Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Скочи на бедем, трже нож па викну: — За ножеве!... И упадоше у Турке као љути рисови. Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
као да су у дну душе осећали да ће им он скоро, брзо умрети, па су зато као без главе трчкарали по кући и, узневерени, преплашени, све више и више око њега искупљали, чували га, те као да су тим својим непрекидним присуством, надгледањем хтели да
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Вриснем: „Лопови!“ и упалим светло. Кад тамо, имам шта и да видим — смртно преплашени матори и бакута вире иза фрижидера, бледи као смрт.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Застали смо збуњени и преплашени. Артиљерија у теснацу, опкољена са свију страна, представља гомилу гвожђурије. Командир нареди да послуга буде на
Али губе везу, покушавају да се испењу на насип, и тада их дочекује псовка некога командира. Преплашени, остају збијени по страни, зверајући кроз ноћ не би ли своје негде видели.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ускоро, виде како из родбине, радосни, на глас да је он, ефенди Мита дошао а преплашени што их зове к себи, јер то није имао обичај, почеше да долазе сви, особито старији, тетини, стричеви, ујаци.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Али, кад кола дођоше тик до њега, коњи се као преплашени уставише и, пропети увис, скретоше с колима у јарак, где се био склонио несрећан човек, — који под скрханим колима
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Свирачи се извлаче преплашени, погурени. Сви силазе. Дају знак и свирачима доле те се придружују мучке. Неко с фењером их с лева дочекује и води
МАРИЈА, ТОМА и АРСА (излазе из мрачне кујне, одахнувши али још преплашени). ТОМА (приметивши слугу у мраку крај степеница): Бежи, ти! САУГА (побегне лево иза куће).
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Па јесте, сама... АНКА: Ви, госпођо, изгледате тако нешто збуњени... преплашени, шта ли? ЖИВКА: јесте, преплашила сам се... Ђаво ће ме знати шта ми је. Није то лака ствар, Анка, бити министарка!
Краков, Станислав - КРИЛА
Крај пута су били жути аеродроми, са којих су полетали преплашени авиони, и кружили по избледеломе небу као узвитлале птице. За војничким корацима вукли се лено уморни облаци прашине.
Грлати мотори гроктали су све јаче. Тевтонски крстови црнели се поносито. По спрљеној пољани бежали су преплашени људи. Страх их је пробијао леденим стрелицама, а хука им засела за плећа. Крили се у шибљаке и хлад гранатог дрвећа.
У селу су штабни официри били још по подрумима, само је преплашени телефонист непрестано тражио вести од пукова. У менажи је млеко покипело. Ипак је све било као и пре.
Гледа у врхове бајонета, и као да чита у њима страшне приче клања. Из других кућа воде нове заробљенике. Дрхте преплашени. Један плаче и грли колена. Из срушене куће извлаче затрпане. Официру је греда смрскала главу.
— Не, не, ја ћу сам, — муцао је преплашени Душко. Већ је осећао како му шиљати куршуми пролазе кроз тело. Његов бледи образ крвавио је на вилици засечен комадом
У граду су бежали по улицама преплашени Јермени и Грци, и склањали се у туђе капије. Јевреји су опрезно затварали радње, јер су знали да се свака гужва заврши
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Отму они Бугарима оружје, и: „изнесемо их као стварке!“ Бугари су били преплашени. Тада им они нареде да се провлаче: — Један се као нећка. Али кад га ми боцнусмо, он полети први.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
сподоба, крвожедна људина која закоље противника па после олиже сабљу, никако није био онакав какав је стварно био — преплашени себар кога је његов властелин покупио са њиве, тутнуо му у руке копље којим овај никад није руковао и послао га ка
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пак напуни им товаре житом и одоше. Један оста измеђ њих у свези под стражом. И што се они путем преплашени разговараху међу се? То говораху један к другому: »Хеј, брате, врло смо ми скривили рад нашега брата Јосифа.
Толико је све то весело било што не може бити. Тако пак и Татари сасма преплашени осташе не знајући куд да се подену, на коју ли страну бежати.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Али једнако иде куд год га ноге носе, и тек кад натрапа на Пашин Чаир, и кад једини обитници пашачаирски, преплашени од нарушитеља ове њихове тишине, жапци, као по некој команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек