Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али набрзо убарабарише. Један другом не могоше одскочити... Сви стали и гледе. И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. – Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. – А ви не можете ни донде! – Па и много је!
— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. — Видео га мој Лазар... Јуче је и пуцао на њега... Обојица пренуше. Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било. Обојица наједанпут викнуше: — Станко?! — Станко — рече Иван.
Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... Хајдуци пренуше. Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. Заврзан се одазва лавежом. Лавеж се опет зачу...
И ороз на његовој пушки кврцну. Тај нејаки звук ороза јекну страшно. И Маринко и Крушка пренуше и скочише. — Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. — А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар.
Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту. Сви пренуше и запрепасташе се... На врата посукљаше грлићи од пушака. Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.
Станко је нешто разговарао са Сурепом... Дан већ освојио... Наједаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. Сви пренуше. — Шта ли је оно? — упита Станко.
И то све некако чудно текну... Зека се стаде освртати... Суреп се узјазби... Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пренуше. — Заврзане! — јекну Суреп. Али се нико не одазва... Наједаред побесне све. То више не беху људи него љути рисови...
Војводе не беху поспале. Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине. Кад Дева уђе, сви пренуше. — Откуд ти?... Што си мокар тако? — упита Чупић. — Од Турака. — Од Турака?! — упиташе зачуђено.
— рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... Наједаред се нешто проломи. Они пренуше... Пољану пред шанцем притискао Турчин... — Мирно, соколови!... Само у месо гађајте!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Од тога у опнама јајета под њим пренуше се и слатко затреперише тек зачети животи... Три мала нова срца закуцаше узбуђено и ударише неодољиво у помрчини.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
“ Људи се пренуше. Обазриво се дижу и унезверено погледају около себе, питајући се очима: шта се ово зби! На супротној обали музика
Померих се, и моје мамузе звецнуше. Оне као да се пренуше. Софија уздахну и настави: — Ивицу ашова завукоше испод поклопца. Нешто крцну... Отворише. Сестра врисну и паде.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И немогући више од севдаха, баци тас од себе. Тас звекну, одскочи и звечећи откотрља се. Све се пренуше уплашено да их амамџика за то ломљење посуђа не грди.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Наједаред косачи се пренуше. Неко иза њих повика: — Стој! Подизаше главе и упрепастише се, видевши Ђурицу и Пантовца с напереним острагушама.
Ћипико, Иво - Приповетке
који су у марширању пролазили поред тамнице; те корачаје они су у памети бесвјесно пратили; када их нестаде, као пренуше се. Па и судац их опомиње да је вријеме растанку.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
погледа и мрачна лица и тек после дужег ћутања неко ће рећи (нисам га спазио ко) да би се могло приступити разговору. Пренуше сви, погледаше се међу собом и понудише најпре Милована Глишића да председава.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Долете до њих, стрже им мараме с глава, поче да бежи. Али, пренуше се вештице, па за њим. Трчи Варалица брже од ветра, али дах вештица, свеједно, осећа на потиљку.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Плакао је све неутјешније, поче најзад гласно и да јеца тако да се и оно троје с раскршћа пренуше и ослушнуше. — Неко плаче! — шапатом рече Луња. — Ено, иза оног жбуна.