Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
да замисли ту варош где се уче највеће науке на свету, па да све опасности види и упозори сина на њих, сад чује звона преровске цркве на узбуну, на буну, за битку с Тошићем што му је отео Вукашина. „Природно је да се презивају по прадеди.
И против себе ће данас. Аћим скочи с кревета. На вратима, погурен, стоји Стева Чађевић, председник општине преровске, ћути дуго, па каже: — Војска пије у грабовачкој механи. — Знају да трезна неће пуцати у народ.
— А ко си ти? — официр се погури ка Чађевићу. — Ја сам Стева Чађевић, председник општине преровске. И радикал! А ко си ти? — Ово је каса! Ово је власт! — виче старац стојећи на каси.
Двор им чува Мијат, верни слуга. Хоћеш ли да ти одгудим песму што сам је спевао за вечни спомен преровске погибије? 3дравља ми, много је лепша од оне о Тимочкој буни. Никола напипа кревет и седе поред Мијата.
Ал’ ће туђин да се наужива твојих дуката... И имања. И жене. Још је млада. Тек је сад стигла. Посушиће преровске момке. А ти — у смоницу. Е, баш ми није жао. Ко је у округу више од мене зарадио за петнаест година? Нико.
Спотичући се о столице, довуче се Мијат. — Знао сам да си ту, газда мој! А мени су преровске лопуже разбиле гусле. Иако сам ти слуга, имам душу. уз гусле сам опевао зимошњу буну и рођење твога наследника.
И прво код слуге Мијата, верног. Па ме питаш: „А шта радите ви, Мијате?“ Аја одговарам: „После преровске буне ништа се величајно није збило. Само је куче Лиско липсало.
Ја не чекам као ти да ме сељаци одавде изнесу на рукама и посаде на престо. Зато си ти храбар. Ти си и из преровске буне извукао корист. И онда си последњи изишао из апса, да би после два месеца био изабран за потпредседника Скупштине.