Ћипико, Иво - Пауци
Отимаше се и зађе у боровик. Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима. Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му
Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини. Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.
Текућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. Иво поздрави и застаде пред посленицима. Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују