Употреба речи према у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ја не могу гледати да се пород мога брата и сустрадалника од немила до недрага потуца. И ја мислим да нећу према вама грешити ако их к себи примим — бар докле им старији брат не поодрасте да може своју сироту мајку и сестру

О, никад, никад! Ја сам се радовао, и неко необично чуство потресаше ми душу: милина, сажаљење и саучешће према онима који страдају. И опет нисам имао речи да то све доброме оцу искажем. Ја сам га пољубио. И он ме је разумео.

Али оно његово здравље, онај весео безбрижан поглед, оно поносито држање, здрави, једри и румени образи, према оним тужним изразима сакупљене гладне сиротиње... беше гадно, несносно!... Ја га не смедох погледати...

Кад смо у планину ушли, већ се смркавало, али се према ведрини вечера лепо видео црвен пут што, као танка змија, пресецаше мрачну Честобродицу, пружајући се час горе у

“ Она климну главом као да разуме, а после оде она на једну, а калуђер на другу страну. Кад је био према мени, он ме погледа оштро, испитујући ме, као да л’ сам што од њеног говора слушао...

у загаситом зеленилу, указа Стана у своме белом зубуну, за косом црвен цветак, а око врата онај грчки дукат сјаји се према сунцу; а поред ње иђаше њена гадна мати, час по час застајкујући, нешто јој казиваше, на које се она обичном

Остарео је у самоћи, ни жене, ни деце... Глава ћелава, руке суве, увеле, али у грудима поштено срце, пуно љубави према ближњему... Једва се смркне, а учитељ већ помишља на свануће. Једва је чекао да му се ученици искупе.

Признала је да му је она ту дуванкесу поклонила, да је са Ђошом ашиковала, и да је Ђоша из мрзости према Гружанину највећи злочин хтео извршити, за које она није могла знати.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

је дакле число сиромаха или за леност или за раскош; мало ко хоће да зна шта му је доста, и да умери свој трошак према свом дохотку. Ево истинити извори све скудости међу људма.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ЈЕСЕН 173 НА САВИНИМ ЛИВАДАМА 174 ВЕСТ 175 ВИДИК У СЛУТЊИ 176 ЗЕЛЕМБАЋ 177 ПОГЛЕД СА ТОМЕТИНОГ ПОЉА ПРЕМА ВАЉЕВСКИМ ПЛАНИНАМА 178 ПРЕОБРАЖЕЊЕ 179 БОГ ОЛУЈЕ У ЛУГАРНИЦИ 180 ДИМ 182 ГОСТ ИЗ ОБЛАКА 183 ЧИСТО СРЕБРО 185 ПОЧЕТАК

радњи, с дрварских пијаца, дуге поворке, одасвуд, мостови препуни нáрōдā, са секирама и тестерама журе према храсту.

На врх Дрмановине сиђи, узми дурбин, па низ Јелову гору до Јасиковца, од Јасиковца према Спасовњачи, од Спасовњаче до на Ђаков камен, на Околишта, па према Кондеру, од Кондера преко Шупље липе, на

па низ Јелову гору до Јасиковца, од Јасиковца према Спасовњачи, од Спасовњаче до на Ђаков камен, на Околишта, па према Кондеру, од Кондера преко Шупље липе, на Бобију, на Савин камен и Кик, са Крушевља на Таталију, од Ланишта до

Зар их се нећеш никада ослободити и, бацивши их далеко у трње, бос и ослобођен поћи према реци, бос и ослобођен кроз пчеле и цвеће, бос и ослобођен кроз белине снега, белих рада, облака и оваца?

Зашто је морала имати шапе гмизавца, а не лишће, ко леска или брест? ПОГЛЕД СА ТОМЕТИНОГ ПОЉА ПРЕМА ВАЉЕВСКИМ ПЛАНИНАМА Ове су планине биле степенице уз које су јунаци ујесен у облаке носили овнове и вино; некад

Сиње море или сиње иње? Нешто посуто пепелом? Или поленом? Или нешто мрачно, што ветрови месе и носе према Колашину? Је ли то нешто што нестаје у мећави? Или нешто што се указује иза усијане ивице облака?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Други се Турци затворише у џамије и кулу, којима се без топа ништа не може учинити. Бачевци су Дрини на обали према Осату. Стаде вика Турака из Босне, са оне стране Дрине: ,Хај, браћо, удрите се, не дајте се! ето нас у помоћ к вама!

Ја добро памтим кад су натоварили све на кола, заокупили стоку, па смо се онда сви кренули и дођемо у село Скелу према Купинову, и ту у качари Јована Зазића наложимо ватру и мало се станимо; пак после преко Саве пређемо у Ашању и ту мало

Ваше речи, ваша делања, наклоности и уживања управљајте свагда према времену и према годинама вашег живота. С мером и у своје време много се којешта чини без штете, што пред судом

Ваше речи, ваша делања, наклоности и уживања управљајте свагда према времену и према годинама вашег живота. С мером и у своје време много се којешта чини без штете, што пред судом здравога разума не би

Ваљевска и београдска нахија, које су близу, даду више: ваљевска 1800, београдска 750 момака. и тако према броју глава и војску све у тефтер пописа, и сваком кнезу копију даде, колико је дужан војника Срба довести, кад и где

Турчин запне шишану, пак окрене најпре на отворена врата на петла, а затим је спусти те кнезу Станоју према себи скреше у прси, који падне.

Усред тога нашег разговора дође стари кнез Никола Грбовић и војску према нама упаради, а Јовица Милутиновић од марама барјак начинио и носи га тамо амо покрај параде.

а једну војску имамо на Белом Броду, а другу на Палежу — чувају од Београда, — а једну имамо код Свилеуве у Гомилици, према Шапчанима и Зворничанима, који су били пошли Пореч-Алији у индат у Ваљево, па и̓ је у Свилеуви Јаков оптекао, итд”.

Сад ја кажем Шапчанима, да њи̓ова војска стоји у Лешници за коју и сами знаду, а наша према њима, пак може бити да ће се побити: „Зато дајте два Турчина од вас, да иду и да кажу да смо се ми помирили и да је

Топчидера, пак дошао у збег на Дубоко (јербо су сва оближња око Београда горња села пребегла у Немачку преко Саве према Дубоком) и поручи, да Јаков дође у збег на ручак, и он оде. Ја превезем војску и топ.

Напред отрчим на коњу, из брда видим да сам добро погодно баш према Турцима. Кару оставим у чести, а с топом потрчимо према Турцима с брда у по стране, баш онде где је кнез Милош начинио

Напред отрчим на коњу, из брда видим да сам добро погодно баш према Турцима. Кару оставим у чести, а с топом потрчимо према Турцима с брда у по стране, баш онде где је кнез Милош начинио после кућу и станару. Свучемо топ у по стране.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану. — Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом.

већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.

— додаде Витомир. — Их, их! — учини ћир Трпко, па стаде шушкати по соби док нађе паре; одброји им према ведрини крај прозора, а све дршће. Даде им и, брже-боље притвори прозор. Већ је близу подне.

То вам је један окретан, разборит, досетљив и врло дружеван човек. Према поштенима поштен је, а, богме, непоштенима врло је вешт да удари добру подвалу. Остало су вам други гости.

Баш се тада играо неки кадрил, један дугајлија дере се командујући: »дурдеме! шунегле!« У леси према њима играла је и Савка Николина. Баш зачинила лепотом све друштво.

? — поче Мојсило, док га изнебуха прекиде један глас иза стола једног према њему: — Ама јуче био прстен и испит Савци! Мојсило се трже као да га нешто секну. — Којој Савци?

Већ по нека жена стоји на прагу, маше према облаку проноском, и усплахирено зове каког обешењака или утопљеника: »Ај, Тимотије, ај, Јеротије (или како је већ коме

— Еј, попе, немој бити луд! — виче што игда може Живадин из куће у брду према попову винограду. — Бежи, море, батали молитву — није ти вајде!... Аја, попо Вујица чита, не шали се.

— рече Никола одсечно и затвори прозор. Марјан промрмља нешто, па се упути право Савиној кући — према школи на један добар пушкомет. Стаде лупати и њему на врата. Сава заркао, па баш ни у уво. Марјан лупа још жешће.

земље) синор — граница имања сиџаде — мали ћилим на коме се седи скот — животиња, рђаво чељаде сљедователно — према томе сопра (софра) — трпеза спарета (шпорет) — штедњак средотежа — средина струна — као болест; померен желудац;

фрлити — бацити Хамајлија — ствар која се носи о врату ради зштите од зла хамелеон — афрички гуштер који мења боју према боји предмета на коме се налази; превртљив човек Цимента — лимени суд ципун — мали отвор на дну шупље букве кроз

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Сад знате шта смо доконали. Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу. Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима. И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!...

Али, као да од свега тога не може бити ништа. Људи осташе хладни према њему. Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатао дирнуло људе.

— Да ко не подговара ови народ? — Па, шта друго и може бити!... — А ко је тај? — Онај према коме си ти најчовечнији. Ти гују на срцу гајиш! — Поп? — Он. — И кмет? — И он!... — Па, шта веле? — Много веле!..

Види се да су размажени!... Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео... Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!... Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!... Веле... — И то све вели поп?

Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди... Кадар је био на чету ударити... Иза једног грма — према њему — појави се човек. Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. Човек тај беше Маринко.

и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... И од ове горе ухвати га страх. Од горе у коју је побегао!...

И то мучки!... И још хтеде да га убије!... А... то му не може опростити! И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару... Она беше велика.

Ево како је то било! Јуче, после подне, враћам се ја из шуме. Тамо сам носио марви помам... Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. — Умукни, Турчине!

Али каквим мукама?... Он није знао... Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... — Да ми је да осети!... Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...

И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље... Био је према свему равнодушан. Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи... Нешто куцка над њим „А...

— Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. Смех се разлегао по дубрави. — Ама према човеку и уво! — рече Латковић. — Али, ти завешче један, куд си ти пристао?...

Ишао је од села до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима... Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Упртих зеница према небу златном, Два гиганта Сфинкса ту стражаре тако, Докле она плаче; а за морским платном, Изнемогло сунце залази,

Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим Кô потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени.

Ноћас ће најзад пасти киша. Југ црн и сева; но, наједном, Дажд пређе преко виногради... И блисну према селу бедном Крвава, страшна, звезда глади.

У луци пурпурна једрила широка, Цело море плине посуто у цвећу. Царски витезови, кнежеви госпари, Једни према другим, кад се мукло зачу Плашљива реч Кнеза; и млади и стари Сви држе погледе на царевом мачу.

На бледом лицу покоје мирне статуе застале беху последње сузе. Све дрхти, осећа, дише, и пружа руке према сунцу. Гробови као да имају срце, неко велико тамно срце, које удара нестрпљиво, заљубљено.

ЗОХРА Путник је срео у првом сутону на морској обали младу и црну жену, која према звезди, што у тај мах блисну на западу, узе своје две голе црне и тешке дојке у руке и поче говорити молитву, држећи

Она се усхити лепотом човека, баци златни појас у траву, и, опијена, пружи руке према њему. Провели су ту ноћ у шуми, где је путник најзад заспао дубоким сном поред младе жене која је бдила.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Редом, редом! — Потреса ме, дакле, тежина ситуације — кратко и јасно! Потреса ме мој однос према предмету пажње, моји лични односи, па моји фамилијарни односи. Потреса ме онај грандиозан утисак на моју добру матер.

Она више не плаче. Ни сестра. Испијене у лицу, очи упале па гледају страховито уплашено. Према овоме је ништа оно кад ми је стриц умро. Неколико пута улазио је наш отац у нашу собу. Био је сав знојав.

Благоје склони најпре ону столицу, псујући „што ће ово чудо овде”, седе после према капетану, загрну рукав од ћурчета и погледа по столу, хтевши се налактити.

човјек извади готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, нриђе столу; заврати шешир, наже се према попу и пружи руку. — Жив био, сине! — рече поп.

— па нас остави, а ми блејимо за њом. Или дође послије подне, кад се поп наслонио на шареницу, па га гледа, нагне се према њему, па се одједанпут тргне, издигне главу, уђе у собу и отвори књигу. Или хода по пољу.

Она је дохвати објеручке и обли сузама. Осмијех заигра на попову лицу. Он је дохвати руком за браду и издиже јој лице према себи, па га гледа: — Служи овоме! — рече поп, а очима показа на светога Саву који му је лежао на прсима.

Али даље, наравно, ништа. Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми бога!

Али даље, наравно, ништа. Та ја, и кад не бих био равнодушан према њој (као што је она према мени — а то јесте, тако ми бога!

Приповетка је свршена. Веруј! Ја сам према њој само галантан господин: пратим је на клавиру кад пева; додајем јој игле кад испадну; огрћем јој кабаницу кад пође

Ти не знаш да ме ти сâм увлачиш у некакав роман. Сад сам и ја почео да мотрим на сваки њен поступак према мени. Ти си, управо, крив што сам почео да се интересујем њоме, право да ти кажем, више но што бих хтео.

мислио сам се, ја знам најбоље какав ћу одговор добити; с друге, опет, чинило ми се све: добро ће бити. Тако сам и према њој последњих дана бивао.

Чудио сам се што нема писма и зебао сам некако. А нисам себи смео дати рачуна о садашњем свом одношају према њој. Осетих да се неко прислони уза ме. Тргох се и угледах њу. — А гле! — рекох ја весело.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

И оба господина попа имађаху доста посла, а према томе и прихода, крштавајући новорођену децу по селу. Мало који дан да не дође господин-попи, једноме или другоме,

Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међутим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.

Какав му је само ћелепуш сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса.

се тек онда трже и поцрвене, виде да је претерао, па похита да поправи и додаде: — То јест, они тамо су прави шегрти према вама.

— Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или

— Или управо: варошке су према онима са села као... као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја. — Ију! — кликну Меланија.

у разним позитурама, изразима, разном оделу, у разном душевном расположењу, и напослетку у разним сезонама годишњим, а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски, па чак и

) »маринерски« официр! Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем, а према њој бркати уланерски официр; на трећој чека

Тако на једној Меланија замишљено чита, а према њој на другој страни млад медецинар; на другој са рајтпајчем, а према њој бркати уланерски официр; на трећој чека стена и шкољке неке на морској обали, а према њој маринерски обријани

на другој са рајтпајчем, а према њој бркати уланерски официр; на трећој чека стена и шкољке неке на морској обали, а према њој маринерски обријани официр; на четвртој јесењи суморан ландшафт, а она наслоњена на неку руину, суморна такође, а

гђа Перса је посматрала гђу Сиду, а гђа Сида једну празну чашу коју је дигла и стала окретати и разгледати према прозору, па затим хукну у њу два три пута и стаде је брисати својом чистом цицаном кецељом.

»маринерски« официр, уступише места свршеном клирику Петру Петровићу, чије се четири фотографије одсад налазе у албуму према њој.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Шта ће ми тај бекрија и карташ! — говорили су девојачки очеви о њему. Али, ипак Љуба, ма да је какву наклоност према каквој девојци осећао, кад је дошао до решења, искрено јој је исповедао да је без новаца узети не може.

Љуба је госпођу Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки, премда Савка још ни појма о томе нема.

— То је баш жалосно. Али ја нећу да добијем мање од хиљаде. — Дакле, ви немате према мени поверења? — Имам, ал’ што има бити, нек буде одма’ на пању. — Е, кад је тако, ја сад идем, па ћу вам писати.

, Младена Ружичића, и тај у кућу долази. Јулка и Милка немају оца, само матер. Јулка осећа велику наклоност према Ружичићу, али кажу да овај има врло слабу штацију; ако би који бољи дошао, не би га се одрекла.

Само ћу вам толико казати да врло лако може бити, шта више и верујем да фрајла-Јулка има према мени наклоности, али, што се мене тиче, ту сам сасвим чист.

Ја сам срећно кући допутовао. Не знам ви јесте л’ здрави. Ви сте могли приметити из моји’ очију оно што према вама осећам; ако и ви то исто осећате онда смо ви и ја најсрећнији људи.

Ја вам благодарим за ваше чувство према мени. Што се мог чувства према вама тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро испасти.

Ја вам благодарим за ваше чувство према мени. Што се мог чувства према вама тиче, оно је у божијим рукама, а бог је добар, може све добро испасти.

Све су се хватали у курмахерају. Јулка је волела Ружичића, али је приметила да је Ружичић према њој лукав. Ал’ опет није надежду изгубила. Љубу је држала у резерви; ако други не дође, добар ће бити и он.

— То је лепо од вас! Сад видим да имате наклоност према мени. — Још како! Ал’ не би л’ добро било да идем већ да запросим? — Можете. — Па ’ајд’мо — изволите.

о свечарима пред магистратом су посведочили да је та кришка заиста Од оне исте баклаве што су је код Ћирковића јели; према том је то Мицина баклава, коју је опет Алка погрдила. То је — цорпус деліцті.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

река и неко сетно и нежно осећање обузе га кад угледа високе звонике што су се оштро оцртавали на златно-светлом небу према Фрушкој-Гори.

И баш ту, према мосту, Јуришић, изгажен, изгужван, измрцварен успе да се измигољи и дође до отвореног прозора. Једним широким и жудним

Не знам шта би ово наједанпут, тек видим, ево, како опет седим ту на топу (само сад према другој униформи) као да се с њега никад ни скидао нисам; и пуним, палим, гађам и гушим се у диму, дајем нишанске тачке

, а да он одмах дође на његово место према примљеном наређењу. Затим нареди да се скине телефон и два војника пођу заједно с њим, пошто пронађу једног мештанина

оног поманиталог од нестрпљења света, што се безумно напрегнут, распитивао о својима и трчао и тражио на све стране према прозорима, све то, а поврх свега узбуђење оних рањеника око њега, до плача узруја иначе узнемиреног Христића који је,

сумњиво погледао и превио и где је неко из мрака, можда неки рањени војник из батерије, кад је угледао његово лице према малој лампи и док су га превијали, јетко довикнуо: „гле, откуд тај јаругар туна?

Окупе се сви око карте, пију кафе, пуше и лармају, а он побија чиоде према томе како се фронт гтовија (а он се све повиј а у назад) и овако обично почиње да прича: „Кад сам ја пошао са фронта

— А ја шта? Шта кажеш? — Ти? Ти два пуна месеца лечиш једну огреботину. Напрегнут и нагнут према њој као да хоће да се увери: је ли то заиста био њен одговор Христић се искриви, искези па тако нагрђен подиже песницу.

'' — Госпођо — рече он кад су стали једно према другом до прозора — ја незнам да ли вам је муж икад говорио о мени. Ако јесте, онда вам је морао рећи да од мене нема

сам осећање да је оно твоје писмо једно живо биће с којим би ја хтела да говорим, да се мазим, да се грлим, да сањам и према коме сам осећала неизмерну захвалност зато што ми је донело један део твоје душе, један део самог тебе, Алексије.

Али ова душа коју Ти обожаваш, ова полудела паклена душа, сва мрачна и мутна, пламти сва у некој сумњи према свему.. О јадна, мила моја мала, опрости ми, јер мало после она и теби неће веровати.

И тек кад наиђе штаб један официр, који је јахао напред; сиђе па се нагну према лешу. — Официр, рече он. — Од куд знате? — Знам, ордонанс официр, одржач везе.

Африка

Како месечине још нема, његово преплануло лице и руке изгледају сасвим црни према оделу, да га са уживањем слушам како лаже по два сата. Госпођица Н. долази нам у друштво.

Стари трговци слоновачом нису могли успети у преговорима са црначким краљевима, све док се не би показали галантни према њиним кћерима. Трговци су често и само форме ради узимали краљевску кћер к себи за све време свога бављења у племену.

Пагајерима се журило и ми пођосмо. Код изласка из села, према светлости запаљене траве: там–там; мој први там–там у Африци.

Играјте, играјте, дајте нам ватре!“ Познато је да црни, у највише случајева, импровизују речи својих песама према приликама.

ом утврдио, а што ми је и сам Н. са презирањем према њима причао, да овај симпатични доброћудни швајцарски младић сматра свога пријатеља као сасвим пропалог човека.

— „Ја не волим“, говорио ми је он, узевши према мени одједном неки сасвим поверљив тон, „да моји бели пријатељи знају с каквим црнцима се ја дружим, и шта и како ја с

Шампањ ми бруји у глави; звезде су најлепши дијаманти на свету. Даву прича како је због глупости које је починио према некој Рускињи у Паризу — „о сасвим ружне ствари!

Та млада девојка, жена, опходи се с њим брижно и брижљиво, као према каквоме великом дерану. Он облачи плаве платнене чакшире, браун платнену кошуљу; опасује се, и постаје трговац — за

О знацима које ми је Пебењани давао није било речи. Знао сам врло добро да му је он већ поручио како има да се држи према мени и да нити ме више овај чека да му дођем, нити ће сам доћи да ми се тужи.

Гледати сва та обла рамена, чврсте груди, трбухе и ноге, обасјане сунцем! Игра ће трајати врло дуго: само шта је то према агонији Сумангуруа, која је трајала вековима; и после, не умире ли тако црнчева раса још увек!

овде права раскош и слобода за звериње које сву ноћу мора да лута око села, те је Небинге градњу својих домова морао према томе подесити. Његови црвени зидови, крти као крчази, граде један лавиринт пролаза, приступа, кулица и житница.

Шеф села имао је да нам нађе нових четрнаест носача, како би оне раније вратили кућама, Ми бисмо према погодби могли да идемо с њима све до идућег кампмана, тј.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Њихову земљу, веле, затварају, као венци, високе планине, али се и те планине, према Истоку, отварају као нека врата. А после опет настају бескрајне равни.

Његови прозори били су виши од фасада капуцина, пуних крстова и анђела, а отварали су видик и према утринама, где су хусарска одељења имала школу јахања. Енгелсхофен је патио од маније кречења и санитета. Као и карбола.

Расцијани су, у то доба, толико волели све што је светло, младо и ново, да су имали обичај да поскакују према новом Месецу и да му довикују као безумни: „Здрав здрављаче, нов новљаче!

Пошто га је фелдмаршал‑лајтнант дочекао тако, ни Гарсули није имао обзира према њему и предаде му писма као с неба па у ребра.

Имаће да обрађују земљу. Он ће их населити у села, где су куће назидане у реду, као по концу, према лењиру геометара. А Расцијани ће имати и да приме католичку цркву. Официри ће бити премештени у регуларне пукове.

Копаће се канали, по систему грофа Мерци. Према францеским плановима. Ум човеков не може да трпи да све те планове, израђене по логици, омете та гомила косматих,

Живот овде има да се уреди према памети, према реду који у Цркви влада, а нарочито има да се исуше ове многе баре и мочваре.

Живот овде има да се уреди према памети, према реду који у Цркви влада, а нарочито има да се исуше ове многе баре и мочваре.

А што се тиче Махале, он, Енгелсхофен, неће ићи да види село које се уређује по лењиру, ни шорове што се исправљају према концу. Луд је тај гроф Мерци и ти геометри и капуцини, што би хтели да човека претворе у анђела.

Енгелсхофенови официри се нису нимало трудили да буду љубазни према тим, бечким, концепистима и аудиторима. Уза зид било је постављено свега неколико чамових дасака, као клупа.

У рескрипту, из Беча, писало је, црно на бело, да се, према наредби датој грофу Гајсруку, команданту Осека, премештају, и то: „Мајор Јурат Исакович у Сирмијски хусарски, Перве

Најдуже је Гарсули био застао код Павла Исаковича. Он је међу њима био највиши, а није био узео чак ни став према пропису у војсци.

Теодосије - ЖИТИЈА

Родитељи, пак, његови, оцећајyћи натприродну, безмерну љубав према њему, неситом душом увек на њега гдедаху, а и велможе њихове са њима говораху да ће он бити најбољи међу браћом својом.

Ако ме кад родитељи усхтедну оженити, задржан љубављу према телу нећу достићи таква живота. Ни један дан не бих хтео после овога овде остати, да ме се како сластољубље овога

остати, да ме се како сластољубље овога света не би коснуло, и да против моје воље не одвуче душу моју од такве љубави према анђелском животу, као што учиш, оче. Хтео бих бежати, а пута не знам.

срце твоје, и оснаживши се угушио пшеницу твоју, добру мисао, те да не одустанеш од такве тежње, и да задржан љубављу према телу и сласти, као што кажем, ништа не успеш; подлећи ћеш и срамоти и укору којим y јеванђељу осуђујемо оне што су се

И одмах дозвавши једнога од својих војвода, рече му: — Знаш колики је бол од љубави према деци и огањ што вазда гори и никад се не може угасити.

Када је ипарх прочитао писмо, веома се ожалости због тога, јер је велику љубав гајио према њему. и пошто је војводу с благороднима љубазно почастио, одмах написа писмо проту Свете Горе, говорећи: „Пошто ствар

владара српскога, са сваком журбом нека се врати оцу својему, да не би како отац његов, због жалости за њим, љубав према нама променио у мржњу, па ћеш све нас и многе ожалостити.“ И тако отпусти војводу.

Такву сам заповест и примио. А младић, видевши неумољивост војводе и несаломљиву верност према својему господару, и разумевши да ће га силом одвести, и да нема ко ће га избавити из беде, због бојазни од оца

А војвода заустави узбуну и рече игуману и монасима: — Каква је ово неправда и бешчашће према нама од вас, о оци?! Ми, дакле, стидећи се образа који носите, преко вашега зла пређосмо и кротки и човекољубиви према

! Ми, дакле, стидећи се образа који носите, преко вашега зла пређосмо и кротки и човекољубиви према вама бејасмо. Зар — рече — није прво овај варалица што смрт заслужује — и показа на једнога — од вас дошао да моли

и сагледавши манастир како је изврстан, по заповести прота и по наговору игумана и братије пристаде да буде с њима, према речи Давида: „Красно је живети братији заједно“. и живљаше повинујући се игуману и свој братији.

И отпусти га игуман да се одмори, јер не знађаху за чежњу душе његове према оним пустињацима, која је изједала тело његово.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

у моравско-вардарској области су најбољи они „психички профили“ који се повуку са запада на исток, од Јадранског мора према моравско-вардарској долини и даље; на доњодунавској плочи и у сливу Марице су најбољи они психички профили који се

)* Са разлогом су одбачене теорије према којима би један цео народ припадао једној антрополошкој раси и по којима би психичке особине потицале из

говоре језиком који је толико једнолик, да једнога Србина из Србије може без икакве тешкоће разумети Хрват са Истре. Према облику заменице што овај је језик подељен на штокавски и чакавски дијалекат и сматрало се да штокавски дијалекат

Поделу рада подешава старешина, уз пристанак осталих, према способностима и годинама појединаца. Старији и јачи баве се најтежим земљорадничким и сточарским пословима; старци и

Узајамна наклоност и међусобно економско помагање. — Дирљиви су љубав и поштовање које чланови задруге имају један према другоме, као и њихова солидарност, нарочито у најтежим приликама.

Једино су босанске песме смелије, што долази од оријенталских инспирација. Опевају се љубав према породици и према матери, нарочито љубав према брату, која заузима прво место у народним песмама; осим материнске

Једино су босанске песме смелије, што долази од оријенталских инспирација. Опевају се љубав према породици и према матери, нарочито љубав према брату, која заузима прво место у народним песмама; осим материнске љубави љубав према

Опевају се љубав према породици и према матери, нарочито љубав према брату, која заузима прво место у народним песмама; осим материнске љубави љубав према брату је једина коју жена

и према матери, нарочито љубав према брату, која заузима прво место у народним песмама; осим материнске љубави љубав према брату је једина коју жена динарске задруге сме исказати; она то чини на врло разне начине и са дубоком нежношћу.

Топло учешће се врло живо показује како у радости тако и жалости и не само према члановима задруге већ и према читавом народу, па и према странцима. Та су осећања још живља у жалости него у радости.

Топло учешће се врло живо показује како у радости тако и жалости и не само према члановима задруге већ и према читавом народу, па и према странцима. Та су осећања још живља у жалости него у радости.

се врло живо показује како у радости тако и жалости и не само према члановима задруге већ и према читавом народу, па и према странцима. Та су осећања још живља у жалости него у радости. Она се саопштавају и преносе изванредном брзином.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Идемо да питамо мачка, он ће то најбоље знати — предложи чича Тришо, и оба кренуше према ријеци, гдје је чича био спустио свој џак, али гледај чуда — џак бијаше ишчезао! — Уф, уф, сад смо обрали бостан!

Молим те, поједи га заједно с кожом! И чича тако брзо стругну према својој кући да су га једва сустизале његове властите ноге.

“ — Па добро, хајдмо до тога пса — пристаде мачак Тошо, и њих двојица журно се упутише према другом крају њиве. Тек што мачак и миш стигоше на десетак метара од једне велике крушке на ивици њиве, отуд се зачу

Бјежим! Онако неспретан и трунтав, он трком појури према планини, али како се био исувише захуктао, заустави се тек на другом крају шуме, провири иза посљедњег дрвета, па кад

Морам да се сакријем у ону велику пећину, тамо ме, ваљда, неће наћи. И док се тако Крушкотрес шуњао према мрачној пећини усред планине, Мачак, Миш и Шаров узеше се толико смијати да су заголицали и развеселили чак и стару

— Становаћу код свог пријатеља близу старе крушке. Миши се почеше разилазити врло забринути. Миш пророк окрену према старој крушци да се нађе с мачком Тошом, али тамо нађе само пса Шарова. — Гдје је наш пријатељ мачак Тошо?

— Чујеш ли, одјаха да улови Шарова! Док су они тако разговарали, дотле су Тошо и Миш пророк јурили кроз ноћ према њиви под планином. Звијезде су зачуђено жмиркале гледајући необичног јахача на мачку.

Сад ћете ми обојица платити! Према Шарову и Тоши јурио је разјарени чича Брко с големом тољагом у руци. ТРИНАЕСТА ГЛАВА Трка за јаком и шареним торбаком

— Очи у очи с Крушкотресом — Два путника и двије сјенке Видећи разјареног чича-Брку, Тошо и Шаров окренуше да бјеже према планини.

Крушкотрес и пропе се на задње ноге, а престрављени Брко спусти срце у пете да боље може потрчати, па се стушти према излазу из пећине. За њим појури и Крушкотрес урлајући: — Чекај да ти ја измјерим јаку за вратом!

— забрину се Шаров. — Останемо ли у планини, може нас појести вук. — Ми ћемо даље низ брдо, према ријеци. Већ сам се зажелио жубора воде и клепета каквог млина — рече мачак Тошо и уздахну јер се сјетио свог

Мачак Тошо и Шаров распалише да пјешаче уз ријеку према ономе кланцу на чијем је улазу био чича-Тришин млин. Уз пут се Шаров сваки час задржавао читајући помоћу носа зечје

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Има ту и мало носталгије за завичајем. Док је била крај вас Лидочка, испуњавали сте душу осећањима према њој; остали сте сада усамљени, празне душе и наишла је опет носталгија и испунила је.

ЈБУБОМИР: Не жалите што сте ми се поверили; пријатељу сте поверили. Моје обавезе према вама нису тако обичне; ви знате колико вас ценим и поштујем. Био бих срећан када бих вас могао утешити бар.

часа ме обузе једна слутња: неће ли се моја жена, у моме одсуству, по служити истим методом којим сам се ја послужио према њој: провалити фиоку на моме столу и претраживати га.

РИНА (седи према њему у раскошној јутарњој хаљини): Опет си нешто уморан, опет неки облачак. (Устаје, зађе му за леђа и загрли га).

Погинуо је и сахранили га тамо на фронту. Она је добила и званично извешће да је погинуо и, према томе, била је удовица. Као таква, дакле: као аутентична удовица, она се преудала за неког кондуктера.

СПАСОЈЕ (збуњен, али као прибра се): Па... нека дође... НОВАКОВИЋ: Да, али питање је како ћемо се понашати према њему? СПАСОЈЕ: Како? То је тако проста ствар.

Понашаћете се, дакле, као према покојнику. АНТА: Како то мислиш: је л' да се прекрстимо кад га видимо? СПАСОЈЕ: Ти можеш и да се прекрстиш, али што

Најзад, прескочимо њега. АНТА: Сасвим, прескочимо мене! ПАВЛЕ: Али мој млади пријатељ, господин Протић, према коме сам ја имао толико љубави И поверења и коме сам ја...

Не може то тако; дође ми ко и каже: ја сам жив! Истрагом је утврђено да сте ви извршили самоубиство и, према томе, ви сте мртви; ви сте пред законом мртви и ви сте за нас мртви. Сахранили смо вас, и то свечано.

(не уме да нађе згодну форму питању)... овај... шта сам оно хтео да кажем? А како мислите да се односите према мени? ПАВЛЕ: То је ствар најчистија и најјаснија.

СПАСОЈЕ: Ја вас не разумем. ПАВЛЕ: Зар вам ваш зет није никад ништа говорио о злочину који је учинио према мени? СПАСОЈЕ: Никад ни речи! А какав злочин, о каквом злочину ви то говорите?

Верујте, све је то једно исто. СГІАСОЈЕ: Ти говориш тако безобразно, заборављајући сасвим на дужно поштовање према оцу своје веренице.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ћутање синагоге погоди ме као ударац песнице у желудац и, не знам због чега, зевнух. Истегнут као струна према клупама Новак рече да неко, коме је досадно, може изаћи, а друштво из разреда задржа дах, тако да се сада сасвим добро

Затим сам је видео како нестаје иза угла, одлазећи према Тиси, док су се мангупи питали вуче ли она сетерку или сетерка њу.

Он се плаши, Атамане! - Рашида је пљескала длановима, а Бароница узнемирена сетеркиним режањем, окрете главу према нама. Он има прпу. - Мислиш? Да ниси ти то она која има прпу, мачко? - рекох свлачећи ципеле и капутић.

- Ја разумем те ствари! - рече Атаман. Кад одговараш за оцену? - Окрете се према Рашиди и рече јој нешто што нисам успео да чујем. Претпостављао сам да намерава нешто, али нисам могао да схватим шта.

Онда је Рашида викнула: - Ено га! - и ја га видех како сав слепљен са коњем лети према Халас-Чарди, док иза њега, у ваздуху остаје светла пруга, а у тек исцветалим багремима гракћу младе чавке.

Нисам успео да кажем ни речи, а Рашида је већ ишла према мени носећи нешто замотано у марами. Предложих јој да потрчимо, јер се неко може окренути. - Неће! - рече. - Држи!

Дршћући читавим својим олињалим телом, сетерка повуче Бароницу према граду, ка оној кући од набоја ниже гробља, коју је пре читав један милион година подигао собар неког барона.

- загрлила ме је а надлактице су јој биле танушне и хладне. - Не мораш да ме грлиш, Рашида. Написаћу! - пошао сам према граду, а она је ишла за мном носећи оне шашаве златне перунике у наручју.

- Је ли потребно да га пољубимо? - дижу очи према Тимотију, а ја кажем да није. Нека мирно задрже пољупце за себе, додајем нечим ван свести, запажајући како мама

- Биће ми посебно мило! - рекох, а онда га видех како иде према школи ногама од два метра и с главом црвеном као цвекла. Опет сам усамљен на клупи.

- рекох. - Јежеви су одлични пливачи! - Мислим да си и ти одличан пливач! - Рашида ме гурну према реци и ја се једва задржах на огради. Она узе јежа и стави га поред себе.

Било је нешто око једанаест и пензионери су већ заузели сва места око водоскока. Кроз прозор који је гледао према тргу видех Атамана како руком даје неки знак, а онда још и Миту, који је седео три клупе испред мене, како нешто

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

У кући је имао красну трговину, па и механу. Та његова трговина звала се „бакалница”, али каква бакалинца! Шта је према томе »Нüрнбергер Хандлунг« — ништа!

— Још једаред ако те ухфатим, отераћу те, знаш! Господар Софра био је строг, али праведан према млађима. Није се нико могао потужити да је гладан, но није трпно бирање у јелу.

Сад већ седају. Све ваљани, јаки кочијаши. Кола тако изватирана са бундама, да према тим колима на „ајслибану” салонски купе није ништа. Још последњи пут господар Софра дигне увис Шамику и пољуби га.

Ленка већ прешла петнаест година, рекао би да је већ седамнаест, тако је развијена. Створ, стас диван, једно према другом све сразмерно. Ленка има лице овално, прави римски тип, обрве канда хоће да се саставе.

Па нити је каква већа строгост према њему у почетку употребљавана. Додуше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није имао воље, али очина воља

пут испије; не може да се уздржи, хвали вино и већ насипа трећу, но ту га Чамча прекине, бојао се да ће, из одушевљења према вину, тако и даље терати, па одмах путницима пардон дати.

Дође и Кречар са боцом. Чамча му узме из руке, па покаже грофу. Гроф узме боцу у руке, гледа је према светлости: боја као крв, а бистро. Звони по слугу да му отвори боцу.

— Но Чамча и Кречар у њиховим „трајдротима” изгледали су према целом друштву контрастно, као неко чудо. Правили су на њих И пикантне примедбе; особито о Чамчином носу.

Сад се господар Софра захвали и лечника награди. Полазе. Но неће другим путем, него оним који иде на друм према Кошици.

Велики удар; ни сва нада према Шамики није могла бољу уталожити. Док је Шамика пред њеним очима, одвуче се од црних мисли, у том магновању радује се

Каква разлика између Шамике и Пере! Пера да стане покрај Шамике, изгледа као кочијаш према грофу! Па због тих његових коњушарија и фантазија Шамика неће ни да га гледа; кад му га ко спомене, моли да се мане

А најмилија шетња му је била од „Лідо” према „Цхіоггіа”. Доцније тако му се допало, да не би бранио онде засвагда живети.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Тешка и пуна, лудо весела у тим месецима, она је после порођаја слабила и ружњала, постајала тиха, а окрутна према слугама и слушкињама.

Киша ситна падала је и, за тренут, у свитању, видео је псе што појурише према њему, коње и слуге под дудовима, а на другом крају утрине, код обора, читаву ону гомилу што се синоћ ту била

Скоро половина њих, не могавши да заспи, разбегла се тако, по мраку, некуда према граду. Заситивши се, последњих дана, пред полазак, у општем плачу и кукању, својих жена, при оном метежу и мукама до

Искакао је опет из кола и млатарао рукама, према прозору, над којим су седеле голе женске фигуре и оклопљени неки полубогови, увијени гирландима, израђеним од печене

Млађи од брата, Аранђел Исакович понашао се према старијем брату, као што се понаша према млађем. Ако је стајао крај њега, гледао га је некако сажаљиво, ако је седео

Млађи од брата, Аранђел Исакович понашао се према старијем брату, као што се понаша према млађем. Ако је стајао крај њега, гледао га је некако сажаљиво, ако је седео крај њега, препуштао му је благонаклоно

Напротив, брат му се чинио сретан човек, а његова љубав према тој жени нешто несхватљиво другима, а њему самоме сасвим јасно.

Никуда није излазила и много је плакала. Иако је њен однос према свету био тако прост и обичан, земаљски, однос њен према деверу, као и према мужу, није био ни тако обичан, ни тако

Никуда није излазила и много је плакала. Иако је њен однос према свету био тако прост и обичан, земаљски, однос њен према деверу, као и према мужу, није био ни тако обичан, ни тако прост, већ прилично надземаљски.

Иако је њен однос према свету био тако прост и обичан, земаљски, однос њен према деверу, као и према мужу, није био ни тако обичан, ни тако прост, већ прилично надземаљски. Тако она са девером није говорила.

Пошто су их венчали сасвим изненада и без љубави, он се, скоро две године, понашао према њој као туђ човек, учтиво, љубећи је нежно и пажљиво као да ће да је разбије и скрха, онако високу, лепу и слабу.

Чак и са њеног крила, њене су ћерчице пружале руке према даљим стварима, као према некој другој обали, за коју се отимаху вриштећи, као из руку неког џина.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

остварила свој циљ, односно није добила признање своје друштвене заједнице све до оног тренутка када је постала мајка. Према томе, љубавна магија је у посредној, али не и слабој вези са жељом девојке да оствари своју метеринску улогу.

„Не ваља се“ да сандук с младиним даровима буде затворен за време венчања јер, према широко распрострањеном варовању у Србији, у том случају млада може остати без порода.

, а то се најчешће врши пре истека сунца, за време неког празника, при чему је смер кретања од запада према истоку. Тако, на пример, изнад Катлановске Бање уочи петка или недеље нероткиња се провлачи кроз један шупаљ камен да

У нашој култури једина женска улога која изазива поштовање и свеопшту наклоност јесте материнска улога. Док према мајци постоји готово свето дивљење и поштовање, према нероткињи се испољавају презир, мржња или, у најбољем случају,

Док према мајци постоји готово свето дивљење и поштовање, према нероткињи се испољавају презир, мржња или, у најбољем случају, сажаљење.

Овај негативан став друштвене средине према жени која нема деце јасно се испољио и у језику, где постоји читав низ негативно обојених речи за њу: „неротка“,

она не би учинила, нема тог поступка који не би окушала само да роди макар једно дете и да са себе скине проклетство. Према томе, нормална жеља жене да роди, појачана друштвеним притиском као и дуготрајним очајањем због крајње неповољног

је да се ови „обичаји“ не упражњавају да би се добило женско дете, већ напротив, да би се спречило њихово рађање. Према томе, они су пре поступци за добијање мушке, а не женске деце.

“²⁹ И према томе колико трудница дуго носи дете у утроби, такође се може погодити да ли ће бити мушко или женско. Народ у Херцегови

Гатати се може, као што смо видели, према неким знаковима који се сами од себе, спонтано јављају, али може се, у сврху прорицања, намерно створити извесна

и среће, али и неким другим, негативним осећањима, што открива амбивалентан однос људи у традицијским заједницама према новорођенчету.

које је на рођењу веома много угрожено деловањем стварних и нестварних опасности, с једне, али, ништа мање, и љубав према породу и брига за добробит детета које почиње свој неизвестан животни пут, с друге стране.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Ја властелу, према обичајима отаца, од себара издвојих. Првосвештенику и властелину судиће се блаже него меропаху, али не у страху од

За писма туђинског војсковође кога се трагична страст дотакла према властелинки крај Вардара. За посланице твојих поклисара који су у танане вољене руке млетачке шпијунке предали важне

Шта су све негдање смрти-пешаци које су путовале од неба до земље по сто година, које смо понекад и умолили, према смрти коју бог земаљски за час тили, без оклевања, на нас баци.

Шта су раздаљине између људи и Јехове, који је бежао од људских патњи без предаха, према раздаљини која одваја земаљске богове од робова и меропаха.

су неправде бога Перуна, шта су његове грмљавине у доба јуна које погоде прво чобане, и прво себарске пшенице спале, према неправди земаљских богова која и из ведра неба бане међу незаштићене и међу мале.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Испод тих казаљки проживљаване су највеће трагедије седамнаестогодишњака, према којима је бродолом неке крстарице — бура у чаши воде. Чекање без икакве наде.

Последњи пут је виђен како савија окуку изнад тријумфалне капије Принца Еугена Савојског и замиче према Ади Хуји. Кад у априлу грми, народ из тог краја и данас говори да то »Дуле Калпиш турира машину...

« У то млађе камено доба технике уђе у моду и скакање падобраном. Падајући кроз облаке према Батајници са искрпљеног крила »потеза 2«, девојчице су понављале у себи: »Учити, учити и само учити!

се ресторани не затварају у једанаест сати и где има музике чак и понедељком, а стално сам мислио на Веру како путује према Вавилону, куда су је отерале наше глупе приче.

старог хотела »Унион« и улива се у подземни драгстор, одакле под другим именом, као Нушићева, наставља као понорница према Робној кући, да би се на крају утопила у теразијски вртлог.

И данас, док се возите према мору, утврђујете да је та прескупа играчка, то скупоцено море стигло прекасно да било шта спере, и да више не осећате

Вријеме је да даш кравама... Четири калуђерице које чувају цркву Светог Михаила рачунају време према авионима што прелећу брдо изнад Стона. – Боинг! — рече сањиво стјуардеса. — Римски боинг у три. Боинг, боинг!

Покушавали смо да пронађемо излаз из града према ауто-путу за Београд, кружећи заплетеним сарајевским уличицама. Могао сам изићи из кола и додирнути неки зид, неку

После је хитро прескочила гвоздену ограду свог врта и отрчала према Конзулату што га је читав град мрзео више од свега.

Испод ње су се кровови наслањали једни на друге и тако лагано клизили према реци и граду на дну казана. Лавиринт калдрмисаних сокака плео се међу белим минаретима сасвим налик окамењеним

То су други људи путовали на север или према мору, а нико од њих није ни сањао да смо будни надомак Синановог врта, потпуно избачени из игре.

лежи похрањен негде у кинотеци њихових призора, и једнога дана када га постану свесни, тај птичији облак ће их однети према другом граду, у коме ће бити толико заокупљени споредним стварима да ће им недостајати благословени дани досаде.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Конте Пијеро започе: — Чусте ли безобразника? Корпо де дио, да се једна солдатина смије понашати онако према мене, а и према вас!? То није хвала!

Корпо де дио, да се једна солдатина смије понашати онако према мене, а и према вас!? То није хвала! Да није било мене и другијех као мене, и вас и другијех кâ вас, ћаше и данас и довијека овдјена

Вијећници већ одавно бјеху огуглали те његове нападе, те га оставише сама на тргу... У то доба, иза високог брда према Котору синуше први сунчани зраци и освијетлише Црногорски пазар, малу пољану под бедемом, гдје се збило на стотине

Бјеше постарији, орлујскога носа и дугачких повијених бркова. По његову држању и његовијех земљака према њему, познавало се да је од већих главара.

И она друга до ње бјеше прикладна, али се губила према њој. Глас оде по пазару да је лијепа дјевојка јединица кнеза Драга и да је од дјетињства вјерена у Цуце.

Отприлике двадесет корака према Црногорцима, сјеђаше на струци њеки Личан, бркат Приморац, лијепо одјевен. Он је дуго посматрао Црногорце, па наелак

Кнез на своме Путаљу, с џевердарем о рамену, чињаше средину поворке, која, одмичући уз брдо, лежаше а десно, а лијево, према кривудању пута! Дим из његова чибука повијаше се за њим као каква танана бијела, копренаста заставица.

И та поворка, уз голе, љуте крше, под натмуреним небом, бјеше символична! Ти мрки ђетићи, према којима природа њихова краја вазда, и велике нације, које им, у часу невоље, ласкаху, поступаху маћински, с горчином у

Било је још доста рано, те иако доље по дубодолинама бјеше већ мрак, горе на његушком пољу, под широким зреником, према одсјеву снијегом покривеног Ловћена, биваше све видније.

Милица запали зубљу и диже је високо. Крстиња са здјелом пуном пшенице ста према вратима, Јоке с дјететом стаде са стране уласка.

Крстиња са здјелом пуном пшенице ста према вратима, Јоке с дјететом стаде са стране уласка. Према двогубој свјетлости све три живо скренуше очи на извањца, који, стасит, спретан, бјелолик, њежног, али и мушког израза

— Еламо, ваистину! — одазва се стара Крстиња и стаде према њему. Крцун и Перо запјеваше једнаким гласовима, једнак застајући и ударајући о слогове: „Ви-но пи-ју по три

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

“1 Дакле, и пре него што су поједини писци осетили изразиту склоност према овом нивоу књижевног изражавања, било је дела која су се могла препоручити деци.

Та дела сама повлаче границу како према озбиљној књижевности, тако и према површним, педагошки или забављачки усмереним дечјим књигама.

Та дела сама повлаче границу како према озбиљној књижевности, тако и према површним, педагошки или забављачки усмереним дечјим књигама.

Оним придевом „дечја” почињено је светогрђе према узвишеној самосвести Литературе. Тим ограничењем она као да је признала да не држи много до себе, и да драговољно

Можемо према њој бити благонаклони, а да, притом, мислимо како права књижевност почиње касније, друкчије, на вишем нивоу, отприлике

Обавезе према детету као читаоцу одређују се слободно, преузимају се добровољно; песник се обраћа измишљеном детету, детету по

Са великим и племенитим побудама према деци пишу се лоше књиге, док, с друге стране, ћудљиви испади и случајни излети дају запажене резултате.

Рекнемо ли даје, можда, реч о аутентичним, занимљивим ствараоцима другог реда, поштовање које осећамо према њиховом посебном дару тиме се ниуколико неће умањити. За Соријана су „Перо, Андерсен, Жил Верн...

ли им обраћање деци био добар изговор да се ослободе једне напетости, једног притиска, и да неодговарајуће обавезе према највишем уметничком идеалу замене повољнијом стваралачком атмосфером?

Отпор према високим књижевним формама и осећање неприпадности свету одраслих у вишеструкој су вези. Дечја књижевност је прибежиште,

установа у чији ред и поредак није препоручљиво дирати, чини ми се да Изабел Јан пренаглашава те разлоге неповерења према дечјој књижевности.

Уливати детету неприкосновену љубав према родитељима, без обзира на то како се ти родитељи према њему а и иначе понашали, или га учити безрезервном поштовању

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Библиографија је давана према овом схватању. Изгледало ми је да није потребно читаоце упућивати на све оно што је о једном писцу писано — јер у

Нешто збивенији Срби су били на самој граници према Турској, у миру под гвозденим војним властима, у рату увек у првим редовима.

Попуштање према Србима наставило се на крају XВИИИ века, када је Аустрија имала да војује са Француском, и када су граничари били

Митрополити и владике, често деспоти према млађима, без обзира су ударали разне намете на своју паству. Између њих и народа долазило је стално до сукоба, готово

Када се на крају XВИИИ века, из политичких разлога, стало попуштати према Србима, добили су дозволу за оснивање своје гимназије и богословије. 1791.

Правопис му је фонетички, удешаван према особинама српскога језика. ЈЕРОТЕЈ РАЧАНИН Као и о Кипријану Рачанину тако исто мало зна се о његовом сабрату

то нису могла бити од непосредног утицаја на дали развитак српске књижевности, али она добро показују »како би се према староме српскословенском књижевном језику (да није било прекида) српски народни књижевни језик развијао« (Стојан

19 Да не би вређао верска осећања својих побожних православних читалаца, или из обзира према аустријској цензури, он је у своме преводу изоставио аматемисану XВ главу.

Од XВИ века католичка пропаганда из Пољске постала је насртљива према православљу у јужној Русији, и православни богослови морају да улазе у велике полемике за одбрану учења своје цркве.

Ово дело, које се првобитно просто звало Трагедокомедïа, содержащая въ себъ тринадецят дъиствïй, рађено је према руским узорима те врсте.

Када је имао да каже своје мишљење о поступању Аустрије према Ђорђу Бранковићу, он преко тога брзо прелази, јер тако нешто »историческому перу не приличествујет«.

Орфелин је одатле узео главне идеје, негде је просто преводио, одбацивши што је било за руске прилике, и удесио према српским потребама.

Милићевић, Вук - Беспуће

И та сва граја још је више повећавала спарину у кавани, пуној дима који је правио маглицу, дизао се према стропу и гушио у грудима.

Или у прољеће, кад се разлијежу кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире свој живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, - у борби која

младу дјевојку која пође за њега, проричући јој зао живот и мучну смрт; међутим чини се да се Манојло промијенио, бар према жени, откако му је прва умрла, и његова срџба и бијес и ударци не падаху више у кући, гдје је све гледало да само њему

Да вам није мрско што долазим? рече и окрену очи према њему. Он се мало осмјехну и разумио је. Не, није ми мрско, — рече и погледа је благо. — Ја волим да ти долазиш.

И он је застао, остао тако стојећи, не идући ни напријед ни натраг, с презривим осмјехом према себи, са рукама на леђима, осјећајући горко сву биједу и глупост свога положаја.

Ко зна . . . Кад је дигао очи, видио је гдје према њему иде једно сељачко дијете коме су тек негдје одскора обукли гаће кад је пошло у школу, скиде с много муке своју

Па кад је силазио у башту, сјећа се да се је нехотице окренуо према њиховом прозору и учинило му се да је спазио једну женску главу које је убрзо нестало. И питао се зашто се он окреће?

јутро; сунце још није било ојачало и падало је на крошње шљива чији се плод плавио у грању; гране које су се нагињале према путу, биле су обране од пролазника; прођоше редом крошњатих трешања, с напола увелим лишћем и са изломљеним огранцима

да проговори неколико ријечи, али ништа се у њему није кретало, ништа га није потицало да се дигне из своје наслоњаче, према свему остајао је тврд и хладан.

Он стајаше неко вријеме поред ње, тражећи једну паметну и утјешну ријеч, али је не нађе. Па онда лагано пође према вратима. — Лаку ноћ! — рече. Она га не чу и не макну се.

старим, осјећајући што му она каже својим нијемим погледом; он се трудио да заборави на то, али кадгод је обраћао очи према њој, видио ју је гдје иде поред оца озбиљна и без ријечи, и он се корио да није требало да је жалости.

замишљеног, разочараног човјека, како је он себе замишљао, он налажаше у себи једно чудновато ружно биће, пуно злобе према свијету и животу, себично и јадно своме рођеном злу. Он се запрепашћавао, чудио, питао: „Откуда ово мени?

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— Жено! — викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору — а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала? — Како нисам, опрала сам их!

и убудуће такав остати и трудити се да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући. Затим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао. Г.

БУРИ И ЕНГЛЕЗИ СЛИЧИЦА ИЗ СРПСКОГ ЖИВОТА »Симпатије према Бурима велике су у Германији зато што су за Буре одушевљене наше жене и наша деца.

Знајући свога сина, његово је начело било да је син његов увек крив, и, према томе, да професор вазда мора имати право.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

туђе носи тело, Нема злата по трави и цвећу, Туђе моме преко луке шећу, Моме иду красне свеколике, Али шта су према њене слике? Звезда јасна свака ту је сека, Ал' шта ј' звезда, кад се сунце чека!?

Из камена стоји сове хука, С гране суве кукавица кука, Кукај, али према своје главе И још главе сеје бућоглаве! Ал' ето ти онога човека, Де се лати шуме и литица, Како дође, на њ'га

“ Међутим Васа већ је снагу побрô, Па одговори: „Стојане, е добро, Нек према глави једном нас засвира, Јер донде нема ни једноме мира.

Тај стари гледи Миланову тугу, Помоћи њему тео би он радо, Бољетице он ове знаде род, Ал' де ће наћи према њојзи лек? Старина тражи, не жалећи с' труди, Старина нађе, своје лупа груди. „Је л' истина шта ти ту велиш, Мито?

Па ако она према ови стена Потегнула све своје буде силе, О шиљке ће се ту разлупати, Комађе само напоље ће вирит; Возача мртво међ

Ја сам се трудио описати неповерење драге у љубави и верност драгога, и њену голему љубав према драгоме. Колико ми је за руком испало, судите.

Гле и сада, ох, погледај туда, Према њима Турци јањад луда; Кад год у грм јање се занело, Никад јоште руна не изнело.

А ја засад још ћу ето 'вако. Нојца оде, а бели се зора, И бели се чадор до чадора; Два окола један према другом Пружила се оном равном дугом, Дугом, брате, дугом и широком, Једва би је премерио оком.

Гле који се Турчин натурио, Би се, богме, куга уморила, Па опет га не би поморила. Али сада погледај Србина, Према Турком није ни петина, Ал' све јунак те мимо јунаке, Крсташ орô што води облаке, Мутан облак штоно муњу носи, Да

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Међутим, једино је према сату одувијек имао неко посебно страхопоштовање гледајући у њему тајанствено биће које живи својим загонетним животом,

Ехе, драги мој, а ти не знаш ни на колико си мјеста шупаљ, а камоли што друго. Дјед поучно дигне прст. — Према једном сату, брате Саво, ти си једна обична бена. — Да шта сам него бена.

Па куд све, туд и то: од сваке куће има нека стаза или путељак право према млину. Сваком ваља у мељаву, а шта ти можеш томе што ће и ђаво тај исти пут употријебити и за своју душегубну работу,

Као да се том сликом откупио од свог веселог друштва, брадоња се диже и крену према потоку (знао сам: иде да гледа рибе у оплићалој, смиреној јесењој води), а зачуђена дружина остаде да гонета каквог ли

— Да не буде неки вучји светац? — прожвака забринут самарџија и укоси очи према софри. Он је једино зазирао од вучјих светаца и у њихове дане није се нипошто лаћао свога посла.

литанију глатко и рјечито како се нико не би надао, поново ћокну дједа у судланицу и с капом у руци кротко се упути према авлијским вратницама. Сви га зачуђено и ћутке испратише погледом, а потом се све очи упитно окренуше према моме дједу.

Сви га зачуђено и ћутке испратише погледом, а потом се све очи упитно окренуше према моме дједу. — Раде, шта је сад ово?

За ту прилику обуче се „под сиротињску“ еда би се видјело да је потребит човјек, па ће ти право, никог не пропитујући, према невеликој кући под самом шумом.

Опет као у некакву сну, чинило се забезекнутом Дани. Једног јутра протјерана је цестом према граду повелика група повезаних лопова, хајдука и јатака, окружена јаком стражом.

И окрену дједов живот назад, пусти се трком у прошлост, сустижући двије дурашне дјечачине које грабе уз каменит пут према осамљеној кући, укривеној под шумом. Тамо се врти, смијуцка и весело крекеће онај женски врагодер, Драгиња Кечина.

Пјесник прихвати оно куваричино сикирче и крену према затвору, добродушно гунђајући: — Шта им сад ја ту могу. Свак своју пјесму, безбели.

ПЛАВИ ЛОНЧИЋИ Коначно и Шеста крајишка бригада напушта брда роднога краја, Подгрмеча, и креће некуда према Врбасу, води ладној.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Колико ага и бегова, толико богова. Па и сваки ти абаџија, и берберин, и коњушар, и аскер, начинио себи бога према себи.

Они ти кроје Алаха према себи, ко да је Алах кошуља. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Кажи хвала што зидови немају уши! Алах чује, ал он ће и да опрости..

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Одједном према Цвети опколи руком уста и тихо викну: — Цвето! Али од ње не чу одзива до само ударце мотике. — Цвето!

Али мора да се уздржава, чини се силом строга и увек груба према њему, јер ко зна шта би онда било, да не ради тако? Али све узалуд.

Опет поче песма. Али не онако топло, поверљиво, већ некако суво, дуже. Изгледаше да више певају из милостиње према Томчи, како не би опазио да он није за њих, и да зато они пред њим не могу онако као пре својски да се веселе.

И мајка му је радила. Она је гледала кућу. Од њега, оца му, није више ништа тражила. Чак јој није било криво што је и према њој био озбиљан, хладан; још мање да је у тој његовој хладноћи гледала како је он престао да је воли, јер он је о

хладан; још мање да је у тој његовој хладноћи гледала како је он престао да је воли, јер он је о својој љубави према њој дао доказа. Узео је за жену, и за њу је то било доста. Шта је имала више од њега да тражи!

А Мита је све то знао. Знао је зашто су они такви према њему, тобож строги, не дају му да види како га они воле, а знао је колико га воле.

Мита није хтео да једе, али није ни одбијао. Као да из велике љубави према њему није могао да му одрекне, па би сваку кришку што би му је он понудио само обзинуо и остављао извињавајући му се:

Тако она поче да ређа и, као против тога, поче да набраја неговања, примере њихове љубави према њему, једнако га грлећи и љубећи по челу, очима и чак устима и понављајући оно: „Мито, синко! Мито, синко!...

И чим она ту наиђе, јаче повуче к себи дете, још више се скупи, смерно, уплашено. Људима око касапнице назове Бога према касапници.

Па и кад дуже остану код куће одмах ма за шта посвађају се, па чак некад и потуку. А овамо према туђинцу, трећем, били су као једна душа. Тешко ономе ко се усуди да ма кога од њих дирне, увреди.

А друго? Ништа није знала до саме свадбе, венчања. Венчали су се. Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба. Али опет је била боља.

Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни. Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто вишу од себе, они су је пратили, угађали јој ... А свирка је била мека, дан топао.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

У позоришту светом, великом, у ком се служи само један глум, ал' према том су други глумови кô према сунцу ситне звездице; васељена је само кутија, да собом чува драги камен тај у седам

У позоришту светом, великом, у ком се служи само један глум, ал' према том су други глумови кô према сунцу ситне звездице; васељена је само кутија, да собом чува драги камен тај у седам боја што се прелива и свака боја

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

нагона, да народну приповетку писаном речју популарише и да се за њу залаже; он се задовољавао својом интимном љубављу према њој.

Поштовање према народној приповеци, за овај протекли век, постепено се увећавало и ширило ,али се јавна оцена њене вредности није

(Само у првим двема Врчевићевим књигама налази се око 700 народних приповедака, према 120—150 колико их је Караџић записао у разним приликама радећи на томе целог живота.

Састављајући ову Антологију држали смо се следећих начела: 1. Одабирали смо прилоге искључиво према њиховој књижевној вредности.

Била је некака ђевојка која није рођена од оца и мајке, него је начиннле виле од снијега извађена из јаме бездање према сунцу илијнскоме, вјетар је оживио, роса је подојила, а гора лишћем обукла и ливада цвијећем накитила и наресила.

Ти си видио нашу јакост, али шта је то према јакости тога чуднога старца? С толиком нашом снагом нијесмо му ипак кадри ништа учинити.

сам самцит узе свиралу да опроба; срце му стане од радости играти, и он опази далеко једну веверицу како игра и сама према свирци његовој.

Кад их цар сагледа, рече свима који су се онде десили: — Шта ћемо сад: оно су цареви, а ово су као просјаци према њима? Онда ће анђео рећи: — Знате ли шта?

Кад му син дорасте за женидбу, стане човек мислити, како ће наћи према сину и девојку добру и ваљану. Најпосле смисли једно, натовари пуна кола шљива, па пође селом викати: — Хајд'те,

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Пролеће, Піазза Навона задрхтала као брод, У заокрету према провереној звезди. Наш брод. Држи ли правац? А онај врт на Авентину, Да ли је исти, ма да пиније прстенују Декаде, год

Док у подневној сумаглици чили Трајект што без журбе према копну хрли. Ту где беспослени турист снима барке, Са сламним шеширом спуштеним на чело, Храм назирем, стваран испод

2. у корењу је вазда испод крста Што листа жртвом, а плод чији спас је, Према предању; нестабилна врста Трпи спасење, а не зна кад час је да покрене се у лежишту Адам; Праотац ове збрке, аутор

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

носилац најглаткије коже првог реда са златним прамењем иза ува, власница две леве ноге са штиклама које кривиш према унутра и још ти није сасвим јасно како ће се ноћас у својим досадним креветима превртати и окретати с једне на другу

сам хтела да као напустим тај свет и пођем тако са извесним деда Дрљом Аласом његовом апатинском шикљом низ Дунав, према Црном мору. И шта се дешава?

сви ми у разреду вас волимо, то јест онај део разреда који је најбаље одмакао на Дарвиновој лествици од мајмуна према човеку... и... и... ви се, наравно, нећете љутити ако ја...

Родила сам се у породици неуспелог писца с почетка пете деценије овог века. Од оца сам наследила љубав према лепом (!), а од мајке систематичност у масирању. Од бакуте — способност да се ескивирају тешкоће.

После дотрчава пресрећна маман, којој су најзад свукли ону лудачку кошуљу, па све троје одлазимо према такси-станици испред болнице. Али, већ ту почињу компликације!

закорачимо на предња врата, испостави се да не пуштају све троје на предња, па маман уфура са мном, а матори потрчи према задњим вратима, али јесте — тролејбус, наравно, у том тренутку већ крене и тако он обавезно остане, а ми отпутујемо.

мислим, у осетљивим годинама, и да си раздражљива ... — Па шта ако се налазим? Зар је учтиво да се понашаш према мени као да ме ујео бесан пас? Погледај, потпуно сам здрава! Ево, исплазићу и језик: а. а. а. а. а. а....

Ићи непрестано улицом као да си негде задоцнио. Бити паметан, разуман, протезати се према губеру, студирати и олакшати родитељима старост. „Гле како Миодраг личи на деду и баку, и обратно!

Толико сам се била распричала да сам сасвим заборавила на Мишелина. Окренем се према њему, кад имам шта и да видим — он нина-нана! Ујутро ме пробуди нека страшна шкрипа.

Мора да је прилично глупаво изгледао док је тако зурио у Жерара Филипа, јер му је овај, према причању мој маторог, исплазио језик у пролазу!

Али шта бива? Келнери стигну бог те пита одакле са урођеном мржњом према свему што носи наочаре и нема трбушину испод сивог одела. А писце не могу очима да виде!

пошто би завршио с клопом и осталим проводом у Голфијани, отмен свет би плаћао или потписивао рачуне и отфуравао доле, према граду.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Хоћеш ли ми уранити пре него ми сенка приђе, Љубовиђо Љубовиђе? Не гаси се, ланен-цвете, јер је лампа према крају. Не пренагљуј, преокрете: у биљноме загрљају израбљујем слез, љубицу и мој поглед руже коље.

ПУСТОШ ПОД НЕПОЈАМНИМ ПОЈМОВНИКОМ БЕОГРАДСКОГ НЕБА Кафана „Марина“ налази се, идући с падине Дорћола према Дунаву, у врху десне стране речног рукавца, увученог у копно око стотинак и широког око тридесетак метара.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Сви викнуше: „Доље слази, према свијетлу напријед гази!“ Пришли свијетлу, гледај чара, ту колиба

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— За једну ноћ ће ми то чак чинити задовољство. И, најзад, сутра морам прећи на другу страну језера. Острво према томе не бих ни видео. — Онда ће вас поштанска лађица узети. Она остаје овде минут или два, колико да измени пошту.

Унутра гори свећа. Седам за сто испод свеће и покушавам да читам Живот Челиниев. Редови играју према игри пламена. Долази један пуни, задовољни старац: — Немамо добре светлости, али маркиза је обећала.

Ви сте видели у рату, ретко је да војник није осећао сажаљење према заробљенику. Сигурно је да сваки од нас воли своју отџбину више од иједне друге земље на свету. И са колико разлога!

— Добро, Васкес. Мора да је страшно тешко. — Ја вас задржавам, господине, од читања. — О не; видим да умарам очи према свећи, а и иначе сам сањив. — Добра ноћ онда, господине. — Добра ноћ, Васкес; не заборавите ујутру. Ту је и обућа.

Треба ми чистог ваздуха. Пустите тату, он ваљда најбоље зна шта ми треба, — рече Пипо уморно, с неком грдном љубављу према оцу. Можда га је одједном заволео због тога свежег таласа ваздуха. Због њега му одједном све опростио.

И има елемената који представљају живот, који су чудо, не само зато што постоје, већ и у односу према оној првој категорији. Ови уносе у вечите елементе нешто необјашњиво и на изглед пролазно.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Други су је тражили према звездама као да је острво и налазили је у кладенцима где с водом родне речи гргољи. Храбро сам поднео смрт, но

мора понављати у малом, не би ли у малом постало јасно оно што је у великом и изворном облику постало нејасно. Према томе, од почетка смо у опиту са језиком творца.

Он измиче привиду сличности са Ничим. Свемоћ Ничега према њему је, слути се, права немоћ. И само зато што постоји свет који је свет, и створени свет има своју малу светост, и

ли она што се огласи изнутра као водоскок или друга што споља обилази око стуба Нађу се речи са разних страна једна према другој и гледају се бело патња од речи постаје чулна Осећај светости је само наличје осећања ништавности свега.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Препоручили сте нам, тетки и мени, да будемо према њима предусретљиви и љубазни. АДВОКАТ: Па та вас љубазност ништа не кошта. ДАНИЦА: О, кошта врло скупо. АДВОКАТ: ? ?

АДВОКАТ: Врло племенит господин! А шта сте му ви одговорили? ДАНИЦА: Да није било ваших упутстава да будемо према њима пажљиви, ја бих већ знала шта бих му одговорила.

АДВОКАТ: Да, вероватно, али ће после отварања тестамента бити то у сразмери према своти коју им је покојник оставио. (Чује се галама.) Ево их! Ја ћу се радије удаљити. Довиђења! (Пође.

И кад би хтели да ми дате прилике, ви би се уверили да ја нисам равнодушан према вама. ДАНИЦА: Господине, ја сам вас већ једанпут опоменула на учитивост.

АДВОКАТ: Све ми је то познато, па стога ја и мислим да ће будући наследник имати пуно обзира према вама. ДАНИЦА: Варате се! Они ме сви тако попреко и тако непријатељски гледају.

АДВОКАТ: Кад свако од вас верује да је главни наследник, значи да сви имате подједнака права; према томе, могли би лепо као фамилија, пријатељски и споразумно да поделите имање. АГАТОН: Одиста, то би могли.

СВИ (сем Симке): Јесте, то да чујемо! ПРОКА: Хоћемо да чујемо, па према твојој мери себи да одмеравамо. АГАТОН: Ја мислим, брате, прво вама да поделим, а мени шта остане.

ГИНА: Па личи, дабоме да личи. Видела сам ја то одмах, ал' нисам хтела да говорим из поштовања према покојнику. ПРОКА: Ето ти шта ти вреди то твоје поштовање; оставио ти из поштовања три хиљаде динара, као просјаку.

ДАНИЦА: Молим! МИЋА: Ја бих, видите, желео да поправим извесну некоректност коју сам учинио према вама. Био сам неопрезан или, можда, чак и разуздан и чинио сам вам из весне предлоге на које нисам имао право.

Уосталом, од данас, кад нам преда имање, он престаје бити наш адвокат. ДАНИЦА: Па ипак, он се тако лепо понашао према нама, толико се показао пријатељ да ја не желим ништа да учиним пре но што се посаветујем с њим.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Чувај се паса, господине! — довикну чобанин, па се и он диже те изиђосмо заједно. Огромни врхови оцртавали су се према звезданом небу и као џинови се надносили над црном земљом. А звоно као да је јецало.

тако, да се бар и ми мало опружимо. Иако се не познајемо, опходимо се један према другоме као да смо стари пријатељи. Војска нас је изједначила, идемо истоме циљу, боримо се за исту ствар.

— и показа ми руком у правцу неких шупа, испод којих су зјапиле топовске цеви. Моје су ципеле тупо одјекивале према лупи поткованих војничких чизама.

Зачудо, топове нисмо равнали. Али командант је разапео шатор на најкаљавијем месту, тачно према средини дивизиона, како то правило службе наређује.

Само су још официри тихо разговарали и зурили у мрачан хоризонт, тамо негде према Сави, где су се с времена на време видели кратки одблесци топовске паљбе, као сијавице при сушном времену.

Ко зна? После поноћи чуло се кратко: „Устај!... Дижи се!“ Свици на хоризонту, тамо према Сави, били су све чешћи. Војници за моменат застану, погледају на ту страну...

— Прошли су они кроз сто руку. Када пређосмо батерију, војници весело разговарају. Као да је онај притајени култ према моћној царевини потамнео, јер су људи видели како царски војници повијају кичму, а онај челик лежи немоћно у прашини.

Мрачан хоризонт је блештао према Шапцу од неке ватре. А на супротној страни, према Церу, шрапнели су светлуцали као ројеви свитаца, час брже, потом

Мрачан хоризонт је блештао према Шапцу од неке ватре. А на супротној страни, према Церу, шрапнели су светлуцали као ројеви свитаца, час брже, потом спорије, онда би учестали на широком простору или се

Беше неко печење. Смучи ми се. Рекох му да нисам гладан, те он једва дочека и седе на лафет, баш према оним мртвима. Слатко је јео. Војници се притајили. Чак и они разметљиви као да су занемели пред страшним призором.

Био је тамо и командант пешачког пука и команданти његових батаљона. Гледају у карту. Командант пука показује руком према страни где је непријатељ... Онда команданти батаљона отпоздравише и одоше журно у правцу пука...

Сви су ти испади били исувише незнатни према ономе што они жртвују. А после, нису већ два дана примили храну. Када смо кренули, војници су плен братски делили

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Беше то проста сеоска кућа са једном великом собом и »кућом«, а према великој соби беше преграђена једна мања, коју су укућани звали оџаклија, и ако у њој не беше оџака.

Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на

нарочити звук који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се понегде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом, — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја

Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот. Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. — Аха... тако ли је! У ово доба...

јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана ; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек. Како је само учтив, пријатан, скроман.

што се нахватао за ово неколико дана ; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек. Како је само учтив, пријатан, скроман.

И Љубица одмах уреди своје малишане. Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.

подигоше они осећаји, које мало пре она сама угушиваше, а над свим осећајима истаче се јасно један: жалост, саучешће према Гојку. Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест. Сиромах!...

Мало је размишљала о последњим догађајима: обузела је некаква апатија према свему, па нити је што љути ни весели. Свеједно, може пропасти цео свет и она са њим, то јој је право...

— Ето ти, брате... шта ћеш више!... Речено је све. Ако они горе имају најмање образа и љубави према школи... не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав

на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни покрет сва одбрана, којом располаже...

И тог тренутка постаде јој Гојко црњи од ђавола, страшнији од пакла... У њој се породици страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха. — Па... сад?... Шта ћемо?...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Нит’ сам расла на бор гледајући, Ни на јелу танку поноситу, Нит’ на твога брата најмлађега; Већ сам млада према теби расла. 157. Чујеш девојко, чујеш лепото!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

од моје ружноће ужасавају се и сељанке с нашег имања, али упркос твојој љубави за Карла, и упркос гађењу које осећаш према мени, ја ћу те имати!” СОФИЈА: „Никад!

МАЈЦЕН: То, да вам на позорницу пада сенка вешала? (Затамњење) ИИИ СЛИКА СВАЂА У АЏИЋА ДВОРИШТУ (Право према публици, унутрашња фасада једноспратне куће покојног мајора Аџића. Дуж целог спрата велика веранда.

Преко дворишта могу да буду разапети, још увек празни, конопци за сушење веша. Лево, на благој падини према реци под стаблом велике липе, налази се храстов сто окружен клупама. Десно се иде на улицу.

ГИНА: Мени су све лађе потонуле у овом кориту! (Из куће излази Софија и иде према реци) ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Софија! Где ћеш сад опет? СОФИЈА: Да ухватим још мало сунца!

ЈЕЛИСАВЕТА: А зар ја треба сама све ово да уносим? СОФИЈА: Грех је овакав дан провести у кући! (Отрчи према реци. Јелисавета се љутито враћа унутра.) ГИНА (Благоју): Док стојиш докон, мого би да ми напумпаш воде за испирање.

СИМКА: Зашто га не зовнете? ВАСИЛИЈЕ: Зовнуће га Јелисавета! ЈЕЛИСАВЕТА: А ко би други! (Одлази према реци) СОФИЈА: Како се снабдевате у овим ратним временима? СИМКА: Лети икако, зими никако!

Има ли ово позориште суфлера? Има ли ова представа редитеља? Да ли овде постоји инспицијент? (Излази према реци) ГИНА: Овога би севап било окадити!

Кад погледам њега лудог, и тебе пијаног, не би ме чудило и да је истина! БЛАГОЈЕ (одлазећи према реци): Наравно, ако нисам пијан, онда сам луд! А, ако нисам луд, онда сам пијан! (Примети Дропчеве трагове.

Али да знаш да нећу дозволити да ичије емоције доведу у питање нашу акцију, па ни твоје! (Одлазе према реци. Из куће се појављују Јелисавета и Василије.) ЈЕЛИСАВЕТА: Вештица, не престаје да се свађа!

Не зна се да ли је вреба, или је њом опчињен. Софија осети његов поглед, окрене се према њему, примети га, и крикне. Дробац јој полако приђе.) СОФИЈА: Што сте ме препали! ДРОБАЦ: Пливаш и по ноћи?

ДРОБАЦ: Куда? СОФИЈА: Не знам! (Дробац, са стручком видове траве и волујском жилом, одлази лево, према води. Са десне стране, на сцену улазе Дара, Томанија, Гина и Благоје.) ДАРА: Шта је глумичице, оде ти драги?

СИМКА: А ето како вам је за све узвраћено! У ствари, сви смо испали криви према вама! Ја можда највише! ВАСИЛИЈЕ: Зашто ви? СИМКА: Да вас нисам задржала да преноћите...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Путници, породица моје бабе Јуле, кажу, према својим читуљама, да воде порекло од Јелице, сестре Тодора од Сталаћа. Она је била удата за Јована Путника, чији је

Са игранки, ваљда, био је сачувао неку изванредно лепу врсту понашања. Био је необично љубазан и према непознатима. Али је био плаховит, изненада.

Вели, то је тешко, зна. Саветовао ми је да учим, добро, и да се лепо понашам према матери. Отишао је из Темишвара, мирно, и никад га више нисам видео.

Шта хоћу тиме да кажем? Хоћу да кажем да је љубав према мору исто тако могућа као могућност да човек воли, бескрајно, једну жену.

Звиждимо једно другоме и тако дајемо знакове. Мотори лупају све тише, пловимо плашљиво и паралелно, према Сењу. Море је боје мастила и сасвим мирно. Трокут Новог, Врбника и Главине сад је право над нашом мрежом.

Прво наш брод, затим и друга барка одлазе са тог места. Неколико гласних узвика и узимамо правац према Новом. Ветар душе и море шуми. А барка која је остала за нама црни се. Звезда Даница сја близу месеца.

Те јесени, поред љубави за Иланчу, посведочио сам, детињасто, и своју љубав према Београду. Мало је требало па да већ тада, заувек, останем у њему.

Модерниста сам постао врло рано. Међутим, кад је дошло до уписивања на Експортну академију, према жељи мог ујака, ја сам се још једном побунио. Отишао сам да се упишем на медицину.

Политичком акцијом наших студената у Бечу, тада, управљало је студентско удружење Зора. Према упутствима, не из Београда, ни Загреба, него из Прага. Углавном, према идејама Масарика.

Према упутствима, не из Београда, ни Загреба, него из Прага. Углавном, према идејама Масарика. Од нас се тражило само толико: да учествујемо у демонстрацијама, и тражимо отварање једног

При крају рата, сви су у нас говорили само о потреби подизања једног велелепног Косовског храма према нацрту Мештровића. Наш велики песник Дучић видео је, тада, у Србији, императора. Он јој је узвикивао; „Аве Сербиа!

Аустријском царству било је одзвонило. Међутим, после атентата, Беч се расељавао у бање, према обичају XИX века. Све се из Беча разишло у летовалишта. Нико није ни сањао шта нас чека.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

По зеленим рудинама растурили се бели чопори гусака. У риту, одмах с краја, према селу, заклоњен врбовим џбуном, на једној џомби, седео је ђаво. Џомба му беше престо, а рит царство.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Један ми рече да га је његов министар одликовао за ретке заслуге и пожртвовања према отаџбини, јер је руковао многим државним новцем пуну годину дана, а у каси је, при прегледу, нађено само две хиљаде

— Што не лајеш? — викну онај учтиво, као што се уопште, према распису, понаша полиција у тој земљи, а приметио сам како дрхти од љутине.

Он ми од свег срца захвали на искреним осећањима која гајим према његовом верном коњу и одмах нареди да се донесе послужење.

Министар ме приведе једној фотељи и намести да седнем, а он седе према мени, пребаци ногу преко ноге, поглади се задовољно по облом трбуху, и започе разговор: — Баш се радујем, господине,

Ја сам га тешио због такве страшне неправде која се чини према њему. Затим сам разговарао са једним богатим трговцем, који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам

— За сваки случај, ако би народ баш нешто и заборавио да врши своју обавезу према закону, то сам ја већ, предвиђајући и тај најгори случај, послао пре три дана поверљив распис свима полицијским

На грудима Ескулаповим биће златом урезане речи: 'Грађани града Крадије, из вечне захвалности за заслуге према Отаџбини, лекару Мирону'.” Оваквих вести биле су препуне новине.

” „Ја сам само вршио своју свету дужност према отаџбини!” Више њихових глава лебди у облаку голуб и у кљуну носи траку на којој су речи: „Милостиви Творац отклања

— Ја то питање, господине, нећу оставити, јер то ми, најзад, налаже дужност коју имам да чиним према нашој милој отаџбини као син њен.

— Па зар смемо ми остати глуви према тим поколима и том зверском поступању наших суседа? — Никако! — узвикнух одушевљен његовим ватреним речима — и од

Стадоше се јављати говорници све јачи и јачи. Сваки говор беше пун родољубља, пун бола и пун гнева према Анутима. Сваки је од говорника био сагласан с предлогом првог говорника: да се без икаква одлагања, јер је ствар и

— Шта није требало? добро је оно. Није него шта мислиш? Према таквим животињама треба бити груб и оштар — љути се други. — Знам, молим те, али не иде, није тактично!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Али је све то ништа према ономе, какав је капитал правио његов »подручни персонал« од те чудне понизности. Зовну на пример изјутра његовог

Паде му на памет, да се баш на онај прозор од кубета, који је према њему, меће барјак о народним празницима. »Како ли се попне онде?

душа, топло срце, тражи хране за себе, тражи љубави, насладе, и кад то не нађе, онда се у њој постепено ствара мржња према ономе, који га је тако оковао, заробио... и настају бурне сцене, отрован живот, — пропаст куће...

Он није на то обратио пажњу. Тек кад кола савише у његову улицу и кад већ беху према њему он се трже. Одмах је познао, да је то »Голанфер«, хајдук — кочијаш. Заустави га: — Јеси ли ти, Голанфере?

А онај Ђокић до њега то зна боље. Зна он све дужности према земљи, па само да му је Бог дао јуначније срце — чуда би починио. Овако, и он иде без воље или, још боље, од невоље.

Бесмислено, плашљиво, без једне капи крви на лицу, погледасмо према себи, и свачије прво осећање беше жеља: да баци пушку и бега у шуму.

Бескрајна мржња према томе педантном и чисто, лепо одевеном човеку, коме није могао ни мрвицу друге замерке наћи, кога је и сâм до овога

да преврће листове у књизи и, нашавши обадва питања, увери се да их није ни прочитао, и то му још више удвоји мржњу према професору. »И куд баш то да нађе!...

што треба итд...« И учитељ нам изређа још читав тевтер оваких бележака. Али то је све ништа према ономе, што су после тога написали у новинама. Начинили су нашег капетана црњим од ђавола. Море шта ти му нису казали!..

објаснити читатељима, да је мој дух веома склон на размишљања, нарочито она, која се баве будућношћу човечанства. Према томе није ни чудо што се мој дух, нашав овако подесно земљиште за своја вежбања, одмах дао на посао.

Видех да директор није равнодушан према нежној половини свога потчињеног наставника. Почех да разгледам ову генијалну творевину нашег славног савременика.

С ким се год сретнеш, било мушко или женско, све ти изазива неку живу симпатију према себи, и ти мораш заволети ова добра и блага лица.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ИВКОВИЋ: Па ако проговоримо и о изборима, газда-Јевреме, будите уверени да ћу ја увек умети да сачувам према вама све поштовање. ЈЕВРЕМ: То јест, то ти признајем.

Не брини се, измислиће ти! ИВКОВИЋ: Слушајте, газда-Јевреме, ја разумем, иако не одобравам, ова средства у борби према противнику, али то мора имати својих граница.

ЈЕВРЕМ: То јесте! СРЕТА: Према томе, видиш, сад имаш два противника, па се мора још живље радити. Мора се приправити јавно мнење и зато су, видиш,

'Ајд' сад! Седи ти тамо па тражи реч! ЈЕВРЕМ (оде још једном те ослушне на вратима, иа се враћа и седа на столицу према Срети. Укрути се, искашље, устане са столице и диже руку увис): Молим, господине председниче, за реч!

Буџет, на пример, није у равнотежи према свима грађанима... Док... овај... .један крај... један крај наше отаџбине има и шуму и расадник и стругару и...

ДАНИЦА: Па да, опозициони! ИВКОВИЋ: Чујте, то је грубо од вас, то је чак немилосрдно... ДАНИЦА: Кад они према вама могу бити груби и немилосрдни... ИВКОВИЋ: Ја не желим да ви тако далеко идете.

оправдаћеш једино радом твојим у скупштини, радом који на првом месту треба да посведочи твоју и нашу љубав према отаџбини! Живео! Живео! НАРОД: Живео! Живео! Живео! (Музика свира један краћи марш.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у

Тада није ништа из новина читао, само оно његово. Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!

Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи;

Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет

вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару. А то се видело и по њему.

се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој. Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!

ГЛАВА ПЕТА Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз

— вели Ђорђе. А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. — Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. — Хехе!

А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.

сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! — Па како то мислиш?

— вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама. Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим

Како му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«. Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

И СУНЦЕ 318 ЗАШТО СЕ КРИВИ ТОРАЊ У ПИЗИ 320 ЧОВЕК И ЗВЕЗДЕ 321 О МОМ ОДНОСУ ПРЕМА КОСМОСУ 322 СОНЕТ О БЕСКРАЈУ 324 МИР ПРЕДГРАЂА 325 ДА МИ ЈЕ...

А да је шутнуо — е, вала, шутнуо је! ГДЕ ЈЕ ЦИЦА Јутрос рано кад је топли дан осванô И сунце лено пошло према крову неба, Рекла мама Цици: „Иди полагано Код Мите пекара, купи нам хлеба...

а Миладин Корача с пендреком као с лампом Аладин, На све стране дели батине, равним частима, Учећи народ поштовању према властима! Таква је нарав неких житеља села Почуче: Они би цео свет у ред да доведу и да поуче.

Кад се распали, кад букну све оно Што је у њој тињало сатима, Она се заљуља кроз собу, ко звоно, И одскакута према вратима. Изиђе у снег, онако врела, Оде, пепео да истресе, шта ли?

ни на чем и ни у чем; Видех месингану браву са месинганим кључем, Таблу, креду и мапу, катедру са постољем Укосо, према небу, у свету неком бољем: Све је лебдело у ваздуху, у висини трећег спрата; Беше час самоће и туге, и минут кад ноћ

Век букну кроз кап чисте течности И намигну према вечности Која је, мало даље, крај Винковаца Напасала стадо оваца. Седео сам у возу.

дакле, Ми смо две барице које се цакле На два ничија, црна поседа, Ал у њима се једно сунце огледа: Сунце љубави према истини И правди, на коју су нам преци мислили Живећи у муци и у присили. УЧЕЊАЦИ И ЗИДАРИ Београд. Сењак.

Колико је ту испредњачио Немац, колико заостао Словен? Где стоји Карађорђе, а где је, према њему, Бетовен? Карађорђе је по Мишару гонио хордију, — и то колику! — Док је Бетовен, на миру, стварао Хероику.

Прво нека утврди где је У односу на сазвежђе Касиопеје. Потом нек једра сва подеси Према Ливерпулу, Бару или Одеси Са надом да ће га добар ветар Миљу по миљу, метар по метар У великом и светлом луку

” О МОМ ОДНОСУ ПРЕМА КОСМОСУ Гледајте, како високо су Те звезде разбацане по Космосу! Милион звезда! Сто милиона!

Од сваког грађанина данас се иште Да рекне Не! вековној беди, Што има, да изнесе на тржиште, Да према другима одмери колико вреди; А све што три бабе имају, јесте Тај деда, рођен деветсто шесте.

Зидао сам, од речи, одбрамбену ограду према стварности; у тој огради ће, онај ко уме да гледа, пронаћи многе рупе, и кроз њих назрети невеселу позадину. А онда...

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

У књизи једнога старог, према слици у књизи зараслог у браду и косу средњевековног калуђера, исцрпно се претреса тај доказ и налази да он за

Ту постоји једна котлина, са свих страна окружена бреговима, која се поступно спушта према северозападној страни острва и на којој су обрађене њиве и виногради.

се појављују кад она достигне дужину од 15—20 сантиметара, а то је у њеној петој, шестој или седмој години развића, према приликама у којима јегуља живи у своме сталном пребивалишту.

Кад мужјак достигне дужину око пола метра (што бива између осме и четрнаесте године старости, према приликама у којима живи), појављује се код њега нагон за расплођавање.

Ту се налази једно место где корито Дрима нагло силази, па вода преко њега тече великом брзином. Према тој одлуци стари даљани су порушени, а пре кратког времена су довршени радови на новоме даљану, који је већ ове 1938.

Брзина је различита према води на коју јегуља у своме путовању наиђе. Пролазећи, на пример, кроз Балтичко море, где наилази на велике разлике у

Процентне количине поменутих соли одређују салинитет воде. Морски организми су осетљиви и према најмањим променама салинитета.

Густина морске воде је 1026; стуб воде од 10,07 метара висине врши вертикални притисак од једне атмосфере. Према томе, у дубини н. пр.

у дубину мора, вода због притиска постаје све гушћа и да предмети потонули у воду пливају по њој на разним дубинама, према својим специфичким тежинама.

дубином дна на коме ће мрежа имати да ради; та је дужина једнака двострукој, трострукој или четворострукој дубини дна, према врсти мреже.

Горњи крај кабла везан је за брод чије се машине пусте у рад, али са умањеном снагом која се одређује према искуству.

Преустројен за научна истраживања према искуству дотадашњих експедиција, брод је давао наде да ће рад експедиције бити успешан.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Па што се плашиш и устежеш? Знам те! Царуј ко увек, царуј према себи, Ти, деспотице, што те вечно памте; Да ниси таква — волео те не би̓!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да

И зато су око Софке трчали сви и као улагивали су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, да, када том несрећом буду растављени и

Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар. Чује се свирка.

И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој. Свака би после, изишавши од матере, а као убијена, највише њу, Софку, гледала, као да их је ње највише жао, што

На очи не смем да му изађем. Ох, црна ја! Софка се диже. И, осећајући такву снагу, такав бес, чак и мржњу према оцу, пође к њему.

каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: | — Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш! Гле ти пезевенци и ћопеци једни!

Софка ничке паде на кревет и, поред свега, осети благодарност према тетки што, кад оде, Софка чу како је закључа. Бар је ослободи да не мора стрепити од нечијег доласка.

А све то стога што се сутра удаје, иде мужу. За све то Софка је знала и била према томе унапред одавно равнодушна. Али када виде да се све свукле, готово све отишле у амам, а до њених ногу једина

Свака ће гледати да буде што луђа, што ватренија, да тим, том својом великом љубављу према њему, свом мужу, као подиже му и даје неки већи углед и цену.

рећи: „Ово је газде-Марков стриц, деда или род“, па да сваки, ма ко био, комшије, цело село, чак и друга села, буду према њему другачији, уздржљивији, мирнији.

И баш у том једнаком одлажењу, тачном вршењу дужности према његовом гробу, било је у исто време и ослобођавање од самога њега, покојника.

Па и сам њен муж, Томча, и он је био према њој пажљив. Већ беше мало узрастао. Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајала четвртасте.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

су нам сви људи немили и криви, А срушени вере старински олтари, — Једна лепа нежност још у нама живи: Нежност према земљи и родноме крају Чијим нам је дахом дух некада плењен, Где и сада звезде истим сјајем сјају, Исти ветар дува

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

у чуду, погледао је час њега, час њу, а час оне двије женске, невјесту и дјевојку, које сједијаху подвитијех ногу према старијема. Цури на крилу сјеђаше мушко дјетешце од три године, голијех ножица, јер на њему не бјеше до кошуљице.

Врх огњишта висаше много овчијех и свињећих бутина и ребара. Поткровља није било, но сламени кров, поцрњели од дима. Према другој ластавици, виђаше се дрвени пребој са затвореним вратима; ваљда је била клијет за млађе женске и дјецу.

Према другој ластавици, виђаше се дрвени пребој са затвореним вратима; ваљда је била клијет за млађе женске и дјецу. Према пријебоју бијаше тара, а над таром о чукљама повјешано одјело. Дуго су тако мучке сједили.

“ „Одмах, Господару!“ Калуђер сједе на широку столицу према слабоме огњу, обори главу, па извадив из џепа бројанице стаде пуштати кроз прсте зрно по зрно.

кору чепало, ријечју; Петар, (још за живота прозван светијем) бијаше тај човјек што сјеђаше сад на дрвеној столици, према тињајућем огњу у готово, празној соби, оборен мислима. Да, читаоче поштовани, то бјеше главом Он.

Около, по осталијем дуварима, висијаху слике руских царева и митрополитâ црногорскијех. Према иконама уза зид бијаше повелика трпеза, застрта зеленијем покровцем; за њиа диван, такођер зелене боје, а рубови му и

Договарасмо се — залуду — да дођемо сви амо о овоме дану, али удари божије вријеме; амо је Талија према како је тамо, особито ка Херцеговини... Па има и још нешто рашта изосташе“, рече Ђорђије, намигнувши.

Прије тога дана никад се видјели ни чули. С почетка обојица се осјећаху некако неугодно један према другоме. Узајамно не жељаху заподјевати нека питања која им се сама намећаху.

?“ рече Имбро, крупан прикладан човјек од тридесет година. То говорећи стигао бјеше и стао таман према грлу Маркове пушке. Као да га је усуд уставио ту. Маркова плану прије но што га је Оташ могао уставити.

Вјетрић пирну и рашћера дим. Сви видјеше што би. Јанко, чудном хитрином, нађе се према Турчину. Турчин подмаче свој јатаган те дочека Јанков, па као двије муње, брзо се раздвојише и опет им се сударише

Осим те вјерске несношљивости — с чеса бјеху управ немилосрдни према својим земљацима, особито према сељанима који би пристајали уз нову вјеру — Јанови преци у осталоме не бјеху зулумћари

Осим те вјерске несношљивости — с чеса бјеху управ немилосрдни према својим земљацима, особито према сељанима који би пристајали уз нову вјеру — Јанови преци у осталоме не бјеху зулумћари као већи дио ондашње властеле,

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Жмурећи; Колико је сати? — Колико јуче у ово доба). Оваква одговарања и надговарања махом се чине по сазвучју према питању — случај и код изрицања клетви (— Куда? — у Кудиљево да те скудим!; — Шта? — Штакара на две ноге!

Питалице су, према томе, кратке, неразвијене народне причице сведене на „питање-одговор“. Обично се почињу речима: питао, питала, питало,

“1 Поред разних врста гатања (према понашању човечјег тела, разних животиња и биља, сазвежђима и сновима и др.) гатање као обред постоји у народу с разним

Здравице у првом реду зависе од тога коме се, којом приликом и са којом наменом наздрављају. Према томе оне могу да буду озбиљне и свечане, похвалне и захвалне, али и шаљиве и подругљиве, као што то обично бива у

Већ је поменуто, кад је било речи о говору по мелодији, да постоје говорни изрази који се заснивају „на игри речи, према изговору, слогомерју, сазвучју, интонацији и читавој мелодији“.

Као и игре одраслих, и дечје игре остварују се у два основна вида: говором и покретом и, према томе, могу да буду: говорне и покретне.

1 Према одгонетљајима загонетке се могу поделити на загонетке које се односе: на човека и делове његова тела, на животиње и биљ

— Сребрна рука која стече, а златна која сачува. — Пружај се према губеру. — Ако је и амбар, варићак је мера. — Ако не начува, не натече. — Који штеди, у другог не гледи.

— Одговорио гладан и озебао Циганин кад су га запитали: или воли јести или се гријати; тј. пржио би хљеб према ватри: дакле обоје, и јести и гријати се. Та познавам ју још кад беше пиштољ.

На несрећном се увек кола ломе. — Ишли путем два човека: срећан и несрећан, а према њима у силовитом трку нагло избију упрегнути коњи у кола, који су се били отргли из возаревих дизгина.

И СВЕТОГ КЛИМЕНТА Приповеда се да су свети Наум и свети Климент дошли на Охридско језеро, да на његовој обали, један према другом, саграде своје манастире.

сваке муке избавила; до воље добавила, а дала нам руку помоћи, па нам не мого нико одмоћи — Здрав си, брате, који си према мени, а у здравље нашег домаћина, живота и доброга здравља! У здравље његове браће и братучеда!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

31. Ђе наш црвенко лежи, онђе никад трава не ниче. 32. Жуто маче пред Богом плаче. 33. Загрмље велики гром, а према њему мали гром, ђе се састаше, ту се слапташе. 34. Закла вола бивола, изуди га на удиће, сваки уд вола даде. 35.

За мене ће бити особита радост и срећа, ако Ви нађете да су и ове приповијетке, према пјесмама, достојне народа Српскога. Ваш У Бечу о Мученицима 1853. захвални пријатељ Вук Стеф.

Међедовићу се учини буздован мали према оноликоме гвожђу, а и оно што га је да није начињен као што би требало. За то кад буздован насаде на кијачу, Међедовић

Него моја ће ти мајка дати златан разбој са златном пређом и чекрком, па кад дођеш у онај град, а ти намести према царевоме двору тај разбој, па ткај, и пусти квочку и пилиће пак их храни, и изнеси преслицу.” Она тако и учини.

” Она тако и учини. Кад дође у онај град, и опанци јој се подеру и штап пребије; она према царевоме двору намести разбој, пусти квочку с пилићима, и изнесе преслицу, па стане ткати.

своју кљуку и мотику те опет на оно исто мјесто пође ђе му је било речено, и приђе него почне работати прекрсти се према сунцу, које у они трем излажаше, у три пута говорећи: „Сунце на исток а јаки Бог на помоћ!

Била је некака ђевојка која није рођена од оца и мајке, него је начиниле виле од снијега извађена из јаме бездање према сунцу Илијнскоме, вјетар је оживио, роса је подојила, а гора лишћем обукла и ливада цвијећем накитила и наресила.

Дошавши већ близу бабе пође јој с плећи те шумке пут ње, и његовом срећом баба се с оном тицом играше и према сунцу бискаше, а он полако те бабу за косе.

Сад се нађе у чуду наш исповједник не знајући, колику ће према гријеху покору измјерити, па пошто виђе да не може на крај изићи по покори коју је владика мало приђе казао, рече

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

било на часовима, било на полуноћницама, на свакој служби када се служи крај, где се каже „Боже, буди милосрдан према нама и благослови нас“ — по дванаест метанија.

И потом се свршава као што треба. А свете и божаствене литургије према могућности да се служе. А у Господње велике празнике треба да сачувамо појање и ноћно бдење сећајући се речи која

(ІІ Кор. 3, 11) Такође и муке овога света ништа нису према онима, јер од њих, каже, дршће и сам сотона. (Јак. 2, 19) А знај, љубимче, да страдалницима припада част и слава, а

16, 15) рече божаствено Писмо, и „Господ се гордима противи, а смернима даје благодат“. (Јак. 4, б) Према томе, да нема овога међу вама!

Јер каже апостол: „Свако ко чини работу са усрдношћу, примиће награду отплате према труду“. (Еф. б, 8) И затим: „Проклет је човек који чини работу са леношћу!“ (Јер.

ГЛАВА 16 О поуци братији да имају част према игуману Но молим се, чеда моја у Господу вазљубљена, молим се, штавише и заповедам, и за сведоке речи призивам као

моја у Господу вазљубљена, молим се, штавише и заповедам, и за сведоке речи призивам као чуваре дела, и послушнике да према игуманима и економима слободу и поштовање од вас имате.

(Јевр. 13, 17) Но и један према другом јединство и љубав у миру чувајући проведите, једни друге распаљујући срдачном вољом, једни друге утврђујући,

љубави и добрих дела, и просто рећи, на све што је добро, што је спасоносно, што је врлина и што је похвала, (Према Флб. 4, 8) старајући се да испуните колико је могуће.

Јер, ко ово чини, да се одлучи, ако се не каје и опроштај не моли скрушеним срцем. Мир, дакле, и љубав увек један према другоме волимо да имате, и уместо гнева научите се: „Благослови и опрости, брате!

Нека му се према могућностима заповеди служба и да се надгледа да ли их са смерношћу и трпљењем обавља. Ако све ово поседују, нека

Ако ли се случајно покажу несавитљиви, ропћући и клонули према заповестима вашим, игуман не треба да их прима. Уз ово треба се бринути и за оне монахе који са стране долазе.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

у слободном времену испомаже се радећи као „анимирка” у кафани „Шарган”; тридесетак година, али у лошем стању ЦМИЉА, према потреби: шанкерка, келнерица, куварица, судопера; пре два-три месеца дошла са села; близу двадесет година АНЂЕЛКО,

На кухињским вратима појављује се Анђелко. Тешко храмље, подупире се батином. Посматра Милета, гледа према шанку. С муком се спушта на столицу. Враћа се Иконија.) ИКОНИЈА: Да ми је ко причо, не би му веровала!

па Смедеревска Паланка... Кад се на карти повуче линија, истина, иде мало у цик-цак, ал константно вуче на север, према Београду... Ал где је ту Београд? ТАНАСКО: Много му вреди причати! А и онâ, са свећом и амрелом!

Добро би било да смо је реквирирали, макар на пóсата... МАНОЈЛО: Фини однос према цивилном становништву, нема шта! ТАНАСКО: Ја би је слатко утефтерисо! Стално, несрећница, прича о удаји!

ВИЛОТИЈЕВИЋ: А шта ће касти ови, ако их не виде? СТАВРА: Шта те брига? Ти гледај у оно што ти видиш, па према томе и поступај! ВИЛОТИЈЕВИЋ: И да знаш да оћу! (Излази) ИКОНИЈА: Оде, а није ни платио!

Мислила сам да сам огуглала на све, а оно ти бане и невидљива војска! ПРОСЈАК (полази од Вилотијевића према излазу): Само полако, видећеш, басамак по басамак, па увис! А за твој камен не брини!

Затим се нагло отргне, гурне столицу Иследнику под ноге, и појури према вратима. Иследник, кад се прибере, за њим.) ИСЛЕДНИК: Стој, пуцаћу! Анђелко, не буди луд, не компликуј! Стој!

МАНОЈЛО: Раскопчавај се! ТАНАСКО: Ево моје ране, госкапетане! Рафал укосо, од пупка према десном рамену! МАНОЈЛО: Шрапнел у трбуху, лакат размрскан гелером! То је моје! Откуд на теби моје ране?

Просјак полако устаје, сумануто се креће по сцени. Затим говори, окренут према страни на коју су отишли Манојло и Танаско.) ПРОСЈАК: Шта ми кажете — ране вам једини докази!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Одморите се. Док затреба. С нама само тиха свирка. Је ли тако, пријатељу? ЈОВЧА (трза се): Да, пријатељу. (Виче према отвореним вратима кујнским.) Подрум отварајте!

ТОМА (предано): Хоћу, нано, хоћу за њу, све, све. МАРИЈА (погледа горе, сети се да треба угасити светлост горе; према кујни): Вело, Софија, где сте? Хајде, кћери, угасите горе, затворите!

Сад ће. (Окрене се улазу, силази, једва дочекавши да сврши своју улогу.) ЗУЛФА (улази тихо и седа на столац према Јовчи, подаље; у раскошном оделу, с низама о врату, забрађена танком, фином шамијом, тако да јој се виде само очи,

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

слачајши — најслађи след — траг следовање — наставак, последица следоватељ — следбеник следоватељно — дакле, према том следствије — последица словесност — разумност, разборитост словестан — разуман слово — реч, беседа, језик,

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

на све четири стране свијета ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем према простору земљишта и броју чокота, има работника и одвише.

Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало, тијело и трбух му утонуо при ртењачи, еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком...

— Тако! — вели фра-Брне дигнувши чашу вина према оку. — Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме? — Јест, старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново!

А шта је то према позлаћеним стубовима, свијећњацима, криволетима, кандилима, према сликама и киповима што плијењаху поглед са свију

А шта је то према позлаћеним стубовима, свијећњацима, криволетима, кандилима, према сликама и киповима што плијењаху поглед са свију страна! На крајевима бијелијех трпежњака вишаху ружичасте чипке.

Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, према годинама службовања. Најзад Балеган расјече њеколико јабука и пошто понуди служинчад, нали чашицу ракије, пак

Крај њега, на столићу, њеколико скленица љекарија. Хаљине му побацане врх покривача. Према његову кревету, уз дувар, бијаше други кревет, на коме спаваше Чимавица.

Мачак немаде куд ни камо. Види злу игру фратарску, али је ред слушати. Кад је био према школској дворници, стаде га дрека пак се врати. — Шта је? — питају га. — Ајме мени! Видија сам га... — Кога?

— Шта је? — питају га. — Ајме мени! Видија сам га... — Кога? — запита Срдар, па скочи и стаде према њему. — Ја не знам... фра... може бити, учинило ми се... Срдар изађе, псујући. За њим потече Тетка.

фра... може бити, учинило ми се... Срдар изађе, псујући. За њим потече Тетка. Онда Мачак паде на кољена према Исукрсту. — Тако ми овога распела, дуовници, бија је он... Он, Шкоранца главом! — Учинило ти се, будало.

— Сад оданимо најприје! — рече Лис кад бијаху на тратини према новој мађупници! — А ти, Бакоња, у памет се. Ми смо, јево овако чинили прије смрти Шкоранчине, кадгод рика нарасте, те

Фратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те стадоше према води. Сад видјеше друго чудо. Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко настрану, а у тај мах

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

За стаклом — ко за решеткама — Док бдим у некој бившој вери Окренем главу према вама: Завидим чак и мачки скотној Што се за окном, ено, цери Робијашу на доживотној.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Кад би неко кроз прозор гледао, могао би само да. види: једна према другој клате се две браде. И ништа више. И ако ме на десетак дана нестане, увек ноћу, јер и травке ноћу расту, враћам

Како је могла да га пожели? На Ђорђевој шубари отопи се и последња грудвица снега. Према ватри светлуцају мокре длачице јагњеће коже. Он и дале седи нем и непомичан, дебелим сукном окован.

Недељу дана је никоме није показао, а сâм је сатима гледао, пошто би намакао резу на врата, и увече према лампи, кад у кући сви заспе.

“ Седео је поред прозора сав стегнут завишћу према свима, а небо му је стално било распорено на јасеновима, небо није престајало да стоварује на земљу и кровове свој

Колико су ти српски сељаци јадни, још више су самоуверени. Она је према њему добра, пажљива, али шта може? Мора да се поздрави са оцем, рече.

Вукашин гледа у своје руке, осећа очев поглед и оправдава га: природно је. Син сам му. И ја бих такав био према свом сину. Не волим га мање него пре неколико година. Нисам се изменио. — Време је бадњак да се унесе — рече Симка.

Па зашто ми одмах ниси рекао? хтеде да каже, кајући се за љутњу према Вукашину, али у његовим очима као да нешто друго види. — А ако ја нећу? — рече. — Ја имам право то да захтевам.

Запали цигарету. Она није способна све ово да схвати. Жао му је ње. Искрено. Али, ко зна да у њеној пажњи према њему није било и рачунице. Сигурно. Само да он што пре побегне одавде.

Под снегом, гуре се камени житељи Прерова, равнајући своју висину према величини њива и ливада што их оставише својим наследницима, и сви одреда јадно су безначајни, па Вукашин помисли:

Чађевић прилази багрему, израслом у ноћи, црном према снегу, наслања се на њега, окренут Аћиму: — Знаш што те то питам — мукло шапуће.

и трбуха И просто летела низ благе косине бедара и бутина, почела је искрено да верује даје и ово њено ново осећање према Ђорђу, друкчије него раније, знак од Бога, који се сажалио на њене муке и већ сада указује на срећу која ће доћи после

Биће жешћа од Тимочке. Лепо, слатко да погине, онако како су гинули стари радикали. „Како си ти, бабо, поступао према њему?“ Вукашин се подигао и обгрлио колена. Сав је био у сенци. Зашто ме је то питао? дуго мисли Аћим.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

који је долазио кроз отворени прозор, треперила орошена паукова мрежа, а преко целог неба сјао златни траг водећи према крупној, усамљеној звезди на западној страни неба.

Смешно поцупкујући, девојчица се с муком пробијала кроз смеће, али није испуштала малишана. — Банг, данг! — према њој полете чичак, а девојчица се следи. »Јој, сада ћу још и рогове стећи!« помисли и ужасну се.

Гледао је како Риболика отвара врећу, а из ње нешто блешти. — Па, то је златна лубеница! — Дечак-капљица појури према њој. Али лубеница, наједном, подскочи и поче се котрљати низ брдо.

Смањивао се тако брзо да му се чинило како се топи као пахуљица на јакој ватри. »Шта је ово?« — помисли и окрете се према Плачку, али уместо другара виде на стази само његове празне панталоне. »Где ли је ишчезао?

Плачко у чуду рашири очи: право према њему летела је риба с црном пругом на леђима, и махала перајима као рукама, зовући: — Пожури, Плачко, пожури!

Сунце је већ квасило стопала у мору и расле сенке дрвећа. Није ни приметио како према њему кроз прозрачно плаву воду почињу да се пењу гране корала.

»Сан био, сан прошао!« —прошапута једнога јутра и загледа се ка морском дну, изненађен. Према нему су расле румене гране корала, а крај највеће од њих стајала је Златна краба и гледала га.

— И реците им да се не враћам. Не тиче ме се ко ће владати царством! Ово је моје царство и мој дом! — Принц се окрете према кући. Али ту где је пре неколико тренутака била кућа са воћњаком, њихало се узрело житно поље.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

године, види се да је шанац, оним делом према дунавској падини, ишао од Стамбол-капије, некако баш поред Народног позоришта које ће бити подигнуто тек пошто шанац

поправили су градске капије које су остале неразорене а, уместо бедема, подигли палисад који је, баш на падини према Дунаву, изгледао нарочито висок.

од најстаријих улица на падини, Господар-Јевремовој, близу Доситејеве Велике школе, или ипак ближе турском гробљу, према заравни на којој је сада Студентски трг. Такве су појединости, као и обично, просто ишчезавале у дармару пролазности.

Кад је после Балканских избио Први светски рат, Позоришном је улицом, према Душановој и Дунаву, пролазила српска војска, спремна за напад и за одбрану. Иста је војска (да ли иста?

„Перо Поповић Ага“, у току свакога дана падне највише светлости, јер је баш ту оно место на којем, на целој падини према Дунаву, има највише неба. Зато је светлост ту густа и у таквим наносима да је ни кошава, кад витла, не разнесе одмах.

школу, а преподнева трају, наизглед иста као ово, а столећа одмичу, наизглед свако различито, а нека се прашина ваља према Дунаву, који се види и друкчије, и боље и више него сад, неразумљив, тром и стар.

народу који је гунђао против Кнеза али му је још остао делимично наклоњен, био доказ велике Кнежеве правдољубивости: према бунтовнику, чак иако му је то брат, Кнез не показује милости.

Као и за живота, Скерлић полази од куће ујутру, пренапрегнут, и одмах креће узбрдо, уз падину, према Универзитету и центру града где је некада био „Српски књижевни гласник“.

куће Велислава Вуловића, оног председника београдске општине који је дао да се, 1909, поплочају улице на падини према Душановој.

) Чим је Сима убијен, и Нишлија је тешко рањен; умро је за неколико сати. На падинама и према Дунаву и према Сави, пукле су старе мржње.

) Чим је Сима убијен, и Нишлија је тешко рањен; умро је за неколико сати. На падинама и према Дунаву и према Сави, пукле су старе мржње.

Од Стамбол-капије (заузимала је простор између споменика Кнезу Михаилу и Народног позоришта), према Палилулском гробљу, на Ташмајдану, кретала се пратња, и све што је међу српским живљем у Београду било здраво и

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Два грдна Сфинкса према небу златном Стражаре немо и безгласно тако, Док она плаче... А за морским платном Уморно сунце залази полако.

Сам крај мирне воде, у ноћи, ја стојим, К'о потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени. Ј.

Јест, ја сам силно грешан према Теби, Ја нисам иш'о путем Твојим светим; Ја сам се само старао о себи, А никад Тебе Мајке да се сетим!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Хитлерова мржња према Јеврејима погодила је и старог, недужног, Демокрита. Зато ми поста још милији. Почех да размишљам не бих ли својим

Тако морам, годинама, подешавати свој посао према средствима којима располажем и, ево, чиме сам отпочео. Моја лична библиотека која ми, једина, стоји на расположењу

На тој узвишици заузео сам своје место и одатле гледам доле према вароши. Дуж једног дела оне стазе назирем, међу тамним џбуњем, беличасту неку пантљику, дугу око сто корака, како се

упознао са овим звезданим јатом, одвојио их је у две подједнаке половине, једној од њих је наредио да гледа нетремице према источном делу хоризонта, а другој да гледа према западном делу, а обема да пажљиво прате што се на посматраном делу

две подједнаке половине, једној од њих је наредио да гледа нетремице према источном делу хоризонта, а другој да гледа према западном делу, а обема да пажљиво прате што се на посматраном делу небеског свода дешава.

„Добро сте посматрали и запазили“, рече Питагора. „Цео рој тих звезда путује од истока према западу. О томе ћемо се идућих ноћи још сигурније уверити и увидети да се звездано небо при томе обрће око оне осе која

Ту, испод тога зида, простирала се варош покојника, а мало даље према југу видели су се опет многи храмови, и долински котао са гробовима фараона.

су Египћани били добро упућени; они су се разазнавали одлично на небу и полагали своје Монументалне грађевине тачно према правцима неба. Но далеко ученији били су они у геометрији и рачуници.

Те две дужине мере код Кеопсове пирамиде 270 односно 222 рифа, стоје, дакле, мал’ те не, у размери од 17 према 14. Зачудило ме кад сам видео да су и све остале пирамиде саграђене у тој размери.

Троугао, оличен овим бројевима, је, према томе, правоугаон. Размера катета тог троугла је 171 према 140 или, мал’ те не, 17 према 14.

Троугао, оличен овим бројевима, је, према томе, правоугаон. Размера катета тог троугла је 171 према 140 или, мал’ те не, 17 према 14.

Размера катета тог троугла је 171 према 140 или, мал’ те не, 17 према 14. Иако, дакле, Египћани нису познавали мој троугао са странама 171, 140, 221, дошли су ми врло наблизо са странама

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А после, две разне судбине: онај јунак гине од цепанице, ова пропалица од мача. Бар према овоме што сам досад прочитао.

Она наже неколико гутљаја па је пружи другом студенту, али он одби. — Друже, — нагну се она према њему и говораше сасвим тихо — и сама налазим да је то добра књига.

Требало је, према томе, да останем поред земунице и да чекам. Јутро је било ведро, свеже и мирно. У нестрпљивом очекивању и седећи на

Он је седео према мени, препланула лица, огрнут блузом, са простом војничком шајкачом на глави и Карађорђевом звездом на грудима, без

Другу, синко, бољу, поштенију. Тада се крезуби студент подиже упола, нагну према Николи и погледа га дрско у очи: — Ја знам најбољу — рече он — Човек пева после Рата.

Ја журно ступих унутра и угледах црну прилику Николину згрчену у грозну гужву на дну степеница. У истом тренутку, према светлости из предсобља, спазих и жену где дрхће на врху степеница.

том приликом, ево моје речи, истући ћу на мртво име крезубог студента, само ако се буде тамо затекао; тога подсмевала према коме од оног вечера осећам несавладљиву одвратност. Биће русваја. Јест, једино чекам да се снајка мало смири.

Плаћање у готову код б... б... банке Ресимић. Нема вересије, ајде народе! И војници, обзирући се опрезно према штабу, прилазе му, дреше прљаве кесе и крпетине док он лиже прсте да лакше подели карте, тискају се погурено испод

и остала деца, и прилазећи му гласно изговарао: добар дан, добар дан, добар дан, све док старији човек не би наишао према њему.

А тамо напољу, према великој гвозденој капији, уз стаклену чекаоницу облепљену наредбама и разним полицијским забранама, на шиљатој голој

— Ја, шта ћеш, пролази... — А 'нако, Аустријанци како су се понашали, рецимо... овај, према женама... иако. — Је л' Швабе? — Јес'! — Па како који, знаш, разни су људи.

У том тренутку угледах је окренуте главе према коп манданту, свакако да се увери спава ли оно страшило или је будно. А тада (и тај тренутак немогуће је заборавити

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Не знам како сам се вратио. Протекло је неколико дана без времена. Вјероватно дан-два без пуне свијести. Данас би, према томе, могао бити петак или субота. Ваљда субота. А можда чак и недјеља. Уосталом, свеједно.

Стан је био уздужно раздијељен дугим ходником. На десној страни, према мору, била је благоваоница, примаћа соба, наше спаваће собе; на лијевој, радне просторије, одаје мојих двију неудатих

Просторије према мору биле су свијетле и ведре, поплављене сунцем. Та страна куће била је некако претежитија: у њу се слијевао сав

Ми према самима себи, поред голог, непосредно егоистичног осјећања свога ја, гајимо и изврсни заштитничко-матерински осјећај.

А понекад се тај осјећај заоштри, па задобије сасвим одређен и изразит вид односа према другоме, чудно сродан оном осјећају који нас обавезује да дамо погреба блиској особи.

собом: ми присуствујемо, с црним флором око шешира, али сасвим суха ока и спечена непца, том посљедњем акту дуговања према некоме ко нам је задао и превише главобоље. Да. Људи воле и своје кризе, и своје ломове, и своја банкротства.

за дједову цјеложивотну глуху бешћутност, или за његову, у изузетним часовима крупне њежности, надмоћну обазривост према њеној презавој устрепталости.

Знам да се причало да су оца, насред оцеана, морнари убили и бацили у море зато што је према њима био „гори него пас”.

Изгледао сам са зебњом: xоће ли ишта од њега остати? Начас морадох склопити вјеђе, кад се окренуо према мени. Али и тај часак био је довољан да ми измакне једна карика у слиједу метаморфоза, и баш она најбитнија; преда

Добра, стрпљива, према свакоме наклоно предубијеђена још прије него би га упознала, са сваким се лако слагала и изналазила непосредан додир.

Усидјелице већ по рођењу, рекао бих по рођеном таленту; и, чинило ми се, стално истих година. На примјеру мог односа према њима (а и њиховог према мени) научио сам како можемо годинама с неким живјети а да се међу нама не развије клица било

На примјеру мог односа према њима (а и њиховог према мени) научио сам како можемо годинама с неким живјети а да се међу нама не развије клица било каквог осјећања.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Ђурица је веома ценио своје телесне особине и своју ретку снагу, па је према томе подешавао и своје држање и одело. Као сиромах није се могао истицати богатством одела, али је и ону сиротињску

Јелек му беше лепо срезан, приљубљен уз тело, ишаран црним гајтаном; из његова џепа је спреда висио бео рубац. Према такву стасу Ђурица је подешавао и своје покрете.

Ђурица је опажао ово опште нерасположење према себи, па се постепено и навикао сносити оне значајне и подругљиве погледе сеоске младежи, који се њега тицаху.

У исти мах севну секира према месечини и лупи у курјачку главу, која беше наслоњена на врљику. Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну

Али ипак то није ништа према ономе како се осећао, док му руке беху везане. О, сад тек разуме шта значе руке за човека, сад тек поима њихову праву

Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују. Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели

Кад дође према судници, угледа неколико људи пред њом. Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз

само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча.

Тако се полако издиже, изиђе из корова и стаде према девојци, која се трже и погледа га зачуђено. — Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у очи.

Вујо изиђе у другу собу и одведе са собом Ђурицу. Одмах се могло опазити, да је сад Вујо окренуо према хајдуку други, много строжији тон. Сад му је Ђурица био у рукама сав, па се могао титрати са њим по вољи.

Ту их сачека њихов ухода из истога села, који им даде сва потребна обавештења. Према његову саопштењу, Радован одлучи да се напад изврши око подне, чим се укаже згодно време; али ако би се указао згодан

А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Народ се поплаши и почне бежати на све стране. Помор се ширио од запада према истоку и остављао за собом читаву пустош.

а не да умреш, добро би дакле било да идеш у свет, па можда ћеш наћи гдегод за себе спасења, али мораш увек само према истоку ићи, јер тамо још не влада помор. Петар послуша оца, па узме што му је за пут требало и оде.

Него моја ће ти мајка дати златан разбој са златном пређом и чекрком, па кад дођеш у онај град, а ти намести према царевом двору тај разбој па ткај, и пусти квочку и пилиће па их храни, и изнеси преслицу. Она тако и учини.

Она тако и учини. Кад дође у онај град, и опанци јој се подеру и штап пребије. Она према царевоме двору намести разбој, пусти квочку с пилићима, и изнесе преслицу, па стане ткати.

Ти си видио нашу јакост, али шта је то према јакости тога чуднога старца. С толиком нашом снагом, нијесмо му ипак кадри ништа учинити.

Она ме је добро гледала и понизна према мени била. Кад бих ја сио за софру да једем, она није шћела, а кад бих је ја зовнуо да сједне за софру, рекла би ми:

Кад су били према граду, окрене се сиромашак, а оно нема него само шест људи за њим, па и они сви иду лагано и нешто премишљају; а кад

Цар одмах заповједи те се то све донесе, и здјела се с млијеком метне пред кувара и пред дервиша, који су један према другом били сјели, а по симит и кашика даде им се у руке.

Сад се нађе у чуду наш исповједник, не знајући колику ће према гријеху покору измјерити, па пошто виђе да не може на крај изићи по покори коју је владика мало приђе казао, рече

Уђе Насрадин у једну одају и сједе на миндерлук. Док ето ти Француза и сједе према њему. Никога више нема у соби, да их не помета у разговору.

Чуди се Француз, па потеже јаје из џепа, а Насрадин комадић сира, па према њему. Скочи Француз па управо цару. — Погоди — вели — све што гођ сам мислио, и сад турчи ме како гођ хоћеш!

— упита је. — Богме, зато што у корану не пише. КО НАЈБОЉЕ МИЛУЈЕ? Сиђеле негђе жене и ђевојке на прелу према сунцу, па се о свачему разговарале.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И ми ћемо лећи лицем према Богу, Са тријумфом правде над балканским звером, У могилу дугу и у сузу многу, Али с обновљеном љубављу и вером.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Али, уколико се рад схвата као одређено деловање у одређено време према строгим правилима, онда сам ја вероватно један од највећих доколичара.

Сви чланови породице, њих петоро, брзо су подлегли једно за другим. Она их је сама окупала и обукла. Пошто их је према обичајима својих предака украсила цвећем, положила их је на одар.

ми је постало савршено јасно да сам био само аутомат обдарен могућношћу кретања, који одговара надражајима чула и према томе се понаша и мисли.

ова позадина се прожме великим бројем светлуцавих зелених мрља, распоређених у неколико слојева који полако иду према мени.

Снажну одвратност сам осећао према женским минђушама, док су ми се други делови накита као што је наруквица, допадали мање или више, зависно од својих

И не само да сам је савладао већ сам је из свог срца ишчупао тако да није остао ни траг од жеље за њом. Отад сам према свакој коцки равнодушан, као према чачкању зуба. Касније сам претерано пушио и довео своје здравље у опасност.

Отад сам према свакој коцки равнодушан, као према чачкању зуба. Касније сам претерано пушио и довео своје здравље у опасност.

Али, онда се моја воља потврдила и не само што сам престао да пушим већ сам угушио сваку наклоност према пушењу. Пре много година, патио сам од срчаних тегоба све док нисам открио да су оне последица невине шољице кафе коју

Нестрпљиви реформатори морали би такође да буду обазриви према вечитој изопачености човечанства коме је много драже индиферентно лаиссез-фаире од присилног спутавања.

Пливање и роњење су ми били природни као и патки и био сам сигуран да могу да изведем тај подухват. Према томе, заронио сам и када сам био ван њиховог видокруга, окренуо сам се и наставио брзо да пливам према супротној

Према томе, заронио сам и када сам био ван њиховог видокруга, окренуо сам се и наставио брзо да пливам према супротној страни.

У то време био сам под утицајем српске народне поезије и пун дивљења према подвизима јунака. Имао сам обичај да проведем сате косећи своје непријатеље у облику стабљика кукуруза, што је

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Само је љубав према слободи, правима и правди подстакла Србе из Војне границе да оставе своја стара огњишта у старој Србији и да дођу у

Верност цару била је основна врлина граничара, јача од дивљења према Гарибалдију 1866., па је тако дошло и до победе Аустрије код Кустоце.

Он је био зачетник буђења националне свести у царству Фрање Јосифа Хабзбуршког. Љубав народа према земљи у којој је живео, почела је да јењава и најзад се угасила. А кад та љубав нестане и држава мора умрети.

Саве као свеца који је величао вредност књига и рода према земљи у којој је живео, почела је да јењава и најзад се угасила. А кад та љубав нестане и држава мора умрети.

Знали смо, према томе, да се звук произведен на овај начин на пашњацима у близини растресите земље у кукурузима, неће чути у кукурузним

Знали смо да су се волови на испаши кретали према добу ноћи, а ово време смо процењивали по положају звезданих јата као што су Орион и Седам Влашића.

Светлост звезда, топот волова који пасу и слабачки јецаји далеког црквеног звона, били су поруке нових упозорења према којима би се управљали тих мрачних летњих ноћи при чувању нашег драгоценог крда.

никад нећу заборавити јер је оно драга музика у мојим ушима због успомена на оно дивно пријатељство које је он гајио према мени.

заборавити јер је оно драга музика у мојим ушима због успомена на оно дивно пријатељство које је он гајио према мени. Према народном схватању, светлосни зрак је нешто само за себе, нешто као оно што производи звучна струна под гудалом гуслара.

Клицали смо до промуклости кад год би Милетић у свом ватреном говору оптуживао цара за незахвалност према граничарима, као и према свим Србима у Војводини.

смо до промуклости кад год би Милетић у свом ватреном говору оптуживао цара за незахвалност према граничарима, као и према свим Србима у Војводини.

Са задовољством сам прихватио њихову понуду и са њима провео једно дивно вече. Њихова љубазност према мени била је загонетка коју тада нисам могао да одгонетнем. Одгонетнуо сам је, међутим, тек после неколико година.

Ћипико, Иво - Приповетке

Жељни тихе ватре и слаткога сна, инстинктивно упутише се према светлости. Уставише се тик до отворених врата, преко којих је жарка светлост и влажан ваздух чак до њих допирао.

— Начнимо га! — зановеташе неки младић што је до Цвете мамине купио. — Скини га с главе, да га окусимо! — и пружи према њој руку. — Да—ну! — излане она и одмаче се.

Немам више... Бог ти дао! —Не дам биљета без новаца ни свецу! Биж'! Ето иду још два господина, — и окрене се према њима, не слушајући Цвете. Приспије један виши чиновник и за њим неки трговачки путник.

Они је погледаше као у чуду и пођоше даље. — Удијели дарак! — понавља Цвета и пружа руку према времешноме човеку. Господин стаде пред њу и озбиљно је посматра. —Ето, и теби се хоће да просиш, а?

Сутра, на домаку свога села, Цвета се умири и радоваше се што се враћа кући. Мали Марко заојка чим су према селу заокренули. Близу првих кућа срели се с комшијом Радом и с њиме се здравили.

Од синоћ ништа није окусила, завежљај с крухом однио јој поочим, па инстинктивно упути се према његову стану. Неколико пута, у одмацима, страхиво покуца на ниска врата, загребе залеђеним ноктима, зове полако у

— Иди ти, иди! — понови одлучно. — Збогом—те! — и махне руком према граду, па се окрете и, не осврћући се више на њу, пође к стоци.

Бесвјесно корача уз Лазу према Спасојеву боравишту, у очитој стрепњи. Расијане мисли не може да окупи, али свеједно — пред очима јој је Спасоје

— пркошљиво, стријељајући га очима, окрете се она прама њему. Марко је шчепи за главу и потегне к себи, па је вуче према сандуку. Она се отима, но он је шчепи за врат јаче и, тетурајући с њоме, нагна је на сандук. — Ту је!

Чамац, силом гоњен, јури према шкољу, напире се да ухвати прву увалицу, али вјетар је жесток, гони га доњему крају шкоља Антица изнебушила се, не зна

Ча не греш на објед? Ваља да те ишћем... Изиђоше на улицу. Жижица у путу опази да га жена прати и окрене се према њој. — 'Ајде ти дома, ја ћу доћи!... Ово су наши, мушки посли! — Како сте сви вредни! . .

Одмакне се од прозора, узе столицу и сједе сучелице према њима. Почне да их упућује, а сунце се, док он говори, одбљескује на прозорима и расипље по цијелој соби и титра на

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Различит однос према будућности код оба саговорника можемо упоредити са неком од оних стотину нога које наша метафоричка стонога аутоматски

није ни једино могућ ни природан, него један између више могућих и заснован на конвенцијама колико и сви други. Према томе, суочавање са туђим навикама, конвенцијама и културним моделима на којима се те конвенције оснивају, помаже нам

Овде, дакле, није довољно ако једино полазимо од уопштених добрих намера и голе добре воље према другим, ближим и даљим суседима по култури, него се према њима треба окренути и због дубоких интереса сопствене

једино полазимо од уопштених добрих намера и голе добре воље према другим, ближим и даљим суседима по култури, него се према њима треба окренути и због дубоких интереса сопствене културе.

Наш је, према томе, део дужности и у томе да са крајњом опрезношћу испитујемо сваку културну појединост с обзиром на место и функцију

Јасније речено: према традицији која нам долази из XИX века и коју са много разлога треба везивати за романтизам, песник треба да се користи

стилски обележеним јединицама утеловљују се превасходно његова осећања, његова слободна воља и лични став. Према избору, организацији, употреби таквих језичких елемената у конкретно сачињеноме поетском бићу ми препознајемо песника,

Кад је почела да говори о општем и елементарном у заједничкој нам култури, она је, према општем мњењу, постала ексклузивна и неразумљива.

А поезија је, у ствари, тада једино кренула према елементарноме језгру језичкога комуникационог система. Она је, наиме, кренула – као и оне на почетку помињане науке –

Она је према томе циљу кренула већ оног тренутка кад се од стилскоекспресивне периферије окренула према језичким јединицама, клишеим

Она је према томе циљу кренула већ оног тренутка кад се од стилскоекспресивне периферије окренула према језичким јединицама, клишеима, обрасцима који свакодневно ткају између наших уста и нашега уха.

Зато је, између осталог, са хоризонтале личних, експресивностилских садржаја, општење у овој поезији окренуто према вертикали свеопштега језичког и културног памћења.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

) АНКА: Шта ме то, госпођо, тако посматрате? ЖИВКА: Рећи ћу вам. Кажите ви мени, Анка, како ви онако стојите према мушкарцима? АНКА: Боже мој, откуд ја знам како стојим!

(Подмеће му се.) ЧЕДА: Хм! Хм! (Помилује је.) Ви сте, Анка, данас нешто необично расположени према мени. АНКА: Сањала сам вас, јаој, да знате како сам вас лепо сањала!

Ја вас, ујаче, необично ценим и поштујем, па зато ћу према вама бити искрен и рећи ћу вам, разуме се у поверењу, на што сам се одлучио.

А ми, ако се будемо тако понашали и међусобно вређали исказаћемо тиме једно непоштовање према овом дому. Зато вас лепо молим, стрина-Дацо, и вас, прија-Сојо, уздржавајте се!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

И, на самом крају, још само напомена да је у ову књигу, према првобитној замисли, требало да уђе још један рад - о Андрићевој Проклетој авлији. Касније се од тога одустало.

и са топлим породичним, кућним животом; друго је блиско и субјективно гледање и доживљавање, увек из индивидуе према јавном животу, а не из јавног живота према индивидуи.

друго је блиско и субјективно гледање и доживљавање, увек из индивидуе према јавном животу, а не из јавног живота према индивидуи.

Генеза књижевног дела, особито ако се она може пратити према рукописним варијантама, покаткад нам баца неочекивано светло на његове скривене стране.

садашњости - бира тренутак кад јунакињина мајка Тодора и слушкиња Магда одлазе на гробље да ритуално одуже дуг према тим истим Софкиним прецима. Поступак је мање тражен, више спонтано нађен.

из емотивног и телесног грча њеног отвара се још једна приповедна раван, отвара се нов временски угао из ког ће се, према замисли, даље приповедати: „Снага би јој горела, мишићи играли, чело, руке, све било у зноју.

Још је теже, боље рећи немогуће је наслутити да је сећање на претке према првој пишчевој замисли било зачето не само у телесном него још и у еротскоме немиру. А јесте.

Марков неуспео покушај при свршетку свадбе да - према пчињском обичајном праву - уђе у снахину ложницу уместо сина, онда први дани Софкиног живота после свадбе и, на крају,

После тога временски се ток опет, и све више према крају, убрзава, а особито након ефенди-Митиног захтева да му зет исплати новце које му је као откуп за ћерку обећао

Што јето место истакнутије, што је више дигнуто према аутору, утолико јача тежња да се догађаји приказују како их лик види.

36 Неспорно је, према томе, да је писац овој првој реченици наменио посебну композициону улогу. Она у једноме потезу износи оно што ће роман

И уводе се баш према редоследу замишљеног приповедања: прво ранији преци, чукундеде и прамдеде, па непосредно отац и мајка, да би се најзад

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Даље, старина је оставила правило да прваци код Шедрвана одлучују почетак и завршетак бербе: према години од пет до петнаест дана.

још упорно, ми углавном свођасмо свој посао на то, да крепимо заосталу снагу једне управо луде расе на безуман отпор према завојевачу, и да јој уливамо веру да је Косово њено, иако стварно од свега тога беше још Грачаница, у коју се

Поп ослушкиваше како се врста плотун за плотуном, најпре по пограничним селима његова Колашина према Дреници, а затим све дубље ка Митровици и Вучитрну.

Па се доселе нико са села из Турске не поврати, осим његова суседа Селима из Чабра, ту према Прелезу. А ваистину Новица Преле– жанин би се мање зачудио кад би на његову месту видео Дервиш-бега који је до својега

Зна он добро Селима Друштину. Зна, зна... Зато се стараше да према њему буде пажљив и љубазан и да му како не позледи рањено срце.

До великоратне најезде био је витез према суседима: ни једнога иноверца није ни мрко погледао. А кад је испред Бугара утекао у планину, на његову је кућу први

ми срце није штрецнуло над њиховим телесима, а сад ми се нешто прекиде у души н осетих и бол и срам и страшну љубав према крвнику, оваком истом мученику као што сам и сам.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Постојмо дуго над гробом овим И вратимо се с уздањем новим! — Мален је камен, — баш према срећи: Срећније Српство шат дигне већи. »Стармали« 1887.

Ви’те л’ алу ближу, која Само нама прети? Што се свести нашег рода И имену руга — Према њој смо ево сами, Без помоћна друга.

Да су наше борбе, муке, Према млађим’, стидне; Да су старе очи слепе, Само млађе видне. Бранећ’ што нам српска мајка Ставила у груди, Да нећемо

А Христос је то видео. Онда Христос ’вако рече Фарисеј’ма баш у лице: „Сви су ваши дари мали Према дарку удовице. Шта је ваше злато, што га Хвалисава рука пружа, Према дарку који даје Милостива, скромна душа?

Шта је ваше злато, што га Хвалисава рука пружа, Према дарку који даје Милостива, скромна душа? Себи мâли, друге храни По маленој својој снази, А кад даје, тако даје Да

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

хранити треба у овом изобличеном простору чија смо поломљена ребра из чијег камена чудовишне птице вире Руко испружена према другој обали клони Ако смо пали били смо паду склони Овде је ноћ што се животу опире ТИН С друге стране гроба жива

Нек траје лепота сунца до последњег сна, горе према врховима који загубише нам траг. Ал лудо не веруј томе мору које нас вреба и мами.

и змије настанише гнезда и ветрове Другога дана рибе изађоше из воде и вода отече празна Трећега дана шума је пошла према граду а града нигде Четвртога дана сазидаше ћеле-кулу од лобања и шкргута Петога дана шума је скупљала крај реке

поделиле предео на две тишине где плачу птице од пепела поѕт ѕцріптум У земљи где се поштују сунцокрети пали су лицем према истоку чини ми се да сам и ја пао с њима различит од онога што ћу рећи ВИИ Зеленгоро хоћу да изговорим твоје

бескрајем Туђа пресахлост би јој изворе отровала Туђе пустиње клеветају њено сунце и земљу А она без милости према ономе што је стварно Али не и истинито, не престаје да се бори Срце њених градова је бело сунце свих људи Она учи

повредите земљу Не дирајте ваздух Не учините никакво зло води Не посвађајте ме са ватром Пустите ме да корачам Према себи као према своме циљу Пустите ме да говорим води Да говорим земљи И птици која живи од ваздуха Глас мој испружен

земљу Не дирајте ваздух Не учините никакво зло води Не посвађајте ме са ватром Пустите ме да корачам Према себи као према своме циљу Пустите ме да говорим води Да говорим земљи И птици која живи од ваздуха Глас мој испружен као

О песници свуда и увек окренути лицем према привиду са звездом уместо ишчупаног срца пред непојатним, када је пред нама само један дан, непомешан, као цвет који

разбојника на месту анђеоском С будућношћу се шали СУЗА Хиљаду виолина — крилатих паса Прелеће небом и јеца С истока према западу Само је суза без сенке Водо моја напаћена Иза тебе звезде се распадају И нариче ноћ-удовица Над свежим

Петровић, Растко - АФРИКА

Како месечине још нема, његово преплануло лице и руке изгледају сасвим црни према оделу, да га са уживањем слушам како лаже по два сата. Госпођица Н. долази нам у друштво.

Стари трговци слоновачом нису могли успети у преговорима са црначким краљевима, све док се не би показали галантни према њиним кћерима. Трговци су често и само форме ради узимали краљевску кћер к себи за све време свога бављења у племену.

Пагајерима се журило и ми пођосмо. Код изласка из села, према светлости запаљене траве: там–там; мој први там–там у Африци.

Играјте, играјте, дајте нам ватре!“ Познато је да црни, у највише случајева, импровизују речи својих песама према приликама.

ом утврдио, а што ми је и сам Н. са презирањем према њима причао, да овај симпатични доброћудни швајцарски младић сматра свога пријатеља као сасвим пропалог човека.

— „Ја не волим“, говорио ми је он, узевши према мени одједном неки сасвим поверљив тон, „да моји бели пријатељи знају с каквим црнцима се ја дружим, и шта и како ја с

Шампањ ми бруји у глави; звезде су најлепши дијаманти на свету. Даву прича како је због глупости које је починио према некој Рускињи у Паризу — „о сасвим ружне ствари!

Та млада девојка, жена, опходи се с њим брижно и брижљиво, као према каквоме великом дерану. Он облачи плаве платнене чакшире, браун платнену кошуљу; опасује се, и постаје трговац — за

О знацима које ми је Пебењани давао није било речи. Знао сам врло добро да му је он већ поручио како има да се држи према мени и да нити ме више овај чека да му дођем, нити ће сам доћи да ми се тужи.

Гледати сва та обла рамена, чврсте груди, трбухе и ноге, обасјане сунцем! Игра ће трајати врло дуго: само шта је то према агонији Сумангуруа, која је трајала вековима; и после, не умире ли тако црнчева раса још увек!

овде права раскош и слобода за звериње које сву ноћу мора да лута око села, те је Небинге градњу својих домова морао према томе подесити. Његови црвени зидови, крти као крчази, граде један лавиринт пролаза, приступа, кулица и житница.

Шеф села имао је да нам нађе нових четрнаест носача, како би оне раније вратили кућама, Ми бисмо према погодби могли да идемо с њима све до идућег кампмана, тј.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ИСАК: Неће! ГЛАВАШ: Добро, Исаче; ти кад верујеш, А ти се с Вуком данас преруши. Какав ћеш облик на се ставити? Према потреби гледај, удеси! Кô дервиш, хоџа?...

ХАСАН: Муке ће бити, Ћерим-ефенди! ПРВИ ТУРЧИН: Страшно изгледа. ДРУГИ ТУРЧИН: Откако клањам према истоку, ја нијесам гледао страшнијих очију, него у њега данас.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

У сваком случају причекајте на моје писмо. — Черњајев.« Овај ми телеграм даде повод да према материјалу, који имам при руци, разгледам какав је тај положај тимочко-моравске војске, о коме ђенерал вели да »никад

да се опораве и сформирају прорешетане бригаде, онда им то време не дати, већ их напасти одмах и натерати их да се они према нама управљају, а не ми према њима.

бригаде, онда им то време не дати, већ их напасти одмах и натерати их да се они према нама управљају, а не ми према њима.

Даље немамо сабаља, револвера, труба; недостају нам транспортна и санитетска средства. Према свему овоме ја налазим да није време за рат и да ми не можемо ратовати, а сад би желео да чујем и ваше мишљење.

ратови увек имају на себи карактер револуције, и ја све такве борбе (ратове) обухватам под општим именом — револуције. Према томе биће вам појмљиво како се може сложити то двоје, да човек мрзи ратове и опет да је револуционар.

Тога нема до данас. Према томе, схватити тај велики наук историје да у развитку једнога друштва долазе извесни историјски моменти где револуција

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Људи већ почели да посустају. Никад застанка... У даљини, изнад Чегањских планина, према плавом хоризонту видела се сива измаглица од прашине и дима. Одатле су баш и допирали пуцњи.

Војницима смо издали храну, па смо их сакупили по четама и отприлике разместили чете према секторима које треба да поседну. Спустила се ноћ. На положајима су припуцале пушке као по команди.

Била је ведра ноћ и пред нама се назирало на даљини до двадесет метара. Човек би се видео и даље, према звезданом небу... Чекали смо. Одједном грунуо је сложан плотун из бугарских ровова. Следио сам се.

Је ли тако? — запита Предраг Светислава. — Тако је. — Сви смењени пукови груписали су се десно од нас и распоредили према почетном делу десног крака оне хоризонталне пречаге... — Према Кочобеју — додаје капетан Радојчић. — Јест.

— Према Кочобеју — додаје капетан Радојчић. — Јест. Лево од њих налазио се мој пук. Наших шест чета поседало је тачно средину

— Ви сте, дакле, били према врху... — Врх Кајмакчалана је био тачно у правцу нашег наступања. Молим вас, то треба запамтити.

— Деде, да видим где ћеш нас да гурнеш? — Шта имам ја да вас гурам!... Ви сте били лево од нас, према почетном делу леве хоризонталне пречаге крста, где су они Зупчасти Камењари.

— пита Мишић. — Једни су побегли на ону леву хоризонталну пречагу, ка Сивој Стени, а други на десну, према Кочобеју. — А да ли сте видели четнике? — упаде са питањем капетан Радојчић.

Чим смо изишли на врх, наређено је да се наш одред окрене на леву страну, према Сивој Стени. Тада баш распали нека бугарска хаубица. Али ми се сјурисмо у седло између врха и Сиве Стене.

Били су неми. Није се чуо ни најма њи звекет. Пошао сам дужином стрељачког строја и опомињао војнике да се равнају према деснокрилном другу. Некоји се померише напред, други позади. Вратио сам се према средини строја.

Некоји се померише напред, други позади. Вратио сам се према средини строја. Војници су ме пратили погледом као послушна деца. Заустио сам да командујем, али ми застаде дах.

Сишавши на Солунско поље, узе Господ на себе сподобије човека са дугом белом брадом и упути се према Могленским планинама. Негде око Вертекопа наиђе на нашег стражара, трећепозивца, и овај викну: „Стој!“ „Стао сам!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

А то је оно што је данас још потпуно нејасно. Баш због тога свега ни оваква, према Бранку Радичевићу наизглед потпуно равнодушна Антологија није, јер неизбежно не може ни бити, без његовог некако

у процепу између свога аустријскога династијаштва и у њих додуше дубоко усађене, али некако платонски апстрактне и према живим проблемима раскомаданог народа све недораслије вере у Српство нису могли примити на себе ни терет ни сласт

Однос тих песника према Србији мање је прецизан и пречишћен, из различитих узрока, и као да се култ Србије — после извесног застоја, чини ми

Песници ове Антологије, у своме непосредноме осећању живе вековне аустријске снаге, у своме респекту према трајности и нетакнутости те творевине, условљеношћу свога нимало безбеднога положаја у чврсто грађеном друштвеном

једва да су имали у рукама инструменат поузданији од волапика, и не само Пачић, тако изразит својом рококо-апатијом према српскоме проблему, него и многи други, везани за њега горче и присније.

дубоко верујем да би то била неопрезна, неопростива и груба погрешка, уско доктринарска и без респекта према поезији; без респекта према животу, давном к бившем, а пролазном као што је и овај наш данашњи.

да би то била неопрезна, неопростива и груба погрешка, уско доктринарска и без респекта према поезији; без респекта према животу, давном к бившем, а пролазном као што је и овај наш данашњи.

Преко њих, они су исказивали најдубља и наосновнија људска осећања: љубав према жени и задивљеност пред лепотом, чежњу за недостижним и празнину над остварењем, верност према завичају и своме народу

људска осећања: љубав према жени и задивљеност пред лепотом, чежњу за недостижним и празнину над остварењем, верност према завичају и своме народу као и замишљеност пред страшним законима живота и смрти, у тузи која уздиже и у срећи која

и амо ја ходио много, Једном седећи изнад Кубршнице умором свладан, Хладом и дебелим гранатих дрва покривен ја онде Према жубору сладосном, знате ви, воде текуће, Тврдо сам засп’о, а свиње су ањале долом и гором.

тада још увек актуелне а згодно формулисане Орфелинове оцене и закључке, нарочито пак оне о односима великих и моћних према малима и нејакима. — Тих.

насловом саме песме, као и Рајићево писмо штампано у књижици, јасно казују да су за њега стихи, дакле песма и кант (а према латинском цантус), као што је то још Ђ. Рајковић писао, истоветни појмови. — О Стевану Гавриловићу в.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Бог је то хтео, децо, бог!... РАДОШ: Сед’ оче, прости! Реч ти узедох; — Ал’ и ја клањам према истоку И метанијама богобојазним Поглед повраћам свесаздатеља На развалине царства нашега; Али пропасти славе

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Кровови, обрасли маховином, једва се распознају, према мјесечини, од зелених шљивика кроз које стрше. Само се гдје-гдје бјеласка нов кров.

Онда би се на једном тргао, занио, подбочио би рукама слабине, окренуо би се према торовима, око којих се разлијегаше језива писка орлова и студено грактање врана и гавранова, па би као упола јаукнуо:

Кад, у Добрњском Пољу, скренуше с главног друма према селу, мјесец бијаше на заходу, а скромачна свјетлост звијезда једва се распознаваше на не прегледној, бескрајној

Реља напреже сву снагу и јурну преко сметова према пламену који се високо у небо дизаше, повијајући се под ударцима вјетрова сад на једну, сад на другу страну.

Цепти на њему ћурак, кô да га је грозница у'ватила. Нареди' му да сазове све Мајданце, и ја се окрену' према Медењаку, па забркљачи': „Баталијун, гирдена сора!“ Знаш, да се не би побунили... Скупише се ови.

— „'Оџа, на џамију!“ Моле, преклињу. — „Вакасуз је, честити господару... царски сине!“ — преклиње 'оџа. Ја се окрену' према Медењаку, па подвикну': — „Баталијун гитара јорда Бронзани Мајдан!“ Препаде се 'оџа и попе се на мунару.

Ми се вратисмо, а Симеун некако жалостивно отпјева уз Куреповац тамо према Грмечу: Већ је крвца из земље проврела, земан дошô, ваља војевати. Партенији се нешто ражали.

Изнад олтара према ватри указа се Сопронија Лубурић Кнежолољац, проигуман од намастира Гомјенице и Симеун Пејић Рудар ђак од намастира

стражар збитије — догађај зека — мала зелена пушка земан — време; век, године зијанћараст — који прави штету; према зијанћер — штеточина зорли — јако, много; силан, жесток; наочит; угледан зулум — насиље; безакоње; неправда

чаршилија — „човек из чаршије, човек који ради у чаршији“ часна трпеза — сто иза црквеног олтара Часна Вериге — према веровању, окови којима је био окован св.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

То би могло значити, на пример: „Улите у народ страхопоштовање према династији!” Ал' ово друго, овај поп, па ова плава риба и овај свастикин бут, то баш не може ништа значити.

На то ми он одговара: „Поступићу тачно по упутствима која си ми у писму изложила”. Јеси разумела сад? Ето ти, па се према томе сад управљајте и ти и отац. АНЂА (крсти се): Ју, ју, ју, кћери, црна кћери, шта сам доживела?

(Метне шкољку од шаке на уво.) ВИЋА (обзирући се да ко не слуша): „Строго поверљиво. Према сазнању и трагу до сада уоченоме”... ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха!... ВИЋА (наставља): „...

Зато што си већ тридесет година овде чиновник и што си стар човек, па немој онда... 'ајд', читај даље! ТАСА (чита): „Према сазнању и трагу до сада уоченоме, у томе се срезу налази извесно сумњиво лице које носи собом револуционарне и

ВИЋА: Кад је стигао? ЈЕРОТИЈЕ: Ама, питао сам то! А, јест! Тасо, дедер читај депешу. ТАСА (чита): „Према сазнању и трагу досад уоченоме”... ЈЕРОТИЈЕ: Прескочи то! Одавде, ево, одавде читај!

Ево да видиш, ако не верујеш! (Нагне се према господин-Жики и дигне пешеве од капута те му се види задњица сва улепљена црвеним канцеларијским обландама.

ВИЋА (злобно): Из овога се писма види да госпођица воле неког и зато се према честитим домаћим синовима онако понаша. Па кад је тако, онда бар нека пукне брука! КАПЕТАН: Је л' то тебе боли?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

језик Срба, Бугара и Руса учвршћивао је припадност свих тих народа православном културном кругу, увек отвореном према грчком утицају.

Русија, која је од времена Петра Великог била отворена према западноевропској култури, постала је посредник преко којега је та култура продирала у средину српског грађанског

У својим каснијим радовима Караџић је одредио нов став према црквенословенском језичком наслеђу. Оно се смело задржати само у најнужнијој мери, и то стриктно прилагођено гласовној

Караџићеве реформе значила је доследну секуларизацију књижевног језика и његову потпуну демократизацију отварањем према језику села.

У југословенској држави, створеној 1918. године, изменио се однос Срба и Хрвата према заједничком књижевном језику. У 19.

Хрватску је запљуснуо нов талас вештачког стварања језичких разлика према Србима, најјачи после оног у доба усташке тзв. Независне Државе Хрватске под нацистичким окриљем 1941-1945.

Те обредне врсте јесу: хагиографија, хомилетика, химнографија, или, према словенским називима: житије, похвала, служба. У ствари, то су - проза, реторика, поезија.

Али за убедљивост Немањиног лика и жив емотиван однос према њему, који доживљава и савремени читалац, има се захвалити искреној Савиној љубави и дивљењу према изузетном оцу.

жив емотиван однос према њему, који доживљава и савремени читалац, има се захвалити искреној Савиној љубави и дивљењу према изузетном оцу.

Стефан, првовенчани српски краљ, имао је задатак да изнесе цео Немањин живот и постхумна дела, према захтевима жанра који пише. За то је морао тражити разне изворе.

Овај тип владара обликован је према Константину Великом, а међу Словенима припадају му моравски кнез Растислав (9. век), бугарски кнез Борис (9.

века. У Даниловом делу је стога у првом плану човек и његов однос према добру и злу, а историја је фон на коме се решавају питања личности, морала, идеја.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену. Она према њему, Младену, не само да се није осећала старија од њега, као мати, још мање равна њему, него чак и млађа, нижа од

заједничком ословљавању, изједначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им мужеви, домаћини, умру, бити

И зато Младен, као да је то знао, осећао, увек је био према матери озбиљан. Строг. Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и

И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њему.

— Тако, тако! — говорио би он. А у томе његовом »тако, тако« било је као неке освете, задовољства према осталима у чаршији.

Сва је његова. Али он је својим паметним, сувим лицем, мирним погледом навек умирује. Увек према њој трезвен, миран, као брат јој. И она га слуша, мило, покорно, мада би волела да је он још бољи: нежнији, отворенији.

Увек, из великог поштовања према њему, кад год је долазио код њега на разговор или тако нешто, он је увек долазио са страхом, никад не хтео да седне,

У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали

Његове широке чохане чакшире отмено му падају у боре, лаковане плитке ципеле нежно се црне према свећи и одударају од белих чарапа.

Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа. Њени правилни прозори, зидови. Како по улици, иза капије пролазе људи, иду

И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет. Чита а горчина га дави. И, по несрећи, уве

болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је према њој строг, сув, чисто да је пресече и заповеди да што пре седа у кола, да би што пре отишла.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

БОГИША Сцхwертліліе (іріѕ германіца). Богиша, перуника, калуђер, в. СЕЗ, 17, 117. Према једном и другом пеном имену могло би се помислити да стоји у вези са богом (ѕуммуѕ деуѕ), громовником Перуном.

3, 1901, 167, Алексинац); ‹њоме се лечи› и окобоља (ГЗМ, 3, 1890, 315); болесне сисе код породиље (СЕЗ, 19, 112). Према раширеном веровању, ко од ње окуси, губи памет (Вук, Посл., 2468: »Као да се бунике најео.

Заштитник лозе и винограда је свети Трифун. Он је, према легенди, и сам био виноградар, и једном приликом одсекао је косиром себи нос (СЕЗ, 14, 26).

Висибаба, бапка, дремовац, дремовка, бабљи климпач (Шулек; Софрић, 68), петловчићи (СЕЗ, 16, 134). Према етимологији изгледало би да цвет стоји у вези са женским божанством Бабом: в.

В. има задатак да чува кућу од грома. Према усменом саопштењу, које се односи на околину Руме, врбове гранчице не треба уносити у кућу пре Цвети, а тога дана

Поред осталога, таква в., иситњена, меће се на Бадњи дан у храну којом ће се нахранити живина (СЕЗ, 7, 297). Према једној етиолошкој скаски, в.

(СЕЗ, 14, 295; 297; 299). Шап код стоке лечи се тејом од в. коре, којим се живинчету исплакну уста (СЕЗ, 13, 429). Према једној лекаруши из XВ века, в. је саставни део теја који треба да пије жена да би имала млека (ЗНЖОЈС, 15, 128).

У народној медицини г. се употребљује против срдобоље (СЕЗ, 13, 1909, 347); кашља и сипње (кувано семе, ібид., 368; према србуљама, треба је кувати у маслу и појести је, а сок попити, Софрић, 80); гушобоље (сок г.

милованка, сирота, сиротица, удовица, госпина љубица, троврсна љубица, божји цвит, модра искрица, маћуха (Шулек). Према народном алегорисању, доња латица од цвета је маћеха, две средње, то су њезине кћери, а две веће, горње, то су јој

Жалосна врба; јадика; јадиковина (Шулек). О ж. в. постоје супротна веровања. Према једној скаски, она је спустила своје гране да би заштитила Богородицу када је бежала са Исусом, јер се »сажалила«:

Ивањско цвеће, иванова трава, госпино цвеће, госпин простирач (Шулек; Софрић). Врло омиљено цвеће у нашем народу. Према хришћанској митологији, оно је посвећено светом Јовану летњем, или Богородици.

М. Меyер ‹Алтгерманіѕцхе Релігіонѕгеѕцхіцхте, Леіпзіг, 1910› 392). Према српском старинском схватању, ј. дрвета налазе се у рају; њихове плодове добијају умрла деца (Караџић, 3, 136); и у

Ћипико, Иво - Пауци

Јунац код кућних врата оклијева; окренувши се нагло, погледа према ватри својим великим очима у којима као да се туга са пријекором одбљескује.

Немирно погледа на све стране, а кад опази Машу гдје према њему иде, чисто се стресе и нешто заигра у њему. —Машо! —Раде! —Опет се састасмо .. . —Па да, кад се тражимо!

Одвјетник изврши своју према Петровој жељи, па усред пољских послова дође у село рубач, с наваљеном на глави царском капом до ушију, и узе собом

Па пође своме ковчегу, отвори га, изнесе торбу према пламену од ватре и позвавши Машу да ближе приђе, извади из ње завежљај круна и изброји Маши на руку десет талијера

— Је ли да се на ме не љутиш? Ти си добра, — јави јој се. — Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит' крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!

У јаматви живот и рад живље се јављаху. Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова. Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.

Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини. Пред собом опази господина начелника.

се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послужи. Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.

Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе. Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина.

— кроз јецање слуша њен глас. Протрне, па се надви над њу да јој очи види. И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!... Он ће се повратити из Америке, помирићете се. — Да ми га је видити!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Прохор је био неписмен и гајио је према књигама подозрење. За све писмене људе говорио је да су сумњиви. Кад је видео са каквом лакоћом читам јеванђеље и како

Стезао је шкрбинама доњу усну, колутао очима, знојио се, тихо јечао, слао очајничке, молећиве погледе према дну кубета. Молитве су му постале збркане.

Прохор Игуман се узврпољио. Цело пре подне је тумарао по дворишту и сваки час погледао према истоку одакле је требало да се појави његов љубимац. Уздисао је и отхукивао, као да из себе тера тескобу.

Љубимца није било. Када је жега мало попустила, узјахао је магаре и одмилео према Кули. Пратио сам га погледом све време.

Не бих рекла да овај млади стасити човек претерано мучи своје тело дугим постовима. То се не би могло рећи према његовом свежем, руменом лицу. Видела сам му очи, оне су тако плаве, чудесно плаве као небо.

Има пет дана како је овамо почео долазити и ниједном, ама баш ниједном, није скренуо поглед према мени. Како дође, одмах се ужурба око Лаушеве ране, гвири у њу, петља нешто с крпама и травама.

људи, сазнавши за сву ту бруку свога господара и учествујући у скидању чини на овај или на онај начин, задржали према њему пређашње поштовање, да не кажем дивљење.

Не знам како бих другачије могла да разумем онај његов несвесни покрет руком према челу у тренутку кад је прекорачио праг капије на улазу у Кулу.

Прошао је мимо мене и отишао уз степениште, према горњем дворишту а да се није ни осврнуо на нас двоје. Чинило се како не зна ни толико да сам овде ипак некаква

А и шта сам могао. Ако бих га одвраћао од те сумануте замисли, он би ме назвао млакоњом и рекао ми да је моја љубав према Христу сумњива, да више волим удобност од страдања и испаштања, да нисам добар монах, јер да сам добар, пригрлио бих

Чула сам да је неки стари, отмени властелин, нагнувши се за време обеда према Лаушу, шапнуо: „Лепу кћерку имаш, стари мој“.

Чим ме је угледао у гомили како пажљиво посматрам његове покрете, Прохор се смркао, заломатао према мени својом дугачком сасушеном ручердом, као да прети, и пљунуо.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

А то јој бејаше доста, Те према веселом Кићи толико стидљива поста Да се изгуби чисто. Кад Кића подиже очи, Она се засмеја нагло и онда на ноге

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Како је и прво српско издање распродато, спремио сам ово друго српско издање. Оно је израђено према другом немачком издању и том приликом је још и проширено.

Они су, према томе, имали знатно више прилике да посматрају звездано небо него ми, становници севернијих крајева, где је за време

И горње, хоризонталне ивице оцртавају се јасно према звезданом небу. Ја их гледам са великим изненађењем. Сви историчари причају да је Вавилонски торањ био сложен из више

По њему видим да су ивице торња оријентисане према небеским крајевима. Други инструменти, већином од бакра, распоређени су лево и десно од овога главног.

да оно не стоји на миру него да се креће; звездана јата на западној страни неба спуштају се, не мењајући свој облик, према хоризонту, да онде утону, док се на источном делу хоризонта појављују нова јата и пењу у вис.

И оне учествују додуше у дневном обртању неба и крећу се са њиме од истока према западу, али ако посматрамо пажљиво њихов положај према осталим звездама, видимо да се тај положај мења из дана у дан.

додуше у дневном обртању неба и крећу се са њиме од истока према западу, али ако посматрамо пажљиво њихов положај према осталим звездама, видимо да се тај положај мења из дана у дан.

Главни правац њихова кретања је од запада према истоку, али оне при томе кретању каткад застану, врате, се мало унатраг, као да су нешто заборавиле, па онда опет

Од њихове констелације, т.ј. међусобног положаја и положаја према осталим звездама, у часу рођења, зависи судбина човека.

и превртљивца из ноћи у ноћ, тај ће лако увидети да се он, учествујући у свакодневном обртању небеске кугле од истока према западу, сели без престанка по тој кугли од запада према истоку, оптрчавајући је за непуних 28 дана и мењајући при томе

он, учествујући у свакодневном обртању небеске кугле од истока према западу, сели без престанка по тој кугли од запада према истоку, оптрчавајући је за непуних 28 дана и мењајући при томе свој изглед према своме положају ка Сунцу.

без престанка по тој кугли од запада према истоку, оптрчавајући је за непуних 28 дана и мењајући при томе свој изглед према своме положају ка Сунцу.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Љубав према њима и потреба да им се приушти радост Милованова је привела помисли да деци напише књижицу песама“. Глас песника се

збирке аутор наглашава етички смисао своје поезије (да песме „душу најљепшим врлинама украсе“) и велику љубав према деци.

и поезија за најмлађе Јована Суботића (1817–1886), заснована на елементима народне лирике, која пева о љубави родитеља према деци („Песме за малу дечицу“ садрже шест песама, циклус „Видосава“ деветнаест).

ЈУНАЧКИ ОДГОВОР ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Пружило се поље равно Поље дуго зелено; А на њему кнез Данило Пије вино румено. Према њему Омер-паша Разапео шаторе – Па он шаље посланика Да ми с'лави покоре.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Ето, ти си ту, па реци: погледах ли те како не треба? И да покојник остаде у животу, остала би ми сестра. А ти си према мени толико добра, толико мила била.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Мало беше, па дође други срећко, коме мајстор Коста, из захвалности према жени, изабра име Риста. После две године дође и Сека. У мајстор Кости порасте сујета оца.

на одјек пуцња скочио је у кафани млади, необично лепи Станоје, старешина поглаварствене страже, и без шињела потрчао према касарни. Кад је стигао до угла, одјекну други пуцањ, и несрећни младић се сруши мртав на месту.

и као цркварка, много је поштовала небо, и желела да посматра помрачење, и сабирала у себи податке о положају сунца према прозорима на њеној кући. Знала је, наравно, где је исток.

Знала је у браку с Бошком за две ствари свега: за велики рад у кући, и за ретко страсну љубав према мужу. За Бошка је одбегла била, родила му сина пре времена, па је и сахранила то дете љубави пре времена.

Бошко се после смрти детиње променио према жени и кући. Био је додуше и даље човек који зна зарадити — ванредно вешто је посредовао у трговачким пословима —,

Говорило се да све газдачке куће имају по тим ормарима и скровишта за људе, с везама и према тавану или подруму. Заиста је крађа и препада у оно доба било почесто.

И то је била тако нека врста отменог држања оних којима се може да буду покрадени, и који према разбојницима узимају као неки ритерски став.

И пошла је вучена за руке, према соби где је држан новац. Док је откључавала и вадила новац, из друге собе се опет зачу крик девојчице, ужасан, онда

отац два сина, добио уцењивачко писмо: петнаестогодишњи и десетогодишњи дечаци биће одведени, осакаћени, или убијени, према томе да ли ће ту и ту под каменом у врбаку лежати мања свота од оне тражене, или ништа.

А по могућству имале бити и жене млака срца, да би се сачувале од много човечних и националних реакција према разним „народностима” великог царства, и животима тих народности. Године су одмицале.

и искључиви живот за друге, толико су већ импоновали паланци, да нико није нарочито питао о односу те чудне породице према имању госпа Нолином.

да може читав сат да посматра како се игра тај ретко леп и умешан дечак; да јој годи поносит став који дечко има према свему што стане пред њега; да је Срба права слика мушког детета из њених крајева онда се свету учини да се конци мрсе,

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

цавалиер) — племић, витез ГИМНОСОФИСТА (нем. Гyмноѕопхіѕт, из ст. грч. γυμνοσοφισταί досл. »наги мудраци«) — према античком предању индијски аскети из класе брамана који су живели наги по шумама и хранили се дивљим плодовима

који су живели наги по шумама и хранили се дивљим плодовима ГИМНОСОФИСТИЦА — (шаљиво Стеријино образовање речи према гимнософиста:) жена гимнософисте ГЛАДИТИ СЕ — јако желети, жудети за нечим, бити гладан нечега ГОЂ (покр.

üберраѕцхен) — изненадити ИДЕАЛИЗМУС — привид, илузија (у складу са поставкама субјективног идеализзма-илузионизма према коме свет постоји само у духу који га сазнаје) ИЗДАВАТИ — изгледати (у изразу: то мора лепо издавати) ИЗЈАТИЈЕ —

а некада помодна салонска игра МАЈДАНСКИ — у изразу мајданско вино: из области Мајдана, дела вршачког виногорја (према селу Гудурици) МАМУЗА — (фиг.

— реч, беседа; једним словом »једном речју« СЛУЧАВАТИ СЕ — догађати се СЛУЧИТИ СЕ — догодити се СЉЕДОВАТЕЛНО — према томе, следствено СЉЕДУЈУЋИ — следећи; сљедујућим начином »на следећи начин« СЉЕДУЈУШЧИ — следећи СМАТРАТИ —

Из средњовековне црквене традиције наслеђено (уп. о блаженствима речи и грч. μαχαρισμοί) УБО — дакле, према томе, онда УВЕСЕЛИТЕЛНИ — који развесељује, разгаљује, забавља УДВОЈ — двобој УДОВЛЕТВОРИТИ — задовољити

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

и плаво Последња звезда у души Последњи бескрај у оку СЕНТАНДРЕЈА Бежала си до краја вечности Учинила још седам корака Према северу Извадила из рајске реке Лобању свог имењака свеца И на темену јој саградила Седам сунцомоља Запалила си испод

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Из благодарности према тој пажњи, он је израдио портрет кројачев и његове жене. Вероватно том приликом, настало је и мало ближе познанство

— Не, јер брига је нераздвојна од човека. у бризи је услов за напредак човечанства. Увидео сам да је грех према човечанству одузети човеку бригу. — А јеси ли бар познао живот кроз који си прошао?

Родио сам се о поноћи, према чему се не би могло у биографији рећи: „Он је угледао светлост дана 8. октобра 1864. године“, већ: „Он је угледао

ми ни данданас не ваља стомак), а једном сам опет пао у фрас, и то без икаквог нарочитог разлога, већ више из пакости према доктору који ме је на по сата пре тога прегледао и рекао да сам здрав као тресак.

“ Вама се већ преврће у стомаку, али из обзира према младој мами или најстаријој сестри ви и даље правите љубазно лице, милујете малу наказу по косици и одговарате јој:

повод тој мојој одлуци, да ли баш то често задизање сукње, налазећи да је лакше задићи сукњу но свући панталоне, према чему панталоне гарантују више безбедности, извесном делу тела који родитељима и учитељима обично служи као средство за

Тако, на пример, једанпут сам белу, колмовану, чисту, мал' те не пудровану пудлицу госпође Вујићке, према којој сам пудлици осећао неку нарочиту одвратност, намазао тако мастилом да је госпођа Вујићка пала у несвест и годину

није представљала бог зна какву опасност, јер не треба се никад плашити опозиције којој бодљике служе само као накит. Према томе, ми смо за себе имали све услове који су нам дозвољавали да будемо неуставни, а неуставност, кад то нема ко да

момка, срећно сакрио иза дрвљаника и, тек кад се све стишало, извукао се и однео кући пун јастук гушчијег перја. Према поверљивим сазнањима, која је доцније министар полиције прибрао, ми смо цео овај рат и водили зато што је мајци Давида

Последице великих светских судара осећају се тек после рата. И мада ми, према начину на који је образована, чинимо утисак једне неуставне владе, ипак вас уверавам да смо ми једина влада у Србији

— А рат? — узвикује комшија бакалин са извесним урођеним осећањем одвратности према ратовима. — Па ако и буде рата, зашто је официр него да се завуче у канцеларију и чита депеше са бојишта.

— Ништа лепше од тога! — узвикивала је она. — Па јест! — додао је на то прота са традиционалном пакошћу цркве према просвети — Јест, то је добро, јер што је главно ако си професор, а ти не мораш ни да знаш предмет који предајеш.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ноћ је све више увијала видокруг. Пут је кривудао, а нигде светле тач ке према којој бих се могао управљати. Ордонанса нисам повео. Да се повратим, изгубио бих у времену.

Нехотично зарих мамузе коњу у трбух и он поче да потрчава. Командир се наже према мени. — Пред портом нас двојица зауставићемо коње, да пропустимо батерију. — Разумем! — одговорио сам тихо.

— Летеће као птице ноћас, кад буде пало тридесет глава! — рече гласно поручник Бранко. Према светлости фењера угледасмо унезверена лица коморџија. Идосмо још мало, и онда застадох са поручником Луком.

После два дана дошло је наређење да кренемо на границу, према Бугарима. Стигли смо, чини ми се... седамнаестог септембра и одмах изишли на положај, Вражја глава.

А из искуства знам, да команданти увек мање обзира имају према додељеној јединици, и у погледу снаб-девања, и у погледу излагања према непријатељу.

знам, да команданти увек мање обзира имају према додељеној јединици, и у погледу снаб-девања, и у погледу излагања према непријатељу. Наравно, сваки ће радије жртвовати оно што је туђе, него своје.

Иако је можда такав обичај, чинило ми се, ова је форма ипак могла сада да изостане, и да се учини изузетак према једноме официру суседне земље. Али ми смо изишли из своје земље и морамо се повиновати обичајима других.

Поздравих га. Он додирну чело, па груди. Једно мало Арнауче унесе две троножне столице. Седосмо према старом Арнаутину. — Ђуро, замоли Шкиптара, али лепо, да нам уступи стан за ноћас и питај га шта тражи.

На пољани потпуковник Петар сакупио војнике и држи говор: —... До овога часа испуњавали сте часно и поштено дужност према отаџбини. Нисте посрнули ни пред навалом бајонета, ни граната. Поколења ће причати о вашим херојским делима...

Али људи су били још на прекретници. Отаџбину су изгубили. У туђој су земљи. Оне планине, као огромни џинови према звезданом небу, чекају неме и хладне... А на супротној страни је непријатељ... Као да су распети. Боже! — Збор!

Пренеси даље! глас се губи према равници. Војници седају на снег, бришући знојаво лице. Коњи брекћу и са њих се пуши пара.

Маршевска колона не постоји. Сваки се креће према својим моћима. Неки одмичу, други заостају, има их који преморени остају на путу. Главно је, на преноћишту ће се наћи.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Будва, 23. ВИИ 1922. НОЋ ПАРИЗА (СА ПОСЛЕДЊЕГ СНИМКА МАТЕРИНОГ) Да ли мој отац према да ли мој отац према теби, мајко, беше звер та најдивљија, најдивнија, што је човек?

Будва, 23. ВИИ 1922. НОЋ ПАРИЗА (СА ПОСЛЕДЊЕГ СНИМКА МАТЕРИНОГ) Да ли мој отац према да ли мој отац према теби, мајко, беше звер та најдивљија, најдивнија, што је човек?

енергији њиног приањања и нешто јача може то спречити, а онда отпада питање слободног избора дакле и слободног држања према моралу.

Треба ли још да напоменом да нисам анархиста, према томе идеја је дубоко логична у својој основи и гласи: можда и нисам рођен себе ради, али дошавши једном до свести да

Ниси ли употребио ни мало сламе, нити остатака својих од ноктију и косе, што би значило: према своме подобију? Да, избор је слободан, што се тиче историје и прошлости пре рођења; али у тренутку рођења!

једва дотичући га се, лежи му твоја рука на рамену, он је још увек узбуђен и болан, али га бескрајна нежност обузима према твом пријатељству - не осећа се више напуштеним.

звер чије су чељусти разјапљене према бескрајности. Отуд, за разлику од обичних зверова, он је незадовољан. Узроке његових обољења треба тражити, не у

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

У њеној глави ројиле су се слике Горњега света. Шта је искрење морскога дна према његовом сјају? Шта цветови корала према цветовима јасмина?

У њеној глави ројиле су се слике Горњега света. Шта је искрење морскога дна према његовом сјају? Шта цветови корала према цветовима јасмина?

Одвратним јој се учини чак и слатки шум мора. Шта су таласи према ветру? Шта шум мора према песми трава и птица? Као нож пролазила је чежња срцем Седефне руже.

Одвратним јој се учини чак и слатки шум мора. Шта су таласи према ветру? Шта шум мора према песми трава и птица? Као нож пролазила је чежња срцем Седефне руже. Оштар и дуготрајан је био бол.

— одвраћала је Златокоса. — Лепша сам ја од белих рада, и јоргована, и ружа. Шта је светлост свитаца према бљеску моје косе? Шта тананост вилиних коњица према мом струку?

Шта је светлост свитаца према бљеску моје косе? Шта тананост вилиних коњица према мом струку? — настављала је да гледа свој лик у води, а девојке су одлазиле у поља радујући се мирису високе летње

Е, да је не дограби! Скочи Старац са прага и гегаво потрча према Страшилу. Мајко рођена, сопственим очима да не поверујеш! Што брже Старац трчи, то брже Страшило одмиче.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Само се по мејане луњаш, само пушке, сабље, жене. И докле ћеш? Липчи и цркни бре једанпут! (Вади јатаган и окреће га према себи): Море, што да се па ја не убијем? СВИ (уплашено): Не, газдо, не! МИТКА Што да не? Како да не? Зашто да не?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

уметности, познато је да одређени периоди њеног лроцвата не стоје ни у каквој сразмери с општим развитком друштва, па према томе ни с материјалном основом друштва, као са скелетом његове организације.

то односи на разне родове у области саме уметности, још ће мање зачудити да то важи за однос читаве области уметности према општем развитку друштва. Тешкоћа се састоји само у општој формулацији тих противречности.

Чим се оне спецификују, већ су објашњене. Узмимо, на пример, однос грчке уметности, а потом Шекспира, према садашњици. Познато је да грчка митологија није само арсенал него и родно тле грчке уметности.

Је ли онај поглед на природу и на друштвене односе на коме се заснива грчка фантазија, па према томе и грчка уметност, могућан при аутоматским разбојима, железницама, локомотивама и електричним телеграфима?...

Свака митологија савлађује, надвладава и обликује природне силе у уобразиљи и помоћу уобразиље; она, према томе, ишчезава са стварним господарењем над тим силама... Грчка уметност претпоставља грчку митологију, тј.

Дакле, ни у којем случају то не може бити такав друштвени развитак који искључује сваки митолошки однос према природи, свако митологизирање природе, који, дакле, од уметника захтева фантазију независну од митологије.

Судећи према познатим епопејама. то се догађало при крају високо развијеног родовског друштва (Илијада и Одисеја) и у раном класном

Откуд би онда проистицали они страсни тонови бола и радости, онај ватрени однос према људима и догађајима, према животу уопште?

Откуд би онда проистицали они страсни тонови бола и радости, онај ватрени однос према људима и догађајима, према животу уопште? То би било немогуће ако певач у своје дело не би уносио сву своју душу, самога себе.

су добиле свој коначни облик и смисао у доба турске владавине, у доба кад је хришћанска раја била јединствена у односу према турским феудалцима, и зато су све у основи прожете једним истим, ослободилачким, народним духом и чине једну целину

супротност граду и нарочито после читлучења које је обухватило све сељаке хришћане било је јединствено у односу према турским феудалцима.

Митолошком односу према природи ништа није сметало. У томе погледу наш човек с краја XВИИИ и с почетка XИX века мало се разликовао од својих

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Добићеш половину и ти и онај твој друг! — разгоропади се учитељ, па јурну према посљедњој клупи, али Јованче истог тренутка трком допаде до отвореног прозора и попут лопте искочи напоље. — Опа!

— Опа! — оте се Стрицу одушевљен узвик. Учитељ и сам појури према прозору, вирну напоље, па се окрену разреду и љутито повика: — Хватајте га! Сви за њим!

Дјевојчице су и даље неодлучно стајале, а онда се из групе издвоји мирна Луња и пође према жбуну. — Радозналицо проклета, свуд ти мораш прва завирити!

Истог тренутка Сивац ђипну и трком нададе у ноћ. За њим се стуштише Лазар и Стриц одређујући правац према звекету старудије. — Стооој!

некакву старинску кубуру, па сјекирицу узе у лијеву, а кубуру у десну руку и тако, готов за битку, још опрезније крену према логору Тепсији. — Сад неко има да погине!

Николица је, наравно, одмах „оздравио“и одјурио у школу. Учитељица Лана није имала ништа против ове дјечакове љубави према вјерном псету и пуштала је малишана да доводи кују у школу.

Жуја одмах ускочи за њим, окрену се и леже с главом према вратима као свако право псето чуваркућа. — Види ти ње! — зачуди се простодушни Стриц, па и сам крену да провири у

Шта је према њој био чак и вођа Јованче! Чета је могла да похвали, да осуди, да одбрани, а кад чета нешто каже, то је онда — ехе!

у стабло прастаре букве гвоздене клинце да се лакше може попети горе, у широку крошњу, а једног дана изгубио се некуд према стеновитој јарузи кроз коју је роморио таман поточић. Сатима се није враћао. — Куд ли се изгуби Мачак?

Одједном се Јованчету следише ноге. Спазио је како испод једне веће сиве стијене излијећу грудве земље и руше се према потоку. — Ено га! Дрекавац копа јазбину!

Ух, што је мрзим! —А мрзиш ли ти, Луњо, њега? — заграјаше дјечаци. Дјевојчица подиже према крошњи свој миран поглед и одговори тихо и сасвим пријатељски: — Не, ја волим нашег Стрица.

Гле га како завирује иза ормара, тражи прут. — Хоп, сад је вријеме! Луња суну према широм отвореном прозору, попе се на прозорску даску и — дућ! — скочи у меку леју, поред бокора перуника.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Еда се дукати и новци ка и камење могу јести, ако пољске с посла хране нејма?... О НЕЗАХВАЛНОСТИ ПРЕМА УЧИТЕЉИМА Свеџбајте се о томе: како то коме за тешку муку да није, да ко прихвати к себи које из маечка сироче, те га

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре. И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата

Од свију момака он је најлепши био, а у колу најбољи играч, а према свирачима најгалантнији. Увек је стопарац давао кад је водно он коло.

— Добри људи, лепе прилике, али при свем том ипак бедни изгледају према покојном Ђорђији, оцу Манином. И тако Јевда остаде удовица и посвети се сва неговању и васпитању сина свога, који је

Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био. А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом.

А кад Мане дође према њој, а у њу уђе још већи страх, и она не зна шта да ради ни како да стане: одмах пребацује курјучић с леђа преко

И као све што је подложно промени, изменила се и она. Лице јој дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку

Зона више и не погледа на Ману, игра и даље и све гледа у Манулаћа чорбаџи-Ранђеловог, а кад Мане дође у игрању према њој, а она га и не гледа, него само пући уста...

по чорбаџи-Замфировој кући прави лом због играња Зониног, за које стари Замфир зна, а још више због Зонине наклоности према Ману, о чему Замфир и не слути, јер сви крију то од њега.

опази кад је која кокошка, да простите, у вољи петлу, „Гигану“ названом; с којом кад најрадије дели зрно на буњишту, а према којој је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то кад која

— Седи си, Доке! — нуди је домаћица. — Што прајите? — пита их дока седајући на миндерлук према њима. — Седимо си! — одговарају оне кроза зубе. — Жмијете како мачке испод накладено кубе...

галантерист, још му у шупи стоји фирма „Галантеријска радња код Без конкуренције“, али због његове сувишне галантерије према разним „бубњарима“ у разним женским оркестрима банкротирао је и дотерао до овога што је сад.

из Енглеске, јер тамо се побунили фабрички радници у Брадфорду против капиталиста И пошто не знају какав ће положај према свему томе заузети енглеска влада и парламенат (доњи дом бар!), — морају бити забринути...