начини себе мост преко воде, и преко са својом војском пређе.

Опак бијаше Ганибал, везир катрајански; разби другу војску, пак с оних мртвих трупина начини себе мост преко воде, и преко са својом војском пређе.

залази, ама где уђе, ту се и стани, теке га нестане а не затреса с подрумом зашто спред више духању нејма снаге. Преко света свакад душе ветар тако да доста пут и стрехе с кућа разноси и воде клати сас дна, ал’ кад с главе стане откуд му

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А вукао је шамаре преко целе године. Сем првога дана Божића и Ускрса, славе и Тодорове суботе (кад се причешћивао), није било дана да Поте

Његови виногради и чифлуци многобројни су, и ко би их могао изређати! Али шта да се читаоци ломе преко поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!

путнику у очи и распознавала се усред осталих кућа, са доксатима и мноштвом прозора и капцима У кућу се улазило преко многих широких басамака. Авлија пространа.

Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године. Пред кућом су још и два стара граната и лисната шамдуда, неколико дуња и два дафинова дрвета, која је

Онај први није имао ни врата, него само ћепенак, а мајстор Мане је преко ћепенка ускакао ванредно вешто. Дугим ускакањем извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету,

почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним комшијом преко сокака разговарао, а тај разговор био је за водоноше као она Скила и Харивда за старе путнике.

Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје — а све у силном гајтану — па се притегне траболос-појасом, за којим му је сахат

А чине се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна преко потока.

се као да га и не гледају, него гледају право преда се и иду ситно, право и пажљиво, као да прелазе преко каквог брвна преко потока.

И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева: — Збрасмо се, стринка

Сваки час тек заклапарају нануле или папуче преко калдрмисане авлије, и једна по једна стрина или тетка долази, с рукама под пазувима.

Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотике преко рамена, певајући ,,Зелен зекир, драго моје“, иду у поље, у њиву или у виноград... Све су то биле лепе прилике за Манчу.