Употреба речи преминуо у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

А, међутим, опет изгледаше као једна једина породица којој је кућни старешина преминуо: нико никога није вређао, ни млађи старијега, ни старији млађег, сви су се у големој жалости сложили; сви су били без

Отац је нашега Милисава после неколико дана преминуо, а учитељ је у њему изгубио најбољега пријатеља, а у сину најваљанијега ученика... и реграцију...

— А шта ће ти босиљак?... — питаше га Јелица. — Откад ми је бабо преминуо, то ми је најмилије цвеће. Јелица му даде стручак босиљка.

Црњански, Милош - Сеобе 2

горе у фамилији, него што је већ било, узе на себе, да он саопшти ћерци Стритцесковој да јој је отац, у Новом Саду, преминуо. Павле је, тих дана, у Кијеву, био постао ћутљив, упорно, а није се више уопште смејао.

Он је донео вест, да је њен отац преминуо. Павле се бојао Варвариног плача, и крика, и безумља, али се она само трже, као ударена од бича, и устаде, нагло са

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Па онда послаше момке с писмом у град мајстору Бортулу Ловрићу, обућару, и јавише му да му је син Иноценцо ненадно преминуо. Па обукоше мртваца и пренијеше у цркву, гдје му на поређе, почеше чатити бдјења.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Јесам! — одговори он. — Виђу га мртва! —Ти не можеш знати да је баш онај час преминуо, — опет ће судац. —Убих га, па ето! — понавља он одлучно. —И ја бих био исто учинио, јави се млађи.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

1887. ОДВЕСТ на вест да је Рачки преминуо Звездо ума, духа и врлина, Много виша од времена свог, Ти у гробу? — вероват’ не могу, — Та звездама не копа се

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Да се то не би десило, метне се око њега мало к. и запали свећом уз коју је покојник преминуо да изгори (ТРЂ, КНР, 33). У народној медицини употребљује се к.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Шта се то, за име Бога, догодило? Из Вавилона је стигла вест да је онде Александар Велики, после кратке болести, преминуо.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

се војвода Дојчине у Солуну, граду бијеломе, — боловао за девет година; по Солуна не зна за Дојчина, они мисле да је преминуо.

Кад је виђе Перо налбантине, још је њојзи био говорио: „Снахо моја, танка Анђелија, зар је мене побро преминуо, те ти водиш дора на продају“ Ја говори дилбер Анђелија: „Мој ђевере, налбантине Перо, није тебе побро преминуо, но се

побро преминуо, те ти водиш дора на продају“ Ја говори дилбер Анђелија: „Мој ђевере, налбантине Перо, није тебе побро преминуо, но се тебе побро поздравио да му кујеш вересијом дора — да он иде Арапу на мејдан; кад се врати, да ти потков плати“.

Ал' говоре солунски трговци: „Вала богу, вала јединоме! Откако је Дојчин преминуо, није бољи јунак проишао кроз Солуна, града бијелога, ни бољега коња пројахао“.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности