Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Својим бродом сâм крмани. Дође ли до слома, и кривац и тужител биће он. Нека и пропадне. Свршено је с преровском идилом. И заблудама. — Хоћеш ли да доручкујеш? — Симка одшкрину врата. — Зашто си тако уморна? — Радујем се Божићу.
— Прво седи, чича-Аћиме. Ево ти столица — устаде и принесе му столицу. — Нисам ја за тебе чича. Ти си се окрвавио преровском крвљу и међу нама нема лепог разговора!
Своју жену да наговара с другим да живи? Зар је на то спао? И то с мојим надничаром и слугом Толом. Преровском голокотром... моја жена! Симка! Ђорђа Катића Симка... Туђе дете да ми роди? Лажног сина да имам?