Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
културе и раслојеношћу друштва, па стога, у роману, социокултурне карактеристике лика иду заједно с говором - преломљене су у његовоме говору. Ваљало би сада барем две ствари истаћи.
главни јунак, па се стога ствари описују како их тренутно његово око види, или како су у његовоме тренутном доживљају преломљене. Њега писац такође смешта хотимично тако да му се очна тачка уклапа у необичну горњу перспективу: „[. . .
Али има нешто што је заједничко и једној (Вук с принцезом) и другој (Аранђел с Дафином) сцени: обе су преломљене у сећању, премда на разне начине. Важно је то поменути зато што сећања и присећања има прилично много у Сеобама.