Црњански, Милош - Сеобе 2
међутим, у смеху који је настао, поче да тврди да он, разуме се, зна нешто о коњима, али да је сасвим осредан, при препонама. А дугајлије, каже, ретко изгледају лепо, на коњу.
Али се већ годинама мучи да излечи преломљену ногу коња, а узалуд је само животиње мучио. Кад скрха ногу на препонама, та племенита животиња се убија. Убио их је, из пиштоља, стотину. Долазе му ноћу, у сну, каткада.
“ су сирмијски хусари викали: „Бер до?“) – него и да прича, поучително, о седлу, о коњу, о пиштољу, о препонама, и прочаја. Научио је и да чита географску карту, у Осеку.
Осим што је тај човек био онај, који је њу учио јахању, читао јој, пред препонама, буквицу, а поправљао њено држање у седлу. Познавао је, зато, добро, стисак њене руке. Знао њене снажне ноге.
Исаковиче је био оставио на крају. Павле је стајао снужден, и усамљен, недалеко ложе ђенерала, посматрајући јахаче на препонама.
Као сваки добар коњаник, нарочито кад већ давно није јахао на препонама, он је, са мање пажње, посматрао јахаче, а са много више пажње, карусел коња.
Граја и вика била је велика. Петар је јахао дрско и дизао се високо, на препонама, са седла, тако, да се чинило да ће се стрмоглавити.
Група росијских официра учтиво му је пљескала. Трифун је био величанствен на препонама. Био је миран и јахао је прав, уштогљен, онако, како је учила аустријска, то јест шпанска, школа.
Чинило се да јаше, као да се, на коњу, у паради, по мањежу, шета. Клатио се јако, на препонама, али није пао. Костјурин је похвалио задиханог Трифуна.
Стидео се да моли, да их јаше, пред толиким гледаоцима. Сматрао је себе за просечног јахача, на препонама. Шевич је, међутим, скренуо био пажњу, Витковичу и Костјурину, на Исаковича, који квари друштво, и није уопште, ни
је, међутим, скренуо био пажњу, Витковичу и Костјурину, на Исаковича, који квари друштво, и није уопште, ни пришао препонама, ни пројахао, надмен, међу друговима. Он је гласно викао име Павла.
Исакович је, међутим, блиставим очима пратио коње. Већина јахача, који су направили неколико кругова, на препонама, била се окупила, око ложе ђенерала.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Та четири крхка ударца, важнија од револверског хица стартера на олимпијској стази дугој сто десет метара са препонама, тај знак који отвара капије раја у земљи богу иза леђа, у дворани суморног сјаја, испуњеној димом првих цигарета у