Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Онај матори напасник, манијак, стоји крај канте и, дизвинете, пиша! Нигде никога, мрак, лепо премрем! Срећом, ту неки пармак, летва, шта ли би, зграбим, распалим, испообарам оне канте на њега! Па бежи, ко без душе!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И кости, те до костију ме опеку, гомила су жара. Ох, то је, покоја нê, ван иза рођаја негде и мрења. Жив премрем тобом, мртва прегориш мноме до спасења. Ох, то је, то. БРАТУ Ослушни, запојем, прени тајном.