Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Само незнатан помак руке, и миш би хитро превалио десетке метара, прелетио као велик жут лептир с мирне површине зида на лице слијепца просјака на углу, затреперио у крошњи багрема, па нагло
” Тишина. Мојом собом опет је прелетио свјетлосни миш – неко је на павиљону сучелице отворио или затворио прозорско крило. Али звука ниоткуда. Тишина.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Страхинићу бану, има ђога коња од мегдана: како копље на планини звизну, соко ђого паде на кољена, изнад њега копље прелетио, ударило о камен студени, натроје се копље саломило: до јабуке и до десне руке.