Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Има јако пристаниште, са молом од 1100 метара дужине, које је важна станица за снабдевање прекоморских бродова угљем. Нас је нарочито интересовало лепо месташце Капелас, на северној страни острва, удаљено 15 километара
Та карта је тада репродуцирана и раздата капетанима прекоморских бродова на употребу. Ма да ју је капетан Фолгер нацртао овлаш и само по сећању и своме дугогодишњем китоловачком
Ћипико, Иво - Приповетке
Сунце залази у живом црвенилу неба, пуном уоколо фантастичних приказа, тамо далеко, иза прекоморских брдина, одакле је и њих двоје дошло. —И сутра је лијепо време, док сунце крваво залази, — примети неки старац.
Тако часом ћутке сједе. А зимњи сутон већ је пао и на само море. С једне стране суре боје прекоморских брдина поступно губе се у сивоме мраку, а, с друге стране, пуста непрегледна пучина, неодређена, дрхтећи у живоме
Убрзо, море и земља изједначише се у оловастој сивој боји, једнакој као што је стијење прекоморских голети. Марка још нема, а невјера очиглеце пријети; наслућени хладни западњак наједном јако духне, море се најежи и
плаветнило мора и земље, и свугдје оно допире и испуњава свјежину јарким дахом живота: и поточине, и драге, и гудуре прекоморских брдина што се одбљескују у јасној модрушастој боји.. .
Ћипико, Иво - Пауци
се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња...
око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге.
Између танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голети. Иво часком застаде. Силна чежња и туга јављаше му се из душе.
Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд лолазе.
сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина. Његову уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана.
— Чекајте, још ћу једанпут бацити! Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину. Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Цар им је једва мало изнад стопала допирао. Већа од прекоморских лађа била су та стопала. Како им умаћи ако реше да се помере? Сравниће те са земљом, а да не примете ни да си постојао!