Ћипико, Иво - Приповетке
И прелџије гледају упорито у ватру, пуше, чисте лулу и шапућу, и чује се по која гласна раскидана реченица, али све одмерено, пола
А вечерас прелџије погнаше даље но игда, и он је сада начисту да му се жена сјаранила са Павлом и да није он сам њезин човек и господар.
Ћипико, Иво - Пауци
Но није друге, благу треба дати његово, или га смакнути! Увече, на прелу, повео се о томе разговор. Прелџије сједе уз ватру, пале луле и гледају како пламен букти, па ћуте, као да нечему ослушкују.
Мајка је испрати до на улицу и гледа за њом. Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим. ...Те ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.
А њега знате, чобанче жељно ... —А што ће отац Војкан? —Не будали! ... Зар треба да он за то зна? Прелџије устадоше, ватра гасне. Испод кабанице мајка Петрова, старица, леже уз ватру, застење и моли сина да боље наложи.
С друге стране ватре трже се крмача и загрокта. До њих одмах преживљу говеда, а споља удар вјетра бије прелџије у леђа и дрма расклиманим вратима. Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен. —Павле, знаш што?
Гдје је то! Једне вечери, кад прелџије одоше, вели сину: —Чуј, Раде, послушај ме! —хоћу. —Вјенчај се .... покори се попу... није вајде даље завлачити...