Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Потражи, потражи!... — Овдје нејма!... Ако нијесу на тавану... — Потражи на тавану. Донеше стубе и Турчин се препе на таван. Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. — Никог? — Никог!
Велимо ли? — Велимо! — Онда, Иване, ево! И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.
Имају и свој шарампов; ископали ноћас... — А има их више од наших? — Има... — Станите! — рече он дружини. Па се препе на један храст, са кога је видео борбу... Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. — Хајд̓ сад!
— Нађите места Деви!... — викну старојко. — Ево!... Ево!... Ходи овамо!... — викнуше са свију страна. Дева се препе на она која му беху најближа. — Јесте поседали? — Јесмо. — Полази!... — заповеди старојко.
Пхи!... Срамота!... Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. Станко се препе на бедем и погледа. Грдна људина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Шта би ово нуто саде?“ Па га стиште и ободе, Коњиц наже већ два пута. Гле и трећи, — сад препе се, То бијаше мука љута, Од гнева се јунак тресе: „Нуто, срећо, нуто, зеко,“ — Па га сави опет преко.